VASILIJE
 (1692 - 1693)

NIKODIM
(Busović)

 
(1693 - 1707)

STEFAN
(Ljubibratić)

 (1728 - 1737)

SIMEON
(Končarević)

 (1751 - 1762)

VENEDIKT
(Kr
аljević)
 (1810- 1823)

PANTELEJMON (Živković)
(1839- 1851)

JEROTEJ
(Mutibarić)

(1843 - 1853)

JOSIF
(Rajačić)

(1848-1861)

STEFAN
(Knežević)

(1853 - 1890)

Dr NIKODIM
(Milaš)

(1890 - 1911)

DANILO
(Pantelić)

(1921 – 1927)

Dr MAKSIMILIJAN (Hajdin)
(1931 - 1936)

Dr IRINEJ
(Đorđević)

(1931 - 1952)

NIKANOR
(Iličić)

(1955 - 1986)

STEFAN
(Boca)

(1959-1978)

NIKOLAJ
(Mrđa)

(1979-1991)

LONGIN
(1991-1999)

Fotije
(Sladojevi
ć)

   


VENEDIKT (Kraljević)

episkop dalmatinski
1810- 1823.


Episkop Venedikt je rođen 15. januara 1765. u selu blizu Soluna od roditelja Hristodula, Grka, i majke Aleksandre, Bugarke. Zamonašio se u manastiru Svete Anastasije blizu Soluna. prikazavši se, nakon višegodišnjeg lutanja, u Bukureštu i Janjini kao protosinđel, posvećen je 1806. godine od mitropolita dabrobosanskog Kalinika i mitropolita prizrenskog i hercegovačkog za titularnog epikopa kratovskog. Kada je mitropolit Kalinik otišao u Carigrad, Venedikt je, koristeći se simonijom, upravljao crkvom u dabrobosanskoj eparhiji. Pošto se izbavio iz zatvora u Travniku, prebegao je u Austriju i nastanio se u manastiru Bešenovu koji mu je mitropolit Stefan (Stratimirović) odredio za prebivalište. Kada je otomanska vlada zatražila od Beča da im se izruči Venedikt, on je nakon izvesnog boravka u Beogradu prešao u Dalmaciju. Posle osnivanja Dalmatinske eparhije, 1808, Venedikt je svim silama radio da bude postavljen za episkopa dalmatinskog. Međutim, kada je u Dalmaciji došlo do ustanka protiv Francuske, a u korist Austrije, Venedikt se opredelio za Francusku.
Po ulasku austrijske vojske u Šibenik, Venedikt je uhapšen i interniran u manastir Bezdin. Ostao je u Bezdinu sve do povlačenja austrijske vojske iz Dalmacije. Ceneći Venediktove zasluge za Francusku, Napoleon je 26. marta 1810. imenovao Venedikta za episkopa dalmatinskog, s tim što je Eparhiji dalmatinskoj pripojio i Boku Kotorsku, Pulu i Peroj. Iste godine je u Šibeniku Venedikt ustanovio konzistoriju i doneo odluku o otvaranju svešteničkog seminara u Šibeniku. Prvih nekoliko godina Venedikt je upravljao svojom eparhijom na opšte zadovoljstvo. Međutim, kada je Dalmacija 1813. postala austrijskom provincijom, Venedikt je upotrebio sve sile da bi zadobio naklonost onih protiv kojih se borio. Svoje eparhiote je pozvao posebnom okružnicom na vernost austrijskom caru kome je od strane sveštenstva i naroda upućena molba da se Venedikt potvrdi za episkopa dalmatinskog. Venedikt je iste godine zamolio mitropolita Stefana (Stratimirovića) da primi Dalmatinsku eparhiju u jurisdikciju Karlovačke mitropolije, što je i učinjeno iako je mitropolit Stefan bio mišljenja da Venedikt nije kanonskim putem postao episkopom dalmatinskim. Međutim, austrijski dvor nije formalno priznao Venedikta, iako mu je dodelio izdržavanje.

Episkop Venedikt je bio nesiguran i uznemiren što u Beču nije priznat za zakonitog i kanonskog episkopa. Priznanje je stekao za vreme svoga boravka u Beču (1818 - 1819), kada je predložio da se osnuje u Šibeniku unijatsko semenište.

Tom prilikom je, između ostalog, predložio da učitelji u tom semeništu budu učitelji grčko-unijatski sveštenici iz Galicije.
O situaciji u Dalmaciji pravoslavii vernici obavestili su mitropolita Stefana (Stratimirovića) jednim opširnim memorijalom i zatražili njegovu pomoć. Mitropolit je uzeo u zaštitu sveštenstvo i narod Dalmacije i svojim predstavkama se obratio caru, bečkoj vladi i ministru inostranih poslova Meternihu.

Posle ubistva kanonika Stupni
čkog, 10. juna 1821, situacija se u Dalmaciji još više pogoršala, te je Venedikt u proleće 1823. napustio svoju eparhiju i otputovao u Italiju. Zaslugom mitropolita Stefana (Stratimirovića) Venedikt je konačno uklonjen iz Dalmacije. Carskom odlukom od 28. decembra 1828. godine Eparhija dalmatinska je podređena karlovačkom mitropolitu u pitanjima vere, doduše uz izvesna ograničenja, i istoga dana je za dalmatinskog episkopa imenovan arhimandrit gomirski Josif (Rajačić).

Episkop Venedikt umro je u 97. godini života u Mlecima, 1. februra 1862. U svojoj oporuci, napisanoj neposredno pred smrt, izjavio je da on nikada nije bio unijat.

 

 

   
 

* КОНТАКТ -:_:- KONTAKT *
:  :  :
Copyright © 2004 SPC - Dalmatinska Eparhija.

Designed by SeRGio