BESEDA EPISKOPA FOTIJA NA HIROTONIJI
u Sremskim Karlovcima, na Duhove 1999. g. 

Vaša Svetosti, braćo Arhijereji, časni oci, blagoverni i hristoljubivi narode, šta reći u ovom velikom trenutku, u trenutku kada stojeći pred Bogom Živim i Istinitim (Otkr. 1,18) i Crkvom Njegovom, “Stubom i tvrđavom istine” (1Tim. 3,15), ja slabi čovek, po rečima sv. apostola Pavla primam žezal episkopske službe. Znam da sam nedostojan tako velikoga služenja i to iskreno i smerno, pred Bogom i pred Vama Vaša Svetosti, braćo Arhijereji i pred vama narode Božiji ispovedam. Međutim, ukrepljujući se unutrašnjom silom svetoga Jevanđelja Hristovog i svete pravoslavne vere naše, znam da možemo “sve u Hristu koji nam moć daje” (Fil. 4,13) i da je Bog po Svojoj premudrosti upravo izabrao “ono što je slabo pred svetom da posrami ono što je jako.” (1 Kor. 1,27). Tu i dolazimo do najdublje tajne naše vere - Krsta Hristovog, u kojem se otkriva tajna svakoga služenja Bogu, pa na kraju krajeva i samoga episkopskog služenja. Raspeti sebe svetu i svet sebi (Gal. 6,14) i “ne znati ništa osim Hrista i to raspetoga” (1 Kor. 2,2), eto tajne episkopske službe. Kada sv. apostol Pavle kaže: “Svima sam bio sve da bilo koga pridobijem za Jevanđelje” (1 Kor. 9,22) zar te reči ne znače da sluga Božiji, apostol, episkop treba da živi kroz neprestano prinošenje sebe na žrtvu Bogu i bližnjemu i da se takvim životom upodobi samome Pastiru Dobrome (Jn. 10 gl.) i Episkopu duša naših - Bogočoveku, Isusu Hristu.

Šaljući svoje učenike u svet na propoved o vaskrsenju i o Carstvu Nebeskom, Gospod ih šalje tek pošto se uverio da imaju ljubavi prema Njemu (Jn. 21,17), jer ljubav prema Njemu je temelj apostolske ljubavi prema Crkvi. Sveštenodejstvujući tu svetu tajnu Ljubavi i šireći je, na prvom mestu kroz svetu Liturgiju Crkve, pričasnom svetu i čoveku, apostol, tj. njegov blagodatni naslednik episkop Crkve Božije, je najpre svedok te ljubavi Božije objavljene ovaploćenim Bogočovekom Hristom.

Mnogi su ljudi kroz čitavu istoriju čovečanstva pokušavali da, na ovaj ili onaj način, reše tajnu sveta i postojanja. Episkop, kao oličenje Crkve Božije je svedok i blagovestitelj; da se “i visina i dubina i širina i dužina” i sve tajne svih svetova, istorije i večnoga života, otkrivaju u Bogočoveku Isusu Hristu, Bogu Živome i Vaskrslome i Istinitome Koji je Početak i Kraj, Prvi i Poslednji i Onaj Koji dolazi da sudi svetu (Otkr. 1,17). Apostol Pavle kaže da i mi treba da budemo kao što je i Hristos. Crkva, kao Telo Hristovo, na čelu sa svojim episkopom je pozvana dakle, da se upodobi Hristu, postajući tako “svetlost svetu” i “grad koji na gori stoji” (Mt. 5,11).

Primajući ovaj žezal episkopskoga služenja iz ruke Vaše Svetosti, svestan sam da ga kao iz ruke Božije primam. Veliki dar za veliko delo Božije. Oduvek je bilo teško svedočiti Istinu, a  u naše moderno doba, izgleda, najteže. Evo samo da se upitamo: jesmo li mi Srbi prošli kroz veću golgotu, stradanje i raspeće nego što je ovo danas? Ima li utehe, ima li izlaza?

Ja sada kao novi episkop Crkve Božije, smireno pred Bogom kažem - ima. Hristos Bogočovek, Njegova Golgota je uteha naše golgote, a Njegovo Vaskrsenje, po veri našoj, je i nama slava i pobeda.

U ovom trenutku želeo bih da zablagodarim Bogu, Jednome u Trojici, Ocu i Sinu i Svetome Duhu, što je mene slaboga i nedostojnoga čoveka, poslao na episkopsko služenje našoj svetoj Crkvi.

Blagodaran sam i svojim roditeljima, ocu Stojanu i majci Staji, koji su me vaspitali i upoznali sa našom svetom verom, Krsnom Slavom, čestitom tradicijom Kočićevog Zmijanja, sa koga smo potekli i lepotom pitomoga Čuruga u kome sam odrastao. Gospod neka ih uteši i blagoslovi.

Blagodaran sam svojim profesorima na Bogoslovskom fakultetu koji su u meni razvili ljubav prema bogoslovlju i Svetim Ocima Crkve. Neka bi dao Bog da naš Bogoslovski fakultet i dalje bude izvor ne “filosofije po čoveku” - već “savršene filosofije po Hristu.” (Kol. 2,8).

Blagodaran sam i Bogu se molim i za moje doskorašnje prijatelje i satrudnike u Karlovačkoj bogosloviji, koji se trude na velikom delu naše svetosavske prosvete.

Posebnu blagodarnost bih izrazio svojoj braći u Hristu, monasima manastira Kovilj, na čelu sa ocem Porfirijem, sada narečenim Episkopom jegarskim. Zaista, nema tih ljudskih reči kojima bih mogao izraziti zahvalnost njima. Nadam se da ćemo biti i ostati jedno u Hristu.

Takođe želim da se zahvalim i svome duhovnome ocu, Episkopu bačkom Irineju koji me je “Jevanđeljem rodio” (1 Kor. 4,15) i proveo kroz sve stepene jerarhijskog služenja u našoj svetoj Crkvi. Molim se i moliću se Bogu da veliko delo, koje mu je Bog dodelio, dovrši i savršeno posvedoči istinu Jevanđelja Hristovog “pred Judejima i Jelinima” (Rim. 1,16).

Blagodarim i svoj punoći Crkve Božije, znanima i neznanima, prijateljima i rodbini, svoj duhovnoj deci na podršci, pomoći, molitvama i ljubavi. Neka Gospod svima stostruko uzvrati.

Posebno bih se ponovo zahvalio Vama, Vaša Svetosti, braćo arhijereji i časni oci na velikom poverenju koje mi je ukazano pozivom na arhijerejsko služenje. Uzdam se neprestano u vaše svete molitve, u ljubav i pastirsko iskustvo koje će i meni biti dragoceno u služenju našoj svetoj Crkvi.

Na kraju bih nešto rekao i o programu svoga arhijerejskoga rada. To je Jevanđelje Hristovo; jer mi drugoga temelja (1 Kor. 3,11) i programa nemamo osim Hrista Bogočoveka. Njega vaskrslog posvedočiti svetu, Njega raspetog i vaskrslog. Pošto sam po promislu Božijem postavljen za drevnu apostolsku, dalmatinsku Eparhiju, svestan sam i velike odgovornosti i krsta koji mi je poveren, ali mi je pred očima Milostivi Samarjanin (Lk. 10,25-37) koji zaceljuje rane i zaliva ih uljem blagodati svoje. Zar nam On sam nije pokazao najbolji put i program da zaista “svima budemo sve” i tako ispunimo zakon Hristov (1 Kor. 9,22).

Preporučujući se još jednom Vašim svetim molitvama Vaša Svetosti, braćo Arhijereji i narode Božiji i moleći oproštaj od svih, uznosim blagodarnost Jednome u Trojici, Bogu, Ocu i Sinu i Svetome Duhu, Presvetoj Majci Božijoj, nebeskim silama i svima Svetima. Njihovim zastupništvom i molitvama neka Gospod daruje mir i blagoslov Crkvi našoj, narodu i čitavom svetu svome.

AMIN.

 

 Episkop dalmatinski g. g. Fotije sa pravoslavnim vernicima posle hirotonije u hramu Svetoga Nikolaja u Sremskim Karlovcima


Prvi arhijerejski blagoslov Episkopa dalmatinskog g.g. Fotija

 

 

* КОНТАКТ -:_:- KONTAKT *
:  :  :
Copyright © 2004 SPC - Dalmatinska Eparhija.

Designed by SeRGio