УСТОЛИЧЕЊЕ ЕПИСКОПА ДАЛМАТИНСКОГ ФОТИЈА
у Шибенику, на Празник св. апост. Луке и св. Петра Цетињског, 1999. г.

Празник св. апостола и јеванђелисте Луке и св. Петра Цетињског донео је свим православним хришћанима из Шибеника и Епархије далматинске посебну духовну радост и укрепљење у вери, јер је тога дана, 31. октобра, у шибенској саборној цркви Успенија Пресвете Богородице, пред стотинак окупљених верника, митрополит загребачко-љубљански и целе Италије Г. Јован устоличио новог епископа далматинског Фотија. На светој архијерејској Литургији, која је претходила чину устоличења, началствовао је епископ Фотије, а саслужитељи су били епископ бачки Иринеј, епископ захумско-херцеговачки Григорије, викарни епископ јегарски Порфирије, игуман Данило (Љуботина), протосинђел Андреј (Ћилерџић), протојереј Петар Јовановић, парох задарски, протојереј Горан Спајић, парох дубровачки, свештеник Панајотис из сестринске Грчке цркве и архиђакон Јероним. Још су били присутни митрополит дабробосански Николај, епископ славонски Сава и епископ бихаћко-петровачки Хризостом, али они нису чинодејствовали. Позиву да присуствује свечаном чину одазвали су се и бискуп шибенски мсгр. Анте Ивас са пратњом, представник Јеврејске општине у Шибенику Леополд Гашпар, шибенски градоначелник Франко Чеко, отправник послова Амбасаде СРЈ у Хрватској Г. Ћургуз, министар вера у влади Републике Српске Јово Турањанин, председник Српског националног већа из Загреба Милорад Пуповац, представници међународне посматрачке мисије и други угледни гости.

Увевши по утврђеној пракси владику Фотија у архијерејски трон, Његово Високопреосвештенство митрополит Јован га је поздравио у име Његове Светости патријарха српског Г. Павла и зажелео му много успеха у архипастирском раду:

Ваше Преосвештенство, најпре благодаримо Богу и Пресветој Богородици за овај свети чин Вашег устоличења у трон епископа далматинских. Са молитвеним жељама поздрављамо Вас у име српског патријарха Господина Павла и Светог архијерејског синода и изражавамо молитвене жеље за Ваш успешни архипастирски рад у Епархији далматинској.

Након што је о. Андреј прочитао текст Грамате, Његово Преосвештенство владика Фотије одржао је своју беседу:

Ваше Преосвештенство и изасланиче Светог архијерејског синода и Његове Светости патријарха српског Господина Павла, браћо архијереји и саслужитељи у Господу, часни оци, драги гости, браћо и сестре!

Благодарим Једноме у Тројици, Богу Оцу и Сину и Светоме Духу, Тројици једносуштној и нераздељивој, што сам данас, иако слаб и недостојан човек, уведен у трон епископа Епархије далматинске. Ова древна апостолска епархија се помиње већ на страницама Новога Завета и везује се за великог апостола Павла и његове ученике Тита и Ермија, који су пролазећи кроз ове крајеве проповедали реч Божију. Пред силом њихове проповеди у Духу Светом, пропадали су сви тадашњи незнабожачки и многобожачки идоли. Ми верујемо да су они, као и данас празновани св. апостол Лука Јеванђелист и св. Петар Цетињски, понос и слава града Цетиња и свеправославне Црне Горе, љубављу у Господу заједно овде са нама.

Велика је част и одговорност бити у овоме апостолском трону и уопште у епископском призвању да сведочимо Истину свету. Ради тога се и ја вером уздам у Господа нашег Исуса Христа, Који је Својим ученицима - а преко њих и свој пуноћи Цркве Божије - обећао да ће бити са њима до свршетка века и света и надам се да ће ми Он сам и Пресвета Богородица и сви свети бити у овоме служењу од помоћи.

Далматинска епархија је кроз своју дугогодишњу историју у Господу дала велике знамените јерархе наше Цркве. У овом тренутку бих поменуо само неке, блажене кончине достојне: епископа Симеона Кончаревића, који је због прогонства управљао далматинском епархијом тридесет година из братске царске Русије, потоњег патријарха српског Јосифа Рајачића, епископа Јеротеја Мутибарића, мудрог епископа Стефана Кнежевића, великог канонисту и богослова Никодима Милаша, изгнаника Иринеја Ђорђевића. Желим такође да поменем и њихове достојне наследнике, а и сада активне архијереје наше Цркве: епископа Стефана жичког, митрополита Николаја дабро-босанског и мог претходника епископа Лонгина. И њима благодарност узносимо за све што су учинили за живот ове апостолске, исповедничке и мученичке епархије.

Ја ћу се као православни епископ овога трона и овога града трудити, колико ми то Господ да, да и у најмањем будем сличан Ономе који је као слуга дошао у овај свет и својим смирењем, понижењем и голготским страдањем показао нам пут крста као једини пут задобијања истинске славе, васкрсења и вечног живота. Сва тајна личности Богочовека Исуса Христа је у крсту Његовом, али је и тајна Његовог крста у Васкрсењу. То је она најдубља новозаветна истина коју свет, који у злу лежи, не разуме и не прихвата. Када св. апостол Павле каже да је распео себе свету и свет себи, он хоће да каже да не прихвата ни себе ни свет изван Христа и изван крста Његовог. Ја се молим Господу да заиста будем сведок те истине и да моје епископство буде у том крстоликом служењу Богу и ближњему. Велики учитељ и отац Цркве св. Јован Златоусти, када су га питали о спасењу и вечном животу, одговорио је: Ја не знам ко ће се од људи спасити, али сумњам да ће се спасити онај ко не ради на спасењу свога ближњега.

Као монах и као епископ ћу покушати да радим на обнови духовног и литургијског живота у повереној ми епархији, поготово на обнови наших духовних бисера: манастира Крке, Крупе и Драговића, који су одувек били извори и средишта духовног живота наше епархије; затим, на питању црквене просвете и верског образовања наше омладине, која је посебно изложена искушењима модерног света.

У наступајућој јубиларној години, када празнујемо 2000 година хришћанства, посебно ћу се трудити да, као православни епископ, у име своје Цркве негујем хришћански однос са свим људима, а посебном јерархијом и верницима Римокатоличке цркве, као и представницима власти у Републици Хрватској. На то нас упућује дух јеванђелске љубави, који нас учи да свима будемо све, а при томе да цару дајемо царево а Богу Божије. Данашњи свет у коме живимо, свету немира и раздора, гладан је и жедан те тихе, јеванђелске љубави, истине, мира и правде Божије. То је једина утеха овоме свету и ми као хришћани смо дужни да ту истину наше вере непрестано посведочавамо, како речју тако и животом, пред свима онима који имају очи да виде и уши да чују.

На крају, још једном желим све да вас љубављу у Господу поздравим и нека благодат Оца и Сина и Светога Духа буде са свима вама у векове векова. Амин.

У чину устоличења епископа далматинског Фотија, као и у његовој надахнутој беседи, окупљени верници и политички представници Срба у Хрватској, препознали су знак окрепе, обнове и охрабрења, знак да ће - речима Милорада Пуповца - они који су остали и они који се враћају увек имати где да потраже скуте и ослонац, поготово у тешким и изазовним временима.

На свечаном ручку, одржаном у хотелу Крка, много успеха Преосвећеном епископу Фотију и његовом владичанском раду пожелео је, уз остале говорнике, и бискуп шибенски мсгр. Анте Ивас, истакнувши како је у традицији двеју цркава да су се епископи посећивали и разговарали, те решавали неке заједничке проблеме. На крају се Његово Преосвештенство епископ далматински Г. Фотије домаћински захвалио свим доброжелатељима са обећањем да ће своју архијерејску службу усклађивати са Јеванђељем Христовим.

Нека Господ наш Исус Христос буде уз Преосвећеног владику Фотија у његовом уздању и Пресвета Богородица као помоћница у његовом настојању.

 



НОВОУСТОЛИЧЕНИ ЕПИСКОП ДАЛМАТИНСКИ Г.Г. ФОТИЈЕ

 

* КОНТАКТ -:_:- KONTAKT *
:  :  :
Copyright 2004 SPC - Dalmatinska Eparhija.

Designed by SeRGio