БЕСЕДА ЕПИСКОПА ФОТИЈА НА ХИРОТОНИЈИ
у Сремским Карловцима, на Духове 1999. г.
 

Ваша Светости, браћо Архијереји, часни оци, благоверни и христољубиви народе, шта рећи у овом великом тренутку, у тренутку када стојећи пред Богом Живим и Истинитим (Откр. 1,18) и Црквом Његовом, Стубом и тврђавом истине (1Тим. 3,15), ја слаби човек, по речима св. апостола Павла примам жезал епископске службе. Знам да сам недостојан тако великога служења и то искрено и смерно, пред Богом и пред Вама Ваша Светости, браћо Архијереји и пред вама народе Божији исповедам. Међутим, укрепљујући се унутрашњом силом светога Јеванђеља Христовог и свете православне вере наше, знам да можемо све у Христу који нам моћ даје (Фил. 4,13) и да је Бог по Својој премудрости управо изабрао оно што је слабо пред светом да посрами оно што је јако. (1 Кор. 1,27). Ту и долазимо до најдубље тајне наше вере - Крста Христовог, у којем се открива тајна свакога служења Богу, па на крају крајева и самога епископског служења. Распети себе свету и свет себи (Гал. 6,14) и не знати ништа осим Христа и то распетога (1 Кор. 2,2), ето тајне епископске службе. Када св. апостол Павле каже: Свима сам био све да било кога придобијем за Јеванђеље (1 Кор. 9,22) зар те речи не значе да слуга Божији, апостол, епископ треба да живи кроз непрестано приношење себе на жртву Богу и ближњему и да се таквим животом уподоби самоме Пастиру Доброме (Јн. 10 гл.) и Епископу душа наших - Богочовеку, Исусу Христу.

Шаљући своје ученике у свет на проповед о васкрсењу и о Царству Небеском, Господ их шаље тек пошто се уверио да имају љубави према Њему (Јн. 21,17), јер љубав према Њему је темељ апостолске љубави према Цркви. Свештенодејствујући ту свету тајну Љубави и ширећи је, на првом месту кроз свету Литургију Цркве, причасном свету и човеку, апостол, тј. његов благодатни наследник епископ Цркве Божије, је најпре сведок те љубави Божије објављене оваплоћеним Богочовеком Христом.

Многи су људи кроз читаву историју човечанства покушавали да, на овај или онај начин, реше тајну света и постојања. Епископ, као оличење Цркве Божије је сведок и благовеститељ; да се и висина и дубина и ширина и дужина и све тајне свих светова, историје и вечнога живота, откривају у Богочовеку Исусу Христу, Богу Живоме и Васкрсломе и Истинитоме Који је Почетак и Крај, Први и Последњи и Онај Који долази да суди свету (Откр. 1,17). Апостол Павле каже да и ми треба да будемо као што је и Христос. Црква, као Тело Христово, на челу са својим епископом је позвана дакле, да се уподоби Христу, постајући тако светлост свету и град који на гори стоји (Мт. 5,11).

Примајући овај жезал епископскога служења из руке Ваше Светости, свестан сам да га као из руке Божије примам. Велики дар за велико дело Божије. Одувек је било тешко сведочити Истину, а  у наше модерно доба, изгледа, најтеже. Ево само да се упитамо: јесмо ли ми Срби прошли кроз већу голготу, страдање и распеће него што је ово данас? Има ли утехе, има ли излаза?

Ја сада као нови епископ Цркве Божије, смирено пред Богом кажем - има. Христос Богочовек, Његова Голгота је утеха наше голготе, а Његово Васкрсење, по вери нашој, је и нама слава и победа.

У овом тренутку желео бих да заблагодарим Богу, Једноме у Тројици, Оцу и Сину и Светоме Духу, што је мене слабога и недостојнога човека, послао на епископско служење нашој светој Цркви.

Благодаран сам и својим родитељима, оцу Стојану и мајци Стаји, који су ме васпитали и упознали са нашом светом вером, Крсном Славом, честитом традицијом Кочићевог Змијања, са кога смо потекли и лепотом питомога Чуруга у коме сам одрастао. Господ нека их утеши и благослови.

Благодаран сам својим професорима на Богословском факултету који су у мени развили љубав према богословљу и Светим Оцима Цркве. Нека би дао Бог да наш Богословски факултет и даље буде извор не философије по човеку - већ савршене философије по Христу. (Кол. 2,8).

Благодаран сам и Богу се молим и за моје доскорашње пријатеље и сатруднике у Карловачкој богословији, који се труде на великом делу наше светосавске просвете.

Посебну благодарност бих изразио својој браћи у Христу, монасима манастира Ковиљ, на челу са оцем Порфиријем, сада нареченим Епископом јегарским. Заиста, нема тих људских речи којима бих могао изразити захвалност њима. Надам се да ћемо бити и остати једно у Христу.

Такође желим да се захвалим и своме духовноме оцу, Епископу бачком Иринеју који ме је Јеванђељем родио (1 Кор. 4,15) и провео кроз све степене јерархијског служења у нашој светој Цркви. Молим се и молићу се Богу да велико дело, које му је Бог доделио, доврши и савршено посведочи истину Јеванђеља Христовог пред Јудејима и Јелинима (Рим. 1,16).

Благодарим и свој пуноћи Цркве Божије, знанима и незнанима, пријатељима и родбини, свој духовној деци на подршци, помоћи, молитвама и љубави. Нека Господ свима стоструко узврати.

Посебно бих се поново захвалио Вама, Ваша Светости, браћо архијереји и часни оци на великом поверењу које ми је указано позивом на архијерејско служење. Уздам се непрестано у ваше свете молитве, у љубав и пастирско искуство које ће и мени бити драгоцено у служењу нашој светој Цркви.

На крају бих нешто рекао и о програму свога архијерејскога рада. То је Јеванђеље Христово; јер ми другога темеља (1 Кор. 3,11) и програма немамо осим Христа Богочовека. Њега васкрслог посведочити свету, Њега распетог и васкрслог. Пошто сам по промислу Божијем постављен за древну апостолску, далматинску Епархију, свестан сам и велике одговорности и крста који ми је поверен, али ми је пред очима Милостиви Самарјанин (Лк. 10,25-37) који зацељује ране и залива их уљем благодати своје. Зар нам Он сам није показао најбољи пут и програм да заиста свима будемо све и тако испунимо закон Христов (1 Кор. 9,22).

Препоручујући се још једном Вашим светим молитвама Ваша Светости, браћо Архијереји и народе Божији и молећи опроштај од свих, узносим благодарност Једноме у Тројици, Богу, Оцу и Сину и Светоме Духу, Пресветој Мајци Божијој, небеским силама и свима Светима. Њиховим заступништвом и молитвама нека Господ дарује мир и благослов Цркви нашој, народу и читавом свету своме.

АМИН.

 

Епископ далматински г. г. Фотије са православним верницима после хиротоније у храму Светога Николаја у Сремским Карловцима


Први архијерејски благослов Епископа далматинског г.г. Фотија

 

* КОНТАКТ -:_:- KONTAKT *
:  :  :
Copyright 2004 SPC - Dalmatinska Eparhija.

Designed by SeRGio