МАНАСТИР КРУПА

МАНАСТИР КРКА

МАНАСТИР ДРАГОВИЋ

МАНАСТИР СВЕТОГ ВАСИЛИЈА ОСТРОШКОГ ЦРНОГОРЦИ

ЖЕНСКИ МАНАСТИР СВЕТЕ ВЕЛИКОМУЧЕНИЦЕ НЕДЈЕЉЕ У ОЋЕСТОВУ

 

 

МАНАСТИР СВЕТА ЛАЗАРИЦА
НА ДАЛМАТИНСКОМ КОСОВУ

Račun kod:
RBA d. d. ZAGREB
Poslovnica Zadar

IВАN НR2724840081104157944
SWIFT RZBHHR2X

 

Један од најлепших заветних храмова Православне Далмације свакако је Далматинска Лазарица, која се налази у селу Звјеринац, десетак километара јужно од Книна, на Далматинском Косову у долини коју окружују обронци Динаре, Козијака и Промине. Са благословом блаженопочившег Епископа далматинског Стефана (Кнежевића), почела је ова светиња да се гради 1874. године и првобитно је била посвећена Светим праведним Јоакиму и Ани, али се њена градња веома споро одвијала, читавих петнест година. Разлог овог одуговлачења у изградњи огледао се у жељи епископа Стефана да храм посвети Светом великомученику Кнезу Лазару, јер се 1889. године обележавао јубилеј; 500-годишњица од Косовског боја.

Аустроугарске власти строго су забрањивале подизање храмова Србима светитељима, као и национално буђење српског идентитета, тако да је приликом освећења храма епископ Стефан храм посветио Светом ееликомученику КнезуЛазару 15/28.јуна 1889. године. Остало је забележено у „Српском листу" да је приликом освећења храма било присутно 7.000 верника.

Годину дана касније, 1890. године, у близини храма прошла је железничка пруга, а станица је названа Косово, која и данас носи тај назив. 3ахваљујући овом повезивању сваке године железницом су се сливале велике масе верног народа из читаве Далмације. Лепота Далматинске Лазарице огледа се у градњи тесаним каменом, као и драгоценим украшеним иконостасом, који је у оно време коштао 2.400 круна.

Ова светиња даривана је од многих добронамерних људи. Никодим Милаш је даривао храм великом иконом Светога Кнеза Лазара, док су богати трговци Срби и Хрвати даривали овај храм полијелејима, иконама и крстовима...

Благословом блаженопочившег Епископа далматинског Иринеја (Ђорђевића), уместо првобитног звоника преслице 1935. године саграђен је нови звоник који осветио блаженопочивши Патријарх српски Варнава (Росиђ), уз учешће епископа охридско-битољског др Николаја (Велимировића), горњокарловачког др Максимилијана (Хајдина), захумско-херцеговачког др Тихона (Радовановића), епископа далматинског др Иринеја (Ђорђевића), викарног епископа сремског Саве (Трлајића) и око седамдест свештеника.

Године 1940. црква Лазарица је проглашена манастиром и метохом манастира Крке, заветним храмом и названа је - Света Лазарица.

У Другом светском рату, манастир Лазарица био је оштећен и изложен пропадању, а обновљен је тек 1964­1965. године. Обновљени манастир поново је страдао у земљотресу 1970. године. Уследила је поновна обнова, тако да је на Видовдан 1973. године свечано освензен. Време блаженопочившег Епископа Стефана (Боце) (1959- 1978) остаће упамћено по обнављању прославе Видовдана на Далматинском Косову. Ову традицију окупљања код манастира Лазарице наставио је тадашњи Епископ далматински Николај (Мрђа) (1979-1991).

Године 1991. на трон Епископа далматинских долази епископ Лонгин (Крчо), који је веfг 8. новембра 1992. године формирао Црквени одбор за обнову манастира Лазарице. Све што се успело обновити, девастирано је у последњем рату 1995. године, манастир је претрпео мања оштећења у унутрашњости. Доласком 1999. године Преосвећеног Епископа далматинског Фотија почела је обнова ратом опустошене Епархије далматинске, тако да је у више наврата започињана обнова манастира Лазарице. Само у прошлој, 2008. години, одвијали су се радови на уређењу конака, порте, спољних делова конака. Дограђено је и пет келија за живот монаха. На Видовдан 2008. године манастир Лазарица коначно је оживео, јер је добио настојатеља у лику јеромонаха Симона (Кузмановића), сабрата манастира Крке.

 

Х. М. ВУЈИЧИЋ

 

 

Račun kod:
RBA d. d. ZAGREB
Poslovnica Zadar

IВАN НR2724840081104157944
SWIFT RZBHHR2X

 

 

АПЕЛ ЗА ОБНОВУ МАНАСТИРА ЛАЗАРИЦЕ

 

          У манастиру Лазарици на Далматинском Косову након радова на обнови манастирског конака наставља се уређење порте и дворишта манастира. У плану је да се у току овога љета заврши са зидом око манастирске порте, затим да се уреди подијум поред манастира. Послије ових радова наставити ће се са зидањем просторија неопходних за живот у манастиру (конак за госте, магацин итд.).

Молимо све добронамерне људе да се укључе и помогну обнову ове велике светиње на Далматинском Косову.



ВА ИМЕ ОЦА И СИНА И СВЕТОГА ДУХА

Године Господње 1889. освети се православни храм у Далматинском Косову метох славног манастира Светога Арханћела Михаила (на реци Крки) и посвети се слављењу: Бога и Светога Цара Лазара Српскога, мученика косовскога и предводитеља народа српскога у Царство Небеско.
На Видовдан, године Господње 1939. овај храм свечано прослави педесет година свога служења Богу и прослављања Светога Лазара, стекавши име велике светиње у српском Православљу.
По жељи православног народа у Далмацији израженој у седници Косовског црквено-општиноког савета од 1/14.
IV, у присуству Наше Смирености овај славни храм, као метох манастира Светога Арханђела, треба од сада да се сматра манастиром, па да се Божијом помоћи, молитвама Светога Цара Лазара и прилозима свих благочестивих душа припреми све што је потребно да се манастиром и званично прогласи, са именом

Света Лазарица

А да бисмо одали дужну славу Богу и Светом Лазару за све до сада обилно примљене милости и све до сада и од сада услишене молитве у њему, проглашавамо Свету Лазарицу заветним храмом, па први, пред Богом и Светим Лазаром, чинимо један завет, уз скромни прилог Светој Лазарици, па се овако из свег срца и све душе Богу и Св. Лазару молимо:
БОЖЕ МИЛОСТИ И СВАКЕ УТЕХЕ, Боже праведни, човекољубиви који си у часу страшном услишио молитве Светога Лазара Српског, и отворио му пут у Царство Небеско, а његову јуначку војску присподобио Твојим славним силама небеским нека је слава преславном имену Твоме и светој вољи Твојој!
Теби се молимо, милосрдни Господе, чуј род наш кад год Теби завапи и очи своје подигне. Чувај га, учи и води као Светога Лазара и сву његову духовну децу кроз векове!
Свети Царе Мучениче, Бог те прослави на небу и на земљи; помози да будемо достојни славе твоје во вјеки!
Ево нас окупљених око имена твога и славе твоје; благослови нас благословом твојим!
Многе благочестиве душе све више привлачи Света Лазарица твоја. Долазе и долазиће да излију боле, исповеде грехе, окрепе наде, измоле здравља души и телу, напретка своме дому и својим часним напорима, да препоруче своје живе и упокојене милостм Божијој и богоугодним молитвама твојим. Прими их и пригрли, угодниче Божји, па изнеси молитве њихове пред престо Свевишњега!
Прослави ову светињу нашу и твоју надалеко, обиљем милости и силом молитава твојих код Господа, да се слави име твоје во вјеки вјеков. Амин.

Тако ти се моли, угодниче Божји и славо српског Православља,

 

Смирени српско-православни владика далматински

+ Иринеј

У Светој Лазарици,

на Видовдан, љета Господњег 1940.

својеручно

МАНАСТИР СВЕТА ЛАЗАРИЦА
НА ДАЛМАТИНСКОМ КОСОВУ

Због даљине и броја вјерника давно се осјећала потреба за подизање још једног храма у Косовској долини. Залагањем и иницијативом великог градитеља и заслужног владике Стефана Кнежевића (18531890) почело је  1874.  године  зидање нове цркве у селу Звјеринцу, на главици, у Косову (десетак километара јужно од Книна). Те исте године је владика Стефан осветио темеље ове цркве и посветио их св. Јоакиму и Ани.
Мећутим, када је храм био завршен Владика је промјенио патрона, и ову цркву посветио Светом Великомученику Српском Кнезу Лазару. Разлог за ово је сасвим јасан. Владика је морао да крије ову идеју од аустријских власти до завршетка подизања цркве. Друкчије би сигурно власти омеле ову акцију да су знале да ће црква бити посвећена Светом Кнезу Лазару, чији култ је у оно вријеме значио оживљавање косовске идеологије међу православним Србима у Далмацији. То је било вријеме националне и вјерске борбе нашег народа и Цркве у Далмацији за бити или не бити. Као и у читавом низу других подухвата, владика Стефан је и овдје успио. Од дана освећења, црква Лазарица је постала велико духовно свјетилиште. На Видовдан сваке године у њу су се сливале велике масе наших вјерника из читаве Далмације.
Подизање ове цркве је трајало петнаест година. Народ је причао да је Владика намјерно одуговлачио завршетак ове цркве због тешких политичких прилика и чекања на јубиларну 1889. годину. Тада је цјело Српство славило 500-годишњицу Косовске битке. Црква је довршена и свечано троносана на Видовдан 1889. године. Та свечаност је превазишла све раније наше црквене манифестације у Далмацији. Српски лист" је забиљежио да је било око 7.000 присутних вјерника и колико је српства, осим двију српскијех држава, овакве свечаности није било и нигдје се овако није прославио Видовдан". (Српски лист, бр. 25, 1889).
Том приликом је писао Стево Бјелић: На тај начин је осветио Лазарицу популарни Владика Стефан Кнежевић. Он је њу подигао уз сарадњу и помоћ Косовљана и фаланге пробуђених далматинских Срба под вођством умнога, поштеног и борбеног Саве Бјелановића. С тим су се далматински Срби показали достојни свог косовског поријекла: подигли су своје Далматинско Косово, као расадник народне мисли на западу, и на њему озидали Лазареву цркву као знак да се и у Далмацији поштује и слави онај ко за крст часни и слободу златну положи главу своју". (Глас Привредно--културне матице за Сјеверну Далмацију, 1889, бр. 1516, јуни 20).
Црква Лазарица је сазидана од тесаног камена у облику крста. Првобитни звоник је био преслица. Иницијативом блажено-почившег епископа Иринеја Ђорћевића подигнут је 1935. године нови звоник, који је те светосавске године" осветио српски патријарх Варнава уз саслужење епископа: охридскобитољског Николаја, горњокарловачког Максимилијана, захумскохерцеговачког Тихона, далматинског Иринеја, викарног сремског Саве и око седамдесет свештеника.
Унутрашњост овога храма је украшена врло   драгоценим   иконостасом   који   је   у оно вријеме стајао 2.400 круна. Набављен је прилозима наших вјерника из читаве Далмације. У љетопису парохије косовске пише да љепшег, укуснијег и драгоцјенијег у цијелој Далмацији нема". Епископ Никодим Милаш је 1889. године поклонио овом храму једну дивну и врло велику икону Светога Кнеза Лазара. Скупоцјени полије-леј и неколико врло вриједних икона је поклонио 1902. године честити старина Константин Петровић, добри Србин православни из Земуна, а настањен у Штајерском Грацу". Тако се каже у љетопису парохије косовске. Један крст од умјетничке вриједности поклонио је Клаудије Шупук из Шибеника. Поред овог племенитог хришћанина,  било је још католика Хрвата, знатан број, који су прилагали и данас прилажу овоме храму.
У току прошлога рата овај храм је био оштећен и пропадао је за читав низ послератних година. Прилозима побожних Косовљана, у завичају и исељеништву, обновљен је у току 1964. и 1965. године.
Мећутим, црква Лазарица је опет пострадала од последњег земљотреса, који је 1970. године погодио Книнску крајину. На њој су морали поново да се врше велики радови. Потпуно је срушена цијела кровна конструкција па је постављена нова, утврђена бетонским гредама. Извршени су сви потребни радови на звонику, фасади и унутрашњости ове цркве. Утрошене су велике суме новца, примљеног највећим дјелом од побожних исељеника из овога краја. Црква је поново синула у својој првобитној љепоти. Свечано освећење обновљеног храма извршено је на Видовдан 1973. године.

              

 

 


 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

* КОНТАКТ -:_:- KONTAKT *
:  :  :
Copyright 2004 SPC - Dalmatinska Eparhija.

Designed by SeRGio