ВАСИЛИЈЕ

(1692 - 1693)

НИКОДИМ
(Бусовић)

(1693 - 1707)

СТЕФАН (Љубибратић)
 (1728 - 1737)

СИМЕОН
(Кончаревић)

 (1751 - 1762)

ВЕНЕДИКТ
(Кр
аљевић)
(1810- 1823)

ПАНТЕЛЕЈМОН (Живковић)
(1839- 1851)

ЈЕРОТЕЈ
(Мутибарић)

(1843 - 1853)

ЈОСИФ
(Рајачић)

(1848-1861)

СТЕФАН
(Кнежевић)

(1853 - 1890)

Др НИКОДИМ
(Милаш)

(1890 - 1911)

ДАНИЛО
(Пантелић)

(1921 1927)

Др МАКСИМИЛИЈАН (Хајдин)
(1931 - 1936)

Др ИРИНЕЈ (Ђорђевић)
(1931 - 1952)

НИКАНОР
(Иличић)

(1955 - 1986)

СТЕФАН
(Боца)

(1959-1978)

НИКОЛАЈ
(Мрђа)

(1979-1991)

ЛОНГИН
(1991-1999)

Фотије
(Сладојеви
ћ)

   


ПАНТЕЛЕЈМОН (Живковић)
епископ темишварски

(1839- 1851)

Епископ Пантелејмон рођен је у Карловцима 1. октобра 1795. Гимназију је учио у Карловцима, философију у Пожуну, а богословију у Карловцима. Течно је говорио јеврејски, латински и грчки. Од 1824/5. до 1820. године заузимао је положај професора богословије у Карловцима. Извесно време био је приватни учитељ деце Петра Чарнојевића, а потом је студирао права у Бечу. На позив митрополита Стефана (Стратимировића) примио је монашки чин у манастиру Раковцу и постављен је за бележника архидијецезалне конзисторије у Карловцима.

На предлог митрополита Стефана (Статимировића) бечки цар је 5. априла 1835. именовао архимандрита раковачког Пантелејмона за епископа далматинског. У то време веома је био жив рад на унијачењу правослвних Срба у Далмацији. Даровити и учени епископ Пантелејмон морао је напустити Далмацију као и његов претходник епископ Јосиф (Рајачић). Свети архијерејски синод изабрао је епископа Пантелејмона 1836. године за епископа будимског. На овом положају остао је до 1839., а тада је премештен за епископа темишварског.

Умро је у Бечу 10. марта 1851., а сахрањен у храму манастира Раковца.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


 

* КОНТАКТ -:_:- KONTAKT *
:  :  :
Copyright 2004 SPC - Dalmatinska Eparhija.

Designed by SeRGio