МАНАСТИР КРУПА
МАНАСТИР КРКА
МАНАСТИР
СВЕТА ЛАЗАРИЦА
МАНАСТИР СВЕТОГ ВАСИЛИЈА ОСТРОШКОГ ЦРНОГОРЦИ
ЖЕНСКИ МАНАСТИР СВЕТЕ ВЕЛИКОМУЧЕНИЦЕ НЕДЈЕЉЕ У
ОЋЕСТОВУ
Апел
за обнову манастира Драговића
|
МАНАСТИР ДРАГОВИЋ
Уз манастире Крку и Крупу манастир Драговић је кроз дуги низ вјекова био
духовни ослонац српском православном народу у Далмацији. Подигнут је крајем
14. вијека, неколико година послије Косовске битке,
1395. Смјештен уз ријеку Цетину, недалеко Врлике, у лијепом предјелу, у више
је наврата доживљавао ружна и тешка времена. Са првобитног мјеста премјештан
је још два пута. Уз то,упознао је неколико тешких најезда инородних и
иновјерних, након чега је за извјесно вријеме запушћивао. Године 1480.
турска навала га је опустошила и разагнала монахе којекуда. Након тога
стајао је пуст двадесет година, а онда је обновљен. Нешто више од сто година
касније, 1590., његови монаси гоњени гладном годином, обрели су се у
манастиру Грабовцу, у данашњој Мађарској, који су 35 година раније основала
њихова манастирска сабраћа, гоњена такође тешким приликама у злим временима.
Иза тога био је пуст седамдесет година, а онда га је 1694. обновио епископ
Никодим Бусовић. Четири године касније манастир је стигла нова биједа; пред
турском најездом монаси су напустили манастир.
Млетачка влада их је
прихватила и осугурала им смјештај у селу Брибиру и ту им дала земљиште за
нови манастир и око 50 јутара земље код Кистања.
Послије Карловачког мира 1699. године Цетинска крајина је потпала под
млетачку власт па су се драговићки монаси вратили у свој манастир, а њихову
црквицу су послије упокојења епископа Никодима, дакле ону код Брибира,
присвојили римокатолици.
Нестабилно тло, на којем је био саграђен манастир, и велика влага на том
мјесту понукали су манастирску братију да измјесте манастир на боље мјесто.
По дозволи млетачке владе године 1777.
јеромонах Викентије Стоисављевић је то
и започео. Нови манастир је основан на мјесту званом Виногради. Њега је
касније довршио игуман Јеротеј Ковачевић.
Освећење манастира и нове цркве
било је 20. августа 1867.
г.
Међутим, само нешто мање од сто година касније, обистиниле су се ријечи
манастирског љетописаца који је записао: "Од свих манастира Драговић је
среће најхудије". Педесетих година 20. вијека због изградње хидроелектране
на Цетини манастир је поново измјештен, а више хиљада српског православног
народа из плодне цетинске долине расељено је, махом у Србију.
Злу судбину коју је љетописац уочио манастир Драговић је доживио и
1995,године и подјелио је са српским православним народом из Далмације.
Поново је опустошен. Мада је имао изразиту ненаклоњеност историјске судбине,
Драговић је до 1995. године чувао у својој библиотеци и ризници велике
драгоцјености.Ту се могао видјети октоих из 14.вијека, минеј за мјесец мај
из 1531. године, писан у Студеници, једна књига штампана у Острогу 1594.,
крмчија штампана у Москви 1653. итд. Радозналци ће се обрадовати и кратким
записима Доситеја Обрадовића, који је на својим путовањима свраћао и у
манастир Драговић. Исто је чинио
касније и његов сабрат по перу велики
српски пјесник Лаза Костић, као и његов пријатељ српски писац Симо Матавуљ.
У манастирској ризници чувао се антиминс патријарха Арсенија Чарнојевића из
1692. и два јерусалимског патријарха Доситеја од 1701.
године. Ту се чувао, међу осталим, и ручни крст игумана Василија из
Косјерева од 1739. године.
Бројни су заслужници за обнову и напредак манастира Драговића. Да поменемо
само неке: то су Викентије Стоисављевић, Стефан, Јеротеј Ковачевић, Леонтије
Милковић, Георгије Адамовић, Стефан Дубајић, Иларион Торбица, Севастијан
Јовић итд. За обнову и напредак манастира особито су заслужни епископи
Никодим Бусовић, Стефан Љубибратић, Данило Пантелић, а у најновије доба, у
овом времену епископ Далматински Г.Г. Фотије. Његовим настојањем манастир се
обнавља и извјесно је да да ће он добити стари сјај и
умножено братство, које ће као и њихови претходници служити Богу и народу.
::..::
|
|
|