СТЕФАН
(Кнежевић)
епископ далматински
(1853 - 1890)
После насилног премештаја епископа Јеротеја (Мутибарића) из Далмације у
Будим, од стране бечког двора, за епископа далматинског је постављен први
Далматинац, архимандрит крчки Стефан (Кнежевић).
Рођен је 15. јуна 1806. у Оћестову. Основну школу је завршио у Шибенику, а
гимназију и богословију у Карловцима. Богословске студије је заокружио на
Богословском факултету у Черновицама. Рукоположен је у чин ђакона 21. маја
1833, а у чин презвитера новембра 1835. Архимандритом манастира Крке је
постао на Богојављење 1844. Епископом далматинским је именован 16. марта
1853, а хиротонисан је у Карловцима 17. маја 1853. од патријарха Јосифа
(Рајачића).
Као и његови претходници, имао је пре свега да издржи тешку борбу са
унијатима који су стално насртали на Србе у Далмацији, али без икаквог
успеха.
У току свог скоро четрдесетогодишњег архипастирствовања, епископ Стефан је у
Далмацији заорао дубоку бразду. Подигао је ниво богословије у Задру, у коју
су примани кандидати са завршеном гимназијом. Основао је 1853. конзисторију
и извршио нову поделу епархије на окружне протопрезвитерате. Његовим
заузимањем је у Далмацији подигнуто четрнаест нових храмова, међу којима и
храм на Далматинском Косову, који је много допринео ширењу култа кнеза
Лазара у Далмацији. Посебну пажњу је посветио школовању сиромашне српске
омладине оснивајући у том циљу разне фондове.
У току 1870. године из састава Далматинске епархије издвојена је Бока
Которска у самосталну епархију, а 1873. су обе епархије излучене из
Карловачке митрополије и, заједно са Буковинском епархијом, ушле су у састав
вештачки створене Буковинско-далматинске митрополије
са седиштем у Бечу.
Богословски факултет у Черновицама га је, као и епископе Никодима (Милаша) и
Герасима (Петрановића), почаствовао почасним докторатом богословља.
Умро је 28. јануара 1890. у Задру, а сахрањен у капели светог Саве у
манастиру
Крки.
|
|
 |