ВАСИЛИЈЕ

(1692 - 1693)

НИКОДИМ
(Бусовић)

(1693 - 1707)

СТЕФАН (Љубибратић)
 (1728 - 1737)

СИМЕОН
(Кончаревић)

 (1751 - 1762)

ВЕНЕДИКТ
(Крaљевић)

(1810- 1823)

ПАНТЕЛЕЈМОН (Живковић)
(1839- 1851)

ЈЕРОТЕЈ
(Мутибарић)

(1843 - 1853)

ЈОСИФ
(Рајачић)

(1848-1861)

СТЕФАН
(Кнежевић)

(1853 - 1890)

Др НИКОДИМ
(Милаш)

(1890 - 1911)

ДАНИЛО
(Пантелић)

(1921 1927)

Др МАКСИМИЛИЈАН (Хајдин)
(1931 - 1936)

Др ИРИНЕЈ (Ђорђевић)
(1931 - 1952)

НИКАНОР
(Иличић)

(1955 - 1986)

СТЕФАН
(Боца)

(1959-1978)

НИКОЛАЈ
(Мрђа)

(1979-1991)

ЛОНГИН
(1991-1999)

Фотије
(Сладојеви
ћ)

   


Др МАКСИМИЛИЈАН (Хајдин)
епископ горњокарловачки
(1931 - 1936)


Максимилијан (у свету др Милан Хајдин) рођен је у Новом Саду 21. августа 1879. у породици која је потицала из села Хајдина у Горњокарловачкој епархији. Основну школу завршио је у Београду, Српску православну велику гимназију у Карловцима, Правни факултет са степеном доктора у Загребу, а Богословију у Карловцима. Пре примања монашког чина, 1906, био је извесно време адвокатски приправник. До избора за епископа био је подбележник, а потом и бележник архидијецезе сремско-карловачке и за то време је рукоположен у чин ђакона и презвитера, прошавши све чинове. Свети архијерејски сабор га је изабрао за титуларног епископа Сремске Митровице 6. децембра 1920, а хиротонисан је за епископа 2. јануара 1921. За епископа далматинског је изабран 1928, а за горњокарловачког 3. октобра 1931. Као одличан правник и богослов допринео је својом спремом регулисању односа у васпостављеној Српској патријаршији, а нарочито радом на доношењу новог црквеног устава. Умро је у Београду, као члан Св. арх. синода, 25. фебруара 1936. Сахрањен је у Плашком у Световаведенском саборном храму, али му је гроб оскрнављен од стране усташа 1941. Посмртни остаци су му пренети на гробље, али му се гроб не зна.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


 

* КОНТАКТ -:_:- KONTAKT *
:  :  :
Copyright 2004 SPC - Dalmatinska Eparhija.

Designed by SeRGio