asw
 
   

VASILIJE

 (1692 - 1693)

NIKODIM
(Busović)

 
(1693 - 1707)

STEFAN
(Ljubibratić)

 (1728 - 1737)

SIMEON
(Končarević)

 (1751 - 1762)

VENEDIKT
(Kraljević)

 (1810- 1823)

PANTELEJMON (Živković)
(1839- 1851)

JEROTEJ
(Mutibarić)

(1843 - 1853)

JOSIF
(Rajačić)

(1848-1861)

STEFAN
(Knežević)

(1853 - 1890)

Dr NIKODIM
(Milaš)

(1890 - 1911)

DANILO
(Pantelić)

(1921 – 1927)

Dr MAKSIMILIJAN (Hajdin)
(1931 - 1936)

Dr IRINEJ
(Đorđević)

(1931 - 1952)

NIKANOR
(Iličić)

(1955 - 1986)

STEFAN
(Boca)

(1959-1978)

NIKOLAJ
(Mrđa)

(1979-1991)

LONGIN
(1991-1999)

Fotije
(Sladojevi
ć)

(1999-2017)

 

EPISKOP DALMATINSKI G. NIKODIM (KOSOVIĆ)

Prisupna beseda Episkopa dalmatinskog Nikodima

 

Vaša Svetosti, bogoljubiva braćo Arhijereji, časno sveštenstvo i hristočežnjivo monaštvo, draga braćo i sestre,
Stojeći smerno sa strahom i trepetom u ovom sveštenom trenutku želim da zablagodarim Trojedinome Bogu, Ocu i Sinu i Svetome Duhu, Trojici u Jedinici, što me je udostojio ove velike i strašne Tajne koja se izvršila nada mnom, da ja nedostojni i mali u svemu, budem hirotonisan u čin episkopa i ustoličen u tron episkopa dalmatinskih.
Blagodarim Gospodu Bogu i što me je udostojio da se rodim u srpskoj pravoslavnoj porodici u prelepom gradu Zadru, jednom od ukrasa Dalmacije, gradu sa najlepšim zalaskom sunca, sa pogledom na sinje more, gradu koji je po Konstantinu Porfirogenitu dobio naziv po tome što je stariji i od samog Večnog Grada.
Blagodarim Mu i što me je odveo i u srpsku Toskanu, brdovitu i zelenu Šumadiju, gde sam proveo zaista prelepe godine svoga detinjstva u selu Šuljkovcu pored Jagodine, a posle i u samoj Jagodini, premda smo tamo stigli usled nemilih događaja koji su se desili u ovim krajevima na zalasku prošlog veka.
Blagodarim Mu i na životu u Sremskim Karlovcima, u Bogosloviji Svetog Arsenija Sremca. Zavolio sam i te Sremske Karlovce, za koje me vežu i radosna i tužna sećanja, više radosna nego tužna. Zavoleo sam ih ja „sokole dalmatinče“, te „Karlovce mesto moje drago“ u koje „kao detence došao sam“ tamo i tada „igra beše jedino mi blago“, ali zaista, zaista, jedino mi blago. Uvek im se i sada rado vraćam. I u Sremskim Karlovcima, na tim padinama divne Fruške Gore, stekao sam prijatelje i braću za večnost. Hvala im na tome!
Blagodarim Gospodu i na životu u drevnoj Jeladi, u gradu Solunu, gradu koji je princeza svih gradova na Balkanu.  Divan je taj grčki narod koji je sa nama zajedno  prolazio sve golgote i stradanja i uvek su nam, sa njima svojstvenom radošću i neposrednošću, bili istinska braća i prijatelji. Zahvalan sam Bogu što sam tokom svojih studentskih dana imao privilegiju da ih upoznam prebivajući među njima i živeći njihovu radost i gostoljublje.
Blagodaran sam i na najdrevnijem od svih gradova, Večnom Gradu Rimu, natopljenom krvlju mučenika, gradu u kome se na svakom koraku oseća duh drevnog hrišćanstva. Boravak u njemu za vreme mojih studija bio je veliki dar od Boga i neprocenjivo životno iskustvo.
Zaista su čudni putevi Gospodnji!
Živeći u tim mediteranskim zemljama, prelepoj i drevnoj Jeladi koja odiše pravoslavnim hrišćanstvom, i isto tako prelepoj i iznad svega kulturom i umetnošću prebogatoj Italiji, sve više i više mogu da razumem i moju milu Dalmaciju, kako je nazivao veliki Vladika Milaš. Tu se upravo susreću Istok i Zapad, nadasve bliski nam mediteranski Istok, ali i isto tako bliski nam mediteranski Zapad. Prožimanja dveju velikih kultura na ovim prostorima,  najekspresivniji izraz, za mene lično, projavilo je u jednoj od najlepših pesama ispevanih mojoj miloj Dalmaciji, koju je sa ljubavlju ispevao sin ovog grada u kome se sada nalazimo, veliki Nikolo Tomazeo ili Nikola Tomašević: „I uliće ti i u umorne žile, novu snagu, i ti, pružajući desnicu Italiji, i levu ruku Heladi, spajaćeš ih u sveto kolo ljubavnih zagrljaja“.
Nadam se da će moje životno iskustvo u tim zemljama biti na korist upravo Crkvi u mojoj rodnoj Dalmaciji, gde sada postajem onaj koji predsedava Sabranjem u Telu i Krvi Gospoda, među vernim Dalmatincima, i koja je na svome hodočašću tj. na proputovanju kroz ovaj „svet koji u zlu leži“ (1Jn 5, 19) ka Carstvu Nebeskom.
Dalmacija je siromašna zemlja, kamenita i štura, zemlja gorštaka, čuvenih morlaka, koji su naučili da iz kamena i od sunca, divnih reka, kao što je plava Krka, ali i iz sinjeg mora, izvuku sve što mogu. A ovako ih je opisao Dositej Obradović na svojim proputovanjima kroz ove krajeve: „svi su to trudoljubivi, dobri, pravdoljubivi i pošteni ljudi“, dobrotu tih ljudi „niti je čuti na svetu niti videti!“ To su moji Dalmatinci!
To je zemlja koja je iznedrila Janković Stojana i Iliju Smiljanića, uskočke morlačke junake naše slavne istorije.
Zemlja koja je ispevala najlepšu narodnu baladu Hasanaginicu, koju je zapisao u Imotskom čuveni putopisac Alberto Fortis na svojim proputovanjima kroz Primorje i morlačke krajeve, pa je tom prilikom posetio i manastir Aranđelovac ili kako ga mi sada zovemo manastir Krku, i posvedočio divnom gostoljublju pravoslavnih monaha koji se podvizavaju iznad reke Krke.
Zemlja koja je dala jednog Simu Matavulja, koji je kroz svoju pripovetku Pilipenda ispričao svu tragediju naroda ovoga kraja i posvedočio pravoslavnu veru ovih ljudi u dve kratke rečenice: „Ja se uzdam u moga srpskoga Rista! Ako će mi pomoći, hvala mu, ako neće i onda mu hvala, jer mi je sve dao, pa mi sve može i uzeti, i dušu!“
Kroz istoriju su se na tronu ove drevne i apostolske eparhije nalazili veliki i znameniti jerarsi Naše Svete Crkve kojima blagodarim za sve što su učiinili za ovu apostolsku eparhiju. Pomenuo bih ovde narodnog vladiku Simeona Končarevića, potonjeg patrijarha Josifa Rajačića, najvoljenijeg od svih dalmatinskih episkopa Stefana Kneževića, čuvenog kanonistu Nikodima Milaša koji je po svoj vaseljeni proneo dobro ime ovog sveštenog trona, prognanika i izgnanika Irineja Đorđevića, episkopâ u teška vremena posle II svetskog rata Stefana Bocu i Nikolaja Mrđu, i na kraju svedoka ovih naših vremena Episkopa novogračaničkog-srednjezapadnoameričkog Longina i mog direktnog prethodnika Episkopa zvorničko-tuzlanskog Fotija.
Blagodaran sam i Vama Vaša Svetosti i Svetom Arhijerejskom Saboru što ste mene nedostojnog koji nemam sa čim da se pohvalim sem slabostima i gresima svojim izabrali za episkopa i to za prvog episkopa Dalmatinca u Dalmaciji nakon 106 godina, upravo posle velikog i nadaleko čuvenog vladike Nikodima Milaša.
Na ovome svetome mestu želim da se zahvalim i mojim roditeljima, Predragu i Kseniji, koji sada nisu ovde sa nama, ali verujem da se raduju u Gospodu ovom sveštenom događaju u naseljima gde pravednici prebivaju.  Zahvalan sam im što su me učili veri i pobožnosti, ali i iskrenosti, da budem to što jesam i pred Bogom i pred ljudima. A najviše sam im zahvalan, naročito majci Kseniji, na ljubavi, brizi i svim radostima koje su mi pružili za svoga života. Svaki trenutak proveden sa njima vredan je mog radovanja, sećanja i blagodarenja  Bogu na njima. Večan im spomen!
Ovom prilikom želim da se setim u mojim molitvama i mojih divnih stričeva, Nenada i Momčila, pravih Dalmatinskih Srba, koji su svaki trenutak svog života posvetili svom rodu u Dalmaciji, širenju naše kulture i očuvanju narodnog identiteta. Stric Nenad me je od malih nogu naročito učio ljubavi prema mome srpskom narodu i prema knjizi, na čemu sam mu ponajviše zahvalan. Večan i njima spomen!
U ovome trenutku želim posebno da se zahvalim i svom duhovnom ocu, Episkopu zvorničko-tuzlanskom g. Fotiju, koga sam i nasledio na sveštenom tronu mučeničke i raspete Dalmacije, a ima li veće radosti nego da sin nasledi oca po rečima Sv. Grigorija Bogoslova. Po rečima njegovim on je došao u  Dalmaciju zatekavši apokaliptičnu pustoš i sve srušeno ali je tako dobro upravljao slovesnim stadom i vinogradom Gospodnjim da je i ta apokaliptična pustinja procvetala kao krin (Is 35,1-2). Hvala mu na tome! A najviše mu se zahvaljujem što je mene trpeo, moju divlju i neukroćenu dalmatinsku prirodu koju je najbolje opisao blaženi Jeronim rečima: „Oprosti mi, Bože, što sam Dalmatinac!“
Blagodaran sam i Njegovom Preosveštenstvu Episkopu bačkom g. Irineju na iskazanoj brizi i ljubavi koju mi je bezuslovno pružao, ali ne samo meni, nego još i više prema mojoj sestri Danici. Neka mu Gospod podari mnoga i blaga leta!
Takođe, blagodarim i Njegovom Visokopreosveštenstvu Mitropolitu zagrebačko-ljubljanskom g. Porfiriju na nesebičnoj pomoći i podršci koju mi je pružao dok sam bio iguman manastira Krke. Nadam se da ćemo nastaviti saradnju u bratskoj ljubavi i da ćemo zajedno da svedočimo Raspetog i Vaskrslog Gospoda na ovim prostorima.
Blagodarim i koviljskome bratstvu jer su mi bili prvi dodir sa monaštvom i za njih mogu samo da kažem rečima iz Starečnika: „ja nisam monah, ali sam barem video monahe“.
A šta da kažem u ovome trenutko o mojoj bratiji krčkoj?! Njihova ljubav i trpljenje se ne da iskazati rečima kao ni moja zahvalnost. Krka je čudo i oni se trude svakim trenutkom svoga života da to čudo svetli pred ljudima kao kandilo vere. Kako je skoro rekao jedan od mojih prethodnika, Vladika Longin: „ako je Žiča srpska priča po reči Svetog Vladike Nikolaja, onda je Krka srpska priča za Pravoslavne Srbe u Dalmaciji“, a ja mogu da kažem da je Krka velika priča, čudo i mesto okupljanja i sabiranja za sve ljude dobre volje, nebitno koje vere i nacije bili.
Zahvalan sam i mojoj sestri Danici, mada sam njoj trebao da se zahvalim na prvom mestu, jer mi je pružala ljubav i podršku kroz sve ove godine. Da nije bilo nje i njene podrške teško da bih mogao da izdržim sva iskušenja u životu do ovoga trenutka. Hvala joj na svemu!
Pored nje, moram da zablagodarim i divnoj i pobožnoj porodici Morača, Aleksandru i Zagorki, iz Prijepolja, nastanjenoj u Novom Sadu. Zahvalan sam im jer su primili moju sestru Danicu u svoju porodicu kao rod najrođeniji, a i o meni su iskazivali nesebičnu ljubav i brigu. Hvala im na svemu i neka im Gospod podari svakog blagoslova!
Ovde moram i želim da zablagodrim i svim mojim prijateljima, a oni, svako ponaosob će se prepoznati i uzradovati sa mnom, tiho, bez potrebe da im imena pominjem, jer to je tajna prijateljske ljubavi. Oni su „biseri rasuti po celom svetu”, a ne samo od Vardara do Triglava. Blagodarim Bogu što me je blagoslovio takvim prijateljima. Od njih mogu samo zaiskati oproštaj i da me se i dalje sećaju u molitvama.
Na kraju bih rekao i nešto o programu svog arhijerejskog rada. Služba episkopa se sastoji u tome da on prebiva u Istini i propoveda Jevanđelje svakim svojim dahom. Utvrđujući svaku dušu poverenu mu u veri i pobožnosti, prinoseći evharistijski Prinos za njihovo spasenje. Episkop se nalazi na „mestu” i ”po obličju” Hristovom po rečima Sv. Ignjatija Bogonosca. Na tom i takvom mestu pozvan je da služi svima, i da se razapinje za mnoge po rečima Gospodnjim:  „Sin čovečiji nije došao da mu služe, nego da služi i dade život svoj u otkup za mnoge” (Mt 20,28). Trudiću se upravo da služim „najmanjoj braći Njegovoj” (Mt 25, 40) sabirajući sve i svakoga, i gladne i žedne, napuštene i unižene, siromašne i bogate.
U odnosima prema sveštenstvu i monaštvu ravnaću se uvek prema rečima iz 16. kanona IV Vaseljenskog Sabora: „određujemo pak da mesni episkop ima pokazati čovekoljublje prema njima” i trudiću se da im ne budem i ja na teretu pored njihove odgovorne službe, nego upravo da iskazujem očinsku brigu i ljubav.
Sa predstavnicima Rimokatoličke crkve na ovim prostorima trudiću se da održavam dobrosusedske kontakte i odnose.
Isto tako trudiću se da doprinesem pomirenju i saživotu na ovim prostorima. Moji preci su vekovima živeli u ovim krajevima boreći se i sukobljavajući se kako sa kamenitom i šturom zemljom, jedući hleb u znoju lica svoga tako i sa drugim nevoljama, ali uvek prevazilazeći sve i nalazeći načina da ostanu i opstanu ovde.
Za mene su jedino merilo u svedočenju Reči Božije reči apostola Pavla „Svima sam bio sve ne bih li nekoga zadobio za Hrista” (1Kor 9,22). I svaki je čovek vredan da čuje Reč Božiju, jer u Gospodu smo svi jedan čovek i samo čovek i tu nema više ni „Judejca ni Jelina” (Gal. 3,28), ni Srba ni Hrvata. U eshatonu ćemo svi izaći jednaki pred Lice Božije i svakome će se suditi po delima njegovim jer „On nije daleko ni od jednoga od nas” (Dap 17,27).
A sve vas ovde sabrane molim da da me pominjete u molitvama da mi Sveblagi Gospod da snage da dobro upravljam poverenom mi eparhijom i da mogu i ja kada izađem pred Gospoda da se pohvalim rečima: „dobar rat ratovah, trku završih i veru održah. Sad me čeka vijenac pravde, koji će mi u onaj Dan dati Gospod, ali ne samo meni, nego svima koji sa ljubavlju očekuju Dolazak Njegov” (2Tim 4,7-8).  Amin.

preuzeto sa: http://www.spc.rs

UstoliČen Episkop dalmatinski g. Nikodim (Kosović)

Patrijarh srpski g. Irinej uveo Preosvećenog g. Nikodima (Kosovića)
u tron Episkopa dalmatinskih

 

 

U nedelju, 1. oktobra 2017. godine, na dan Svetog Evmenija Gortinskog i Svete mučenice Ariadne, pre svete arhijerejske Liturgije u Sabornom hramu Uspenja Presvete Bogordice u Šibeniku, novonarečeni Episkop dalmatinski g. Nikodim izložio je svoje ispovedanje pravoslavne vere, odgovarajući na pitanja Njegove Svetosti Patrijarha srpskog g. Irineja i arhijereja. Na molitvu okupljeni sveštenici, monasi i blagočestivi narod sa divljenjem su slušali novog arhijereja i duhovog učitelja kako precizno izlaže učenje Pravoslavne Crkve.

Svetu arhijerejsku Liturgiju, potom, služio je Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Irinej uz sasluženje visokopreosvećene gospode mitropolitâ: crnogorsko-primorskog Amfilohija i zagrebačko-ljubljanskog Porfirija i preosvećene gospode episkopa: bačkog Irineja, vranjskog Pahomija, šumadijskog Jovana, braničevskog Igantija, zvorničko-tuzlanskog Fotija, mileševskog Atanasija, gornjokarlovačkog Gerasima, kruševačkog Davida, slavonskog Jovana, bihaćko-petrovačkog Sergija, bregalničkog Marka i stobijskog Davida, kao i brojnim sveštenicima i đakonima.

Sam čin hirotonije, odnosno rukopoloženja, otpočeo je, po osveštanoj drevnoj liturgijskoj praksi, pre čitanja apostola, trokratnim ophođenjem oko časne trpeze. Potom se novoposvećeni episkop Nikodim obukao u sakos, koji podseća na odeću u koju je bio obučen Isus Hristos, da bi ga neprijatelji porugali; kao i omofor, simvol arhijerejske duhovne i crkvene vlasti, sa izvezena četiri krsta, kojim vladika Nikodim simvolično ispoveda da je spreman sledi Hristovu žrtvu.

Svetejši Patrijarh g. Irinej mu je zatim predao arhijerejski krst, panagiju, koja će vladiku Nikodima uvek podsećati da je dužan da u srcu nosi Gospoda Isusa Hrista uzdajući se u milost i pomoć Presvete Bogorodice; i mitru, carski ukras koji arhijerej nosi zato što na bogosluženju ikonizuje Cara careva Isusa Hrista.

Episkop Nikodim je zatim zauzeo mesto među arhijerejima u utvrđenom litugrijskom poretku i učestvovao u služenju svete Liturgije.

Na kraju službe, izvršen je čin ustoličenja. Uvodeći vladiku Nikodima u tron episkopa dalmatinskih, Svetejši Patrijarh g. Irinej mu je predao žezal kao simvol arhipastirske vlasti i upravljanja stadom Hristovim u bogomspasavanoj Eparhiji dalmatinskoj.

-Dragi brate, novi vladiko Nikodime! Dolazite na drevnu i slavnu eparhiju čiji su se predvodnici trudili da liče na svoje velike predhodnike. Dolazite na eparhiju koja je u našem vremenu, nažalost, mnogo postradala. U eparhiju gde danas živi samo ostatak našeg naroda. Vaš je zadatak veoma veliki: da prikupite raštrkano stado Božje i nastavite da obnavljate duhovni hrišćanski život i da na tome sa svim zajedno zidate zajedničku budućnost. Neka Vam Gospod da snage i mudrosti da upravljate eparhijom svojom ljubavlju, jer je ljubav ona najmoćnija sila koja upravlja svetom. Neka Vas ispuni ljubav Hristova, neka Vam Gospod bude putovođa. Ugledajte se na svoje predhodnike i nastavite njihovim putem na radost Crkve i svih nas. Neka Vam Gospod bude na pomoći i jedini rukovoditelj u životu, poručio je patrijarh Irinej i dodao:

-Vi živite ovde kao maleno stado u nama bliskoj državi sa braćom katolicima od kojih očekujemo, pre svega od predstavnika Crkve, da čujemo reči jevanđelske, reči mira i ljubavi; da kao hrišaćni jedni prema drugima pokažemo ljubav i uvažavanje. To je prvi korak, jer Gospod traži i od svih nas da ljubimo jedni druge, jer svi nosimo lik Božji u sebi. U svakome od nas bez obzira na poreklo i boju kože prisutan je Gospod i sve što jedni drugima činimo - činimo Gospodu svome.

Svečanostima narečenja i ustoličenja Episkopa dalmatinskog g. Nikodima prisustvovali su izaslanik predsednika Republike Srbije g. Aleksandra Vučića dr marko Nikolić, ambasador Republike Srbije u Hrvatskoj gđa Mira Nikolić, savetnik Ministra kulture republike Hrvatske g. Miljenko Domijan, nadbiskup splitski g. Marin Barišić, biskup šibenski g. Tomislav Rogić, zadarski župan g. Božidar Longin, žuoan šibensko-kninske županije g. Goran Pauk, gradonačelnik Šibenika g. Željko Burić, gradonačelnik Knina g. Marko Jelić, kao i predstavnici drugih županija i opština sa područja Eparhije dalmatinske, predstavnici javnog i kulturnog života Hrvatske i Srbije.

preuzeto sa: http://www.spc.rs

Narečenje izabranog Episkopa dalmatinskog
arhimandrita g. Nikodima

Sveti Arhijerejski Sabor na ovogodišnjem redovnom zasedanju izabrao je Visokoprepodobnog arhimandrita Nikodima (Kosovića), igumana Svetoarhangelskog manastira Krke, za Episkopa dalmatinskog.

Svečanim činom narečenja u Svetoarhangelskom manastiru Krki, 30. septembra 2017. godine, načalstvovao je Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Irinej, u prisustvu visokopreosvećene gospode mitropolitâ: crnogorsko-primorskog Amfilohija i zagrebačko-ljubljanskog Porfirija i preosvećene gospode episkopa: bačkog Irineja, vranjskog Pahomija, šumadijskog Jovana, braničevskog Igantija, zvorničko-tuzlanskog Fotija, gornjokarlovačkog Gerasima, kruševačkog Davida, slavonskog Jovana, bihaćko-petrovačkog Sergija, bregalničkog Marka i stobijskog Davida.

Čin narečenja novoizabranog episkopa održan je porti drevnog manastira gde je postavljen sto sa časnim krstom i osvećenim darovima, prosforama i čašama vina za načalstvujućeg Patrijarha i svakog od arhijereja koji su učestvovali u ovoj trpezi ljubavi. Pošto je arhimandrit Nikodim pred Patrijarhom, arhijerejima i blagočestivim narodom izjavio da se povinuje volji Svetog Arhijerejskog Sabora koji ga je izabrao za Episkopa dalmatinskog, u manastirskom hramu Svetog arhangela Mihaila večernju je služio novonarečeni arhijerej.

 

opširnije: http://www.spc.rs

PRAVOSLAVNA EPARHIJA DALMATINSKA

 

 


         
   

* КОНТАКТ :_: KONTAKT *
:  :  :
Copyright © 2004, 2005 SPC Dalmatinska Eparhija.

Designed by SeRGio