asw
 
   


ENGLISH PAGES


ПОСЛЕДНИЕ
НОВОСТИ
 

::..::


ВОДИЧ
TOURIST GUIDE

::..::

POSJETITE NAS NA
FACEBOOKU
EPARHIJA DALMATINSKA

::..::

400 godina Bogoslovije Sveta Tri Jerarha
Himna bogoslovije

::..::


VIRTUALNA ŠETNJA EPARHIJOM
DALMATINSKOM

 

 

::..::


PRILOZI NOVOM STRADANJU EPARHIJE DALMATINSKE


REČ O NOVIM
BOGOHULNICIMA


::..::


FOTO ARHIV
EPARHIJE DALMATINSKE

::..::

::..::

DIGITALNE BROŠURE
DALMATINSKIH MANASTIRA

MANASTIR KRKA

MANASTIR KRUPA

MANASTIR DRAGOVIĆ

::..::


 sv. Sava
BESEDA O PRAVOJ VERI

::..::

 


SIMO MATAVULJ
PILIPENDA
(pripovetka)

::..::


Episkop Fotije
VAPAJ IZ DALMACIJE


 

 

HRAMOVNA SLAVA U KISTANjAMA

Na praznik Svetih Kirila i Metodija (24. 5. 2020.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Kistanjama. Mnoštvo vernika skupilo se u hramu posvećenom ovim divnim ugodnicima Božijim da bi u zajedničkom liturgijskom sabranju proslavili hramovnu slavu.

„Okupili smo se ovde danas da učestvujemo u Svetim Tajnama Crkve, a da bismo to mogli dostojno da činimo neophodno je, kao što je to govorio naš Patrijarh Pavle, da budemo ljudi. Upravo to nekada zna da bude najteže od svega i mi znamo da budemo kao onaj slepi čovek iz današnjeg Jevanđelja koji čitavog života nije mogao da vidi ono čime nas je Bog blagoslovio, nije mogao da vidi svu radost koja ga okružuje, niti prirodu oko sebe, koja je u Svetoj Zemlji po mnogo čemu slična ovoj našoj ovde. I njih je Gospod blagoslovio vinogradima, smokvama i mirisnim biljkama, smiljem i bosiljem i malo je zemalja na ovom svetu tako slično zemlji po kojoj je Gospod hodio kao što joj je slična Dalmacija. Taj slepi čovek nije mogao da vidi svu tu lepotu koju je Bog dao nama ljudima i kada je susreo Gospoda On mu je vratio vid, a čovek je bio počašćen time da je prvo što je video u svom životu bio upravo sam Bog.

Na to smo svi mi pozvani i to je ono što možemmo da doživimo kada dolazimo u crkvu i kada kroz svoje bližnje vidimo Gospoda. Mi možemo da progledamo duhovnim očima nalazeći se na ovakvim svetim mestima koje su naši slavni preci digli u čast tog istog Gospoda i Spasa našeg Isusa Hrista.

Dalje smo u Jevanđelju mogli da čujemo kako je Gospod poslao tog čoveka da ode još i u banju Siloamsku da tamo pomaže oči svoje, a kada su apostoli pitali zašto je taj čovek slep, da li zbog svojih greha ili zbog roditeljskih, Gospod je odgovorio da on nije slep ni iz jednog od ta dva razloga, nego da bi se pokazala slava Božija upravo na njemu. Tako i mi treba da budemo naslednici te slave Božije i svedoci svega čime nas je Bog blagoslovio, a to je za nas ponajviše vera u Trojedinoga Boga, Boga Oca, Boga Sina i Boga Duha Svetoga. Večni život koji nam je Gospod darovao mi možemo da nasledimo samo okupljajući se u svetim hramovima, poštujući zapovesti Crkve i nadasve brinući se jedni o drugima.

Danas smo se okupili da proslavimo slavu ovog svetog hrama i imena velikih prosvetitelja Svetih Kirila i Metodija koji su čitavog svog života bili svedoci i misionari i prenosili su svuda Reč Gospodnju. Za nas su oni posebno značajni, jer su nam doneli hrišćanstvo i nas Slovene utvrdili u veri u Vaskrsenje Hristovo i Sveopšte Vaskrsenje koje svi mi, kao hrišćani, iščekujemo“, poručio je Episkop Nikodim naglasivši pritom da se nada da ćemo se na mnoga i blaga leta okupljati kao danas i tako zajedno dostojno ispovedati našu svetu pravoslavnu veru.

HRAMOVNA SLAVA NA ŽAGROVIĆU

Na dan kada praznujemo Prenos moštiju Svetog Oca Nikolaja (22. 5. 2020.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju na Žagroviću. Vladika Nikodim je istakao da je današnji dan velika radost za sve nas koji smo se okupili da proslavimo slavu ovog divnog hrama, da se radujemo jedni drugima i da kroz ljubav koju ovim sabranjem iskazujemo budemo istinski svedoci Svetlog Vaskrsenja Hristovog.

„Kroz učešće na Svetoj Liturgiji i naš trud koji smo prineli mi učestvujemo upravo sada i ovde u Vaskrsenju Hristovom koje čekamo i kome se nadamo kao oni koji nose veliko ime hrišćana. Okupili smo se danas da proslavimo praznik Prenosa moštiju Svetog Oca našega Nikolaja, čije mošti leže u gradu Bariju u Italiji i čine velika čudesa i dan danas. Naši preci su poštovali ovoga velikog svetitelja i posvetili su mu ovaj divni hram da bismo u njemu slavili Gospoda i molili mu se da nas nagradi tim najvećim darom, a to je da dočekamo Vaskrsenje Sveopšte i kroz to postanemo naslednici Carstva Nebeskog i deca Svetlosti.

Naša sveta Crkva danas takođe proslavlja i događaj pri kome je Sveti Otac Nikolaj iscelio Svetoga Stefana Dečanskog, koji je moja krsna slava, tako da sam ja i lično vezan za ovaj divni praznik. Zbog toga mi je posebno drago što sam danas ovde sa vama“, poručio je Episkop dalmatinski.

HRAMOVNA SLAVA NA VRBNIKU

NEDELjA SAMARJANKE U CETINI

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je u nedelju (17. 5. 2020.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Cetini. Narodu okupljenom u Hramu Vaznesenja Gospodnjeg Vladika je poručio da smo se na ovom svetom mestu okupili da ispunimo reči koje smo čuli u današnjem Jevanđelju kada je Gospod rekao da se ljudi neće više okupljati samo u Jerusalimu, već će na svakom mestu u ovome svetu slaviti u Duhu i Istini samoga darodavca Života.

„Na to smo svi pozvani, na tu blagu vest koju je Gospod dao ženi Samarjanki, kada je od nje zatražio malo vode. U to doba u jevrejskom narodu nije bilo prihvaćeno da muškarac uzme vode od žene, niti od bilo koga ko nije iz jevrejskoga, izabranog naroda. Jevreji su smatrali da je muškarac veći od žene, a Gospod rastura te predrasude, jer je On došao za sve nas i ovaplotio se po volji Božijoj da bi svima doneo Spasenje i pokazao da u Carstvu Nebeskom neće biti ni muškarca, ni žene, nego ćemo svi biti jedno u Gospodu. Kada je od Samarjanke zatražio vodu, Gospod joj je dao vodu živu koja je sam Isus Hristos i kroz koju će i ona naslediti život večni. Isto tako i svi mi, koji se po Njegovim rečima sabiramo, u Duhu i u Istini, na Svetoj Liturgiji, učestvujemo u životu Crkve i kroz Sveto Pričešće primamo tu vodu živu, postajemo naslednici Carstva Nebeskog. Svete Tajne treba da budu kruna našega života, a svakoga dana treba da razmišljamo o Gospodu i da mu se molimo, jer ćemo upravo tako biti u Duhu i Istini. Mi, koji smo na ovom svetu na proputovanju ka Carstvu Nebeskom, samo tako možemo postati, kako kažu sveti oci, 'bogovi po blagodati' i moći ćemo da se nadamo da ćemo se kroz svetlo Vaskrsenje Hristovo naći licem k licu sa samim Gospodom“, poručio je Episkop dalmatinski. Vladika je uzrazio veliku radost zbog današnjeg svetog sabranja i poželeo vernom narodu svako dobro od Gospoda.

PRAZNIK SVETOG VASILIJA OSTROŠKOG U CRNOGORCIMA

Na dan kada praznujemo Svetog Vasilija Ostroškog (12. 5. 2020.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru posvećenom ovom svetitelju u Crnogorcima. Okupljenom narodu koji se danas sabrao da proslavi ime ovog velikog čudotvorca Episkop se obratio pozivajući se na jevanđeljsku priču o dobrom pastiru.

„Sveti Vasilije Ostroški Čudotvorac je bio jedan dobar pastir iz našeg naroda, brinuo se o svojoj pastvi i od mladosti je želeo da svoj život posveti Bogu i Svetoj Crkvi. On je odlučio da ode u manastir Tvrdoš gde se zamonašio i podvizavao dugo godina i gde je bio izabran za Episkopa zahumskog. Tamo se dugo borio protiv svih onih koji su od naroda tražili da se odrekne svoje vere, a samim tim i svoga roda. Kao veliki čovek, kakav je bio, živeo je uvek sa Hristom i u Hristu, onako kako bismo i mi danas trebali da živimo, a to podrazumeva život u Crkvi, post, molitvu i učestvovanje u Svetoj Liturgiji i Svetim Tajnama. Život u Hristu znači da mi u svakom svom bližnjem treba da vidimo Hrista, kako su to sveti oci govorili 'video si brata svoga, video si Boga svoga'.  Kada učinimo dobro svome bližnjem, učinili smo dobro samom Gospodu, a iz toga proizilazi i ono najteže, a to je da volimo i neprijatelje svoje, jer smo i na to pozvani kao hrišćani.

Tako se trudio i Sveti Vasilije Ostroški, da svima svedoči Hrista, da svakoga privede veri, obiđe i pomogne. Propovedao je ljudima i poučavao ih da žive jevanđeljski, a to čini, nama koji verujemo, i dan danas. On se za nas moli pred prestolom Svevišnjega, a mi bismo trebali svakoga dana da slavimo ime njegovo i molimo ga za pomoć i utehu“, rekao je Episkop Nikodim. Vladika je naglasio da mu je izuzetno drago što smo se danas ovde okupili i pored velikog iskušenja koje nas je zadesilo, jer je naše da se molimo Gospodu i za one koji su odsutni, nadajući se da ćemo svi biti saučesnici u svetlome Vaskrsenju Hristovom, koje nam je dato kao najlepši dar.

ĐURĐEVDAN U KRIČKAMA

Na dan kada proslavljamo ime Svetog Velikomučenika Georgija (6. 5. 2020.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je Svetu Liturgiju u Kričkama. Povodom hramovne slave, verni narod ovoga kraja okupio se u crkvi posvećenoj ovom svetitelju, koji je i krsna slava velikog broja dalmatinskih Srba. U svojoj besedi na kraju Liturgije, Episkop Nikodim poželeo je svima njima srećnu slavu i poučio narod sa nekoliko reči o životu Svetog Georgija.

„Ovaj svetitelj je jedan od najvećih mučenika koji su postradali za veru Hristovu, a živeo je u vreme bezbožnoga cara Dioklecijana. Poticao je iz veoma bogate porodice i pored toga što su bili na visokim položajima njegovi roditelji su bili hrišćani, a on je od njih nasledio veru u Vaskrsenje Hristovo, koju smo i mi održali do dana današnjeg. Car Dioklecijan postavio ga je za vojvodu, ali je on, videvši kako car goni hrišćane, rešio da podeli sve svoje bogatstvo siromašnima i da javno ispovedi svoju veru. Tada su ga carevi ljudi zarobili i mučili na razne i strašne načine, ali nikako nisu mogli da mu naude zato što je Bog delovao kroz njega i sva mučenja njemu, kao velikom ugodniku Božijem, nisu mogla ništa. Na kraju mu se javio i sam Gospod i rekao da će ga primiti u svoje naručje, nakon čega je Sveti Georgije postradao. Svojim primerom, on nam je pokazao da potoje veliki ljudi u 'ovom svetu koji u zlu leži' koji veruju u Boga i koji se ne boje nikoga.

Mi smo, draga braćo i sestre, pozvani da verujemo u svetlo Vaskrsenje Hristovo kao u najveći dar koji nam je Gospod dao od postanka sveta, jer zahvaljujući njemu i mi ljudi, kao oni koji su propadljivi, stvoreni od praha, možemo da prevaziđemo svoju prirodu kroz život u veri i Crkvi i postanemo 'bogovi po blagodati' “, rekao je Episkop dalmatinski i čestitao svima ovaj veliki praznik, te nam poželeo obilje mira, radosti i Božijeg blagoslova.

EPISKOP NIKODIM: ŽIVIMO RADOST VASKRSENjA I POŠTUJMO SVETOST ŽIVOTA

Nedelja Mironosica (3. 5. 2020.) obeležena je u šibenskom Hramu Svetog Spasa Svetom Arhijerejskom Liturgijom koju je služio Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim.

Iz današnjeg čitanja Jevanđelja mogli smo čuti priču o jednom dobrom čoveku koji je i sam čekao Carstvo Nebesko. Taj čovek je bio Josif iz Arimateje koji je zatražio od Pilata telo Gospodnje da ga uzme i sahrani, a žene mironosice pošle su da Ga pomažu. Idući ka grobu Hristovom pitale su se ko će im pomoći da ga otvore, da sklone taj veliki kamen, a kada su do njega došle videle su da je grob već otvoren. Tamo su zatekle mladića koji im je rekao tu blagu vest, da je Gospod vaskrsao i da ih čeka u Galileji. One su otrčale i obavestile Svete Apostole o tome, te posvedočile da je vaskrsli Gospod onaj koji ispunjava nade svih nas, koji nam je podario život večni.

„Videli smo tada da taj grob nije mogao da zadrži u sebi sam život, kako to kažu crkvene pesme, jer je Hristos onaj koji nam daje radost i kada se prvi put pojavio pred Svetim Apostolima prve reči koje je rekao bile su upravo te: 'Radujte se!' Upravo na to smo i mi pozvani, da se radujemo i da kroz to budemo istinska deca Božija i svedoci Vaskrsenja koje je centar naše vere, jer će se svako ko u Njega veruje spasiti i naslediti život večni.

Danas takođe proslavljamo i jednog velikog ugodnika Božijeg, Svetoga Nikolaja žičkog, svetitelja koji je iz našega roda i koji je, poput mironosica, čitavog svog života svedočio svetlo Vaskresnje Hristovo i trudio se da tu blagu vest prenese svakome čoveku koga susretne. Isto tako i mi treba da se trudimo da širimo među ljudima tu radost Vaskrsenja, naročito u krizna vremena, kao što je ovo u kome smo sada. Sad posebno treba da pazimo da poštujemo svetost života i brinemo se jedni o drugima na sve moguće načine“, poručio je Episkop Nikodim.

vaskrs u manastiru krka

Vaskršnja poslanica Srpske Pravoslavne Crkve

Srpska Pravoslavna Crkva svojoj duhovnoj deci o Vaskrsu 2020. godine

 

IRINEJ

 

po milosti Božjoj pravoslavni Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i Patrijarh srpski, sa svim arhijerejima Srpske Pravoslavne Crkve – sveštenstvu, monaštvu i svim sinovima i kćerima naše svete Crkve: blagodat, milost i mir od Boga Oca, i Gospoda našega Isusa Hrista, i Duha Svetoga, uz radosni vaskršnji pozdrav:

 

Hristos vaskrse!

 

Dan je Vaskrsenja! Slavljem se prosvetlimo, jedni druge zagrlimo i recimo braćo svima, pa i onima koji nas nenavide! Vaskrsenjem oprostimo sve i tako veleglasno zapevajmo: Hristos vaskrse iz mrtvih, smrću smrt porazivši i onima u grobovima život darovavši! (Pesma sa vaskršnjeg jutrenja) Evo nas, braćo i sestre i draga deco duhovna, u toržestvu i radosti velikog praznika, Vaskrsa. Danas je praznik Vaskrsenja Gospoda našega Isusa Hrista – radujmo se i veselimo se! Vaskrs je naš najveći praznik – praznik pobede Života nad smrću, Boga nad satanom, Čoveka u Hristu Isusu nad grehom. Hristos vaskrse iz mrtvih! Recimo to svima i obradujmo sve i svakoga, čak i one koji mrze Njega, Vaskrslog Bogočoveka, i nas, Njegovo nasleđe ovde na zemlji, i one koji ne veruju i još sumnjaju da je On Iskupitelj i Spasitelj sveta. Braćo i sestre i draga deco duhovna, suština tajne Hristova Vaskrsenja je u tome da je ''Onaj Koji jeste'', istovremeno Sin Božji i Sin čovečji, već na Veliki Petak, a konačno na dan Vaskrsenja, pobedio satanu i satro njegovu vlast i silu. Smrt i ad su poraženi. Sveti apostol Pavle, u pobedonosnom zanosu, pita: ''Smrti, gde ti je žalac? Ade, gde ti je pobeda?'', a sveti Vasilije Veliki, arhiepiskop kapadokijski, nadnesen nad tajnom Vaskrsa, pojašnjava reči svetog apostola Pavla, pa kaže da je Gospod Isus Hristos Sebe dao u zamenu smrti, ''koja je nas, prodane grehu, držala u ropstvu i, sišavši krstom u ad, pokida okove smrti; i vaskrse u treći dan, i svakome otvori put u vaskrsenje iz mrtvih. On, Hristos Gospod, veli sveti Vasilije, postade Prvina umrlih, Prvorođeni iz mrtvih, da bi On bio sve i sva, prvenstvujući u svemu''. Diveći se čudesnom Vaskrsenju iz groba, crkveni pesnik peva: „Gospode, kako si se rodio od Presvete Djeve i kako si vaskrsao iz groba, ne znamo, ali Te slavimo kao Spasitelja i Iskupitelja.” Slaveći sa njim Vaskrsenje Hristovo, i mi se divimo pred ovom velikom tajnom i pevamo: „Hristos vaskrse iz mrtvih! Smrću smrt pobedi i onima koji bejahu u grobovima život darova!” Poput sinova Izrailjevih, koji prešavši Crveno more uznesoše blagodarenja i hvale Bogu i mi, braćo i sestre i draga deco duhovna, prošavši kroz tugu i žalost Velikog Petka i Velike Subote i našavši se u radosti Vaskrsenja, prinesimo hvalu Bogu i uzviknimo: slava Ti, Gospode, Spasitelju i Izbavitelju naš, što nas izbavi iz vlasti greha, smrti i đavola! Na istini Vaskrsloga Hrista, Koji se javio ženama mironosicama, apostolima i drugima, mi stojimo i jesmo! Vaskrsli Gospod Isus Hristos je nepokolebivi Temelj ne samo naše vere i naše Crkve već i sveukupnog našeg postojanja i svega što jeste. „Αko Hristos ne vaskrse, onda je uzaludna vera naša, uzaludno je nadanje naše, još smo pod grehom!”, kaže sveti apostol Pavle. U Vaskrsenju je smisao svega što postoji, a bez Vaskrsenja sve, pa i sâm život, jeste besmislen. U Vaskrsenju Gospoda Isusa Hrista otkriva se tajna Ovaploćenja Boga Logosa, odnosno Njegovog rođenja u Vitlejemu i Njegovog stradanja kao Jagnjeta Božjeg u Jerusalimu, kao i svega onoga što se desilo ne samo u Jerusalimu i Judeji već i u celokupnoj istoriji sveta. U svetlosti Hristovog Vaskrsenja, braćo i sestre, i mi, hristonosni srpski narod, sagledavamo sebe i svoju istoriju. Mi smo krsnovaskrni narod. Sa Hristom stradamo i sa Njim savaskrsavamo. Sva naša istorija je krstonosna i hristovaskrsna, smeštena između Golgote i Vaskrsenja. Prošle godine smo slavili veliki jubilej, Osamsto godišnjicu autokefalnosti naše Crkve. U tom jubileju smo sagledali svu širinu, dubinu i visinu našeg postojanja u proteklih osam stotina godina. Ove, pak, godine Blagosti Gospodnje slavimo 100-godišnjicu obnovljenja statusa Patrijaršije naše Crkve. Posle golgotskog stradanja našeg naroda i naše Crkve u 19. veku i u prvim decenijama 20. veka, mitropolije i eparhije naše Crkve, rascepkane po teritorijama prethodnih carstava i država, sjedinile su se u jedinstvenu Srpsku Pravoslavnu Crkvu, čime je obnovljena naša drevna Pećka Patrijaršija. Bio je to blagoslov Božji našem narodu i našoj Crkvi za naše – do tada neviđeno – stradanje i pokazano trpljenje. Možda ga je najbolje iskazao sveti mučenik đakon Avakum, kada je, odbijajući da se odrekne pravoslavne vere pod pretnjom mučenja i užasne smrti, uskliknuo: „Srb je Hristov, raduje se smrti!” Blagoslovio je Bog naše jedinstvo u borbi za pobedu istine i pravde. Blagodaću Duha Svetoga i snagom nepokolebive vere, nade i ljubavi obnovili smo Pećku Patrijaršiju na čitavom prostoru na kojem žive pravoslavni Srbi, na radost naših predaka, a na ponos svih nas. Prethodno smo, draga deco duhovna, poput drevnog Izrailja, prošli preko golgotâ i strahotâ, preko sinjih mora i morskih dubina, a potom doživeli slobodu i jedinstvo. Naša golgotsto-pashalna istorija nam govori da nikad, pa ni na Veliki Petak, ne smemo gubiti veru i nadu u Boga. Zar 1915. godina nije bila Veliki Petak u našoj novijoj istoriji? Zar 1916. godina nije bila godina naše Albanske Golgote? A zar 1917. godina nije izgledala kao naše pogrebenje i polaganje u ''plave grobnice''? I gle čuda! Već sledeća, 1918. godina, bila je godina naše pobede, naše slobode i našeg vaskrsenja, a 1920. godina – godina naše crkvene i duhovne obnove. Sagledavajući ovo čudesno delo Božje u našoj istoriji, možemo sa Psalmopojcem uzviknuti: veliki si, Gospode, i čudesna su dela Tvoja, i nema te reči koja je kadra da opeva sva čudesa Tvoja! Uistinu su čudesni događaji oslobođenja i ujedinjenja našeg naroda, koji prethodiše obnovljenju našeg crkvenog jedinstva i naše Patrijaršije. Sve nas neumitno podseća na čudesno izbavljenje sinova Izrailjevih iz Misira, njegovo lutanje po Sinaju i ulazak u Zemlju Obećanu. Nažalost, posle svega toga, opet smo se, svojom i tuđom krivicom, našli na istorijskom raspeću, pa milošću Božjom opet vaskrsli... I tako, eto, do naših dana! Dok slavimo Vaskrsenje Hristovo, setimo se, draga deco duhovna, naše braće i naših sestara na našem mučeničkom Kosovu i Metohiji! Pomolimo se za njih da im Gospod podari snage da svojim trpljenjem svih bezakonja i nevolja grade svoje i naše spasenje, da nikad ne izgube veru u krajnju pobedu Dobra i da veruju da je Gospod, Bog milosti i dobrote, uvek sa njima i sa svima koji idu Božjim putevima! Isto tako, braćo i sestre, setimo se naše braće i naših sestara u Crnoj Gori koji trpe veliko bezakonje i nepravdu. Bezakoni ''zakoni'' ukinuše istinu i pravdu u Crnoj Gori. Nekada ponosna i dična Crna Gora, poznata po čojstvu i junaštvu, danas pokušava da našoj Crkvi otme ono što je vekovima bilo njeno, ono što je čitav srpski narod sa svojim vladikama, sveštenstvom i monaštvom gradio i stvarao. Svetinje Crne Gore, mnoge od njih starije od same Crne Gore, jesu svetinje naroda i u njima se poje i pojaće se kroz vekove sveta Liturgija, molitvama svetog Vasilija Ostroškog, svetog Petra Cetinjskog, svetih novomučenika postradalih od nebratske ruke domaćih bogoboraca i molitvama svih svetih ugodnika Božjih. Setimo se danas naše mučeničke braće u Siriji, Iraku i širom sveta, svih koji stradaju zbog ljudske nepravde i pohlepe! Jednu od najlepših i najznamenitijih zemalja sveta – Siriju – zlo i nasilje su skoro uništili. Pomolimo se danas za sve njih i za sve stradalnike da ih Gospod izbavi iz ruku nepravednih ljudi! Danas se posebno sećamo i pozdravom Hristos voskrese srdačno pozdravljamo našu braću i sestre u Ukrajini, na čelu sa njihovim mitropolitom Onufrijem, svim mitropolitima, arhiepiskopima i episkopima, monaštvom i sveštenstvom, koji su žrtve necrkvenog, nesaborskog i samovlasnog delovanja našeg vremena! Pomolimo se za njih koji stradaju i poverimo ih Samom Vaskrslom Hristu Gospodu da ih spasi i izbavi iz ruku bezakonikâ! Draga braćo i sestre i draga deco duhovna, Ovogodišnji Vaskrs dočekujemo i slavimo u teškim uslovima, u nevoljama u kakvima smo ga retko kad u prošlosti dočekivali i slavili. Živimo u danima pandemije koja je iznenada zadesila čovečanstvo. Čitav svet je zahvaćen i ugrožen jednim virusom. Da li će gordi i sebični čovek današnjice izvući ikakav zaključak iz te činjenice? Ili će i dalje, bez pokajanja i bez ljubavi, istrajavati na samoubilačkom projektu stvaranja svog lažnog ovozemaljskog raja u kojem nema mesta ni za Boga ni za čoveka kao bogoliko, duhovno biće? Našavši se u ovakvim nevoljama, moramo učiniti sve da sebi i drugima pomognemo, da razumemo i podržimo napore i programe nadležnih zdravstvenih, sanitarnih i državnih institucija koje ulažu napore kako bi nas zaštitile od zaraze. Možda nam to trenutno teško pada, ali sve što je na opštu korist moramo prihvatiti i podržati, a sebe i svoje ponašanje tome podrediti. Iznad svega, molimo se Gospodu Bogu da nas izbavi od ove epidemije i sličnih opasnosti! Molimo se Bogu, učestvujmo redovno i aktivno u svetoj Liturgiji, kajmo se za svoje grehe i vodimo računa o svome zdravlju i zdravlju drugih! Ovo je prilika da dobro razmislimo sami o sebi i o čitavom svetu. Gle, jedan virus je uzdrmao i bacio na kolena čitav svet i doveo u opasnost zdravlje i živote milionâ ljudi! „Smiri se, gordi čoveče!” – poručio je svojevremeno Dostojevski. Njegova poruka je, rekli bismo, aktuelnija danas nego što je bila tada kada je izrečena. U radosti Hristovog Vaskrsenja imamo sve vas, draga deco duhovna, vas u otadžbini i vas rasejane širom sveta, u svojim molitvama i očinski sve vas pozdravljamo sveradosnim pozdravom:

 

Hristos vaskrse!

 

Dano u Patrijaršiji srpskoj u Beogradu, o Vaskrsu 2020. godine. Vaši molitvenici pred Vaskrslim Gospodom:

Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i Patrijarh srpski IRINEJ

Mitropolit crnogorsko-primorski AMFILOHIJE Mitropolit zagrebačko-ljubljanski PORFIRIJE

Mitropolit dabrobosanski HRIZOSTOM

Episkop šabački LAVRENTIJE

Episkop sremski VASILIJE

Episkop banjalučki JEFREM

Episkop budimski LUKIJAN

Episkop banatski NIKANOR

Episkop novogračaničko-srednjezapadnoamerički LONGIN

Episkop kanadski MITROFAN

Episkop bački IRINEJ

Episkop britansko-skandinavski DOSITEJ

Episkop zapadnoevropski LUKA

Episkop žički JUSTIN

Episkop vranjski PAHOMIJE

Episkop šumadijski JOVAN

Episkop braničevski IGNjATIJE

Episkop zvorničko-tuzlanski FOTIJE

Episkop mileševski ATANASIJE

Episkop budimljansko-nikšićki JOANIKIJE

Episkop diseldorfski i nemački GRIGORIJE

Episkop raško-prizrenski TEODOSIJE

Episkop zapadnoamerički MAKSIM

Episkop gornjokarlovački GERASIM

Episkop istočnoamerički IRINEJ

Episkop kruševački DAVID

Episkop slavonski JOVAN

Episkop austrijsko-švajcarski ANDREJ

Episkop bihaćko-petrovački SERGIJE

Episkop timočki ILARION

Episkop niški ARSENIJE

Episkop Mitropolije australijsko-novozelandske SILUAN

Episkop buenosaireski i južnocentralnoamerički KIRILO

Episkop dalmatinski NIKODIM

Episkop osečkopoljski i baranjski HERUVIM

Episkop zahumsko-hercegovački DIMITRIJE

Vikarni Episkop moravički ANTONIJE

Vikarni Episkop remezijanski STEFAN

Vikarni Episkop mohački ISIHIJE

Vikarni Episkop dioklijski METODIJE

OHRIDSKA ARHIEPISKOPIJA:

Arhiepiskop ohridski i Mitropolit skopski JOVAN

Episkop pološko-kumanovski JOAKIM

Episkop bregalnički MARKO

Vikarni Episkop stobijski DAVID

SVETA TAJNA JELEOSVEĆENjA U MANASTIRU KRKI

Na Veliku sredu (15. 4. 2020.) u manastiru Krki, kao i svake godine do sada, služena je Sveta Tajna Jeleosvećenja. Zbog trenutne situacije, Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim i manastirska bratija za zdravlje svih nas pomolili su se ovaj put bez prisustva vernog naroda.

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U MANASTIRU KRKA

SAOPŠTENjE EPARHIJA SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE
U REPUBLICI HRVATSKOJ
19/03/2020

SVEŠTENSTVU I VJERNOM NARODU SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE U REPUBLICI HRVATSKOJ

U skladu s najnovijim odlukama državnih institucija Republike Hrvatske nadležnim za suzbijanje epidemije prouzrokovane širenjem korona virusa, obavještavamo sveštenstvo i narod Pravoslavne Crkve da se bogosluženja neće prekidati, ali da će od 19. III, pa sve dok nadležni organi ne donesu drugačiju odluku, prisustvo vjernog naroda biti uslovljeno datim okolnostima. Takođe, sve druge crkvene manifestacije i okupljanja se odlažu do daljnjeg. Hramovi će biti otvoreni za ličnu molitvu uz pridržavanje svih neophodnih mjera zdravstvene zaštite.

Pozivamo vjerni narod da se za sve svoje duhovne potrebe obrate svojim parohijskim sveštenicima koji će ih posavjetovati oko svega i pomoći u svemu, a prvenstveno u vezi sa pričešćivanjem u novonastalim okolnostima.

U potpunosti podržavajući sve mjere i napore Vlade kako bi se borba sa zarazom što prije okončala, molimo se Gospodu da podari svima, a prije svega zdravstvenim radnicima, snagu, dobru volju, strpljenje i međusobnu ljubav, znajući da nijedno iskušenje, pa ni ovo, nije veće od duhovnih sila koje nam je Bog podario. Pogotovu nas krijepi saznanje da nas Bog nikad ne ostavlja.

Iskoristimo ovaj trenutak da se intenzivnije pogruzimo u ličnu molitvu i da, suočeni sa svojevrsnom izolacijom, posvetimo novostečeno vrijeme svojim porodicama koje često, opterećeni drugim brigama, zapostavljamo.

U iščekivanju svijetlog Vaskrsenja Hristovog,

 

S blagoslovom Božijim,

 

Mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije

Episkop gornjokarlovački Gerasim

Episkop slavonski Jovan

Episkop dalmatinski Nikodim

Episkop osečkopoljski i baranjski Heruvim

Episkop zahumsko-hercegovački Dimitrije

 

Zagreb, 19. III 2020.

NEDELjA PRAVOSLAVLjA U ZADRU

Svetom Arhijerejskom Liturgijom koju je služio Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim svečano je proslavljena Nedelja pravoslavlja (8. 3. 2020.) u Zadru. Vladika Nikodim tom prilikom se obratio prisutnim vernicima istakavši da smo u ovim nedeljama posta u iščekivanju Praznika nad praznicima i da sada treba da pokažemo da smo dostojni naslednici večnosti i deca naših slavnih predaka koji su se molili Gospodu u istom ovom hramu u kome smo se i mi danas okupili.
„Danas proslavljamo nedelju pobede pravoslavlja nad svim jeresima koju je Crkva odnela još u prvim vekovima hrišćanstva, u vreme velikog gonjenja hrišćana. Tada je ono bilo priznato kao državna religija, ali su se bogoborački carevi borili protiv Crkve i poricali nama hrišćanima pravo da se klanjamo ikonama, moštima i drugim svetinjama. U vreme carice Teodore i njenog sina Mihaila, posle više od sto godina borbe, Crkva je odnela pobedu i sazvan je 7. Vaseljenski sabor kada su donete odluke da se časne ikone i mošti moraju poštovati od svih onih koji nose veliko ime hrišćana.
Iz tog razloga je Crkva odredila da se danas proslavlja ovaj praznik, a mi smo danas mogli da vidimo ovu dečicu koja su nosila ikone kada smo ulazili u hram. Kroz to mi pokazujemo poštovanje prema svetima, a kroz njih i prema Prvoliku koji je sam Gospod naš Isus Hristos, jer jedino njemu priliči služenje, a ikonama i moštima možemo samo da se klanjamo i da se pred njima molimo da budu naši zastupnici pred prestolom Svevišnjeg. Treba da znamo da ta pobeda pravoslavlja potvrđuje da samo to što poznajemo veru ne znači ništa  ako ne živimo zaista hrišćanski, a to podrazumeva da dolazimo u crkvu, da se okupljamo oko naših hramova, da postimo, da se ispovedamo, a posebno da učsetvujemo u Svetim Tajnama čija je kruna upravo Sveta Liturgija poput ove na kojoj smo se danas sabrali. Uz sve to, osnovni preduslov za zadobijanje Carstva Nebeskog je to da imamo ljubavi jedni prema drugima,  da saosećamo sa svojim bližnjima i brinemo se o njima“, rekao je Episkop Nikodim i poželeo svima da izdržimo ovaj put kroz pustinju, kako se naziva ovaj Časni post i da nađemo Obećanu zemlju, tj. da dočekamo taj veliki praznik Vaskrsenja Hristovog radosno i dostojno.

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U MANASTIRU KRKI

PRAŠTAJMO I TRAŽIMO OPROŠTAJ DA BI I NAMA GOSPOD OPROSTIO

U šibenskom Hramu Svetog Spasa Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim danas (1. 3. 2020.) je služio Svetu Arhijerejsku Liturgiju. Uoči Časnog posta on se obratio okupljenom vernom narodu govoreći o praštanju i podvigu koji nas čeka.
„U današnji praznik koji se zove Nedelja praštanja trebalo bi da dobro razmislimo kako smo se ponašali jedni prema drugima, koliko smo se jedni o druge ogrešili i u kojoj meri naša savest može biti mirna pred Gospodom. Nakon toga, trebalo bi da napravimo još jedan korak dalje, a to je da zatražimo oproštaj od onih kojima smo naneli zlo, ne bi li tako i nama nedostojnima i grešnima, Bog Otac oprostio.  Uvek ponavljam i ponavljaću onu nepisanu reč Gospodnju 'video si brata svoga, video si Boga svoga', jer mi možemo da se spasemo samo kroz svoje bližnje i način na koji se odnosimo prema drugim ljudima je ustvari način na koji se odnosimo prema samome Gospodu.
To je ono o čemu treba danas da razmišljamo, a čuli smo iz Jevanđelja da nas Gospod poziva da praštamo i tražimo oproštaj. Sada, kada se pripremamo za Vaskršnji post, treba poseban trud da uložimo da se ni na koji način ne ogrešimo jedni o druge, jer jedino tako treba da dočekamo praznik koji je centar naše vere. Mi, hrišćani, koji smo deca svetlosti, nismo ništa drugo do oni koji veruju u Vaskrsenje i nadaju se životu večnom i zato na svaki način treba da se trudimo da budemo dostojna deca Oca našega Nebeskog. To možemo biti samo ako volimo i pazimo jedni druge, jer naše Spasenje od toga zavisi“, poručio je Episkop Nikodim i poželeo da nam Gospod svima da snage u danima Velikog posta i da u veselju dočekamo Praznik nad praznicima.

EPISKOP BANjALUČKI G. JEFREM U POSETI EPARHIJI DALMATINSKOJ

Njegovo Preosveštenstvo Episkop banjalučki G. Jefrem posetio je juče (25. 2. 2020.) Eparhiju dalmatinsku. U manastiru Krki, zajedno sa tamošnjom bratijom, dočekao ga je Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim i poželeo mu srdačnu dobrodošlicu istakavši da je ovaj manastir mesto i njegovog podviga, te da mu je izuzetno milo što ima priliku da ga upravo na tom mestu ugosti.
„Vi ste svedok nekih drugih vremena, sada već minulih, ali, hvala Bogu, ne i zaboravljenih. Svedok ste na koji način je živela naša Sveta Crkva i kako je živeo naš narod na ovim prostorima. Zahvalni smo Vam što ste došli da vidite kako sada živimo u ovoj našoj miloj Dalmaciji, kako je voleo to da kaže veliki Vladika Milaš  i na koji način se trudimo da očuvamo naše Sveto Pravoslavlje u srpskom narodu ovde“, rekao je Vladika Nikodim i poželeo Episkopu Jefremu da na mnoga i blaga leta pravilno upravlja poverenom mu Eparhijom banjalučkom.
Vladika Jefrem istakao je da je jako radostan što se ponovo nalazi u manastiru Krki, gde je Gospod davno blagoslovio da se osnuje škola i da punim životom živi jaka monaška zajednica.
„I danas je ovo svetilište u koje gledaju i oni koji su ostali i oni koji su otišli i zato bez obzira koliko je teško, budite radosni i ponosni. Znajte da ste od Boga, Svetog Save i naše Crkve privilegovani da budete ovde, na prvoj liniji odbrane naše vere, gde se osmišljavaju naša prošlost, istorija, a ako Bog da i naša budućnost. Krka je za relativno kratko vreme dala Crkvi na desetine Episkopa, a ta svetla tradicija nastaviće se i dalje, sveštenoslužitelji će izlaziti odavde i ubuduće. Želim Vam uspeha, dragi Vladiko, poštujem Vašu žrtvu, ljubav i dobrotu i molim Vas da istrajete pod teretom svoga krsta, jer koliko je krst težak, toliko ga je časnije nositi. Neka Bog da nastavnicima koji vode ovu decu, a i učenicima takođe, puno snage, optimizma i volje“, poželeo je Episkop banjalučki.
On je istakao da je posle dugo vremena došao da vidi manastir Krku i milu mu Dalmaciju, jer je Krka ostala u srcu svima koji su u njoj ikad bili kao snaga sa kojom nose svoje poslušanje.

SVeTa ARhIjeReJsKa LiTuRGiJa
U mAnasTIRu KRka

Posjeta splitsko-dalmatinskog župana Srpskoj pravoslavnoj crkvenoj opštini splitskoj

Župan splitsko-dalmatinske županije, gospodin Blaženko Boban, posjetio je u utorak, 18. 2. 2020. godine, prostorije Srpske pravoslavne crkvene opštine splitske. U pratnji domaćina, jereja Milana Kadijevića i jereja Mladena Skopljaka, župan je obišao kapelu i nedovršeni hram Svetog Save, informišući se o životu pravoslavne zajednice u Splitu, postojećem stanju kapele i istoriji izgradnje hrama. Pored jereja Crkvene opštine splitske, ispred srpske nacionalne manjine u splito-dalmatinskoj županiji, župana su dočekali i predstavnici Vijeća srpske nacionalne manjine (VSNM), na čelu sa predsjednikom županijskog VSNM, gospodinom Božidarom Simićem.
Splitsko-dalmatinski župan i predstavnici Crkvene opštine splitske složili su se o neophodnosti dalje saradnje, a u duhu razvoja multikulturalnosti i promovisanja pravoslavne zajednice u Splitu. Ova posjeta je, na određeni način, bila uzvraćanje gostoprimstva na prijem koji je župan Boban upriličio za predstavnike Crkvene opštine splitske i VSNM 28. januara ove godine, u prostorijama Splitsko-dalmatinske županije.

EPISKOP NIKODIM: LjUBAV I PRAŠTANjE SU IMPERATIV ZA HRIŠĆANE

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas (16. 2. 2019.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru Lazarici. U ovu nedelju koja je posvećena bludnom sinu verni narod se okupio uz svoga Episkopa kako bi uzneo molitvu Gospodu u svetom sabranju.
Iz današnjeg Jevanđelja smo čuli kako je jedan otac imao dva sina, a jedan mu je zatražio da mu da polovinu imanja koje bi mu trebalo pripasti po nasledstvu i otišao u daleku zemlju, dok je drugi sin ostao sa ocem. Kada je otišao od kuće, taj sin je propio svo imanje, združio se sa najgorom vrstom ljudi  i kada je ostao bez ičega zaposlio se kod nekog bogatog čoveka. Kako je nastupila velika glad on nije imao šta da jede, nego je jeo od roščića koje jedu i svinje dok nije u jednom trenutku shvatio da negde ima oca koji ga voli, iako je otišao iz njegovog naručja. Tada odluči da se vrati kući, a njegov otac, kada ga je video kako dolazi iz daleka, pritrčao mu je i ništa ga nije pitao, već ga je samo primio u zagrljaj. Sin mu tada reče: „Oče, zgreših Nebu i tebi, nisam dostojan nazvati  se sinom tvojim“, a otac mu ništa ne odgovori nego naredi slugama da ugotove tele ugojeno, da mu daju prsten na ruku i da se raduju i vesele svi. Time je pokazao da mu vraća dostojanstvo koje je imao pre nego što je postao izgubljen. Kada je to sve čuo njegov brat, sin koji je svo vreme bio pored oca, on se naljuti i reče kako za njega otac nikad nije takvo nešto učinio, a on je bio uvek uz njega i nije ga napuštao. Milostivi otac na to mu reče: „Sine! Ti si svagda sa mnom i sve je moje tvoje. Trebalo se razveseliti i obradovati, jer ovaj brat tvoj mrtav beše i ožive; i izgubljen beše i nađe se.“
„U ovoj priči opisan je upravo onaj Otac koji je Otac svih nas, koji je jedini milostiv i voli sve nas koje je stvorio, to je Otac 'koji je tako zavoleo ovaj svet da je i Sina svoga jedinorodnoga dao da svako ko veruje u Njega ne pogine, nego da ima život večni'. Njemu je najvažnije da svako od nas pokaže da želi da bude u naručju Očevom i zato je odmah pritrčao svom izgubljenom sinu koji se vratio. Ovo se odnosi upravo na ovaj svet i sve one koji ne žele da žive po Jevanđelju, ne žele da budu u naručju Očevom, nego su otišli daleko, ali kada shvate da imaju Oca koji ih voli i vrate se u naručje Njegovo, On ih prihvata sa bezgraničnom ljubavlju, širi ruke i prima ih u zagrljaj. On prihvata i drugog sina koji nije mogao da shvati da i njegov zabludeli brat ima pravo da bude kraj Oca, a to pokazje našu palu prirodu zbog koje smo često nemilostivi prema svojim bližnjima i ne znamo da im oprostimo i da ih posmatramo sa ljubavlju. Praštanje i ljubav su imperativ za nas hrišćane, jer nam je zadato da se spasavamo jedni kroz druge i da volimo čak i onoga ko nam je zlo naneo.
U doba kada je Gospod hodio zemljom i kada ga je u svoje naručje primio Simeon Bogoprimac, čiji pomen takođe danas proslavljamo, neki ljudi su se sablaznili od Gospoda, a mnogi su u Njega poverovali upravo zato što su Ga videli kako hodi među Njima. Oni su bili svedoci toga velikog dela kada je Gospod, zadržavši svoju božansku prirodu, poprimio na sebe i čovečansku prirodu u svemu, osim greha i kroz to nas podigao i dao dokaz ljubavi toj milostivog Oca“, rekao je Episkop dalmatinski. On je takođe čestitao današnju slavu ocu Simonu, namesniku manastira Lazarice, i poželeo mu da dugo u radosti slavi svoje krsno ime, ovaj veliki dan za njega i njegovu porodicu, ali i za sve nas koji se okupljamo tim povodom i radujemo jedni drugima.

SRETENjE U ŠIBENIKU

Svetom Arhijerejskom Liturgijom u šibenskom Hramu Svetog Spasa svečano je proslavljen praznik Sretenja Gospodnjeg. Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim obratio se vernom narodu sa nekoliko reči o današnjem prazniku.
„Kada su Presveta Bogorodica i Josip četrdeset dana nakon rođenja odveli Gospoda u hram, tamo ih je čekao taj pravedni starac Simeon koji je primio Gospoda u svoje naručje i rekao: 'Sada otpuštaš s mirom slugu Svojega, Gospode, po reči svojoj, jer videše oči moje spasenje Tvoje'. Tako i mi, draga braćo i sestre, kada dolazimo u hram treba da primimo Gospoda u svoje naručje i da u tom trenu mislimo samo o toj molitvi koja se čita.
Dok smo ovde na zemlji, mi možemo Gospoda da vidimo najviše u svojim bližnjima kojma nas je On blagoslovio. Da bismo se spasli treba da osećamo ljubav prema njima i da im praštamo ako su se nešto ogrešili o nas, ne bi li Gospod tako oprostio i nama“, poručio je Episkop dalmatinski.
Ovom prilikom, Vladika je čestitao ocu Vladimiru Vukosavljeviću, koji je šibenski paroh, svojevrsan jubilej, jer je danas navršeno tačno dvadeset godina od njegovog rukopoloženja u sveštenika. „Želim sve da vas zamolim da se molite za njega, da uspe da iznese to veliko breme koje je na taj dan uzeo na sebe i da i dalje nastavi da se moli Gospodu za sve nas“, rekao je Episkop Nikodim i poželeo ocu Vladimiru da na duga i blaga leta uspešno obavlja svoju svešteničku dužnost.

SLAVA BOGOSLOVIJE SVETA TRI JERARHA

Na dan kada proslavljamo Sveta Tri Jerarha (12. 2. 2020.), u manastiru Krki je služena Sveta Arhijerejska Liturgija kojom je načalstvovao Njegovo Preosveštenstvo Episkop niški G. Arsenije, a sasluživali su gospoda Episkopi bihaćko-petrovački Sergije, osečkopoljski i baranjski Heruvim i dalmatinski Nikodim. Povodom ovog velikog praznika koji je slava krčke bogoslovije okupio se veliki broj vernika i uvaženih gostiju, a svima njima na Svetoj Liturgiji obratio se Episkop Sergije. „Učeći nas toj nepresušnoj ljubavi koju je sam Gospod Isus Hristos predao svojim učenicima, a preko kojih je ona došla i do nas, bogonosni Apostol kazuje da se sećamo svojih starešina koji nam propovedaše reč Božiju. Pred nama se ne nalazi samo jedan lik, već blagodatni izvor trojice velikih istočnika bogoslovstvovanja, mudrosti i ljubavi Božije. Danas proslavljamo velika svetila pravoslavlja, te bogonosne muževe koji se javiše u teška vremena Crkve Hristove, ne samo da blagoveste reč Gospodnju, nego da svojom mudrošću i znanjem stanu smelo pred sva iskušenja i odupru im se. Vreme njihove bogoslovske delatnosti bilo je smutno za jedinstvo pravoslavne vere, sa svih strana navalio je demon noseći u sebi jeres i pogrešna učenja. Danas proslavljamo tri jedinstvene ličnosti koje su imajući istog Duha u sebi i noseći ime Hristovo u srcima svojim objavili ovome svetu volju Božiju. Imajući u sebi svetovnu mudrost ispunjenu filozofskim razmišljanjem njihove ličnosti krasilo je strogo monaško isposničko nastrojenje, ne manjkajući mu pritom ljudskog trpljenja niti ispravne duhovne vlasti. Sve ove vrline naizgled nespojive božanska mudrost sabrala je u jedno sačuvavši sve one karakteristike koje su ih ukrašavale, dodajući na to sve blagodat vršenja Tajne nad Tajnama, one u koju i anđeli Božiji žele da zavire, a koja se zove Liturgijom. Mi svi sabrani na ovom svetom mestu danas, pod svodovima ovog znanja Božijeg bivamo uzneseni u realnost Carstva Nebeskoga koja nam se otkriva Duhom Svetim na božanstvenoj trpezi. na kojoj sve biva izrečeno samim Gospodom, a ono prineseno od naših darova postaje dar Božiji nama, Njegovo Telo i Njegova Krv koji nam se daju radi ostvarenja zajednice sa Njim. Slaveći pastirsku i bogoslovsku delatnost Svetog Vasilija Velikog, Episkopa kapadokijskog, mi slavimo i oštroumnog Grigorija, velikog bogoslova, a pažljivo slušajući medotočno slovo zlatoustih usta, bivamo unešeni u realnost Carstva Božijeg. Za nas koji se iz dubine duše molimo za ostvarenje predvečnog Božijeg plana domostroja Spasenja to nije ništa strano, već jedan pokazatelj da je Bog sa nama i to vidljivo, u obliku hleba i vina koji natprirodno postaju Telo i Krv Gospodnja. Poruka koju mi danas možemo da pošaljemo ovome svetu kome velika stradanja i previranja tek predstoje, ograničava se na poruku Carstva Nebeskoga koja se izliva sa prestola slave Božije. Sveta Tri Jerarha, nebeski zastupnici ovoga učilišta, takođe nam donose liturgijsku pouku koja izlazi iz usta trojice mudrih filozofa i bogonosnih sveštenoslužitelja, a koja se na koncu sadrži u kretanju ka Hristu“, rekao je Episkop bihaćko-petrovački. Nakon Svete Liturgije priređena je svečana Akademija koju su svojim trudom obogatili učenici bogoslovije „Sveta Tri Jerarha“ i deca iz kluba „Dalmatinsko Kosovo“. Tom prigodom Episkop Nikodim čestitao je svima ovaj divni praznik i zahvalio Vladikama Arseniju, Sergiju i Heruvimu na njihovom trudu i želji da učestvuju u današnjem slavlju. „Nadam se da će nam oni često dolaziti i donositi nam blagoslove svetinja iz njihovih krajeva, a pre svega da će nastaviti da nam donose radost, jer smo mi, kao hrišćani, pozvani pre svega da širimo radost. To nam je ostavio sam Gospod čije su prve reči nakon Vaskrsenja bile: 'Radujte se!' To su nam ostavili i svi iz likova svetih, kao što su i Sveta Tri Jerarha koja danas proslavljamo, a takođe i naši slavni preci, da se okupljamo oko svojih crkava i radujemo se jedni drugima“, poručio je Episkop dalmatinski. On je zahvalio na dolasku svima koji su svoji prisustvom uveličali ovaj dan, kaluđerima iz drugih Eparhija, predstavnicima drugih bogoslovija, predstvanicima političkih struktura Republike Hrvatske i svim vernicima koji su danas na ovom svetom mestu.

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U ŠIBENIKU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas (9. 2. 2020.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Šibeniku. Mnoštvu vernika koji su se ovim povodom okupili u Hramu Svetog Spasa Vladika se obratio rekavši da smo se na ovaj dan sabrali da proslavimo praznik smirenja.
„Jedan čovek koji je bio carinik u jevrejskom narodu došao je u hram u isto doba kada se tamo nalazio jedan farisej. U to vreme carinici su bili ljudi koji su od naroda uzimali porez i to ne samo ono što je država propisala, već onako kako su oni hteli, grabeći pritom što više za sebe. Sa druge strane, fariseji su bili verska struja koja se smatrala poznavaocima zakona i uopšte primerom dobrog i bogougodnog života.
Iz današnjeg Jevanđelja čuli smo kako upravo taj farisej govori:' Hvala Ti, Bože što nisam kao bludnici, kao kradljivci i otimači, što nisam kao ovaj carinik koji se nalazi iza mene'. U isto vreme taj carinik, znajući kako su se u tadašnje vreme carinici odnosili prema narodu i znajući samoga sebe, što je najbitnije, rekao je: 'Bože, milostiv budi meni grešnome' i kroz to je pokazao mnogo veće smirenje nego farisej i molio od Gospoda oproštaj za svoje grehe. On je želeo da promeni sebe i da kroz to pokajanje zadobije Gospoda, dok farisej nije sagledao svoje biće i svoj odnos prema drugima, već je pokazao najgoru gordost govoreći samom sebi da je bolji od drugih i da zato zaslužuje Carstvo Nebesko mnogo više od njih.
Nažalost, često se i mi više upodobljavamo ovome fariseju nego cariniku, koji je bio primer smirenja i pokazao kako treba da pogledamo u svoja srca i da nam ne bude bitno kako to drugima izgleda. Upravo kada ostanemo sami sa sobom i sa Gospodom treba da razmišljamo na koji način treba da se popravimo, kako smo svi mi ustvari mali pred Bogom i koliko nam je potrebna Njegova pomoć da se spasemo.
Kako je to lepo rekao jedan kaluđer iz Rusije koji je veliki prijatelj srpskog naroda, otac Ignjatije Šestakov da je taj farisej imao mogućnost, kao i svi, da izabere – ili biti ili izgledati – a on je izabrao kako izgledati. Mi ne treba da se ugledamo na njega i da gledamo kakvi su oni pored nas, već treba da vidimo sebe. Ne treba da sudimo o svojim bližnjima, jer svi mi dobro znamo da ne možemo da se spasemo jedni bez drugih, niti možemo da se upodobimo Gospodu ako u svojim bližnjima ne vidimo samo dobro, a kako se to kaže u Bibliji 'sve što stvori Gospod vide da je dobro'.
Ljudi koji su sa nama i koji se trude, pa čak i oni koji su van Crkve i ne veruju, takođe su naši bližnji i mi, poučeni Jevanđeljem, u njima treba da vidimo samo dobro i da se nadamo da će i oni na neki način zadobiti milost Božiju“, rekao je Episkop Nikodim i poručio da samo ako opraštamo dužnicima svojim i volimo jedni druge možemo da se nadamo Carstvu Nebeskom.

proslava svetog save u zadru

SVetI SaVa U BENkOVcU

SVETI SAVA U SPLITU

U splitskoj kapeli posvećenoj Svetom Savi, na dan kada praznujemo ovog velikog svetitelja (27. 1. 2020.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju. Nakon Svete Tajne Pričešća Vladika se obratio prisutnim vernicima rekavši: „Iz današnjeg čitanja Apostola čuli smo kako apostol Pavle govori o Gospodu 'takav vam prvosveštenik trebaše', a isto tako iz Jevanđelja smo mogli čuti priču koja govori o dobrom pastiru i kakav on treba da bude, da on treba na sebi da nosi svaku dušu izmučenu, napaćenu, da se brine o svakoj ovci koja je izgubljena i da je nađe, tj. da on treba da razmišlja o spasenju svake duše. E, takvoga prvosveštenika i mi smo se danas okupili da proslavimo, takvoga pastira je Bog dao nama kao ukras. On je blagoslovio nama Srbima da za prvosveštenika imamo onoga ko je utemeljio Crkvu Hristovu u našem narodu i pokazao nam na koji način treba da verujemo i živimo da bismo zadobili Spasenje. Svetosavlje podrazumeva našu pravoslavnu veru i jevanđeljski način života koji nije nimalo lak, jer 'Carstvo se Nebesko na silu zadobija', a to za nas znači da u svakom trenutku centar našeg života treba da bude Gospod, jer je on jedini koji može da nam pruži utehu, da nas uzdigne i spase. To ne možemo bez svetih Njegovih, a 'divan je Gospod u svetima Svojim' i jedan od njih je upravo naš Sveti Sava čiji spomen danas proslavljamo. Okupili smo se danas ovde da učestvujemo u Svetim Tajnama kao hrišćani, kao ljudi, jer smo na prvom mestu pozvani upravo na to, da budemo ljudi, da budemo oni koji su spremni da oproste, ne bi li tako i nama Gospod oprostio. Jako je teško oprostiti nekome ko nam je činio zlo, ali jedino tako možemo u miru dolaziti u Crkvu i moliti se Gospodu, jer ako nismo u miru jedni sa drugima, onda nismo u miru ni sa Gospodom. Sveti Sava nam je i ovde dao primer mireći svoju zavađenu braću, utabao nam je stazu i pokazao da jedino kroz pomirenje i brigu o drugima možemo zadobiti Carstvo Nebesko. Još jedan važan pojam za sve hrišćane je radost. Prva stvar koju je Gospod rekao svojim apostolima nakon Vaskrsenja bila je: 'Radujte se!' i zato smo mi hrišćani pozvani da budemo radosni poput dece i da se ugledamo na njih. Nas Gospod oslobađa i daje nam da budemo radosni i kao takvi mi bismo trebali da radimo na tome da se tamo gde živimo osećamo slobodnima i da nemamo potrebu da krijemo svoje srpsko poreklo i pravoslavnu veru. Pozvani smo na to da se ne stidimo svog identiteta, ne da ga namećemo drugima, već da budemo ponosni na svoj rod i na to što smo deca Svetoga Save, onoga ko je uvek pokazivao samo ljubav gde god je krenuo“, rekao je Episkop dalmatinski i čestitao svima današnju slavu.

Svetosavska akademija u Kninu

U organizaciji Eparhije dalmatinske i Srpskog kulturnog društva „Prosvjeta“ u nedelju (26. 1. 2020.) je u Kninu tradicionalno održana svečana Svetosavska akademija. Bogatim kulturno-umetničkim programom obeležen je ovaj praznik poznat kao školska i dečija slava. Učenici bogoslovije „Sveta Tri Jerarha“ horskim pevanjem su ovom događaju dali posebno svečan ton, a svojim izvođenjima obogatili su ga članovi kluba „Dalmatinsko Kosovo“ i KUD „Bukovica“ iz Kistanja. Svoj doprinos dala su i deca iz Knina, Benkovca i Obrovca koja su za ovu priliku, uz pomoć svojih veroučitelja, pripremila prigodne recitale.
Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim započeo je svoju besedu stihovima iz pesme „Ko udara tako pozno“ pesnika Vojislava Ilića: „Vekovi su prohujali i mnogi će jošte proći, al' to dete jošte živi, jer njegova živi slava, jer to dete beše Rastko, sin Nemanjin, Sveti Sava!“
„Draga braćo i sestre, vekovi su zaista prohujali otkako je Sveti Sava otišao na Svetu Goru, prezreo je carske dvore, lagodan život  i napustio sve i to samo iz jednog jedinog razloga – da bi zadobio Hrista, da bi postao kaluđer i upodobio se svim svetima, kao što se i mi danas trudimo da sledimo Hrista. Kada je Crkva odlučila da ga postavi za prvog Arhiepiskopa srpskog, on se vratio nazad u Srbiju gde je organizovao Crkvu i postao onaj koji nam je kroz svoj život i podvig zacrtao šta bismo i mi kao pravoslavni hrišćani trebali da budemo.
Sveti Sava nas uči da Hristos treba da nam bude centar života i jedino merilo, da o Njemu treba da razmišljamo svakim danom i svakim dahom svojim. Samo tako ćemo biti dostojni da se nazovemo decom Svetog Save i naših slavnih predaka koji su nam ostavili ove velelepne crkve i groblja koja nas pozivaju da se tu okupljamo i sećamo svih onih koji su živeli u ovim krajevima. Da bismo bili istinski učenici Gospodnji, moramo da budemo ljudi, kako je to rekao naš veliki patrijarh Pavle, moramo da se brinemo jedni o drugima, posebno, jer imamo mnogo onih koji su napušteni i sami i pozvani smo, i kao ljudi i kao hrićani, da imamo ljubavi prema njima. Nadasve, ono što je najteže, pozvani smo da praštamo svima, pa i neprijateljima našim, da se molimo za njih, jer će nas samo po tome poznati da smo istinski učenici Njegovi.
Sveti Sava je pre svega praznik dece, svi mi smo pozvani na to da budemo poput njih, ali kako kaže Mali Princ, odrasli su zaboravili kako je to biti dete. Odrasli znaju da zaborave da deca razgovaraju sa anđelima i ovaj svet vide drugačijim očima. Tako mi često umemo da osudimo one koji su radosni kao deca i kažemo da su oni za nas ludi, a to ne bismo smeli, posebno zato što hrišćanstvo podrazumeva da smo svi mi ludi za ovaj svet, da mu ne pripadamo, jer hrišćani 'nisu od ovoga sveta'.
Mi koji nosimo veliko ime hrišćana trebali bismo da se radujemo svakim dahom svojim i da budemo propovednici Vaskrsenja, a to podrazumeva da budemo radosni i razigrani kao deca i da tu radost širimo svima. Gospod kaže da će Carstvo Nebesko naslediti samo oni koji su kao deca i zato smo pozvani da budemo istinski učenici Svetoga Save koji je osnivao škole, bolnice i utvrdio nas u hrišćanstvu“, rekao je Episkop Nikodim i svoju besedu završio pozdravom uvaženim gostima koji su svojim prisustvom umnogome uveličali ovaj svečani trenutak.
Uz reči zahvalnosti Vladika je pozdravio gradonačelnika Knina g. Marka Jelića, saborskog zastupnika g. Borisa Miloševića, a takođe i sve prisutne, naglasivši da bez svih njih ne bi bilo ni svega ovoga, jer samo zajedno možemo očuvati našu tradiciju, kulturu i svetkovine.

U ŠIBENIKU SVEČANO PROSLAVLjEN PRAZNIK SVETOG SAVE

U nedelju uoči Savindana (26. 1. 2020.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Šibeniku. Hram Svetog Spasa ovoga dana krasilo je mnoštvo dečice koja su zajedno sa svojim porodicama došla na ovo sveto mesto da proslave svoju slavu. Za ovu priliku, uz pomoć svoga veroučitelja oca Dušana Vukovića, oni su pripremili prigodne pesme i recitacije kojima su na svoj dečije iskreni način od srca odali počast prvom srpskom Arhiepiskopu i prosvetitelju.
Nakon Svetog Pričešća Episkop Nikodim čestitao je praznik svim vernicima i istakao da su upravo deca najbolji primer kome svi treba da težimo, jer je i Gospod rekao da će jedino oni koji su poput dece naslediti Carstvo Nebesko.
„Danas smo se okupili u ovom našem divnom hramu da bismo, na prvom mestu, proslavili veliko ime Gospoda Boga i Spasa našega Isusa Hrista, da bismo Mu se pomolili, da bismo se gledali licem k licu i učestvovali u Svetim Tajnama. Pored toga, mi sada počinjemo da proslavljamo praznik jednoga od najvećih svetitelja za naš srpski rod, onoga koji je bio osnivač naše Svete Crkve i koji je nama Srbima utemeljio ono što treba da budemo. To je put koji je on izabrao, a mi treba da sledimo kako bismo bili dostojni tog velikog imena hrišćana, koje nije tako lako nositi u ovo naše doba.
O njegovom životu znamo mnogo, poznato je da je bio carski sin koji je prezreo krunu i lagodan život, napustio sve i otišao da posveti svoj život Bogu. Kada ga je Sveta Crkva izabrala da bude prvi Arhiepiskop srpski, on se vratio sa Svete Gore, osnovao našu Srpsku Crkvu, pomogao braći da vladaju i mirio ih, a to je i nama jako potrebno, da se mirimo, da imamo ljubavi jedni prema drugima, a isto tako da živimo u miru i sa onima koji nisu našega roda i naše vere. Ono najteže na šta nas Jevanđelje poziva je da oprostimo jedni drugima, pa i onima koji su nam zlo činili i da se kroz to nadamo da će i nama Bog oprostiti naše grehe. Upravo to je ta svetosavska vera, ona nije vera u naciju već u živoga Boga koji nam je dao postojanje, priveo nas u ovaj svet i koji je Sebe unizio da bi nas uzvisio. Naše je da živimo jevanđeljski, jer ćemo samo kroz to pokazati da smo sinovi Svetlosti i da smo dostojna deca Svetog Save, prvog srpskog Arhiepiskopa“, poručio je Vladika.
Za svu dečicu koja su danas prisustvovala Svetoj Liturgiji Eparhija dalmatinska i Srpsko narodno vijeće obezbedili su prigodne poklone, a u šibenskom parohijskom domu priređeno je posluženje za sve prisutne. Svečanom skupu prisustvovali su šibensko-kninska dožupanica gđa Anja Šimpraga i gradonačelnik Šibenika, g. Željko Burić  koji je svim pravoslavnim vernicima čestitao ovaj praznik ističući da je posebno ponosan na odličnu saradnju gradskih vlasti i Eparhije dalmatinske, te da se nada da će ovaj odnos u budućnosti još više napredovati.

PRosLaVa svEToG SaVe u KNInu

PRosLaVa svEToG SaVe u pAĐEnAma

SVEČANA SVETOSAVSKA AKADEMIJA

U kninskom veleučilištu „Marko Marulić“u nedelju (26. 1. 2020.) od 18 časova biće održana svečana Svetosavska akademija. Dođite da zajedno uživamo u bogatom programu i odamo počast svetitelju koji je zadužio srpski rod.

VLADIKA NIKODIM: PRIPREMIMO U SVOJIM SRCIMA STAZE DA PRIMIMO U NjIH GOSPODA

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas (19. 1 2020.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Šibeniku. Proslavljanje Bogojavljenja okupilo je u Hramu Svetog Spasa mnoštvo vernog naroda, a svima njima Vladika se obratio kratkom besedom o suštini ovog praznika.
„Danas smo čuli iz Jevanđelja o tom događaju koji se zbio kada je Gospod hodio među ljudima, a nebesa su se otvorila i iz njih se čuo glas koji reče: 'Ovo je Sin Moj ljubljeni koji je po Mojoj volji', a Duh Sveti sišao je u obliku goluba. Iz toga vidimo da je to delo Gopsoda našega Isusa Hrista koji je došao u ovaj svet zarad našega spasenja upravo bilo po volji Očevoj i uz saglasnost Duha Svetoga, jer je 'Bog tako zavoleo ovaj svet da je i Sina Svoga Jedinorodnoga dao da svako ko veruje u Njega ne pogine, nego da ima život večni'.
Ovaj događaj današnji jedna je od potvrda toga spasenja i Božije ljubavi prema nama, ljudima i čitavom ovom svetu. Bog nam je kao ukras dao svu prirodu, mora, zemlju i kamen naš koji imamo mi ovde u Dalmaciji. Blagoslovio nas je onakvom zemljom kakvom je i On hodio, maslinama, vinogradima, smokvama, smiljem i raznim drugim darovima. Mi, kada se okupljamo na današnji praznik, kada dolazimo u Crkvu, okupljamo se upravo da bismo svojim učestvovanjem u Svetim Tajnama na neki način Njemu prineli prinos i pomolili Mu se za čitavu tvorevinu i sve što nam je darovao.
Znamo iz Jevanđelja da Sveti Jovan Krstitelj kaže: 'Pripremite put Gospodnji, poravnite staze Njegove' (Mk 1,3). I mi bismo trebali, kao oni koji se nadaju milosti Božijoj, da u svojoj duši i svojim srcima pripremimo staze da primimo samoga Gospoda, ne bismo li, kako to kaže Sveti Atanasije Veliki i mi postali 'bogovi po blagodati'. Po prirodi ne možemo postati bogovi, ali po blagodati možemo ako se upodobimo Gospodu, a osnovni preduslov za to je da imamo ljubavi prema čitavoj Božijoj tvorevini“, poručio je Episkop dalmatinski.

SVETA LITURGIJA U DRNIŠU

Na dan kada proslavljamo uspomenu na Svetog Vasilija Velikog (14. 1. 2020.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je Svetu Liturgiju u drniškom Hramu Uspenja Presvete Bogorodice. Vladika je prisutnim vernicima čestitao Božić i istakao koliko je važno da se u ove praznične dane okupljamo u našim svetim crkvama.
„Danas smo proslavili spomen na jedan događaj iz života Gospoda našega Isusa Hrista, a to je Obrezanje Hristovo u hramu u Jerusalimu. Isto tako, proslavili smo jednog velikog ugodnika Božijeg, Svetog Vasilija Velikog, čiju smo Liturgiju danas služili. Svima je nama poznato da je 'Gospod tako zavoleo ovaj svet da je i Sina Svog Jedinorodnoga dao da svako ko veruje u Njega ne pogine, nego da ima život večni', a On koji je ravan Ocu u svemu, koji je sam Bog, odlučio je da se ponizi toliko, da se ovaploti u Marije Djeve i da preuzme na sebe ljudsku prirodu i sve ljudske odlike, osim greha. Ušavši u ovaj svet zarad nas i našega Spasenja On je nas oslobodio svakoga greha i svega čemu jedan čovek može da robuje na ovome svetu 'koji u zlu leži' i darovao nam je ono čemu se svi nadamo, a to je život večni i Carstvo Nebesko. Upravo ka tome mi treba da težimo i da svaki dan svoga života razmišljamo o Gospodu, da On bude centar našeg života i da se jedni drugima radujemo, jer samo kroz tu radost i ljubav koju imamo jedni prema drugima, pa čak i prema neprijateljima našim, će nas poznati da smo istinski i pravi učenici Gospoda Boga i Spasa našega Isusa Hrista“, poručio je Episkop Nikodim i pozdravio prisutni narod jednim od najradosnijih hrišćanskih pozdrava – HRISTOS SE RODI!

SABOR PRESVETE BOGORODICE U KNINU

Drugog dana Božića, kada praznujemo Sabor Presvete Bogorodice, Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Kninu. Vernici su se danas tradicionalno okupili uz svog Episkopa u Hramu Pokrova Presvete Bogorodice, a on im je na početku svoga obraćanja čestitao Božić i pozdravio ih jednim od najradosnijih hrišćanskih pozdrava – HRISTOS SE RODI! „Po običaju, sabiramo se na svetoj Liturgiji u Kninu na ovaj dan kada je naša sveta Crkva odredila da se proslavlja Sabor Presvete Bogorodice, da se okupljamo i molitvama obraćamo onoj majci koja je u ime ljudskoga roda pristala da primi u svoju utrobu samoga Gospoda Boga i Spasa našeg i da On kroz nju uđe u ovaj svet. Ona je u ime nas rekla Gospodu 'evo sluškinje Tvoje, neka bude po reči Tvojoj' i tako je Gospod kroz nju došao da nas spase, a ona je kao prava majka čitavog svog života išla tiho uz Njega. I nakon što se uznela na nebo, ona je neko ko je nama, pravoslavnim hrišćanima, jedna od najvećih uteha, ona koja pred prestolom Svevišnjega, pred licem svoga Sina uvek zastupa nas, grešne i male. Ona zastupa sa svojim molitvama nas koji smo 'mala braća Hristova', jer Gospod je došao u ovaj svet upravo zarad nas malih, ne radi velikih i silovitih, već je došao smireno, kao Bog koji želi Spasenje svima, koji voli čoveka i ovaj svet“, rekao je Vladika Nikodim i poželeo da se na mnoga i blaga leta okupljamo u ovom svetom hramu i proslavljamo ovaj praznik, jer kada smo na bogosluženjima mi se radujemo jedni drugima i sabiramo se blagodaću Duha Svetoga.

boŽiĆ u benkovcu

BAdNje vEČE I BOŽIĆ U ŽAgROviĆU

BOŽIĆ u KnINu

BOŽIĆ u ŠIbeNiKu

BADnje VeČE u ŠIbenIkU

Večernjom službom u Sabornom hramu svečano je obeleženo Badnje veče u Šibeniku. Mnoštvo vernika iz grada i okoline sabralo se uz svoga Episkopa i zajedno krenulo u susret prazniku Rođenja Gospoda Boga i Spasa našeg, Isusa Hrista.
Uz veliku radost zbog današnjeg okupljanja Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim poručio je prisutnom narodu da je sam Bog odlučio da postane čovek, da uđe u ovaj svet i ovaploti se od Marije Deve zarad nas i našega spasenja.
„Presveta Bogorodica, kojoj je posvećen ovaj naš lepi hram, pristala je da zarad čitavog ljudskog roda u svoju utrobu primi samoga Boga. U to doba Marija i Josip su bežali i kada su stigli blizu grada Nazareta ušli su u jednu štalu gde su čuvane ovce i tu se rodio Onaj koji je odlučio da privede nas Spasenju. Rodio se na tako smiren način da bi nam pokazao da dolazi kod malih, da dolazi da spase čitavu tvorevinu za čiju je krunu postavio upravo nas, ljude. Da bismo bili dostojni Spasenja i mi treba da pokažemo svoj trud, treba da dolazimo u Crkvu, da postimo, ispovedamo se i pričešćujemo, a iznad svega da imamo ljubavi jedni prema drugima i da kroz tu ljubav pokažemo 'da smo istinski učenici Njegovi'. Pozvao bih vas da sutra u isto ovako velikom broju dođete na Božićnu Liturgiju, jer je taj liturgijski čin nešto najspasonosnije i najveće na šta nas Gospod poziva“, poručio je Episkop Nikodim.
Povodom nemilih događaja u Crnoj Gori Vladika je pozvao sve vernike da se mole Gospodu za prevazilaženje tih iskušenja u kojima se nalaze naš narod i naša Sveta Crkva.
„Upravo sada, u ovo vreme gonjenja mi treba da im pomognemo moleći se da oni koji bi trebali da budu našega roda ne budu oni koji otimaju svetinje koje su mesta okupljanja i radovanja, mesta na kojima nas sabira Duh Sveti. Isto tako, želim da vas ohrabrim da se osećate slobodno da budete to što jeste, jer nas koji smo hrišćani oslobađa upravo Hristos. On je došao na ovaj svet i hodio među ljudima po zemlji koja je veoma slična ovoj našoj koja je blagoslovena vinogradima, maslinom i smokvama, a nadasve ljudima koji su radosni i veseli bez obzira na to u kakvom se političkom okruženju i stanju društva nalaze. U ovo Božično vreme posebno smo pozvani da čuvamo mir i ljubav, da se radujemo jedni drugima i molimo se Gospodu, te da kroz to nasledimo Carstvo Nebesko“, rekao je Episkop dalmatinski.

BAdNje VeČE I BOŽIĆ U ZaDRU

BADnji daN U ManasTiRu KrkI

SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA
SVOJOJ DUHOVNOJ DECI
O BOŽIĆU 2019. GODINE
I R I N E J
PO MILOSTI BOŽJOJ

PRAVOSLAVNI ARHIEPISKOP PEĆKI, MITROPOLIT BEOGRADSKO-KARLOVAČKI I PATRIJARH SRPSKI, SA SVIM ARHIJEREJIMA SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE – SVEŠTENSTVU, MONAŠTVU I SVIM SINOVIMA I KĆERIMA NAŠE SVETE CRKVE: BLAGODAT, MILOST I MIR OD BOGA OCA, I GOSPODA NAŠEGA ISUSA HRISTA, I DUHA SVETOGA, UZ RADOSNI BOŽIĆNI POZDRAV:

MIR BOŽJI – HRISTOS SE RODI!

I ove godine Gospodnje, slaveći preslavno Ovaploćenje Sina Božjega, Gospoda našega Isusa Hrista, jedinog Novog pod Suncem, svi hitamo ka hramu Božjem, da se saberemo oko Bogomladenca, Prečiste Bogomatere i Uvekdjeve Marije i pravednoga Josifa.
To činimo da bi se naše duše zagrejale rečima svetoga Jevanđelja o istinitom događaju Očovečenja i rođenja Spasitelja našega, Bogočoveka Isusa Hrista, kada su Njemu, Bogomladencu klicala Nebesa i Zemlja: Slava na visini Bogu i na Zemlji mir, među ljudima blagovoljenje!
O tom jedinstvenom i preslavnom Događaju u istoriji i u svima svetovima, naš sveti crkveni pesnik slavoslovi:
„Prašni Adam najpre pričesnik blagodatnog nadahnuća beše, pa lukavstvom zmijinim podanik propasti posta, no znamo da se radi njega Reč saobrazi ljudima.
Djevo, Ti pređe granice smrtnih bića rodivši prevečnu Reč Koja izvole da prođe kroz Tebe, zapečaćeni Kivot, o nesagorivi Kivote i Kupino.
Ti, Bog mira, posla nam Angela Velikoga Saveta Tvojega da nas miroše, i k svetlosti bogopoznanja nas upućuje.
Gde se mnogo razbuja greh, Ti pruži neopisivu blagodat, pa svi postasmo naslednici Višnje svetlosti.”
Svojoj duhovnoj deci, našem i danas mnogostradalnom srpskom narodu u Otadžbini i rasejanju, mi, njegovi duhovni pastiri, želimo da se blagočestive misli i osećanja i ovoga Božića obilno i trajno usele u nas i da se sav naš život zbiva u Bogu sa svima svetima. Tako, dakle, da hodimo i pred licem Svetoga Save i svih srpskih svetitelja i prosvetitelja naše svete autokefalne Srpske Crkve. Glavno je brinuti o tome kako ćemo živeti, eda bismo i sve naše svete pretke mi imali na svojoj strani na Hristovom pravednom Sudu. Eda bi nas oni priznali za svoje sledbenike. Eto nam svete dužnosti našeg postojanja!
Draga naša duhovna čeda, učinimo sve što do nas stoji da višak naših svakovrsnih dobara bude na popunjavanje manjka kod onih naših bližnjih koji se nuždavaju u pomoći svih vrsta, a najviše u našem bratoljublju. Božanstveni Maksim Ispovednik nas tako i poučava: „Nastojmo da trezvenoumnim promišljanjem ujednačimo neravnomernost prirode, i onim čime obilujemo, dopunimo nedostatke jedni drugih“. To je ugodno Ovaploćenom Sinu Božjem, Koji se poistovetio sa najmanjima i najsiromašnijima. Zato, ko njima čini, Njemu čini. Zar Bogomladenac nije došao pre svega da nahrani sva usta i da uteši sva naša srca?
Ako se već Hristos radi nas ovaplotio i postao Bogomladenac, umro i vaskrsao, zar sva naša delatnost u svetu, kao odgovor i uzdarje Njemu, ne bi trebalo da nas krasi i čini ugodnima Bogu? Svima nam je za to potrebno smirenje i svest da smo mi saradnici Božji i ukrasitelji Crkve.
Ako sav svet leži u zlu strasti i grehova, a stvarno leži, onda nijedan čovek da ne uzima učešća u njemu, to jest u delima tame! Na nebeski poredak stvari zavetovali smo se mi hrišćani, a ne na poredak bez Božjih nebesa i uprkos nebesima. U skladu sa jednom pronicljivom reči, u vezi sa temom slobode, recimo da smo mi slobodni onoliko koliko smo slobodni od greha i tek kao takvi slobodni smo za bogoopštenje. Sa toga stajališta polazeći, i pokajanjem i smirenjem se utvrđujući, mi ćemo moći da uzrastamo i u Božjim vrlinama. Moći ćemo da Duhom Svetim poprimimo crte Hristovoga Lika kroz tvorenje bogougodnih dela. Tako ćemo plodove vrlina ubirati sa Gospoda Isusa Hrista kao sa Drveta Života našega, – postavljenoga usred Crkve kao Raja Sladosti, – pa se Njime hraniti i u vremenu i u večnosti.
Glavna poruka i ovogodišnjega Božića treba da glasi da pravoslavnu veru treba čuvati i sačuvati po svaku cenu. A naše pravoslavno crkveno Otkrivenje i Sveto Predanje nas uče da je bogougodno ispovedati veru u Ovaploćenoga Sina i Logosa Božjega, Hrista Bogočoveka, i zajedno sa tim veru u Presvetu Trojicu! To daje videlo našem hodu po tami ovoga sveta, ogrezlog u grehu. Od te crkvene vere zavisi naše poimanje i usvajanje svetlog Lika Gospodnjeg, savršene mere svih stvari – Isusa Hrista, Spasa našega. U Kojem uzrastamo i Čijem se slavnom Drugom dolasku nadamo. Od celovitosti crkvene vere pravoslavne konačno zavisi i opstanak celokupne tvorevine. Tako onda iz te pravoslavne vere proishodi i mogućnost našeg najpotpunijeg bogoopštenja i bogopričastija u središtu našeg postojanja: u Svetoj Liturgiji. Kroz nju naša Pravoslavna Crkva živi i najpotpunije svedoči o našoj zajednici sa Bogomladencem Hristom.
Naša sveta dužnost jeste da nosimo krst istorijskih događaja i iskušenja u svim pomesnim Crkvama kao zajedničkim. Ali je sveta dužnost i obaveza i svih pomesnih pravoslavnih Crkava da jedna drugu poštuje i uvažava. Dakle, poslenike u Vinogradu Gospodnjem, ma koliko oni bili zaslužni, treba podsećati da se ništa ne čini bez sloge i jedinstva sa svima ostalima; ništa na silu, da se ne bi cepala Hristova nerukotvorena riza, odnosno da se ne bi skrnavio u nama Lik Bogomladenca Hrista. Svuda, dakle, da važi pravilo lečenja sebe i drugih na blag, istinit i svetootački način.
U našem ovogodišnjem božićnom obraćanju, upućenom našoj vernoj svetosavskoj deci, podsećamo da ne smemo zaboraviti našu Staru Srbiju (Kosovo i Metohiju). Prema toj svetinji treba da se ophodimo kao prema srpskoj zavetnoj misli, reči i nasleđu – neodvojivim od našeg narodnog bića. Jer, upravo su o tome svojom krvlju svedočili horovi srpskih mučenika i novomučenika svih vekova. Danas na Božić najsvečanije pomenimo kosovske, jasenovačke, donjogradinske, i mučenike sa svih ostalih stratišta. Mi im se za pomoć molimo da i sami lično ispovedimo svoju crkvenu pravoslavnu veru u Bogomladenca Hrista, do samoga kraja, ne bojeći se da o njima svedočimo pred svima.
Životni problemi čoveka naše današnjice, a, izgleda, i budućnosti, često nas obeshrabruju, pa i iznenađuju. I naš srpski čovek danas kao da je odlučio da činjenjem čedomorstva doprinese da se na Strašnom Božjem Sudu, čovečanstvo pojavi podeljeno, tako da jedan deo, po brojnosti ubijene dece, preovlada nad brojem drugog dela dece koja su se rodila i dobila priliku da žive. Kako sa tom činjenicom izići pred Bogomladenca Hrista, pred Njegovu Bogomater, Prisnodjevu Mariju, i pred sve svete, najbolnije je od svih naših pitanja sada i ovde!
Očigledno da postoji i spremnost ustrojitelja novoga sveta da nam iz naših ruku istrgnu naš osveštani život u svakom pogledu, pa i u pogledu samih polova i hrišćanskoga braka, i da nas uvedu tamo
kamo ljudska misao i reč, delo i ljudska noga dosad nisu kročili. Ipak, i o tome postoji reč ohrabrenja Bogomladenca Hrista: „Kakva je korist čoveku ako sav svet zadobije, a duši svojoj naudi?” Jedna duša koja se kaje i spasava pretežnija je od celoga sveta.
Dovodeći u organsku vezu praznovanje Božića i Bogojavljenja, kao što to sa pravom čine naši ikonografi i freskopisci, recimo i mi u zaključnoj reči naše božićne Poslanice ovo:
Spasitelj naš Gospod Isus Hristos je zakoračio u ovaj svet onako kako je u drevnosti zakoračio u Jordan. Tada, dok je Jovan polagao svoju ruku na Njega, sav greh je pobegao od Njega, poput vode reke Jordana. To isto se dešavalo dok su apostoli, episkopi i sveštenici kroz vekove polagali svoje dlanove na glave svih nas ljudi koje su oni krštavali i na put oboženja izvodili. Blagodatni oganj – od koga trepere heruvimi – i mi smo primili u svetoj Tajni krštenja, u toj banji ponovnoga rođenja u Hristu vodom i Duhom. Tako smo mi postali lučenosci vere u Sina Božjega i Bogomladenca Hrista, dobivši po daru i mogućnost da sa Njim i večno carujemo.
Zato je veoma važno kako ćemo mi živeti i celokupno naše potomstvo i na čemu će ono graditi dom svoga sveukupnog hrišćanskog postojanja. Da li na vodi, pesku, slami, ili na Hristu, Krajeugaonom Kamenu Crkve i Doma Boga i Oca našega Koji je na nebesima? Jer, sva naša dela će na kraju biti ispitana ognjem blagodati Božje!
Samo blagodatnim ognjem proverena dela, uključujući i sve ljude lično, pokazaće i dela i nas opravdanima ili osuđenima. Pokazaće sve nas ljude kao pravu ili odmetnutu decu Boga i Oca, braću Jedinorodnog Sina i Bogomladenca, i sasude Gospoda Duha Svetoga! Da li će i nas pokazati kao verne poklonike Trojice Jednosušne i Ravnomoćne, Sapoštovane i Saproslavljane?
Mi, sabrani oko Bogomladenca u Pećini Vitlejemskoj, takođe želimo da se nađemo u Očevom naručju!
Neka bi zato i sve naše domove zagrevala, i u Duhu Svetom veselila, nebozemna himna Bogomladenca: Slava na visini Bogu i na Zemlji mir, među ljudima dobra volja!

MIR BOŽJI, HRISTOS SE RODI!

Dano u Patrijaršiji srpskoj u Beogradu, o Božiću 2019. godine.
Vaši molitvenici pred Bogomladencem Hristom:

ARHIEPISKOP PEĆKI,
MITROPOLIT BEOGRADSKO-KARLOVAČKI
I PATRIJARH SRPSKI I R I N E J
Mitropolit crnogorsko-primorski AMFILOHIJE
Mitropolit zagrebačko-ljubljanski PORFIRIJE
Mitropolit dabrobosanski HRIZOSTOM
Episkop šabački LAVRENTIJE
Episkop sremski VASILIJE
Episkop banjalučki JEFREM
Episkop budimski LUKIJAN
Episkop banatski NIKANOR
Episkop novogračaničko-srednjezapadnoamerički LONGIN
Episkop kanadski MITROFAN
Episkop bački IRINEJ
Episkop britansko-skandinavski DOSITEJ
Episkop zapadnoevropski LUKA
Episkop žički JUSTIN
Episkop vranjski PAHOMIJE
Episkop šumadijski JOVAN
Episkop braničevski IGNjATIJE
Episkop zvorničko-tuzlanski FOTIJE
Episkop mileševski ATANASIJE
Episkop budimljansko-nikšićki JOANIKIJE
Episkop diseldorfski i nemački GRIGORIJE
Episkop valjevski MILUTIN
Episkop raško-prizrenski TEODOSIJE
Episkop zapadnoamerički MAKSIM
Episkop gornjokarlovački GERASIM
Episkop istočnoamerički IRINEJ
Episkop kruševački DAVID
Episkop slavonski JOVAN
Episkop austrijsko-švajcarski ANDREJ
Episkop bihaćko-petrovački SERGIJE
Episkop timočki ILARION
Episkop niški ARSENIJE
Episkop Mitropolije australijsko-novozelandske SILUAN
Episkop buenosaireski i južno-centralnoamerički KIRILO
Episkop dalmatinski NIKODIM
Episkop osečko-poljski i baranjski HERUVIM
Episkop zahumsko-hercegovački DIMITRIJE
Vikarni Episkop moravički ANTONIJE
Vikarni Episkop remezijanski STEFAN
Vikarni Episkop mohački ISIHIJE
Vikarni Episkop dioklijski METODIJE
OHRIDSKA ARHIEPISKOPIJA:
Arhiepiskop ohridski i Mitropolit skopski JOVAN
Episkop pološko-kumanovski JOAKIM
Episkop bregalnički MARKO
Vikarni Episkop stobijski DAVID

EPISKOP NIKODIM: PODRŽIMO JEDNI DRUGE MOLITVOM

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je u nedelju Otaca (5. 1. 2020.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Imotskom.  Tom prilikom, on se obratio vernom narodu imotskoga kraja poželevši im sve najbolje od Gospoda u ove dane kad smo u iščekivanju jednog od najradosnijih praznika.
„Želim vam da Božić proslavite u miru i radosti i da se svi zajedno nadamo blagoslovu Božijem. U ove dane uvek se sećamo onoga prvoga dela Gospodnjeg u ovome svetu, a to je samo rođenje Gospodnje i kroz to ulazak spasenja svima nama. Gospod je, ostavši Bog, uzeo prirodu ljudsku i rodio se od Marije Deve, u pećini, smireno, onako kako priliči onome koji želi spasenje drugima. On je unizio sebe i postao čovek da bi kroz sva svoja dela na ovome svetu uzdigao ljude, tako da i mi, po rečima Svetoga Atanasija Velikog, možemo da postanemo bogovi po blagodati. A mi treba da se upodobljavamo Gospodu, da mu se molimo i dolazimo u naše svete hramove. Kroz molitvu mi treba da se sećamo svojih otaca i praotaca, kao što smo u današnjem Jevanđelju čuli kako se nabrajaju oci i praoci Gospodnji. Upravo to je nama uputstvo, kada se kroz čitanje Jevanđelja sećamo predaka Gospoda našega Isusa Hrista po Njegovoj majci, a tako isto i mi treba da se sećamo u molitvi i naših predaka koji su dizali svete hramove, okupljali se u njima, radovali se jedni drugima i kroz to davali svoj prinos Gospodu“, rekao je Vladika.
On je istakao da mu je posebno drago što smo se danas u Imotskom sabrali u ovako velikom broju i što zajedno iščekujemo praznik Rođenja Gospoda našeg Isusa Hrista.
„Danas smo ovde, u blizini manastira u Crnogorcima koji je posvećen Svetom Vasiliju Ostroškom, i osećam potrebu da vas zamolim da u svojim molitvama pominjete našu braću u Crnoj Gori, da im Gospod pomogne da sačuvaju naše svetinje od svakoga zla koje ih je snašlo u ove predbožićne dane, kada bi svi trebali da se radujemo i kada bi sve trebalo tokom posta da tihuje i da u miru dočekamo veliki predstojeći praznik Rođenja Gospoda i Boga i Spasa Našega Isusa Hrista. Nažalost, zlo se dešava i mi smo svedoci toga u ovom vremenu, ali digao se narod u Crnoj Gori, nisu se digli na pobunu silom, nego molitvom i kroz to su pokazali da su verni učenici Hristovi, da se brinu i mole za svoje svetinje, za svoje Spasenje i Spasenje svih nas. Vidite da je i u današnje doba Crkva progonjena, iako bi ta država trebala da bude država pravoslavnih, ali i pored toga želi da Crkvu podjarmi sebi i sve sebi prisvoji. Zato jedni druge moramo uvek da podržimo molitvom, a posebno našu braću progonjenu u Crnoj Gori i da se molimo Gospodu, Presvetoj Bogorodici i Svetome Vasiliju Ostroškom da urazumi te ljude koji žele zlo Crkvi i da dođe mir kakav treba i da bude u ove Božićne dane“, poručio je Episkop Nikodim.

RAsPoReD BOGOSLuŽEnJa ZA BOŽIĆ
U EpARHijI DALmaTiNSkoJ

 

 


APELI 

::..::

 

APEL ZA OBNOVU KROVA
MANASTIRA KRKE

 

::..::


PREOBRAŽENJE 2015
MANASTIR KRKA

::..::

CRKVE I MANASTIRI
EPARHIJE DALMATINSKE

::..::

KALENDAR

ČASOPISI
EPARHIJE DALMATINSKE

::..::


Eknjige
Eparhije dalmatinske

::..::

 


JASENOVAC
NAJSTRAŠNIJI LOGOR SMRTI

::..::

EPARHIJSKA RADIONICA

::..::

 



Projekat Rastko

Svetosavlje.org

 


WALLPAPERS

 

   

АRHIVA VIJESTI 2019. GODINE

АRHIVA VIJESTI 2018. GODINE

АRHIVA VIJESTI 2017. GODINE

АRHIVA VIJESTI 2016. GODINE

АRHIVA VIJESTI 2015. GODINE

АRHIVA VIJESTI 2014. GODINE

АRHIVA VIJESTI 2013. GODINE

АRHIVA VIJESTI 2012. GODINE








   
   

* КОНТАКТ :_: KONTAKT *
:  :  :
Copyright © 2004, 2005 SPC Dalmatinska Eparhija.

Designed by SeRGio