asw
 
   


ENGLISH PAGES


ПОСЛЕДНИЕ
НОВОСТИ
 

::..::


ВОДИЧ
TOURIST GUIDE

::..::

POSJETITE NAS NA
FACEBOOKU
EPARHIJA DALMATINSKA

::..::

400 godina Bogoslovije Sveta Tri Jerarha
Himna bogoslovije

::..::


VIRTUALNA ŠETNJA EPARHIJOM
DALMATINSKOM

 

 

::..::


PRILOZI NOVOM STRADANJU EPARHIJE DALMATINSKE


REČ O NOVIM
BOGOHULNICIMA


::..::


FOTO ARHIV
EPARHIJE DALMATINSKE

::..::

::..::

DIGITALNE BROŠURE
DALMATINSKIH MANASTIRA

MANASTIR KRKA

MANASTIR KRUPA

MANASTIR DRAGOVIĆ

::..::


 sv. Sava
BESEDA O PRAVOJ VERI

::..::

 


SIMO MATAVULJ
PILIPENDA
(pripovetka)

::..::


Episkop Fotije
VAPAJ IZ DALMACIJE


 

 

ODRŽANA SEDNICA EPARHIJSKOG SAVETA U MANASTIRU KRKI

U subotu (10. 4. 2021.) u 10 časova u Hramu Svetog Arhangela Mihaila u manastiru Krki služen je priziv Svetoga Duha, nakon čega je održana sednica Saveta eparhijskog Upravnog odbora Eparhije dalmatinske. Članovi Saveta diskutovali o radu Eparhije u protekloj godini, kao i o budućim planovima.

BLAGOVESTI U ŠIBENIKU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas (7. 4. 2021.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Hramu Svetog Spasa u Šibeniku. Okupljenim vernicima Vladika je čestitao današnji praznik istakavši da je on jedan od najlepših koje slavimo u toku bogoslužbene godine.

„Ovaj praznik je, draga braćo i sestre, početak našega spasenja. Čuli smo u današnjem Jevanđelju kako se arhangel Gavrilo obraća Presvetoj Bogorodici i donosi joj tu blagu vest da će se sam Bog, drugo lice Svete Trojice, zadržavši svoju božansku prirodu, ovaplotiti od nje i postati čovek, da će prihvatiti ljudsku prirodu i u svemu postati ravan nama, osim u grehu. Ta najveća radost i najveći blagoslov koji je Bog dao nama ljudima je upravo to da, ako ne možemo da šostanemo bogovi po prirodi, možemo po blagodati, kako kažu sveti oci. Taj blagoslov dat je samo nama, da se kroz nas spasava i čitava tvorevina, životinje, biljke i sve ono čime je Bog ukrasio ovaj svet. Zbog toga je ta vest koju je arhangel Gavrilo uputio Presvetoj Bogorodici jedna od najradosnijih vesti koja postoji, uz ono čemu mi svi težimo, a to je Hristos Voskrese. I mi bismo trebali da se upodobimo Presvetoj Bogorodici koja se složila u ime čitavog ljudskog roda da se Bog useli u njenu utrobu, te da i mi, sledeći nju i verujući u to božanstveno delo, na čudesan način postanemo deca svetlosti i naslednici Carstva Nebeskog“, rekao je Episkop Nikodim i poželeo da nas molitve Presvete Bogorodice prate u sve dane našega života i da ustrajemo na svom putu kroz ovaj post i dočekamo kako najveći praznik, Pashu Gospodnju, tako i sveopšte Vaskrsenje u koje verujemo i kome težimo.

KRSTOPOKLONA NEDELjA U ŠIBENIKU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas (4. 4. 2021) Svetu Liturgiju u šibenskom Sabornom hramu. Okupljenom vernom narodu Vladika se obratio prigodnom besedom.

„Draga braćo i sestre, čuli smo u današnjem Jevanđelju kako Gospod kaže da onaj ko hoće da Ga prati treba da uzme svoj krst i krene sa Njim. To podrazumeva da i pored svih briga i toga što živimo u ovom 'svetu koji u zlu leži' treba u svakome trenutku svoga života razmišljamo o Gospodu, da taj svoj krst života u ovome svetu nosimo prema jednome cilju, a to je svetlo Vaskrsenje Hristovo. U ovom postu mi idemo tom stazom na proputovanju ka Carstvu Nebeskome, prema najvećem od svih praznika. Zbog toga je naša sveta Crkva odredila ovu nedelju da se klanjamo i iskazujemo poštovanje časnome krstu, tome znaku koji je bio Jevrejima sablazan, koji je bio čudo za mnogobožce, a za nas hrišćane postao je jedini spasonosni znak kojim se štitimo od svih neprijateljskih sila. Očekujući da nas Gospod zaštiti i mi treba da nosimo taj krst i pomalo učestvujemo u Njegovoj žrtvi, da Mu se upodobljavamo i težimo ka Carstvu Nebeskome. Samo tako možemo da se nadamo da ćemo, kada dođe sveopšte Vaskrsenje, stati pred lice Gospodnje kao oni koji će moći dostojno da Ga pogledaju i da mu kažu ono što On očekuje, a to je da ga prihvatamo i da tražimo milost Njegovu. Da bismo to zaslužili i da bismo bili istinski učenici Njegovi moramo, pre svega, da imamo ljubavi jedni prema drugima i da znamo da ćemo se spasiti samo kroz svoga bližnjega, kako se to kaže u drevnim izrekama 'video si brata svoga, video si Boga svoga', poručio je Episkop Nikodim.

U GLINU STIGLA POMOĆ IZ DALMACIJE

Po blagoslovu Njegovog Preosveštenstva Episkopa dalmatinskog G. Nikodima, iguman manastira Krke otac Sevastijan odneo je 25. marta pomoć za naše bližnje pogođene zemljotresom.

U Glini ga je dočekao i srdačno primio sveštenik Goran Kalamanda koji će dalje distribuirati ovu donaciju potrebitim ljudima svih nacionalnosti i veroispovesti. Otac Sevastijan je sa svojim domaćinima posetio glinski parohijski dom i Hram Rođenja Presvete Bogorodice koji su oštećeni zemljotresom, te se poklonio mučenicima glinskim, čije se mošti čuvaju u ovom hramu.

Doniranu pomoć obezbedila je Eparhija dalmatinska zajedno sa svojim vernicima koji su preko parohijskih sveštenika dostavili hranu, garderobu i higijenska sredstva.

IN MEMORIAM: MILUTIN DEDIĆ

Akademski slikar i istoričar umetnosti Milutin Dedić preminuo je u 86. godini u Beogradu od posledica korona virusa.

Rođen je 1935. godine u Šibeniku u poznatoj porodici, mlađi brat Arsenije bio je čuveni kompozitor i pevač, a otac  Jovan  aktivan član  Crkvene opštine  Šibenik. U rodnom gradu se školovao do 18. godine. Prvi posao bio mu je učiteljski, u mestu  Dubravica, a službovao je i u Primoštenu. Dolaskom u Beograd i po završenom fakultetu 1962. godine gradi umetničku zadužbinu srpskoj kulturi i duhovnosti svojim jedinstvenim slikarskim putopisima. Akademik Matija Bećković podseća  da je Milutin Dedić dobio ime po srpskom kralju koji je sagradio najviše manastira, a da je Dedić celog života  hodoradio ovekovečivši ih svojom umetnošću.

Govorio je da mu je Šibenik u srcu, a Srbija u duši. I doista, najčešći motivi na piturovim slikama su morske pučine, vodenice, manastiri, spomenici krajputaši…lepote Srbije, rodnog Šibenika i Dalmacije. More mu je uvek talasalo u dahu, a čak i kada je postao priznati beogradski boem ćakulao je usred skadarlijskih violina i duvanskog dima. Uredno je beležio i crtao zaustavljene stvari, bogomolje, likove i predele uveren da će to nekada i nekome biti potrebno.

Milutin Dedić - slikar i pisac ostavio je iza sebe 40 knjiga i preko deset hiljada stranica, ispunjenih sa četiri hiljade portreta i tri hiljade crteža. Njegova ostavština sadrži i  veliki broj slikarskih radova velikog formata.

POŠTOVANOJ PORODICI DEDIĆ

Kao Episkop, predstojatelj Pravoslavne Crkve u Dalmaciji, ali i kao neizlečeni Dalmatinac (Emir Imamović Pirke), Zadranin i sada Šibenčanin, želim da izrazim saučešće povodom upokojenja brata našeg Milutina Dedića, koji je u svemu bio jedan od poslednjih velikih baštinika  i čuvara tradicije i kulture šibenskih Srba.

Imao sam zadovoljstvo i radost u duhu da u našem manastiru Krka ili na kalama (ulicama) zajedničkog nam i voljenog Šibenika, prozborim sa njim o istinama naše svete vere, o umetnosti i estetici, o mestima i ličnostima koje je iznedrilo naše blagorodno podneblje, a koji su obeležili duhovnu i kulturnu istoriju našeg naroda i toga kraja.

Najlepša sećanja na te razgovore su mi vezana upravo za njegova velika i prebogata sećanja i svedočanstva o našoj miloj Dalmaciji (Ep. Nikodim Milaš) iako je on iz nje davno otišao i bez riječi ostavio kuću i luku (Arsen Dedić, Moj brat).

Izražavam najdublju tugu zbog gubitka divnog, nadahnutog sagovornika i čoveka koji će većma ostati u našim sećanjima i molitvama kao neko ko je svoje preveliko znanje i iskustvo bio uvijek voljan da da sve nizašta (Arsen Dedić, Moj brat).

Istovremeno želim da izrazim i veru da će se u Carstvu Nebeskom, tada i sada ne više u nekom rebusu, naći u plejadi onih koji su ostavili i svojim potomcima i svom narodu zdrava i večna semena na njivi Gospodnjoj i da ćemo se i tamo susresti i nastaviti razgovore o Samom Slovu, Koji je Život Večni.

Episkop dalmatinski Nikodim

PROVALjENO U ŠIBENSKI HRAM SVETOG SPASA

U noći izmeću petka i subote (6. 3. 2021.) nepoznati počinilac provalio je u Hram Svetog Spasa u Šibeniku. Tom prilikom razvaljena su ulazna vrata i sve ostale brave u crkvi, a crkveni inventar razbacan, te je pričinjena veća materijalna šteta. Po pozivu nadležnog sveštenstva šibenska policija izašla je na uviđaj, a istraga o ovom nemilom događaju trenutno je u toku.

Ovaj incident izazvao je tugu i žaljenje Šibenčana, kako pravoslavne, tako i onih katoličke veroispovesti koji neretko posećuju ovaj sveti hram radi razgovora i molitve.

EPARHIJA DALMATINSKA

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim dobio je juče lekarski nalaz koji potvrđuje da je pozitivan na korona virus. Vladika ima blaže simptome, te je preventivno zadržan u Kliničko-bolničkom centru "Dragiša Mišević" u Beogradu, radi praćenja zdravstvenog stanja.

Ustoličen Njegova Svetost Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i Patrijarh srpski g. Porfirije

 

 

Zvona Sabornog hrama Svetog arhangela Mihaila u Beogradu oglasila su se u 11.25 časova označavajući da je ustoličen 46. predstojatelj Srpske Pravoslavne Crkve, Njegova Svetost Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i Patrijarh srpski g. Porfirije.

FOTOGALERIJA 1     TANJUG: VIDEO SNIMAK     FOTOGALERIJA 2

Svečani čin ustoličenja novoizabranog Arhiepiskopa pećkog, Mitropolita beogradsko-karlovačkog i Patrijarha srpskog g. Porfirija započeo je 19. februara 2021. godine sabornom svetom arhijerejskom Liturgijom u Svetoarhangelskom sabornom hramu u Beogradu. Svetom Liturgijom je načalstvovao novoizabrani prvojerarh Srpske Pravoslavne Crkve uz sasluženje otačastvenih arhijereja sabaranih na izbornom Svetom Arhijerejskom Saboru, sveštenstva i vernog naroda.

Sasluživali su ili molitveno prisustvovali Njegovo Blaženstvo Arhiepiskop ohridski i Mitropolit skopski g. Jovan, Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolit dabrobosanski g. Hrizostom, preosvećena gospoda episkopi: sremski Vasilije, banjalučki Jefrem, budimski Lukijan, banatski Nikanor, novogračaničko-srednjezapadnoamerički Longin, kanadski Mitrofan, britansko-skandinavski Dositej, zapadnoevropski Luka, žički Justin, vranjski Pahomije, šumadijski Jovan, braničevski Ignjatije, zvorničko-tuzlanski Fotije, mileševski Atanasije, budimljansko-nikšićki Joanikije, diseldorfski i nemački Grigorije, raško-prizrenski Teodosije, gornjokarlovački Gerasim, istočnoamerički Irinej, kruševački David, slavonski Jovan, austrijsko-švajcarski Andrej, bihaćko-petrovački Sergije, timočki Ilarion, niški Arsenije, buenosajreski i južnocentralnoamerički Kirilo, dalmatinski Nikodim, osečkopoljski i baranjski Heruvim, zahumsko-hercegovački Dimitrije, moravički Antonije, remezijanski Stefan, mohački Isihije, dioklijski Metodije, pološko-kumanovski Joakim, bregalnički Marko i stobijski David; protojereji-stavrofori dr Savo Jović, glavni sekretar Svetog Arhijerejskog Sinoda, dr Zoran Krstić, rektor Bogoslovije Svetog Jovana Zlatousta u Kragujevcu, prof. dr Vladimir Vukašinović, arhijerejski namesnik beogradski, i Petar Lukić, starešina Sabornog hrama Svetog arhangela Mihaila u Beogradu; protojerej Srđan Perić iz Sombora; protođakoni: Radomir Perčević, Stevan Rapajić, Damjan Božić i Ivan Gašić; jerođakoni Siluan sa Svete Gore i Savo (Bundalo) iz Mitropolije zagrebačko-ljubljanske; i đakon Erazmo iz Pravoslavne Ohridske Arhiepiskopije.

Svečanom činu ustoličenja prisustvovali su predsednik Republike Srbije g. Aleksandar Vučić, član predsedništva Bosne i Hercergovine g. Milorad Dodik, predsednica Republike Srpske gđa Željka Cvijanović, predsednik Vlade Republike Srpske g. Radovan Višković, potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka kulture i informisanja gđa Maja Gojković, Njihova Kraljevska Visočanstva princ Filip i princeza Danica Karađorđević, ministarka pravde Maja Popović, ministar unutrašnjih poslova g. Aleksandar Vulin, ministar spoljnih poslova g. Nikola Selaković, ministar zdravlja dr Zlatibor Lončar, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević, direktor Bezbednosno-informativne agencije g. Bratislav Gašić, predstavnici Vojske Srbije, direktor Uprave za saradnju sa Crkvama i verskim zajednicama dr Vladimir Roganović, predstavnici srpskog naroda u Crnoj Gori, Hrvatskoj i Severnoj Makedoniji, apostolski nuncije g. Lučijano Surijani, nadbiskup beogradski g. Stanislav Hočevar, muftija srbijanski Mustafa ef. Jusufspahić, predstavnici Crkava i verskih zajednica u Srbiji, predstavnici Srpske akademije nauka i umetnosti, Matice srpske i drugih prosvetnih i kuturnih institucija, prestavnici diplomatskog kora.

Na kraju svete Liturgije usledio je svečani čin ustoličenja Njegove Svetosti g. Porfirija u najsvetiji tron Arhiepiskopa pećkih, Mitropolita beogradsko-karlovačkih i Patrijaraha srpskih. Patrijaraške insignije Njegovoj Svetosti g. Porfiriju uručili Visokopreosvećeni Mitropolit dabrobosanski g. Hrizostom i Preosvećeni Episkop budimski g. Lukijan.

Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije je, u pristupnoj besedi, istakao između ostalog:

-Sa dubokim smirenjem i osećajem strahopoštovanja prihvatam činjenicu koja je danas, ovim sabornim služenjem božanstvene službe, savršena u našim očima, umovima i srcima, a to je da sam blagovoljenjem Božijim i blagodatnim saglasjem otačastvenih arhijereja, moje braće u Hristu, uzveden u sveti i božastveni, Bogom podignuti presto svetoga kir Save - kako ga nazivaju nadahnuti srednjevekovni hagiografi - u presto velikog arhijerejstva na kome treba da sedi dostojan saopštnik apostolskoga sedenja!

-Molim se Bogu i molim sve vas da me molitveno i delatno podržite da veliki i odgovorni zadatak koji je ovim sveštenim činom stavljen pred mene iznesem radosno, u poslušanju Svetom Arhijerejskom Saboru! Da kao 46. patrijarh, a 57. poglavar naše Svete Crkve budem makar u najmanjoj meri skromni naslednik mojih velikih i svetih prethodnika! Na prvome mestu, dvanaestorice arhiepiskopa koji su, na čelu sa Svetim Savom, predstojali našoj Svetoj Crkvi od 1219. do 1346. godine. Potom dvanaestorici poglavara, od kojih su čak šestorica udostojeni svetiteljstva, koji su duhovno predstojali srpskim narodom do prvog ukidanja Patrijaršije u Peći. Naslednik sam i velikih obnovitelja Srpske Patrijaršije - Makarija Sokolovića 1557. i Dimitrija Pavlovića 1920. godine. Postavljen sam da čuvam i obnavljam spomen na trud, žrtvu, mnogo puta i mučeničko stradanje za Crkvu Božiju koje su podneli moji sveti prethodnici. Od Gavrila Rajića, preko Lukijana Bogdanovića, Varnave Rosića i Gavrila Dožića, do Vikentija Prodanova. A koliko je tek beskrvno mučeništvo velikih srpskih crkvenih poglavara? Ono je poznato samo Bogu i njima. U duhovno nasleđe svih nas, oci, braćo i sestre, ostavljen je uzvišen životni cilj: da hodimo stopama mudrosti patrijarha Germana, da idemo stazama svetosti patrijarha Pavla i da budemo čeda patrijarha Irineja u velikom podvigu mirotvorstva!, naglasio je Njegova Svetost Patrijarh g. Porfirije.

-Imajući sve to na umu, pred živim Bogom i punoćom Crkve Božije, pred svima vama zajedničari zvanja nebeskoga, iskreno, prema iskonskom iskustvu Svetog Apostola Pavla, ispovedam da se nemam čime pohvaliti osim slabostima i gresima svojim. To me ipak ne ispunjava beznađem, nego smirenom nadom da će se, molitvama i moljenjima svih vas, posebno molitvenim zastupništvom mog duhovnog oca Episkopa bačkog Irineja, i na meni ostvariti duhovna istina u koju nas je uveo ovaj Apostol Naroda. Njega je sam Gospod utešio rekavši mu: Dosta ti je blagodat moja; jer se sila moja u nemoći pokazuje savršena! Te reči i mene ohrabruju da na svoja nemoćna pleća uzmem sveti i teški krst patrijaraške službe i da sa uzdanjem u blagodatnu pomoć večnog Prvosveštenika i Podvigopoložnika počnem uspon uz goru blaženstava Hristovih, obasjanu lučama istinite svetlosti i čistom vedrinom istine. Obuzet sveštenim trepetom pred ovom uzvišenom Tajnom i svestan množine zadataka na koje po poverenoj dužnosti treba zajednički da odgovorimo, znam da će ovaj uspon ublažiti sam Duh Utešitelj koji diše gde hoće i sama sila Jevanđelja Hristovog koji nam daje moć da u njemu činimo sve, poručio je novoustoličeni prvojerarh Srpske Pravoslavne Crkve.

preuzeto sa: www.spc.rs

Ustoličenje Patrijarha srpskog g. Porfirija

Sveta Arhijerejska Liturgija na kojoj će biti izvršen svečani čin ustoličenja Njegove Svetosti g. Porfirija u najsvetiji tron Arhiepiskopa pećkog, mitropolita beogradsko-karlovačkog i patrijarha srpskog biće služena 19. ferbruara 2021. godine u beogradskoj Sabornoj crkvi Svetog arhangela Mihaila sa početkom u 9 časova.

O datumu svečanog uvođenja u tron Patrijaraha srpskih u Pećkoj Patrijaršiji, istorijskom sedištu poglavara Srpske Pravoslavne Crkve, javnost će biti naknadno obaveštena.

preuzeto sa: www.spc.rs

IZJAVA PATRIJARHA SRPSKOG G. PORFIRIJA

preuzeto sa: www.spc.rs

Mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije izabran za Patrijarha srpskog

Sveti Arhijerejski Sabor Srpske Pravoslavne Crkve na svom zasedanju 18. februara 2021. godine u Spomen hramu Svetog Save u Beogradu izabrao je Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolita zagrebačko-ljubljanskog dr Porfirija za Patrijarha srpskog.

Odmah posle izbora služeno je blagodarenje i proizneseno mnogoletstvije Arhiepiskopu pećkom, Mitropolitu beogradsko-karlovačkom i Patrijarhu srpskom gospodinu Porfiriju. Zvona na hramu Svetog Save na Vračaru oglasila su se nekoliko minuta pre 16 časova označavajući da je izabran 46. Patrijarh srpski (fotogalerija).

Njegovu Svetost Patrijarha srpskog Porfirija daruj Gospode Svojoj Svetoj Crkvi u miru, zdrava i čitava, časna, dugovječna i da pravilno upravlja riječju Istine Tvoje!  Dostojan, na mnoge godine!

DOSTOJAN!

Novoizabrani Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i Patrijarh srpski gospodin Porfirije (Perić) rođen je 22. jula 1961. godine u Bečeju od oca Radivoja i majke Radojke. Na krštenju je dobio ime Prvoslav. Osnovnu školu je završio u Čurugu, a Zmaj-Jovinu gimnaziju u Novom Sadu. Zamonašen je po činu male shime od svog duhovnog oca, tada jeromonaha dr Irineja (Bulovića), u manastiru Visoki Dečani, na Tominu nedelju 1985. godine.

Diplomirao je na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu 1986. godine, kada ga je blažene uspomene Episkop raško-prizrenski, a potonji Patrijarh srpski Pavle, u manastiru Svete Trojice u Mušutištu rukopoložio u čin jerođakona.

Na poslediplomskim studijama u Atini boravi od 1986. do 1990. godine, kada po blagoslovu Episkopa bačkog dr Irineja dolazi u manastir Svetih arhangela u Kovilju, gde je rukopoložen u sveštenomonaški čin i postavljen za igumana.

Za njim u manastir dolazi mnoštvo mladih monaha i iskušenika. To su godine kada manastir Kovilj postaje duhovna matica mnogim mladim ljudima: intelektualcima, umetnicima, popularnim glumcima i rok muzičarima, pogotovo iz Novog Sada i Beograda. Od tada se iguman Porforije, posebno angažuje i na lečenju obolelih od bolesti zavisnosti. U tom cilju on 2005. godine formira terapijsku zajednicu „Zemlja živih“, koja je priznata kao najuspešniji projekat za lečenje narkomanije, a danas, pod rukovodstvom vladike Porfirija, ima više od stotinu štićenika u kampovima širom Srbije.

Na redovnom zasedanju Svetog Arhijerejskog Sabora Srpske Pravoslavne Crkve u Beogradu 14. maja 1999. godine izabran je za Episkopa jegarskog, vikara Eparhije bačke.

Na temu Mogućnost poznanja Boga kod apostola Pavla po tumačenju svetog Jovana Zlatoustog, doktorirao je 2004. godine na Bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Atini.

Čuvenog psihijatra, akademika dr Vladetu Jerotića, na Bogoslovskom fakultetu je nasledio na katedri Pastirske psihologije. Njegova predavanja, posećena su ne samo od studenata matičnog, nego i drugih fakulteta u Beogradu.

Zajedno sa grupom stručnjaka: psihologa, lekara, kriminologa, sociologa, vladika Porfirije osniva građansko udruženje koje se bavi resocijalizacijom žrtava destruktivnih verskih sekti i kultova.

Episkop Porfirije je, već deceniju, ne samo predsednik Upravnog odbora, nego i pravi spiritus movens Humanitarnog fonda „Privrednik“, koji obezbeđuje stipendije za veliki broj nadarenih, a siromašnih učenika i studenata, bez obzira na versku i nacionalnu pripadnost.

Republička Skupština ga je, kao predstavnika svih Crkava i verskih zajednica, 2005. godine, izabrala za člana Saveta Republičke radiodifuzne agencije, a za svog predsednika Savet ga je izabrao 2008. godine. Kao predsednik Saveta Republičke radiodifuzne agencije, episkop Porfirije je zastupao dugoročne interese društva i građana, nezavisno od političkih uticaja.

U radiodifuznom spektru Srbije od tada se čuju i crkvene radio stanice. Dao je ključni doprinos pokretanju niza radijskih i televizijskih emisija koje se bave religijskim temama.

Sveti Arhijerejski Sabor mu 2010. godine, poverava da utemelji svešteničku službu u Vojsci Srbije. Plodovi njegovog rada na tom polju, nisu samo odgovarajući zakonski propisi, već i odabir vojnih kapelana, organizacija i opremanje hramova u kasarnama i vršenje prvih bogosluženja.

Svoje stručne bogoslovske radove Episkop Porfirije je objavljivao u časopisima kod nas i u svetu. Učestvovao je u velikom broju naučnih konferencija i simposiona širom sveta.

Vladika Porfirije,  kao jedan od najuglednijih savremenih srpskih duhovnika i intelektualaca, ima izuzetno širok krug prijatelja, na samo u Otadžbini, a odnose ličnog prijateljstva i bliske saradnje neguje i sa sveštenicima i predstavnicima drugih Crkava i verskih zajednica.

Govori grčki, engleski i nemački, i služi se ruskim jezikom,  a njegov stil komunikacije uvek je prilagođen sagovornicima.

U tron Mitropolita zagrebačko-ljubljanskih istoličen je 13. jula 2014. godine u Sabornoj crkvi Preobraženja Gospodnjeg u Zagrebu. Svečanu arhijerejsku Liturgiju služio je Patrijarh srpski Irinej uz sasluženje velikog broja arhijereja Srpske Crkve i drugih sestrinskih Crkava, kao i sveštenstva i monaštva, i blagočestivog naroda.

Sveti Arhijerejski Sabor Srpske Pravoslavne Crkve na svom zasedanju 18. februara 2021. godine u Spomen hramu Svotog Save u Beogradu izabrao je Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolita zagrebačko-ljubljanskog dr Porfirija za Patrijarha srpskog. Odmah posle izbora služeno je blagodarenje i proizneseno mnogoletstvije Arhiepiskopu pećkom, Mitropolitu beogradsko-karlovačkom i Patrijarhu srpskom gospodinu Porfiriju.

preuzeto sa: www.spc.rs

SLAVA BOGOSLOVIJE U MANASTIRU KRKI

Svetom Arhijerejskom Liturgijom koju su služili  Njihova Preosveštenstva Episkop bihaćko-petrovački G. Sergije i Episkop dalmatinski G. Nikodim otpočela je slava bogoslovije „Sveta Tri Jerarha“. Uz verni narod i mnoštvo uvaženih zvanica svečano je proslavljen ovaj veliki praznik, a svima njima Vladika Sergije obratio se prigodnom besedom.

„Danas smo čuli velike Bogonosne reči, blage vesti koje nas svojim mudrim kazivanjem izrečenim iz usta Samoga Gospoda istom Gospodu našem nesebično privode. Kakve su to reči? Reči mudrosti, reči bogopoznanja, reči večne i neprolazne ljubavi Božije: 'Vi ste svetlost svetu, ne može se grad sakriti kad na gori stoji'.

Božanskim promislom ustrojena priroda zemaljska okrenuta je vazda izvoru svoje energije iz kojeg se nepresušno istače sila kola je celokupnu oživotvorava. Ta energija i sila sadrži se u svetlosti Sunčevog izvora i daruje Zemlji život obasjavajući sve. I tako biva saglasnost u međusobnom odnosu između onoga koji daje život i onoga koji život prima i odaje zahvalnost izvoru iz kojeg se život nesebično izliva. Takav izvor beše Sunce i njegova svetlost, tvorevina Božija, koju stvarajući dade Bog da pokaže u kruni svoga stvaranja, samome čoveku kako mu se valja ophoditi prema Tvorcu svome.

Sa velikom pažnjom i usrđem promislimo o ovome. Kada Bog kroz Sunce daruje život prirodi izgleda nam kao da se ona neprestano zahvaljuje i odaje poštovanje onom datom izvoru iz kojeg dobija energiju života. Tako se čitava vegetacija okreće onoj strani odakle dolazi snaga, a životinje i ostala beslovesna bića nalaze utočište u skloništima koja od nje dolaze. Samo kruna stvaranja sveta, onaj kome Bog udahnu duh života, te on postade 'Duša živa' pronalazi utehu u svemu onome što nije Jedini Izvor Života, Sam Bog Svedržitelj. Ako li Bog daje svakom stvorenju po pustinjama i gorama zemaljskim hranu za život, zašto se mi onda plašimo? Zašto se brinemo? Nismo li pretežniji od njih?

'Pogledajte ptice nebeske kako ne siju, ne žanju, niti sabiraju u žitnice, pa Otac vaš nebeski hrani ih'. Sunce i Svetlost Božija nepresušno se izlivaju na sve nas i kazuju nam upravo te reči: 'Vi ste svetlost svetu'. A ukoliko se Nezalazna Svetlost prosijava na nas same nećemo li biti grad koji na gori stoji i ne može se sakriti od očiju sveta?

Upravo takva svetlost obasjala je i trojicu ljubljenih, Vasilija Velikog, u podvigu i ljubavi sijajućeg; Svetog Grigorija, u mudrosti blagoslovstvujućeg i Jovana Zlatoustog, u blagodati slova nepresušnog. Trojica arhijereja postaju 'tri najveća svetila Trosunčanog Božanstva' prosvećujući vaseljenu zracima dogmata božansvenih i naučiše je ljubavi Božijoj. Nije slučajno zašto nas ljubazno Pavle baš danas uči da se setimo starešina svojih, te nas misli odmah vuku ka Trojici Jerarha Božijih, zaštitnika i čuvara sveštenog učilišta Ljubavi Božije u manastiru Krki, jer su oni istinski i savršeni primer ne samo onima koji se uče strahu i ljubavi Božijoj u bogoslovlju, već i svakoj duši koja najpre ište carstvo Božije i pravdu Njegovu“, rekao je Episkop Sergije i poručio da su ove mudre reči apostola posebno značajne danas kada se suočavamo sa iskušenjem pandemije, te da, ugledajući se na veru Trojice od Boga izabranih svetila vaseljene, ne smemo padati u očajanje, već treba da sledimo savršeni primer vere koja je prevashodno Dar Božiji.

Nakon rezanja slavskog kolača okupljenima se obratio i zahvalio na dolasku i Vladika Nikodim. „Želeo bih da zahvalim Vladiki Sergiju što se potrudio da danas bude sa nama i pomoli se s nama Gospodu u slavu i čast zaštitnika krčke bogoslovije. Današnji praznik je, uz Preobraženje i praznik Svetog Arhangela Mihaila, jedan od najvećih povodom kojih se tradicionalno okupljamo na ovom svetom mestu. Zbog okolnosti na koje ne možemo da utičemo, danas smo tu u manjem broju nego inače, ali svakako treba da se setimo svih onih koji su odsutni iz opravdanih razloga, da se za njih pomolimo i prisetimo se radosti koju smo osećali svih ranijih godina kada smo se s njima susretali u našem manastiru kao svedoci onoga što je najvažnije za sve nas, a to je Vaskrsenje Gospodnje. Takođe želim da vas zamolim da pojačate svoje molitve, jer nam dolazi trenutak u kom treba da izaberemo novoga predstojatelja naše svete Crkve, naslednika Svetog Save, onoga ko je otac svima nama i zalog jedinstva za sve nas pravoslavne Srbe koji živimo širom vaseljene. Zato vas molim da svojim molitvama pomognete nama Episkopima da dobro odaberemo i želim sve najbolje od Gospoda vama i vašim porodicama, ali, kako kaže Jevanđelje, i svima onima koji su neprijatelji naši, jer i za njih treba da se molimo poučeni nesebičnom ljubavlju koju je Gospod iskazao prema svima nama i koja jedina može da nas učini naslednicima Carstva Nebeskog“, poručio je Episkop Nikodim.

PROSLAVA SAVINDANA U SPLITU

Na dan kada praznujemo prvog srpskog Arhiepiskopa i prosvetitelja Svetoga Savu (27. 1. 2021.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u splitskoj kapeli posvećenoj upravo ovom velikom svetitelju. Zajedničkom molitvom verni narod splitskog kraja proslavio je ovaj praznik, a svima njima Vladika Nikodim obratio se rekavši da smo se ovoga dana okupili da proslavimo onoga najvećeg iz našeg roda.

„Kao i svake godine, okupili smo se da odamo počast onome koji je utemeljio našu Crkvu, utvrdio naš narod i iznad svega svakim svojim dahom propovedao jevanđeljsku reč. Mi smo, draga braćo i sestre, kao deca Svetog oca Save, oni koji treba da sledimo njegov primer, da živimo veru koju nam je on ostavio kao zavet i da tako postanemo deca svetlosti. Verujući u Boga Oca, Sina i Svetoga Duha mi treba isto tako da verujemo da je sam Bog 'tako zavoleo ovaj svet da je i Sina Svoga Jedinorodnoga dao da svako ko veruje u Njega ne pogine, nego da ima život večni'. Bog ničim nije bio uslovljen da mora da nas stvori, nego ga je samo ljubav prema nama, koja je jedna od najvećih Njegovih osobina, vodila da stvori čoveka po Svome liku i da nas napravi takvima da težimo jedinstvu sa Njim. Tu veru nam je ostavio Sveti Sava i samo na taj način možemo biti dostojni naslednici, kako Svetoga Save, tako i naših predaka koji su kroz vekove verovali u tu jedinu istinu koja postoji na ovome svetu i samo tako ćemo i mi naslediti Carstvo Nebesko. Da bismo to postigli moramo da se trudimo jedni oko drugih, jer kao bića stvorena za zajednicu možemo da se spasemo samo jedni kroz druge. Mi u Dalmaciji imamo mnogo onih uniženih, povređenih i zaboravljenih, što je najgore, pa upravo kroz to što se brinemo o njima, obilazimo ih i pružamo im radost treba da ispunjavamo zapovesti koje nam je sam Gospod ostavio, a Sveti Sava ih preneo našem narodu“, rekao je Episkop Nikodim i četitao svima današnji praznik sa željom da nas Gospod sve blagoslovi, pre svega zdravljem, u ova nemila vremena.

PROSLAVA SVETOG SAVE U ZADRU

SVETA LITURGIJA U ŠIBENIKU

U nedelju pred Bogojavljenje Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je liturgiju u šibenskom Sabornom hramu.

BOŽIĆ U ŠIBENIKU

Svetom Arhijerejskom Liturgijom koju je služio Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim svečano je proslavljen praznik Rođenja Hristovog. Povodom ovog velikog praznika Vladika se obratio okupljenim vernicima istakavši da je danas najvažnije da znamo da smo svi mi deo jedne zajednice i da niko od nas nije sam, te da uvek treba da se oslanjamo jedni na druge i pomažemo svojim bližnjima, jer je upravo ta ljubav sama suština naše vere.

„Da bismo pokazali svoju ljubav prema Bogu, mi treba svakodnevno da pokazujemo svoju ljubav prema čoveku, jer kako ćemo voleti Boga kojeg ne vidimo, ako ne možemo da volimo čoveka kojeg vidimo? Hristos nas svojim primerom uči da je najvažnija i najveća žrtva ona koja je prineta iz ljubavi i kako je On dao život radi nas i našega spasenja, tako i mi treba da budemo spremni da se žrtvujemo za svoje bližnje i da im uvek pomognemo, koliko god smo u mogućnosti“, poručio je Episkop Nikodim i još jednom pozvao da svoje molitve uputimo svim ljudima koji su pogođeni nedavnim potresima. Svi koji su u mogućnosti i koji žele da pošalju pomoć, mogu se obratiti šibenskim sveštenicima ili doneti paket pomoći u šibenski parohijski dom, a sve što prikupimo biće krajem meseca odneto našim bližnjima na Kordunu i Baniji.

BADNjE VEČE U ŠIBENIKU

Verni narod šibenskog kraja svečano je, uz svoga Episkopa, dočekao Badnje veče i uoči jednog od najvećih praznika, zablagodario Gospodu na večernjoj službi. Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim obratio se okupljenim vernicima rekavši da je u ove dane izuzetno važno da razmišljamo o veličini Božije ljubavi, jer je 'Bog tako zavoleo ovaj svet da je i Sina Svoga Jedinorodnog dao da svako ko veruje u Njega ne pogine, nego da ima život večni'.

„U navečerje jednog od najvećih hrišćanskih praznika želim da vam se obratim pozdravom koji znači nadu, mir i ljubav i koji je svima nama, koji smo pravoslavni hrišćani, dobro poznat: HRISTOS SE RODI! Okupili smo se ovde danas, kao i svake godine, da započnemo proslavu praznika Rođenja Gospoda Boga i spasa našeg Isusa Hrista. Drugo lice Svete Trojice, Gospod naš Isus Hristos je ušao na ovaj svet zarad nas i našega spasenja, da bi pružio nadu svima nama koji prebivamo u ovom 'svetu koji u zlu leži'. Taj Gospod, draga braćo i sestre, evo već dve hiljade godina i na današnji dan dolazi da nas uteši, a to nam je naročito potrebno u ova smutna vremena kada smo suočeni sa raznim nevoljama.

Borimo se protiv pandemije i živi smo svedoci ovoga što se dogodilo našim bližnjima, ta nesreća koja ih je zadesila sa zemljotresom poziva nas da umnožimo svoje molitve, da se okupljamo u crkvama i molimo da svemilostivi Gospod pogleda sve nas. Ja sam pre par dana išao sa Mitropolitom Porfirijem i Vladikom Gerasimom da obiđemo te ljude i mogu da kažem da sam se na mnoge načine užasnuo tom nesrećom koja ih je zadesila i to usred zime, ali ne samo tim, već i time kako oni žive i u kojoj sirotinji, sada u 21. veku, kada se i mi nalazimo u Evropskoj uniji. Ipak, jedna stvar me utešila, a to je što sam video pozitivne misli, video sam ljude koji nose to svoje stradanje gledajući u ovaj svet sa nadom. Zato želim da vas pozovem da nikada ne zaboravimo ono što je govorio naš Patrijarh Pavle, da budemo ljudi i da im svako od nas pomogne koliko je to u mogućnosti“, rekao je Episkop Nikodim i dodao da će i naša Eparhija krajem meseca uputiti preko potrebnu pomoć.

BADNJE VEČE U ČISTOJ MALOJ

Božićna poslanica Srpske Pravoslavne Crkve

 

Srpska Pravoslavna Crkva svojoj duhovnoj deci o BOŽIĆU 2020. godine

 

SVETI ARHIJEREJSKI SINOD SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE

 

sa svim Arhijerejima Srpske Pravoslavne Crkve – sveštenstvu, monaštvu i svim sinovima i kćerima naše svete Crkve: blagodat, milost i mir od Boga Oca, i Gospoda našega Isusa Hrista, i Duha Svetoga, uz radosni božićni pozdrav:

 

MIR BOŽJI – HRISTOS SE RODI!

 

Hristos se rađa – proslavljajte Ga!

Hristos s neba – susrećite Ga!

Hristos na zemlji – uzvisite se!

Pevaj Gospodu, sva zemljo!

 

Ovim rečima počeo je svoju božićnu besedu sveti Grigorije Bogoslov i njih, od tada, već šesnaest vekova, pevamo na našem bogosluženju. Pevaj Gospodu, sva zemljo, jer se ispunila radost koju su vekovima nagoveštavali starozavetni proroci (Is 2, 2-3; 9, 6; Jer 23, 5-6; Jez 34, 23; Mih 5, 2) i pravednici (1Moj 12, 3; 1Moj 18, 15). Najteži zadatak čovekovog života je da shvati kako ta najavljena, pa ispunjena radost nije ni nalik bilo kojoj ovozemaljskoj radosti već predstavlja samu suštinu života i naše vere. Svaka ovozemaljska radost i veselje su ograničeni vremenom i prostorom, a radost Božića je događaj koji traje osmišljavajući sve naše odnose i sav naš život, i to ovde i sada. Ta se radost pokazala, ona je nastupila, ona nam je već data, po rečima Hristovim: „Radost vašu niko neće uzeti od vas” (Jn 16, 22).

 

Rođenje Hristovo nam otkriva Tajnu beskrajne ljubavi Božje. Samo je Bog, Koji je Ljubav (Jn 4, 8), mogao sebe poniziti i roditi se kao istiniti Čovek, kao Bogočovek, ne prestajući biti istiniti Bog i Spasitelj od greha kao izvora zla, truležnosti i smrti. U Simvolu vere ispovedamo da se Ovaploćenje zbilo radi nas ljudi i radi našega spasenja, da „Sin Božji postade Sin Čovečji da bi na kraju i čovek mogao da postane sin Božji”, kako je govorio sveti Irinej Lionski. Božić je naročito vreme, kada Crkva silno i moćno slavoslovi tu Blagu Vest rečima: „Danas Bog na zemlju dođe, a čovek na nebesa uziđe. Slava i hvala na zemlji Rođenome, Koji je obožio zemaljsko biće”. Rađajući se, Hristos donosi bogatstvo oboženja, donosi neiskazanu radost u koju Crkva poziva i sve ljude i svu tvar: Pevaj Gospodu, sva zemljo!

 

Bogosinovstvo je najveći hrišćanski ideal, ideal koji se mora neprestano ostvarivati i dokazivati (1 Jn 3,1-3). Na to nam ukazuje celokupno Jevanđelje, počevši od rodoslova Gospoda Isusa Hrista koje nam svedoči da Sin Božji, ostajući ono što je bio, postaje i ono što nije bio (Mt 1, 1-23). Ostajući istiniti Bog, postaje istiniti Čovek. Time je sve ljude koji u Njega poverovaše i u Njega se krstiše učinio sinovima Božjim. Jer, ako je moguće da Sin Božji postane Sin Čovečji, onda je isto tako moguće da i sinovi čovečji postanu sinovi Božji po daru i kroz usinovljenje. Naše bogosinovstvo je direktna posledica Ovaploćenja Sina Božjeg i pokazuje se kao najviša projava ljubavi Boga Oca prema ljudskom rodu.

 

Hristovo Rođenje anđeli su pozdravili pesmom: „Slava na visini Bogu, a na zemlji mir, među ljudima dobra volja” (Lk 2, 14). Ta anđeoska pesma postaje životni moto vere i pokreće nas na stvaralaštvo, na izlazak iz pasivnosti, jer su i slavoslovlje Bogu i širenje mira na zemlji duboko i suštinski stvaralačke ljudske aktivnosti. Mir je jedan od najčešćih pojmova koji srećemo u Svetom Pismu (Mt 5, 9; Mk 5, 34; Jn 16, 33; Rm 15, 13). Mirom sve započinje i mirom se sve završava. Gospod je mirom pozdravljao i mirom otpozdravljao. Sa blagoslovom mira se i rastao od Svojih učenika, rekavši im: „Mir vam ostavljam, mir svoj dajem vam; ne dajem vam ga kao što svet daje. Neka se ne zbunjuje srce vaše i neka se ne boji! (Jn 14, 27-28)”. Apostol Pavle svaku svoju Poslanicu započinje i završava pozdravom mira hrišćanima pojedinih Crkava. Pozivom na mir započinjemo i služenje svete Liturgije. A mir je, draga naša braćo i sestre, stanje srca i duše. Jevanđelski, Hristov mir, kako su to mnogi posvedočili, prepoznali smo u životu i delima blažene uspomene novoprestavljenog prvojerarha naše Crkve, patrijarha Irineja, kao i u životima dvojice vrlih jeraraha naše Crkve, mitropolita Amfilohija i vladike Milutina, koji su se ove godine preselili u Carstvo nebesko. U svesti ljudi i u pamćenju Crkve oni će ostati zapamćeni kao ljudi mira i dobre volje, zapravo kao oni kroz koje se u naše dane najbolje projavljivao Hristov mir, mir prvog i jedinog Kneza mira (Otk 1, 5).

 

Poruka današnjeg praznika Rođenja Sina Božjeg obavezuje i nas da svuda oko sebe gradimo mir. Svi mi znamo šta to znači kada se nemir useli u srce, kada nemir parališe razum, kada čovek počne da beži od drugih i da se zatvara u svoju krhku tvrđavu, izgubljen i nemoćan za svako dobro delo i susret sa drugim. Mi se danas, svakako ne slučajno, pozdravljamo sa: Mir Božji, Hristos se rodi! Ne tražimo kolebljivi, sračunati, često dvosmisleni ljudski mir, već mir Hristov koji nas miri sa Bogom Ocem i jedne sa drugima, mir u savesti, ono istinsko osećanje punoće kao ispunjenje volje Božje. Nasuprot tome, nemir koji zahvata današnje ljude posledica je duhovne praznine i života lišenog radosti Božje blizine.

 

Proslavljanje Rođenja Sina Božjeg je kod nas praznik prepun običaja koji iskazuju bogatstvo istorijskog postojanja našeg naroda. To posebno ističemo u godini u kojoj obeležavamo vek otkako je u Patrijašijskom dvoru u Sremskim Karlovcima Arhijerejski Sabor ujedinjene Srpske Crkve svečano proglasio vaspostavljanje i obnovu Srpske Patrijaršije. Ipak, neophodno je ukazati na to da se smisao Božića ne iscrpljuje u istorijskom sećanju već da je Događaj koji proslavljamo životno značajan za svaki naraštaj i za svakog čoveka. Naši lepi običaji jesu sastavni deo svakog praznika, njegov kolorit, ali je neophodno i da dopremo do jezgra oko koga se običaji pletu, da oni ne bi postali puko mehaničko izvršavanje određenih radnji lišenih razumevanja. Događa se da se zbog običajâ životodavni smisao i samog ovog Praznika previdi ili zaboravi. Rođenje Sina Božjega treba da u svakom čoveku probudi želju za pokajanjem i da ga kroz pokajanje jasno usmeri ka praktičnom hrišćanskom životu (Mk 1, 15). To konkretno znači naše usmerenje ka vrlinskom životu i naše napredovanje u vrlini, da vera ne bi ostala mrtvo slovo na papiru i postala još jedna u nizu ideologijâ bez životne snage i sile. Pravoslavlje je život po Jevanđelju na osnovu koga ljudi treba da nas prepoznaju (Mt 5, 16). Živeći vrlinskim i svetotajinskim životom, čovek se ohristovljuje tako da njegove reči i dela nađu ispunjenje u Ličnosti Gospoda Isusa Hrista. Iz tog razloga je potrebno da reč o vrlinskom životu počne baš na dan kada Sin Božji postaje Čovek i kada započinje naše spasenje (Jn 1, 14). Božić je početak našeg vaspitavanja za vrline. A njih je mnogo i one zavise od svakog konkretnog čoveka i istorijskog trenutka. Ipak, sve one počivaju na trijadi svevremenih i suštinski važnih vrlina, a to su: vera, nada i ljubav (1Kor 13, 13). One treba da budu temelj na kome se zida naše uzrastanje u meru rasta punoće Hristove (Ef 4, 13).

 

Na tom temelju ljubavi Hristove koja nas je danas obasjala pozvani smo da i mi takvu ljubav imamo prema svima, i to ne ljubav kao dobro raspoloženje prema nekome ili nečemu. Takva ljubav ne znači mnogo. Mi govorimo o ljubavi kao načinu života. Govorimo, štaviše, o ljubavi koja je način Božjeg postojanja (1Jn 4, 16), a mi, budući bogoliki (1Moj 1, 27), pozvani smo da takvu ljubav imamo jedni prema drugima. Imati takvu ljubav znači da ako želimo život, ako želimo postojanje, onda to možemo imati samo u zajednici slobode i ljubavi sa drugim čovekom. Videti u drugom čoveku Boga, to je Hristov priziv. Njegove su reči da laže onaj ko govori da voli Boga, a pritom ne voli čoveka. Jer, „kako možeš voleti Boga koga ne vidiš ako ne voliš čoveka koga vidiš”? (1Jn 4, 20).

 

Ozareni tom ljubavlju, i ovog Božića smo zajedno sa našom braćom i sestrama na Kosovu i Metohiji, u kolevci našeg naroda. Njihovi razoreni domovi su i naši domovi, njihova spaljena ognjišta su i naša ognjišta, vekovni hramovi koji su porušeni naši su hramovi. Zato se molimo Gospodu da njima i nama podari snage, upućujući im reči ohrabrenja koje je Hristos uputio Svojim učenicima: „Ne boj se, malo stado!” (Lk 12, 32).

 

Vitlejemski pozdrav upućujemo i svoj punoći našeg bogoljubivog naroda širom sveta, poručujući mu da čuva svoju pravoslavnu veru, svoj jezik i svoje pismo, ma na kojem kontinentu i u kojoj zemlji živeo. Budite ponosni i dostojanstveni! Mi smo drevni hrišćanski narod, koji je kroz krštenje, kirilo-metodijevsko nasleđe i svetosavsku prosvetu postao deo kulture svecelog hrišćanskog sveta.

 

Ispunjeni tom ljubavlju, ovog Božića se sećamo i svih nevoljnika i stradalnika, svih ljudi kojima je učinjena bilo kakva nepravda, a posebno onih kojih su u ovim teškim danima usled posledica opake bolesti ostali bez svojih milih i dragih. Njima pružamo reči utehe koju nalazimo u Gospodu Isusu Hristu, čije Rođenje proslavljamo, u Gospodu Koji je postao čovek radi nas i radi našega spasenja, Koji je i Sâm prošao put smrti tražeći od Oca da Ga proslavi, što Otac i čini vaskrsavši ga Duhom Svetim iz mrtvih (Jn 12, 28). Zato nam svima Gospod i poručuje da se ne bojimo jer koji su sa Hristom sjedinjeni, ako i umru, živeće (Jn 11, 25).

 

Ljubav novorođenoga Bogomladenca podseća nas i poziva da u ovim danima velikih iskušenja zablagodarimo lekarima i svemu medicinskom osoblju koje se nesebično trudi da pomogne svakom čoveku, često i po cenu sopstvenog života. Na ovaj način, kroz svoju nesebičnu žrtvu, oni pokazuju da su zaista deca Božja, spremna da čuju i izvrše reč Hristovu da nema veće ljubavi od ove da ko život svoj položi za bližnje svoje (Jn 15, 13).

 

Ta ljubav i žrtva obavezuju da sve vas, deco naša duhovna, pozovemo i zamolimo da u ovim danima, teškim za svekoliki rod ljudski, čuvate svoje zdravlje i svoj život, kao i da čuvate druge na način kako to preporučuju zdravstvene službe naše matične zemlje i zemalja u kojima živi naš narod, širom sveta. Tako čineći, vi ne pokazujete odsustvo vere ili maloverje već svedočite da poštujete svetinju života, da volite bližnje i da ljubite Gospoda Koji je Sami Život.

 

Slaveći u takvoj ljubavi Gospoda, zaradujmo se Bogu i Božiću i proslavimo Hrista Bogomladenca kao jedino novo pod suncem (2Kor 5, 17)! A ako nam je, možda, cele godine tuga pritiskala srce, neka se danas rodi radost u njemu jer slavimo Rođenje najveće Radosti, Rođenje Sina Božjeg Isusa Hrista! Ako su nam cele godine mržnja, gordost i zloba trovali srce, izbacimo danas otrov iz njega jer slavimo Rođenje nebeske Ljubavi, ovaploćene u ljudskoj prirodi!

 

Neka ovaj Božić, deco naša duhovna, unese u vaše domove mir, ljubav, slogu, radost i blagoslov u sve dane vašeg života! Neka nam novorođeni Mladenac Hristos podari pokajanje i spremnost na praštanje! Ukoliko među vama i danas ima onih koji su u svađi, pozivamo ih da u božićnoj radosti jedni od drugih zatraže oproštaj, muž od žene, a žena od muža, deca od roditeljâ, a roditelji od dece, sused od suseda. Moramo zatražiti oproštaj jedni od drugih ako hoćemo da budemo Božji i da nam Božić bude radostan, srećan i blagosloven, i mi u Njemu.

 

Sa ovim željama i molitvama Bogomladencu Hristu želimo vam svako istinsko dobro u Novoj, 2021. godini, pozdravljajući vas radosnim božićnim pozdravom koji u sebi nosi slavljenje Boga na nebu, na zemlji mir, a među ljudima dobru volju.

 

Mir Božji, Hristos se rodi!

 

Dano u Patrijaršiji srpskoj u Beogradu, o Božiću 2020. godine.

 

Vaši molitvenici pred Bogomladencem Hristom:

 

Mitropolit dabrobosanski HRIZOSTOM, predsednik Svetog Arhijerejskog Sinoda i mjestobljustitelj trona patrijaraha srpskih

 

Mitropolit zagrebačko-ljubljanski PORFIRIJE

 

Episkop šabački LAVRENTIJE

Episkop sremski VASILIJE

Episkop banjalučki JEFREM

Episkop budimski LUKIJAN

Episkop banatski NIKANOR

Episkop novogračaničko-srednjezapadnoamerički LONGIN

Episkop kanadski MITROFAN

Episkop bački IRINEJ

Episkop britansko-skandinavski DOSITEJ

Episkop zapadnoevropski LUKA

Episkop žički JUSTIN

Episkop vranjski PAHOMIJE

Episkop šumadijski JOVAN

Episkop braničevski IGNjATIJE

Episkop zvorničko-tuzlanski FOTIJE

Episkop mileševski ATANASIJE

Episkop budimljansko-nikšićki JOANIKIJE

Episkop diseldorfski i nemački GRIGORIJE

Episkop raško-prizrenski TEODOSIJE

Episkop zapadnoamerički MAKSIM

Episkop gornjokarlovački GERASIM

Episkop istočnoamerički IRINEJ

Episkop kruševački DAVID

Episkop slavonski JOVAN

Episkop austrijsko-švajcarski ANDREJ

Episkop bihaćko-petrovački SERGIJE

Episkop timočki ILARION

Episkop niški ARSENIJE

Episkop buenosaireski i južnocentralnoamerički KIRILO

Episkop Mitropolije australijsko-novozelandske SILUAN

Episkop dalmatinski NIKODIM

Episkop osečkopoljski i baranjski HERUVIM

Episkop zahumsko-hercegovački DIMITRIJE

 

Vikarni Episkop moravički ANTONIJE

Vikarni Episkop remezijanski STEFAN

Vikarni Episkop mohački ISIHIJE

Vikarni Episkop dioklijski METODIJE

 

OHRIDSKA ARHIEPISKOPIJA:

 

Arhiepiskop ohridski i Mitropolit skopski JOVAN

Episkop pološko-kumanovski JOAKIM

Episkop bregalnički MARKO

Vikarni Episkop stobijski DAVID

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U ŠIBENSKOM SABORNOM HRAMU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas (20. 12. 2020.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Hramu Uspenja Presvete Bogorodice u Šibeniku. U svojoj besedi vernom narodu Vladika se osvrnuo na jevanđeljsku priču koja govori o isceljenju gubavaca.

„Draga braćo i sestre, iz današnjeg Jevanđelja čuli smo kako je Gospod iscelio deset gubavaca i pri tom im rekao: 'Idite i javite se sveštenicima'. Dok su tamo išli svi su se izlečili od opake bolesti, ali je samo jedan od njih otišao da zablagodari Gospodu na toj velikoj milosti. Kada ga je Gospod upitao gde su ostali i ko je on, čovek mu je odgovorio da je on Samarjanin, inoplemenik, kako se to kaže u Jevanđelju. U to vreme, Jevreji su sve koji nisu pripadali njihovom narodu smatrali nečistim i nedostojnim, a na kraju smo čuli kako Gospod jednom takvom čoveku kaže: 'Idi s mirom, vera tvoja spasla te je'.

Iz ove priče vidimo veličinu milosti Gospoda našeg koji je sve njih iscelio, a sa onim koji je došao da mu se zahvali, otišao je još i dalje i rekao da će ga spasiti upravo taj čin kojim je pokazao da veruje u Njega. To je poruka za sve nas u ove nemile dane kada haraju bolesti našim svetom, da treba da se pouzdamo u Gospoda, da Mu se molimo da nas sačuva od svake nemoći, ali isto tako da Mu se okrećemo, ne samo kada imamo neku nevolju, već i onda kada je sve kako treba, svakim danom našeg života. Treba da Mu se obraćamo sa verom i nadom i da molimo spasenje, ne samo za nas i naše bližnje, već i za one koji su nam činili zlo, jer ćemo samo tako pokazati da smo istinska deca Njegova“, poručio je Episkop Nikodim i pozvao verni narod da uprkos teškim danima budemo tu jedni za druge, da s radošću idemo u susret Božiću i dostojno ga proslavimo.

EPISKOP NIKODIM: ŽIVIMO HRIŠĆANSKI DA BISMO POSTALI MALA BRAĆA HRISTOVA

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas (13. 12. 2020.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u šibenskom Sabornom hramu. U cilju poštovanja propisanih epidemioloških mera, svake nedelje ovoga meseca služi se Sveta Liturgija i u Hramu Svetog Spasa, kao i u Sabornoj crkvi, kako bi se vernici podelili u ova dva hrama, te se na adekvatan i društveno odgovoran način ispunile njihove duhovne potrebe.

U svojoj besedi upućenoj prisutnom narodu, Episkop Nikodim osvrnuo se na današnju jevanđeljsku priču i istakao pouku o nenadmašivosti svetinje ljudskog života.

„Danas smo čuli kako je Gospod jedne subote, pripovedajući u sinagogi, ugledao ženu koja je osamnaest godina ležala nepokretna i u grču. On joj je rekao da ustane, položio je ruke na nju i oslobodio je od nemoći koja je beše obuzela. Tada je starešina hrama prozvao Gospoda zašto je to napravio u subotnji dan, jer je subota u to doba bila neradni dan po zakonu Mojsijevom. Nije se smelo ništa raditi toga dana, čak je bilo propisano i koliko koraka se sme napraviti. Gospod je i pored toga iscelio tu ženu, jer je smatrao da je subota zarad čoveka, a ne čovek zarad subote i samim tim je pokazao da se iznad svih zakona ovoga sveta 'koji u zlu leži' nalazi Gospod i samo On može da nas oslobodi i izleči. To ne znači da ne treba da poštujemo zakone po kojima naše društvo funkcioniše, već da treba zarad naših greha i slabosti da se molimo Gospodu za pomoć i iscenjenje i da budemo dostojni naslednici i deca svetlosti. To ćemo postići tako što ćemo se truditi da se upodobimo Gospodu, što ćemo se moliti, dolaziti u crkvu i dati sve od sebe da između dve Liturgije živimo hrišćanski i tako postanemo mala braća Hristova“, poručio je Vladika.

RUKOPOLOŽENjE U MANASTIRU KRUPI

Na praznik Vavedenja Presvete Bogorodice (4. 12. 2020.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru Krupi. Tom prilikom, đakon Lazar Prijić rukopoložen je u čin sveštenika, a Episkop Nikodim čestitao je njemu i njegovoj porodici i poželeo mu uspeh u novoj službi.

„Danas smo imali veliku radost, jer je otac Lazar rukopoložen u čin prezvitera i tim povodom hteo bih da dam jednu pouku i njemu, a i svima nama. Čuli smo u današnjem Jevanđelju kako Gospod kaže: 'Marta, Marta, brineš se za mnogo, a samo je jedno potrebno'. To jedno, to malo što je potrebno jeste da istrajemo na putu Gospodnjem, da sledimo sveto Jevanđelje i budemo oni koji žive sa Hristom, u Hristu i po Hristu. Trudeći se da zadobijemo Carstvo Nebesko mi treba da iskazujemo ljubav prema svima, posebno prema onima koji su potrebiti, pa i prema neprijateljima svojim, ne bi li nas Gospod prepoznao kao svoje učenike. To je onaj dobar odgovor koji treba da damo kada krenemo na put sa kojeg nema povratka i kada ništa drugo ne treba da nam bude bitno sem samog postojanja Gospodnjeg. Mi smo na proputovanju kroz ovaj svet da bismo jednog dana stali pred lice Gospodnje i postali Njegova mala braća, deca i naslednici svetlosti. Ocu Lazaru, a i svima nama želim da se jednoga dana nađemo zajedno u Carstvu Nebeskom, gde ćemo se gledati licem k licu sa Gospodom i jedni sa drugima i radovati se što smo se trudili da ispunimo sve ovo što sam rekao u svom životu na Zemlji i tako postali naslednici Carstva Nebeskog“, rekao je Vladika.

DVA RUKOPOLOŽENjA U ŠIBENIKU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je u nedelju (22. 11. 2020.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u šibenskom Sabornom hramu. Sveto sabranje posebno su uveličale dve velike duhovne radosti, kada je đakon Milenko Lošić rukopoložen u sveštenički čin, a ipođakon Lazar Prijić u čin đakona. Vladika je od srca čestitao njima i njihovim porodicama i poželeo da uspešno i bogougodno obavljaju službu koja im je poverena.

„Danas smo rukopoložili oca Milenka koji je već dugo ovde sa nama i koji će ostati kao sveštenik ovde u Šibeniku, a ja mu želim sve najbolje i da se ispuni ono što smo pročitali u svetim molitvama, da do kraja dobru trku istrči i nasledi Carstvo Nebesko. Isto tako, imali smo rukopoloženje oca Lazara koji je, kao i otac Milenko, Dalmatinac iz okoline Knina i njemu takođe želim da se trudi kao čovek i da ispunjava zapovesti Božije i da obojica na moga i blaga leta služe Gospodu i našem narodu.

Ovo su dani žalosti kada bismo trebali da se  sećamo našega blaženoga Patrijarha Irineja, ali uprkos tome treba da imamo na umu da je za nas hrišćane taj dan kada se nađemo pred licem Gospodnjim ustvari rođendan. To je dan kada se sve razjašnjava, nema više zagonetki, ni sumnji da li Bog postoji i bitno je samo jedno pitanje koje će nam Gospod postaviti, a to je da li ga volimo i da li smo to činili i tokom svog zemaljskog života. Za neke čak, koji ga nisu priznavali, u tom trenutku to neće više biti bitno, jer će postati svesni Gospoda, a On će iz svoje prevelike ljubavi prihvatiti i spasiti svakoga ko se u tome trenu Njegovoj ljubavi odazove.

Danas smo čuli dve jevanđeljske priče koje se mogu povezati sa ovom nevoljom koja nas je sada snašla. To su priče o bolesti i isceljenju, jedna o krvotočivoj ženi koja je izlečena u trenu kada je dotakla Hristosa i druga o isceljelju najveće od svih bolesti, kada je Gospod oživeo upokojenu devojku. One nam govore da je samo Bog, koji je Sveta Trojica, gospodar nad životom i nad smrću i zato treba uvek da se uzdamo u Gospoda, ali i da poštujemo sve mere koje nam se nalažu u borbi protiv globalne pandemije, jer je za nas hrišćane svetinja života iznad svega“, poručio je Episkop Nikodim.

HRAMOVNA SLAVA U SMILČIĆU

Molitveni ispraćaj patrijarha i oca našeg Irineja

U Spomen-hramu Svetog Save na Vračaru, zavetnom hramu srpskog naroda, u kome je bilo izloženo telo blaženoupokojenog Patrijarha srpskog Irineja, služena je sveta zaupokojena Liturgija sa opelom

 

Načalstvovao je Njegovo Preosveštenstvo Mitropolit dabrobosanski g. Hrizostom, predsedavajući Svetim Arhijerejskim Sinodom Srpske Pravoslavne Crkve, uz sasluženje Visokopreosvećenih Mitropolita volokolamskog g. Ilariona iz Moskovske Patrijaršije i borispoljskog i brovarskog g. Antonija iz Ukrajinske Pravoslavne Crkve Moskovske Patrijaršije, Njegovog Blaženstva Arhiepiskopa ohridskog i Mitropolita skopskog g. Jovana, Visokopreosvećenog Mitropolita zagrebačko-ljubljanskog g. Porfirija, Preosvećene gospode Episkopa šumadijskog Jovana, bačkog Irineja, vranjskog Pahomija, raško-prizrenskog Teodosija, kruševačkog Davida, timočkog Ilariona, niškog Arsenija, zahumsko-hercegovačkog Dimitrija, moravičkog Antonija, mohačkog Isihija, dioklijskog Metodija, pološko-kumanovskog Joakima, bregalničkog Marka, sveštenstva i monaštva Srpske Pravoslavne Crkve i gostiju iz drugih pomesnih Pravoslavnih Crkava, u molitvenom prisustvu Preosvećene gospode Episkopa diseldorfskog i nemačkog Grigorija, remezijanskog Stefana i umirovljenog zahumsko-hercegovačkog Atanasija, kao i mnogobrojnog vernog naroda koji se u dugoj povorci ulivao u Svetosavski hram da se oprosti od svog Patrijarha i Oca.

Prisluživali su dugogodišnji Patrijarhovi najbliži saradnici: lični sekretar Patrijarhov ipođakon Dejan Nakić i ipođakon Vladimir Jelić, upravnik Patrijaršijskog dvora.

Pojali su mešoviti horovi hrama Svetog Save pod upravom dr Katarine Stanković i  hor Branko iz Niša pod upravom gđe Sare Cincarević.

Tokom svete Liturgije besedio je Njegovo Preosveštenstvo Episkop bački g. Irinej.

U nastavku svete Liturgije služeno je opelo posle koga su se od blaženoupokojenog patrijarha i oca našeg Irineja besedama oprostili predsedavajući Svetim Arhijerejskim Sinodom Srpske Pravoslavne Crkve Mitropolit dabrobosanski g. Hrizostom, starešina Sabornog hrama Svetog arhangela Mihaila u Beogradu protojerej-stavrofror Petar Lukić, predsednik Republike Srbije g. Aleksandar Vučić i srpski član Predsedništva Bosne i Hercegovine g. Milorad Dodik. Patrijarhovo telo je zatim sahranjeno u kripti hrama Svetog Save.

Molitvenom ispraćaju Patrijarha srpskog Irineja prisustvovali su najviši predstavnici srpskog naroda i Srpske Crkve iz otadžbine i svih krajeva gde srpski rod živi. Pored rodbine i najbližih saradnika patrijarha Irineja, Zaupokojenoj Liturgiji, opelu i sahrani prisustvovali su predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, srpski član Predsedništva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik, predsednik Narodne skupštine Republike Srbije Ivica Dačić, predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić, potpredsednik Vlade i ministar odbrane Nebojša Stefanović, ministar spoljnih poslova Nikola Selaković, ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin i drugi članovi Vlade Republike Srbije, načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Milan Mojsilović, mandatar za sastav nove Vlade Crne Gore Zdravko Krivokapić, lideri Demokratskog fronta Andrija Mandić i Milan Knežević, direktor Uprave za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama dr Mileta Radojević, članovi Krunskog saveta, predstavnici najviših kulturnih, naučnih i javnih institucija, članovi diplomatskog kora, apostolski nuncije u Beogradu nadbiskup Surijani Lučijano, nadbiskup beogradski Stanislav Hočevar, predstavnici tradicionalnih crkava i verskih zajednica u Srbiji.

Pripadnici Vojske Srbije i Policije zajedno sa svojim narodom na najdostojanstveniji način su ispratili Patrijarha čime su potvrdili svoje jedinstvo sa Srpskom Pravoslavnom Crkvom i posvedočili da su zajedno vekovni, trajni i najjači stubovi države Srbije. Jedna od najdirljivijih slika koje su u danima ispraćaja patrijarha i oca našeg Irineja obišle svet bila je slika gardista Vojske Srbije koji su nosili kovčeg sa telom blaženousnulog Patrijarha i formirali počasne špalire ispred Saborne crkve i hrama Svetog Save. Podsećamo da je povodom obeležavanja 190 godina od osnivanja Garde, kao izraz očinske zahvalnosti za ogorman trud koji ta elitna jedinica Vojske Srbije ulaže u unapređenje moralnih i duhovnih vrednosti koje počivaju na pravoslavnoj tradiciji, Patrijarh srpski Irinej 12. oktobra 2020. godine odlikovao Gardu Vojske Srbije i njenog komandanta general-majora Milomira Todorovića orden Svetog Simeona Mirotočivog.

Od svog duhovnog oca i pokrovitelja oprostilo se bogoljubivo monaštvo iz mnogobrojnih manastira; rektori, profesori i učenici crkveno-prosvetnih zavoda; službenici Patrijaršije srpske; zaposleni u Štampariji Srpske Pravoslavne Crkve, Patrijaršijskoj biblioteci, Arhivu Srpske Pravoslavne Crkve, Informativno-izdavačkoj ustanovi Srpske Pravoslavne Crkve, Verskom dobrotvornom starateljstvu, Patrijaršijskom zavodu za izradu sveća, Televiziji Hram i Radiju Slovo ljubve i drugim crkvenim ustanovama i zavodima.

Patrijarha srpskog Irineja je ispratio i tim umetnika iz Ruske Federacije, predvođen istaknutim narodnim umetnikom Nikolajem Muhinom, koji su godinama pod budnim Patrijarhovim okom izvodili istorijske radove na unutrašnjem uređenju hrama Svetog Save.

Sveti Arhijerejski Sinod je pre dva dana obavestio sveštenstvo, monaštvo i verni narod da će se tokom molitvenog ispraćaja blaženopočivšeg patrijarha srpskog Irineja, u Sabornom hramu Svetog arhangela Mihaila i u Spomen-hramu Svetog Save na Vračaru, Srpska Pravoslavna Crkva striktno pridržavati mera koje su zbog teške epidemiološke situacije u našoj zemlji propisali nadelžni državni organi. Iz tog razloga, obezbeđen je direktan prenos na prvom programu Radio-televizije Srbije, a molitveni ispraćaj patrijarha Irineja bio je dostupan i na portalu TV Hram, Prvom programu RTS, portalu RTS Planeta i youtube kanalu agencije Tanjug.

opširnije na www.spc.rs

HRAMOVNA SLAVA U MANASTIRU KRKI

U subotu (21. 11. 2020.), na praznik Svetog Arhangela Mihaila, tradicionalno je proslavljena hramovna slava manastira Krke. Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju i tom prilikom poručio okupljenim vernicima da, iako smo sada u danima žalosti, za nas hrišćane onaj trenutak kada se nađemo pred licem Gospodnjim predstavlja pravi rođendan, a ne onaj trenutak kada smo došli u ovaj zemaljski život.

„Za hrišćane je najvažnije da dostojno dočekamo Carstvo Nebesko, jer, kako je to govorio naš Patrijarh Pavle, kada se rodimo mi plačemo, svi drugi se raduju, a kada umremo svi drugi plaču, a mi se radujemo, jer odlazimo u naručje Gospodnje i postajemo svesni da smo istinska deca radosti. Danas smo se ovde okupili povodom velikog praznika i slave ovog svetog hrama, jer iako su ovo za nas tužni dani zbog smrti našeg Patrijarha Irineja, mi treba da proslavimo praznik Svetog Arhangela Mihaila i setimo se njegovih reči da stojimo smerno i ne radimo ništa što bi moglo biti protivno Gospodu. Na nama je da se molimo za dušu našega Patrijarha i da ga Gospod naseli tamo gde pravednici prebivaju, a isto tako da i mi jednom nasledimo Carstvo Nebesko i postanemo deca svetlosti. Osnovni preduslov za to je ljubav i briga koju treba da pokazujemo jedni prema drugima, jer time što ćemo pomoći svojim bližnjima koji su u nevolji, mi im pomažemo da osete prisustvo Božije“, rekao je Episkop Nikodim. Vladika je izrazio nadu da će ove nedaće koje su nas snašle uskoro proći, te da ćemo moći da se okupljamo onako kako smo to do sada činili na svetim sabranjima i pozvao vernike da svakoga dana odvoje trenutak i pomole se za dušu našega Patrijarha.

U petak, 20. novembra 2020. godine u 7:07 časova u Vojnoj kovid bolnici „Karaburma“ u Beogradu upokojio se u Gospodu Njegova Svetost Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i Patrijarh srpski g. Irinej (Gavrilović).

O svim drugim detaljima u vezi sa sahranom Njegove Svetosti Patrijarha javnost će biti uskoro obaveštena. Večan mu  spomen i Carstvo Nebesko!

Dana 27. avgusta 1930. godine blagočestive roditelje Zdravka i Milijanu Gavrilović iz sela Vidove kod Čačka - i sa njima sav rod srpski - Gospod je blagoslovio rođenjem muškog deteta koje je na krštenju dobilo ime Miroslav. U rodnom selu završio je osnovnu školu, a posle Gimnazije u Čačku i Bogosloviju u Prizrenu. Zatim diplomira na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu.  Po završetku vojne službe postavljen je za suplenta (profesora) Prizrenske bogoslovije. Pre stupanja na dužnost profesora oktobra 1959. godine u manastiru Rakovici od strane Patrijarha srpskog Germana prima monaški čin, dobivši monaško ime Irinej. Na dan Svete Petke iste godine u crkvi Ružici na Kalemegdanu je rukopoložen u čin jeromonaha. Dok je kao profesor službovao u Prizrenskoj bogosloviji upućen je na postdiplomske studije u Atinu. Za upravnika Monaške škole u manastiru Ostrogu postavljen je 1969. godine, odakle se vraća u Prizren na mesto rektora slavne Bogoslovije. Sa te dužnosti je 1974. izabran za vikara Patrijarha srpskog sa titulom Episkopa moravičkog. Za Episkopa niškog izabran je 1975. godine. Na Svetom Arhijerejskom Saboru Srpske Pravoslavne Crkve 22. januara 2010. godine izabran je za Arhiepiskopa pećkog, Mitropolita beogradsko-karlovačkog i Patrijarha srpskog.

opširnije na: www.spc.rs

RUKOPOLOŽENjE NOVOG ĐAKONA U MANASTIRU KRKI

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas (1. 11. 2020) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru Krki. Ovaj dan doneo je u našu Eparhiju jednu veliku radost kada je student bogoslovskog fakulteta Momir Đukić rukopoložen u čin đakona.

„Danas smo obavili rukopoloženje nad našim bratom Momirom i želim da mu čestitam taj, za njega veliki dan, čak i veliki praznik koji se desi nad ljudima koji su izabrani da budu služitelji oltaru, oni koji će Gospodu prinositi svoju molitvu,  svedočiti samo Jevanđelje i veru u Gospoda našega Isusa Hrista. Želim mu da bude ono plodno tlo iz današnjeg Jevanđelja na koje je posejana Reč Gospodnja, a isto to želim i svima nama i da budemo oni koji će izdržati do kraja, koji će dobru trku otrčati i naslediti Carstvo Nebesko. To je jedino merilo za sve nas, a posebno za sveštenike, jer mi treba da budemo propovednici, ne samo rečima, već i svojim životom. To je ono na šta smo mi pozvani i da budemo oni koji svedoče tu veru u Vaskrsenje Gospodnje“, poručio je Episkop Nikodim uz iskrene čestike novom đakonu i njegovoj porodici.

VLADIKA NIKODIM: HRIŠĆANIN TREBA DA VOLI SVU TVOREVINU GOSPODNjU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas (18. 10. 2020.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Biteliću. Tom prilikom mogli smo čuti dva odeljka iz Jevanđelja Svetog apostola Luke, a jedno od njih govori o tome kako je Gospod došao u dom u kome su živele dve sestre, Marta i Marija. Tada je Marija klekla pored Njegovih nogu da čuje Reč Gospodnju, a njena sestra je bila zauzeta posluživanjem i prigovorila je Isusu zašto ne kaže njenoj sestri da joj pomogne. Na to joj Gospod odgovori: „Marta, Marta, brineš se za mnogo, a samo je jedno potrebno“.

„To ‘jedno’ o kojem je govorio Gospod upravo je trud da ispunjavamo zapovesti jevanđeljske i da budemo ljudi, kako je to govorio naš sveti Patrijarh Pavle. To znači da treba da ostavimo svaku brigu zemaljsku i sve ono što nas odvaja od Gospoda, a to posebno važi za vreme koje provodimo u našim svetim hramovima, kada dođemo da se pomolimo i zaiskamo od svemilosrdnog Gospoda da nam oprosti grehe naše i da nam da svakog blagoslova u životu. Zato je važno da dolazimo u crkvu, da se molimo, postimo i pričešćujemo se, jer je to ono na šta smo mi hrišćani pozvani.

U drugom odlomku iz Jevanđelja koje je pročitano danas čuli smo kako Gospod kaže ‘I ako ljubite one koji vas ljube, kakva vam je hvala?’. To se podrazumeva, draga braćo i sestre, da volimo one koji nas vole, ali da bismo ispunili reč Gospodnju mi moramo da volimo i naše neprijatelje, tj. čak i one koji nam ne žele dobro, da volimo sve ljude.

To je najteže, jer je teško pobediti samoga sebe, ali mi treba da se trudimo da volimo čitavu Božiju tvorevinu, sve ono čime nas je On blagoslovio, a među mnoštvom blagoslova najveći blagoslov su naši bližnji, koje mi često znamo i nepravedno da smatramo neprijateljima. Nas je u Dalmaciji malo i trebalo bi da se brinemo jedni o drugima, posebno o onima koji su sami, ostavljeni i uniženi, onima o kojima niko ne misli. Pozvani smo, pre svega, njima da iskazujemo ljubav i da kroz to pokažemo da smo naslednici i deca Svetlosti.

To često nije lako, kao što nekada nije lako doći u svete hramove, stajati na svetoj Liturgiji i dati taj mali desetak Gospodu. Kada stanemo jedni kraj drugih kao ljudi i radujemo se jedni drugima, to treba da nam bude najvažnije, jer se tada u svetom sabranju molimo Gospodu kako za sebe, tako i za sve ljude, pa čak i za one koji nam zlo čine“, rekao je Episkop Nikodim i izrazio veliku radost zbog današnjeg sabranja, istakavši da ovakvi događaji pokazuju da nas Gospod gleda i misli o nama, kao što i mi treba da mislimo o Njemu i o svojim bližnjima.

HRAMOVNA SLAVA U KNINU

Na dan kada praznujemo Pokrov Presvete Bogorodice (14. 10. 2020.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u kninskom hramu posvećenom ovom velikom prazniku. Mnoštvo vernika iz kninskog kraja okupilo se danas na svetoj službi, kako bi zajedno zablagodarili Gospodu i proslavili hramovnu slavu.

U vreme cara Lava Mudrog (ili Filosofa), 911. godine, održano je svenoćno bdenije u crkvi Vlaherne u Carigradu. Crkva je bila puna naroda, a pozadini je stajao Sveti Andrej Jurodivi, sa svojim učenikom Epifanijem. U četvrti sat noći, iznad naroda se pojavila Presveta Bogorodica sa rasprostrtim omoforom na rukama, kao da pokriva narod. Sva je blistala u neiskazanom sjaju, okružena apostolima, svetiteljima, mučenicima i devicama. Sveti Andrej, videći Presvetu, pokaza na nju rukom blaženom Epifaniju. Današnji praznik je ustanovljen da podseća na taj događaj, ali i neprekidno pokroviteljstvo Presvete Bogorodice hrišćanskom rodu. Njena pomoć, kako pojedincima tako i narodima, bezbroj puta je potvrđena.

Hramovna slava U JAGODNJI DOnjOJ

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U ŠIBENIKU

POMEN NEVINO POSTRADALIMA U VARIVODAMA, GOŠIĆU I DOBROPOLjCIMA

Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolit zagrebačko-ljubljanski G. Porfirije i Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služili su danas (28. 9. 2020.) parastos žrtvama rata nevino postradalim u Varivodama i Gošiću. Uz prisustvo premijera Republike Hrvatske g. Andreja Plenkovića, potpredsednika Vlade g. Borisa Miloševića, predsednika SDSS-a g. Milorada Pupovca i drugih zvaničnika obeležen je ovaj dan stradanja, sa nadom da će ovakvi događaji ostati zauvek u prošlim vremenima.

„Na ovom mestu osećamo stid i oblivaju nas suze, na ovom mestu pomaže nam isključivo molitva. Tako je na ovom, a i na svakom sličnom mestu, bez obzira na to ko je na kojoj strani bio, stoga što je na takvim mestima poraženo ljudsko dostojanstvo, poražen je čovek. Mi smo ovde izvršili molitvu, ali ovaj pomen mora biti i opomena za nas i za sve ljude. Izmislili su ljudi rat, ubijanja da bi pobedili zlo, a to je proizvelo samo poraz do poraza, jer su utemeljili svoj život na podeli – mi i oni, a zapravo po mnogo čemu svi smo mi jedno i treba da budemo jedna harmonija i zajednica. Zato sam siguran da se oni za koje se molimo na ovakvim mestima mole za nas, mole se da se ne pitamo ko je prvi počeo, ko je koga više povredio, nego da nam bude cilj da budemo ljudi i da sa tim razlikama koje nosimo u sebi, dajući sebe jedni drugima, uspostavljamo harmoniju. Ako hoćemo da prevaziđemo zlo, ne smemo da mu dajemo snagu i oruđe u ruke, jer svaki naš egoizam, svaka naša mržnja i isključivost jesu oruđe u rukama zla. Siguran sam da se oni mole da svako od nas iskoreni u sebi zlo i strast sebičnosti, kako bismo, umesto mi i oni, svi postali mi i da jedni od drugih tražimo oproštaj i jedni drugima praštamo, jer to je onda već sada i ovde pobeda. Neka bi Gospod dao onima koji su ovde postradali večno Carstvo, a ono što se ovde desilo da bude opomena nama i čitavom svetu koji čezne, ne za sukobima i ratovima, nego za mirom, ljubavlju i harmonijom“, rekao je Mitropolit nakon parastosa u Varivodama.

U Gošiću se prisutnima obratio Episkop dalmatinski G. Nikodim, započevši svoj govor stihovima pesme „Đački rastanak“ Branka Radičevića.

„Nesi, breže, čudo ti za oko, ne dižeš se do neba visoko. Nesi gora umilnoga latka, kad ko šeće da je šetnja slatka. Ni se voda sa kamena sliva, kad ko legne da slađe počiva, a ko traži za veselje cveće - zaman traži, tu ga naći neće. Nekoliko ovde je drveta, al' de rastu to su mesta sveta, nji je tužno posadilo doba, svako s' vije više jednog groba.

Verovatno se pitate zašto sam izabrao baš ove stihove, da sa njima započnem ovo svoje obraćanje. Znam da se čini da Sremski Karlovci i „Đački rastanak“ nemaju puno veze sa današnjim dešavanjima i sa nama ovde, ali mene je ova pesma nekako vratila u prošlost i u onaj trenutak kada sam prvi put čuo, pre 24 godine, za taj nemili događaj koji se ovde odigrao, da su ovde postradali starci koji su ubijani na pragovima svojih kuća od bratske ruke onih koji se, poput nas, zovu hrišćanima i koji smatraju da su Bogu službu činili time što su napravili.

Tada sam, kao mladi Dalmatinac, bio druga godina bogoslovije u Sremskim Karlovcima i za profesora srpskog jezika došao je jedan čovek iz ovih krajeva, Svetozar Borak. Taj čovek nam je na mnoge načine pokazivao radost i prirodu nas Dalmatinaca i trudio se da nam olakša bogoslovski život. Njegova majka postradala je upravo na ovom mestu, a nama je bilo čudno kako neko ko je doživeo takvu tragediju podnosi to tako lako, kako nam se tada činilo. Sada, kada sagledam to iz drugog ugla, mogu samo da kažem da nam je taj čovek pokazao ono što su naši slavni preci nosili na svojim plećima, kako se nositi sa jednim takvim stradanjem i davati primer svojim životom.

Naši preci nisu lako živeli u ovim krajevima, nije bilo lako izvući nešto iz ove kršne zemlje, bilo je tu raznih previranja i mnogih carstava, ali sva su carstva prolazna, dok ne nasledimo Carstvo Nebesko. To je meni primer, taj čovek koga poznajem još od detinjstva, na koji način treba da nosimo to svoje stradanje, a da i dalje ostanemo dostojni naslednici svojih predaka i deca Svetlosti. Ta dostojanstvenost, kojoj svi mi težimo, upravo je na nama i nalaže nam da nam ovakve tragedije nikada ne budu izgovor za mržnju i da uprkos svemu pokazujemo samo ljubav prema svakom stvorenju. Treba da shvatimo da je budućnost pred nama i da, poput svojih predaka koji su vekovima ovde živeli i voleli ovaj kraj i mi treba ovde da živimo slobodno, da se ne stidimo svoje vere i nacionalnog identiteta. To je jedini način da opstanemo i ostanemo ljudi koji daju počast, kako svojim precima, tako i svim žrtvama ratnih stradanja“, poručio je Episkop Nikodim.

Nakon pomena u Gošiću, sveštenstvo Eparhije dalmatinske obavilo je pomen i u Dobropoljcima, čiji su meštani takođe postradali nakon vojne akcije „Oluja“.

PROSLAVA ROĐENjA PRESVETE BOGORODICE U IMOTSKOM

Na dan kada praznujemo Rođenje Presvete Bogorodice (21. 9. 2020.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Imotskom. Okupljenom vernom narodu Vladika se obratio rekavši da bismo svi mi, pravoslavni hrišćani, trebali da se ugledamo na onu čije rođenje danas proslavljamo i koja je u ime svih nas primila Gospoda u svoje telo.

„Kada je arhangel Gavrilo Bogorodici doneo tu blagu vest, ona mu je odgovorila rečima 'Evo sluškinje Tvoje Gospode, neka bude po reči Tvojoj'. Tako bismo i mi trebali da budemo oni koji se raduju Gospodu, prihvataju Ga i uzimaju za primer onu koja je, kroz to što je postala majka samoga Bogočoveka Isusa Hrista, postala majka i svih nas. U nju treba da se uzdamo, da bude brza zastupnica naša pred Gospodom i da se molimo njoj, Gospodu i svim svetima Njegovim za pomilovanje i oproštaj naših grehova. Živeći jevanđeljski i učestvujući u životu Crkve mi treba da se trudimo da zaslužimo Carstvo Nebesko“, poručio je Episkop Nikodim i ujedno poželeo svima sve najbolje od Gospoda i čestitao ovaj veliki praznik.

Praznik RoĐenja Presvete Bogorodice U STRMICI

U Strmici na Praznik Rođenja Presvete Bogorodice radosno je proslavljena druga slava. Svetu Božansku Liturgiju služili su sveštenici Milorad Đekanović i Savo Majstorović.

Posle Svete Liturgije, osvećenja slavskog kolača i žita i učinjene litije, priređena je trpeza ljubavi za sve prisutne.

HRAMOVNA SLAVA MANASTIRA DRAGOVIĆA

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas (20. 9. 2020.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru Dragoviću. U poslednju nedelju pred Malu Gospojinu verni narod ovoga kraja tradicionalno se okupio uz svoga Episkopa kako bi zajedno proslavili hramovnu slavu ovog svetog mesta.

„Danas smo se okupili da proslavimo praznik Rođenja Presvete Bogorodice kao što se već decenijama sabiramo ovde i kao što su se sabirali naši slavni preci. Drago mi je da vidim, braćo i sestre, da imate vere da dođete i pomolite se Gospodu, uprkos svim nevoljama i ovoj bolesti koja se nadvila nad čitavim svetom. Kroz ovu našu današnju molitvu mi smo dali taj naš mali prinos da bismo učestvovali u Domostroju Spasenja i da bismo se potrudili svi zajedno da zadobijemo Carstvo Nebesko.

U današnjem Jevanđelju čuli smo kako Gospod govori jednoj ženi 'Marta, Marta brineš se za mnogo, a samo je jedno potrebno, a Marija je dobri deo izabrala'. Mi bismo trebali da shvatimo da je, kada dolazimo u crkvu i okupljamo se oko jedne čaše, neophodno da ostavimo svaku svoju brigu i da kao ljudi stanemo pred lice Gospodnje, da shvatimo koliko smo mali i predamo sebe kao prinos Njemu. Tada treba da se ostavimo mobilnih telefona, slikanja, snimanja i svega onoga što odvlači pažnju od toga da posvetimo svoju misao i svoj život Gospodu. Svi mi treba da budemo svesni da ništa od tih stvari neće biti bitno jednom kada stanemo pred Gospoda, već će jedino važno biti koliko Ga volimo i koliko ljubavi smo imali prema svima i svakome. To se posebno odnosi na vreme kada smo sabrani u crkvi i kada treba da odbacimo sve ono što nas muči i da čista srca priđemo Gospodu i molimo se za spasenje čitavoga sveta“, rekao je Episkop Nikodim.

Povodom praznika Rođenja Presvete Bogorodice, Vladika je rekao nekoliko reči o njenom životu, istakavši pritom jednu njenu misao koja je od velike važnosti za sve nas. „Kada se ispunila punoća vremena da se sam Bog useli u ovaj svet i primi čovečansku prirodu, zadržavši pritom i onu božansku, Presveta Bogorodica je arhangelu Gavrilu koji je došao da joj prenese blagu vest rekla 'Evo sluškinje Tvoje Gospode, neka bude po reči Tvojoj'. I mi bismo trebali da se ugledamo na Presvetu Bogorodicu i da naš život bude posvećen Gospodu pored svih iskušenja koja imamo, trebalo bi svakodnevno da ispunjavamo reč Gospodnju i da radimo na tome da zadobijemo život večni.

Čuli smo, isto tako, danas kako je apostol Pavle rekao da Gospod nije došao u ovaj svet da bi sudio, nego da bi doneo Spasenje. Uparvo to je merilo za sve nas koji nosimo slavno ime hrišćana, da težimo da zadobijemo Carstvo Nebesko, a to ne možemo ako nemamo ljubavi jedni prema drugima i  ne pomažemo onima kojima je pomoć potrebna, a takvih je, nažalost, u našoj Dalmaciji puno“, poručio je Episkop dalmatinski.

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U POLjICIMA

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas (13. 9. 2020.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Poljicima. Tom prilikom, Vladika je istakao da smo se danas okupili na ovom svetom mestu da prinesemo Gospodu taj najveći prinos i da se potrudimo da svojim molitvama uvedemo Carstvo Nebesko u ovaj svet.

„Danas smo iz Jevanđelja čitali priču o svadbi careva sina i mogli smo čuti kako onaj otac pita jednoga čoveka zašto nije propisno obučen za svadbu i zbog toga ga izbacuje. Na osnovu te priče mogu da kažem, s obzirom da danas proslavljamo i Svete Novomučenike jasenovačke, da su se oni, kada su postradali, a isto tako i vaši slavni preci kao i svi postradali u Drugom svetskom ratu, upravo obukli u odeću radosti, veselja i slave, kao oni koji treba da dođu za gospodarevu trpezu, a ne kao taj čovek koji je došao neprikladno odeven, ne kao oni koji se ne trude da žive hrišćanskim životom.

Kada su postradali za krst časni i slobodu zlatnu, oni su ispunili zavet našega kneza Lazara i kada su ušli u Carstvo Nebesko obukli su se u tu odeću radosti, kao oni koji je dostojno nose i koji su tako mogli da izađu pred lice Svevišnjega. Oni su postradali, jer su bili drugi i drugačiji i nisu hteli da se odreknu Gospoda, pravoslavlja i svoga nacionalnog identiteta. Mi danas treba da se ugledamo na njih, da nosimo svoj krst, da pokušamo da ostavimo staroga čoveka, da odbacimo greh  i sve ono što nas odvlači od Gospoda, da se trudimo da dolazimo u svete hramove, učestvujemo u Svetim Tajnama i ispunjavamo zapovesti Božije“, poručio je Episkop Nikodim.

PRAZNIK USEKOVANJA GLAVE SVETOG JOVANA KRSTITELJA U MANASTIRU KRKI

PRAZNIK USPENjA PRESVETE BOGORODICE U MANASTIRU KRUPI

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je 28. 8. 2020. Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru Krupi. Povodom slave manastira posvećenog Uspenju Presvete Bogorodice mnoštvo vernog naroda okupilo se na ovom svetom mestu, a nakon Liturgije Vladika im se obratio prigodnom besedom.

„Draga braćo i sestre, čuli smo u današnjem Jevanđelju kako Gospod govori ‘Marta, Marta, brineš se za mnogo, a samo je jedno dovoljno’. To je poruka nama hrišćanima da kada se saberemo na jednome mestu na Svetoj Liturgiji ne bismo trebali da mislimo ni o čemu drugom nego o samome Gospodu koji je ‘tako zavoleo ovaj svet da je i Sina Svoga Jedinorodnoga dao da svako ko veruje u Njega ne pogine, nego da ima život večni’. To znači da ta vera u Trojedinoga Boga, koju su nama predali naši slavni preci, treba da sačinjava sve u našem životu i da mislimo na Njega svakim svojim dahom, a naročito kada smo se okupili da Mu se pomolimo i prinesemo taj naš prinos, da se zajedno radujemo i gledamo licem k licu.

Na to smo mi pozvani, da budemo istinski učenici Njegovi, ugledajući se na onu koja je majka svih nas, onu koju danas praznujemo i koja je pristala u ime svih nas da Gospod, prošavši kroz njeno telo, uđe u ovaj svet i postane čovek, ostavši i Bog, da postane Bogočovek Isus Hristos, kako je to govorio Sveti Justin Ćelijski. Kada je postala majka Gospoda našega, Presveta Bogorodica je postala majka svih nas i kao što je kroz život Gospodnji dok je On hodio među ljudima išla tiho uz Njega, tako je nastavila da štiti sve nas, čak i kada se vaznela na Nebo i došla opet pred Lice Gospodnje. Za nas i za naše grehe ona je ostala zauvek zastupnica pred prestolom Svevišnjega, podnela je najveću žrtvu koju jedna žena može da podnese i na nju treba da se ugledamo u svojim molitvama.

Kada se saberemo da bismo uzneli molitvu Gospodu mi treba da mislimo samo o svojim gresima i o tome koliko treba da se molimo Gospodu našem Isusu Hristu, Presvetoj Bogorodici i Svetima Njegovim da nas On pomiluje i da se spasemo. Osnovni preduslov za to je da imamo ljubavi jedni prema drugima i da ne zaboravimo da bez te ljubavi ne možemo naslediti Carstvo Nebesko. Zbog toga je važno da se trudimo da budemo istinski hrišćani, da smo ispunjeni ljubavlju, brinemo se jedni o drugima, da dolazimo u hramove i učestvujemo u Svetim Tajnama. To je pravac u kome treba da usmerimo svoj život i, kako kažu monaške izreke, da se nadamo ako nema mesta za nas u raju, neka bude mesta za sve druge“, poručio je Episkop Nikodim i poželeo da nas u sve dane našega života prate ljubav i zastupništvo Presvete Bogorodice.

PRAZNIK USPENIJA PRESVETE BOGORODICE U DRNIŠU

PREOBRAŽENjE U MANASTIRU KRKI

Veliki praznik Preobraženja Gospodnjeg proslavljen je danas (19. 8. 2020.) u manastiru Krki Svetom Arhijerejskom Liturgijom na čelu sa Njegovim Preosveštenstvom Episkopom dalmatinskim G. Nikodimom. Ovaj tradicionalni sabor vernog naroda i ove godine okupio je mnoštvo ljudi iz raznih krajeva, a svi oni zajedno uzneli su svoju molitvu Gospodu uživajući u miru i atmosferi ovog svetog mesta.

„Mi smo se, draga braćo  sestre, danas okupili ovde da bismo proslavili praznik radosti, susretanja i svetlosti. To je praznik koji nama, ljudima, daje nadu da ćemo i mi, poput apostola, videti Lice Gospodnje u svoj slavi i svetlosti, da ćemo tako dočekati Carstvo Nebesko i biti deca Gospodnja i dostojni naslednici naših slavnih predaka. Upravo naši preci očuvali su ovu našu veru i pored svih stradanja, znali su uvek da su pravoslavni, da su srpskoga roda i bili su ponosni na to. Oni su nam pokazali kakav je put onih koji žive Gospoda i mi bismo trebali svakim danom svoga života da se ugledamo na njih. Našim precima je u Dalmaciji bilo isto onako kako je, što smo čuli u današnjem Jevanđelju, rekao Sveti apostol Petar „dobro nam je Gospode ovde biti“. Oni su voleli ovu zemlju, iz nje su izvlačili sve najbolje što su mogli i odolevali su svim poteškoćama koje im je život nosio, jer život često nije lak, ali je na nama ljudima da učinimo da nam ovde bude lepo i da naša mila Dalmacija propeva i bude mesto okupljanja kao što su naši sveti manastiri, tri bisera Dalmacije, Krka, Krupa i Dragović.

Naše svetinje bile su kroz istoriju, a i danas su, mesta na kojima se okupljamo da bismo priložili svoj trud i postali sinovi Svetlosti. To je za nas imperativ, da budemo hrišćani, da imamo ljubavi prema svima i da dolazimo u naše crkve, postimo, ispovedamo se i pričešćujemo. Takođe je jako važno da pomažemo jedni drugima, jer je ta pomoć, pogotovo nama ovde u Dalmaciji, potrebna da bismo mogli, kako je govorio naš veliki Patrijarh Pavle, da budemo ljudi. Naši slavni preci ostavili su nam zavet da nosimo slavno ime hrišćana, a nadasve, da budemo oni koji se raduju jedni drugima, koji se okupljaju, kako u nedaćama, tako i u dobrim vremenima i ne zaboravljaju nikada svoju crkvu. To je ono za šta mi treba da se trudimo, to je zalog koji nam je predat i koji treba dalje da održimo učeći svoju decu i ugledajući se na Dositeja Obradovića koji je širom Dalmacije poučavao ljude i pomagao im da razumeju Reč Gospodnju.

Nas je ovde, draga braćo i sestre, malo, a po rečima Svetoga Pisma „sila se Božija u nemoći pokazuje“. I pored toga što smo malo stado nismo se odrekli te naše vere, nismo posustali, nego dolazimo i u tome svemu upravo pokazujemo silu Božiju, jer onaj ko nas sabira na Svetoj Liturgiji je Duh Sveti i niko drugi“, poručio je Episkop Nikodim i čestitao svima današnji praznik uz želje da se i ubuduće okupljamo u zdravlju i radosti.

HRAMOVNA SLAVA U MARKOVCU

Povodom slave markovačkog hrama Svetog proroka Ilije danas (9. 8. 2020.) se, na ovom svetom mestu, uz svoga Episkopa okupilo mnoštvo vernog naroda. Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim obratio se vernicima nakon Svete Arhijerejske Liturgije rekavši da smo prisustvovali događaju koji je najvažniji za dušu i prineli taj najveći, najstrašniji i najsvetiji prinos Gospodu.

„Hteo bih da se sada setimo reči velikog Dositeja Obradovića, koji je boraveći upravo ovde u vašem kraju i pomažući sveštenicima iz Lazarice rekao da je ovde sreo tako velike i svete ljude da se i on zadivio. Na te naše velike pretke treba i mi da se ugledamo i da se trudimo da živimo vrlinskim životom poput njih, jer su to njima predali njihovi očevi i đedovi i kroz vekove se to prenosilo od samoga Gospoda našega Isusa Hrista u čije su ime apostoli propovedali. Idući po svetu oni su stigli i do naše Dalmacije, preneli su to sveštenicima koji su dalje učili narod koji im je bio poveren da žive Hristom, sa Hristom i u Hristu. To je ono što smo i mi pozvani da vama govorimo i dokle god imamo daha da vas prizivamo da budemo istinski učenici Njegovi i da imamo ljubavi, ne samo prema sebi, već prema svima. Svi smo pozvani na to da brinemo jedni o drugima, da ostavimo sve podele i budemo oni koji se sabiraju i raduju se jedni drugima“, poručio je Episkop dalmatinski uz želju da se na mnoga i blaga leta ovde okupljamo i zajedničkim trudom nasledimo Carstvo Nebesko.

PROSLAVA SVETOG PANTELEJMONA U ERVENIKU

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U SKRADINU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je 8. 8. 2020. Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Skradinu. Tom prilikom Vladika je istakao da mu je izuzetno drago što smo se, i pored svih nedaća koje su nas zadesile, okupili na ovaj dan u Hramu Svetog Spiridona da zajedno uznesemo molitvu Gospodu. U svojoj besedi vernom narodu on je takođe naglasio da je ovo vreme kada treba da se preispitamo koliko smo se trudili oko svojih srodnika, komšija, prijatelja i svih onih kojima je potrebna naša pomoć i da li smo dostojni da takvi izađemo pred Gospoda moleći Mu se u ovom svetom hramu. Pozivajući se na reči Dositeja Obradovića, koji je ovim krajevima hodio pre 250 godina, Episkop Nikodim dodao je da su na ovim prostorima uvek živeli dobri ljudi koji su poštovali Reč Božiju, a upravo na te svoje slavne pretke treba da se ugledamo i mi danas.

PARASTOS ŽRTVAMA „OLUJE“ U MANASTIRU KRKI

Parastos za sve nevino postradale u vojnoj akciji „Oluja“ služen je danas (4. 8. 2020.) u manastiru Krki. Tom prilikom, uoči godišnjice ovog nemilog događaja, Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim istakao je da nam je svima dužnost da se za njih molimo i da budemo dostojni naslednici tih ljudi koji su ispoštovali zavet kneza Lazara postradavši za krst časni i slobodu zlatnu.

„Mnogo je tragično nastradalih na ovim našim prostorima, neki od njih postradali su čak i nakon što su jasno izrazili želju da ovde ostanu pod znakom mira, kao što je to bio slučaj u Varivodama. Tamo su ljudi na svoje kuće okačili bele zastave, ali su uprkos tome postradali od onih koji su se nisu bojali Gospoda. Za te hrabre ljude treba da se molimo, da oni budu naši zastupnici pred prestolom Svevišnjega koji se mole da i mi izdržimo na našem putu i budemo oni koji nose znak mira i koji rade na pomirenju. Važno je da ne zaboravimo šta se desilo, ali isto tako ne smemo da robujemo toj tragediji, već treba da budemo svedoci pomirenja i istinski učenici Gospodnji. Jevanđelje nas poziva na oproštaj i samo kroz njega možemo naslediti Carstvo Nebesko. Treba da se okupljamo oko svojih crkava, jer je na nama koji smo ostali ovde i koji nećemo da odustanemo od ovih krajeva, da se tu, poput svojih predaka, molimo za svoje bližnje, pa i za neprijatelje svoje. Mi treba da se nadamo da ćemo biti oni koji će se radovati jedni drugima u Gospodu kada dođe Carstvo Nebesko, kada se prevaziđu sve razlike i ne bude više brojanja krvnih zrnaca. Na nama je da budemo ti koji se trude da taj trenutak dočekaju dostojno i ,kako je govorio naš veliki Patrijarh Pavle, da budemo ljudi, jer ćemo samo tako moći dostojno da izađemo pred lice Gospodnje kada dođe taj čas“, poručio je Vladika Nikodim.

HRAMOVNA SLAVA U KAŠIĆU

HRAMOVNA SLAVA U ĐEVRSKAMA

 

HRAMOVNA SLAVA U ZADRU

Povodom slave zadarskog hrama posvećenog Svetom proroku Iliji, Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas (2. 8. 2020.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Zadru. Vernom narodu koji se okupio u čast patrona ove divne crkve Vladika se obratio prigodnom besedom.

„Okupili smo se danas da proslavimo ime svetitelja koji je primer svima nama kako treba da budemo revnosni u svojoj veri i kako ne treba da se bojimo nikakve sile, jer ni jedna sila od ovoga sveta ne može da nadvlada silu Božiju, a ta sila se uvek u nemoći pokazuje, jer je Gospod uvek sa onima koji su uniženi, povređeni i napušteni. On je onaj koji nas je pozvao da živimo po uzoru na svetitelje i On uvek zna da li smo spremni da se žrtvujemo i da li se trudimo da živimo poput divnih svetitelja iz našega roda koji su u slavu Božiju zidali crkve kao ukras ovoga sveta.

Kaže se u žitiju Svetog proroka Ilije da je, još kada je bio mali, njegov otac video kako ga anđeli hrane ognjem, a taj oganj nije bio sa ovoga sveta, već je to upravo bila njegova vera, kakvu i mi treba da držimo i ispunjavamo. To podrazumeva da treba da dolazimo u naše hramove, da se molimo Gospodu, da živimo hrišćanski, postimo, ispovedamo se i pričešćujemo, a nadasve, kao najveće svedočanstvo vere, da imamo ljubavi  i brinemo jedni o drugima. Treba da imamo ljubavi za sve, pa čak i za svoje neprijatelje, jer je oproštaj najuzvišenija hrišćanska vrlina. Kako je govorio Patrijarh German, treba da oprostimo, ali ne i da zaboravimo, jer smo na to pozvani krvlju onih mučenika iz našega roda od Kosovskog boja, preko Drugog svetskog rata, pa do svih onih koji su nevino postradali u ovo vreme, pre 25 godina. Njihove su žrtve velike pred Gospodom i za njih treba da se molimo, da oni budu naši zastupnici pred prestolom Svevišnjega, jer su postradali za krst časni i slobodu zlatnu, za nas koji danas ovde živimo i ne želimo da napustimo ove prostore.

Naši preci su ovde živeli u teška vremena, a i ova naša nose svoju muku. To je ova iznenadna bolest koja ne bira dobrog ili lošeg čoveka, ne bira ni onoga koji je Srbin, ni onoga koji je Hrvat i zato treba da se okrenemo jedni drugima i samom Gospodu i molimo Ga da se smiluje i pomiluje sve ljude koji žive na ovome svetu i da se jednom svi zajedno nađemo u Carstvu Nebeskom i budemo jedno sa Hristom“, poručio je Episkop Nikodim.

PROSLAVA SVETOG ILIJE NA ZELOVU

PROSLAVA SVETOG ILIJE NA OTONU

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U KOŽLOVCU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas (26. 7. 2020.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u kožlovačkom hramu posvećenom Svetoj Velikomučenici Nedelji.

„Mi, koji bismo trebali da budemo istinski naslednici naših slavnih predaka trebali bi da se ugledamo na njih koji su čuvali svoju veru i svoj nacionalni identitet i sa ponosom nosili slavno ime hrišćana. Oni su se ugledali na Gospoda i svete njegove i okupljali su se o prazniku Svete Velikomučenice Nedelje u ovome hramu, kao i mi koji smo se danas sabrali da se pomolimo Gospodu i, kako se to kaže u crkvenim pesmama, zaboravimo svaku životnu brigu učestvujući u Svetim Tajnama.

Naši preci su ispovedali Gospoda kao što je to učiinila i Sveta Velikomučenica Nedelja koja se nikada nije odrekla Hrista i bila mu je verna svakim trenutkom svoga života i na kraju za Njega i postradala. To je ista ona vera kao što je vera dvojice slepaca o kojima smo čuli iz današnjeg Jevanđelja koji su zatražili od Gospoda da ih isceli i vrati im vid, a On im je rekao ‘Neka bude po vašoj veri‘. Upravo ta vera je ono što su nama ostavili naši slavni preci, vera u Trojedinoga Boga, Oca i Sina i Svetoga Duha, jer taj Otac je ‘toliko zavoleo ovaj svet da je i Sina svoga Jedinorodnoga dao da svako ko veruje u Njega ne pogine, nego da ima život večni’. Taj Sin za koga je i Sveti Arhangel Gavrilo, koga isto tako danas praznujemo, blagovestio da će da dođe na ovaj svet i postane Bogočovek, rodio se i hodio među nama i na kraju pretrpeo velika stradanja, razapet je i vaskrsao je zarad nas i našega Spasenja. Ta vera je ono što mi, pravoslavni Srbi, vekovima čuvamo na ovim prostorima i ono što moramo da održimo ne samo do kraja našega života, nego dokle je sveta i veka“, poručio je Episkop Nikodim.

HRAMOVNA SLAVA NA MAOVICAMA

HRAMOVNA SLAVA MANASTIRA SVETE VELIKOMUČENICE NEDELjE

Veliki sabor na praznik Svete Velikomučenice Nedelje održan je danas (19. 7. 2020.) u Oćestovu kod Knina. Mnoštvo vernog naroda okupilo se tom prilikom na Svetoj Arhijerejskoj Liturgiji uz Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolita zagrebačko-ljubljanskog G. Porfirija i Njegovo Preosveštenstvo Episkopa dalmatinskog G. Nikodima.

Vladika Nikodim obratio se prisutnim vernicima čestitajući svima ovaj veliki praznik, a posebne reči zahvalnosti uputio je Mitropolitu Porfiriju koji je svojim prisustvom uveličao ovaj dan. „Veoma sam mu zahvalan što je odvojio vreme da dođe i vidi kako mi ovde živimo i kako jednim srcem uznosimo sveti prinos Gospodu kada se okupljamo oko naših divnih svetinja pri kojima su se okupljali i naši slavni preci. Želim takođe da se zahvalim i svima vama, draga braćo i sestre, što ste i pored svega u ovo smutno doba došli da se zajedno pomolimo Gospodu i da se jedni drugima radujemo“, rekao je Episkop Nikodim i pritom pozdravio gradonačelnika Knina g. Marka Jelića i šibensko-kninsku dožupanicu i novoimenovanu saborsku zastupnicu gospođu Anju Šimpragu.

Prigodnom besedom prisutnima se obratio i Mitropolit Porfirije naglasivši pritom da je njegova radost zbog učešća na današnjem sabranju neopisiva. „Srećan sam kada se nađem u prilici da zajedno sa vama na svetom mestu služim Liturgiju i upućujem molitve Gospodu i da tako osećamo međusobno jedinstvo, mir, ljubav i radost. Kada osećamo jedinstvo koje je ostvareno blagodaću Božijom tada se to osećanje širi izvan nas i obuhvata ne samo one koji su nama bliski po veri i po krvi, ne samo one, kako se to kaže, koji pripadaju našem rodu, nego i one koje smo navikli da nazivamo drugima i drugačijima.

Upravo po primeru Svete Velikomučenice Nedelje, po primeru tolikih ugodnika Božijih, a pre svega po svedočenju Svetoga Pisma znamo da je svaki čovek ikona Božija, da je svaki čovek pečat Isusa Hrista, da je utkano i zapečaćeno ime Hristovo u svakome od nas i to nezavisno od toga kako se neko u odnosu na Hrista postavlja. Pokazujući da znamo ko je Hristos time što dolazimo na mesta gde se On slavi, mi znamo isto tako da to „drugi i drugačiji“ jeste istorijska tekovina, tvorevina palog čoveka ogrezlog u grehu, u egoizmu i zlu. Samo onda kada zlo nadahnjuje ljude, a znamo odakle i od koga je zlo, bližnji nam može biti „drugi i drugačiji“, a nažalost često postati i neprijatelj.

Sabirajući se na ovakvim mestima, slaveći svetitelje Božije kakva je bila Sveta Velikomučenica Nedelja, mi se učimo i nadahnjujemo da idemo putem ljubavi i imamo upravo te svetitelje za uzor i zastupnike pred Svevišnjim. Sveta Velikomučenica Nedelja je živela u mnogo teža vremena nego što su ova naša, u vreme rimskih careva koji su na najmonstruoznije načine gonili hrišćane. Iako je bila nežna i slabašna devojka ona se nije plašila ljudi koji su joj pretili i prezirali je zbog toga što se moli Hristu I onda kada su na nju nasrtali vojnici, pa  i sami carevi, ne samo da se nije uplašila, nego je njena snaga bivala sve veća i ona je bila sve odlučnija da se Hrista neće odreći. Ni mi se nismo odrekli Hrista, niti krsta Njegovog, već smo uzeli krst Hristov i lično i pojedinačno, a i saborno još odavno, od Svetoga Save. Gde god da se nalazimo krst je naš temelj, sadržaj i vrhunac našega života. Zašto? Zato što je krst raspinjanje sa Hristoom, svedočenje Hrista, a to nije ništa drugo do svedočenje ljubavi. Biti uporan u tome da imamo krst kao svoje znamenje znači imati Hrista u sebi i biti spreman da čitavo svoje biće iz ljubavi podelimo sa svojim bližnjima. To davanje i žrtvovanje sebe nije umanjivanje sebe, već naprotiv, to je umožavanje svih darova koje nam je Bog dao, jer kad dajete sebe iz ljubavi svojim bližnjima onda postajete bogatiji. Šta čoveku vredi ako čitav svet zadobije, a duši svojoj naudi – to je poruka današnjeg Jevanđelja. 'Ako se ko odrekne Mene i Ja ću se odreći njega kada dođem u slavi Svojoj', veli Gospod. Čovek može imati kule i gradove, ali ako živi u zajednici u kojoj nema ljubavi i harmonije, oseća se sam i iscrpljen i to što ima nije mu dovoljno, pa se u agoniji i brizi bori za više, ako u sebi ima nemir i strah, šta mu vredi sve drugo. Može biti da čovek ima tek onoliko koliko mu je potrebno, kao mnogi od nas ovde sabranih, ali da ima ljubavi, razumevanja i podrške unutar svoje porodice, tu je radost prisutna i svaki dan je uzrastanje iz manje u veću radost, tada i najmanja kuća postaje nalepši dvorac.

Kakav će nam život biti ne zavisi od nekih spoljašnjih uspeha i vrednosti, nego od onoga što nosimo u sebi. Gde god da je Bog, a On je svuda gde Mu mi ne sprečavamo da se pojavi i projavi kroz nas, tu su i mir, ljubav i odsustvo svakoga straha. Strah je možda najveći neprijatelj ljudi, on je nekada i objektivan, ali nikada ne može nadvladati ono što nosimo u sebi ako imamo krst u ruci, jer nas on vodi Vaskrsenju i pobedi. Poslednja reč nije reč istorije, nego Reč Božija i naš život ne završava posle nekih pedeset ili sto godina na ovoj Zemlji. Stvoreni smo za večnost i zato se okupljamo, zato je važno da ovakva mesta budu naš dom i da sve ono što je naše biološko dobije i svoje duhovno oličje. Mnogo puta smo bili prevareni, naročito mi Srbi, onda kada smo hteli da slavimo isključivo i samo svoj nacionalni identitet zaboravljajući duhovne temelje. Mi se okupljamo, ne samo da bismo se sećali svoje prošlosti, već i onoga što je pred nama, da umnožavamo svoje vrednosti , ali i da prepoznamo i priznamo vrednosti svih ljudi na kugli zemaljskoj i njima se obogaćujemo, takođe obogaćujući druge“, poručio je Mitropolit zagrebačko-ljubljanski.

HRAMOVNA SLAVA U BIOČIĆU

HRAMOVNA SLAVA U BROĆANCU

PETROVDANSKI SABOR U DONJEM TIŠKOVCU

Na tromeđi Like, Bosne i Dalmacije, kod Crnih Potoka, u Donjem Tiškovcu u hramu Svetog Arhangela Mihaila, po tradiciji više decenija, preko jednog stoljeća, održava se narodno saborovanje na Petrovdan. Svake godine Tiškovčani, rasuti svuda po svijetu, dolaze ljeti oko Petrovdana u svoje rodno selo da obiđu rodne kuće, posjete sveti hram i grobove svojih predaka, nalazeći u svemu tome spokojstvo i radost.

Danas u Donjem Tiškovcu nema mnogo žitelja, ali se nadamo i vjerujemo da će naša ognjišta našom brigom i ljubavlju ostati sačuvana.

Hram Svetih Arhangela čeka svoju obnovu, stradanje i zub vremena učinio je svoje, te se nadamo da će i on u neko dogledno vrijeme biti obnovljen.

Molimo se Bogu da se saborovanje našeg narod na Petrovdan u Donjem Tiškovcu održi na mnoge godine, sve do kraja istorije.

HRAMOVNA SLAVA U BENKOVCU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je na Ivanjdan (7. 7. 2020.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Benkovcu. Povodom slave benkovačke crkve posvećene Rođenju Svetog Jovana Krstitelja, mnoštvo vernog naroda okupilo se pri ovom sevtom hramu, a svima njima, po blagoslovu Vladike Nikodima, obratio se iguman manastira Ozren, otac Gavrilo.

„Neka nam je Bogom blagosloven ovaj dan u kome slavimo rođenje onoga za koga je sam Gospod rekao kako nema većeg od njega da je rođen od žene, ali da je i najmanji u Carstvu Nebeskom veći od njega. Ovo bi moglo mnoge da zbuni, ali reči Gospodnje uvek se odnose ne samo na ono trenutno vreme u kom se nalazimo, već na čitavu večnost. To znači da niko od nas, koji smo ovde na Zemlji, ne bi smeo da se pogordi za bilo čim što ima, jer čovek dok god živi, može da padne i da pogreši, bez obzira kako velik bio. Mi ovde imamo slobodu volje, u tome se i ogleda ljubav Božija, jer nam On dopušta da sami o svemu odlučujemo, ali ćemo isto tako morati i da odgovaramo za svoje postupke i da se neprestano kajemo za svoje grehe. Sveti Jovan Krstitelj je bio propovednik pokajanja, on je onaj koji je došao da pripravi put Gospodnji, prorečen još u Starome Zavetu. On je neprestano pozivao ljude da se pripreme za dolazak Gospodnji, jer je Bog Sebe ponizio uzevši na Sebe ljudsko telo da bi spasao čoveka, a kroz njega i svu tvar. Sve što je Bog stvorio je dobro i veličinu Njegove ljubavi možemo da vidimo, jer nas On spašava kad pokažemo makar mrvicu pokajanja, a ako imamo ljubavi pokazaćemo da smo sledbenici Božiji i svih onih koji su slušali Jovana Krstitelja. Božije je čudo što se okupljamo danas u ovome hramu, što su nam lica vesela i radujemo se jedni drugima, što ovde sa svojim Episkopom i sveštenstvom proslavljamo Gospoda. Kada to radimo srcem videćemo čuda Božija, jer upravo u bližnjem svom mi možemo da vidimo Gospoda. Ako se potrudimo da gajimo pozitivne misli, kako je govorio starac Tadej,  mi u svakome čoveku možemo videti nešto dobro. U svakom čoveku ima dobra, zato probajmo da ga pronađemo i da pomognemo bližnjem svom, jer ćemo tako i sebe spasti. Ako jednom čoveku pomognemo na putu do Spasenja, više smo učinili nego da smo napravili zlatnu crkvu od temelja do krova“, poručio je otac Gavrilo.

PRAZNIK ROĐENJA SVETOG JOVANA KRSTITELJA U STRMICI

Na praznik Rođenje Svetog Jovana Krstitelja proslavljena je hramovna slava u Strmici. Svetu Liturgiju služio je nadležni sveštenik Savo Majstorović.

Posle litije i blagosiljanja slavskog kolača i žita upriličena je trpeza ljubavi za sve prisutne.

VIDOVDAN U MANASTIRU LAZARICI

Velikim saborom vernoga naroda i Svetom Arhijerejskom Liturgijom danas (28. 6. 2020.) je tradicionalno proslavljen Vidovdan u manastiru Lazarici. Mnoštvo okupljenih vernika u svetom sabranju predvodili su Njihova Preosveštenstva Episkop slavonski G. Jovan i Episkop dalmatinski G. Nikodim.
Episkop slavonski G. Jovan obratio se sabranim vernicima rekavši da je Slavonija, iz koje dolazi, poznata po tome što se u njoj nalazi sistem koncentracionih logora za koje svi znaju, ali tamo su takođe i neka mesta za koje nismo čuli. „Ta mesta se zovu ovako: Benkovac, Obrovac, Kričke, Stara Bukovica, Bukovčani, Dragović, to su sve sela rasuta po zapadnoj Slavoniji. Šta nam ona govore? Govore nam da ste upravo vi odave, negde u osamnaestom, devetnaestom veku iz one gladi o kojoj kazuje Matavuljina pripovetka „Pilipenda“, tada naselili blagodatnu, plodnu, dobroćudnu Slavoniju, kao nekada naš narod iz Bosne i sa Kosova i Metohije.

Nas takođe povezuje naš prvi krajiški svetitelj, kome je svaka druga, treća crkva posvećena gde god je Krajišnika, to je naš Sveti Ilija. Za njegov praznik naša Krajina gori osvetljena svećama, tada se svi najviše okupljamo oko svojih hramova u zborovima, igraju se kola oko crkava i sve blješti od veselja i radosti. Jednako se Sveti Ilija slavi u Dalmaciji, kao i u zapadnoj Slavoniji, to je onaj Sveti Ilija iz pesme „Propast carstva srpskoga“: Kako kaže pesma, tada je, odgovarajući na pismo Presvete Bogorodice koje mu je doneo Sveti Prorok Ilija iz Jerusalima, car Lazar, na današnji dan, izašao sa celim narodom srpskim na Kosovo polje i stao pred mnogo većeg i brojnijeg protivnika i položio glavu, zbog čega Turčin stotinu godina posle toga nije mogao da uđe u Evropu. Tako je car Lazar pribrojao Carstvo Nebesko, ne samo sebi, nego i vaskolikom narodu našem do današnjeg dana. Ta je večera pred Kosovsku bitku bila druga Tajna večera, kao što je vaskrsenje kosovskih junaka svaki put kad se Srbin odluči da izabere Carstvo Nebesko i ponovi izbor Lazarev. Taj izbor ne biva samo kada idemo u bitke velike, taj izbor biva svaki dan, kada odlučimo, kao što je govorio naš Slavonac Patrijarh Pavle, da budemo ljudi, a ne neljudi, svakoga dana kada biramo obraz Božiji umesto zla, dobro umesto lošeg, a smirenje i ljubav umesto mržnje. Tada svaki put ispunjavamo kosovski zavet cara Lazara“, rekao je Episkop slavonski.

Ovaj praznik, koji je i slava Eparhije dalmatinske, uveličan je, takođe, bogatim kulturno-umetničkim programom. Na početku programa Episkop dalmatinski G. Nikodim pozdravio je sve prisutne najvećim hrišćanskim pozdravom – HRISTOS VASKRSE

„Mi, hrišćani, treba uvek da se pozdravljamo ovim pozdravom i da svakim danom svoga života razmišljamo o Vaskrenju i očekujemo Carstvo Nebesko. Želeo bih da se zahvalim svima vama što smo se sabrali danas ovde i što ispunjavamo taj zavet koji su nam ostavili naši slavni preci, preko Vladike Stefana Kneževića, ali preko svih onih koji su se okupljali oko naših svetih hramova u Dalmaciji. Mi, kao njihovi dostojni naslednici, svojim sabranjima pri svetim crkvama treba da pokažemo da znamo da nas tu sabira upravo Duh Sveti koji umnožava naše molitve. Na nama je da se u njima sećamo svih koji su postradali, jer se jedan narod ne diči samo svojim svetiteljima, nego svim mučenicima iz svoga roda, a mi, hrišćani, smo pozvani da kroz mučeništvo i stradanje pokažemo da istinski verujemo u tu veru koju su nam predali naši preci.

Hteo bih da zahvalim Vladiki Jovanu što je došao ovde, jer on je jedan od retkih svedoka tog mučeništva u našem narodu i gde god da ide po belome svetu govori o tome na koji način su postradali, ispovedali veru i kroz to bili i ostali deca Svetlosti. Taj primer treba i mi da sledimo i nadam se da ćemo nastaviti tu svoju veru da svedočimo tako što ćemo se okupljati na svetim mestima, kao što se danas čitava Eparhija sabrala ovde da pokažemo da smo istinski učenici Njegovi. Na nama je da se nikada ne stidimo svoga porekla, već da kao dostojni naslednici onih koji su postradali, pokažemo da smo ostali i da ćemo opstajati na ovim krajevima. Strašna vremena su iza nas, a na nama je sada da radimo na tome da nam bude dobro i da kroz radost budemo istinski svedoci Vaskrsenja Hristovog“, poručio je Vladika Nikodim.

MATURIRALA JOŠ JEDNA GENERACIJA KRČKIH BOGOSLOVA

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas (21. 6. 2020.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru Krki. Na samom početku svoga obraćanja vernom narodu Episkop Nikodim istakao je da ovoga dana imamo poseban razlog za radost, jer je još jedna generacija učenika bogoslovije „Sveta Tri Jerarha“ uspešno završila svoje školovanje.

„Hteo bih da čestitam krčkim bogoslovima taj završetak jednog dela njihovih života i da im poželim uspeh u daljem školovanju i svemu što ih očekuje u budućnosti, a naročito, kao što se nadam i molim za sve nas, da naslede Carstvo Nebesko i postanu istinski učenici Njegovi i naslednici večnih dobara. Proveli su pet godina ovde u krčkoj dolini, u našoj miloj Dalmaciji, kako to kaže veliki Vladika Milaš, a ja se nadam da će im taj period ostati samo u lepom sećanju i da će se moliti kako za nas koji smo ih učili Reči Gospodnjoj, tako i za ovu svetinju i sve vas koje su upoznali na svom propoutovanju ka Carstvu Nebeskom. Takođe se nadam da su za to vreme shvatili da treba da budu istinski propovednici Gospodnji, a nadasve, kako je naš veliki Patrijarh Pavle govorio, da treba da budu ljudi.

Čuli smo u današnjem Jevanđelju da je Gospod pozvao Apostole i poslao ih u ovaj svet da zadobiju ljude za Njegovo učenje, da idu i da nauče sve narode krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, da budu oni koji se brinu za duše ljudske i za Spasenje. Oni su radili na tome da se svi ljudi spasu, a tako i mi treba da želimo da za sve ljude bude mesta u Raju, pa tako da se i za nas nađe mesto. Svi smo pozvani, kako mi koji smo u kliru, tako i vi koji pripadate vernom narodu Božijem, da u svakom trenutku svoga života svedočimo veru u Gospoda našeg Isusa Hrista, da ispunjavamo tu Reč i učimo sve oko nas veri u Oca i Sina i Svetoga Duha. To je ono što treba da bude centar našeg života, ono što je Gospod zapovedio Apostolima, a oni su predali nama. Pored svih životnih briga koje imamo, to nam je jedina uteha i nada, da ćemo trudeći se i živeći po zakonu Božijem naslediti Carstvo Nebesko i dostojno nositi veliko ime hrišćana“, poručio je Vladika Nikodim.

DUHOVSKI PONEDELjAK U BISKUPIJI

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas (8. 6. 2020.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Biskupiji. Na ovaj Duhovski ponedeljak mnoštvo vernog naroda sabralo se povodom slave hrama Svete Trojice. Vladika Nikodim čestitao je svima ovaj veliki praznik i izrazio veliku radost zbog današnjeg sabranja

„Kada se okupljamo u našim hramovima, nas sabira sam Sveti Duh da bismo se radovali jedni drugima i da bismo kroz svoje bližnje uspeli da nasledimo Carstvo Nebesko. Zbog pandemije koronavirusa i opasnosti od zaraze nismo mogli da dočekamo svetlo Vaskrsenje Hristovo onako kako smo to činili do sada, ali zato smo se mogli okupiti danas ovde da budemo dostojni naslednici Apostola, učenika Njegovih, kojima je On dao obećanje da će Duh Sveti doći kada se oni vrate u Jerusalim. Rekao im je da tamo odu u hram i da blagosiljaju Gospoda, a kako su oni to učinili tako smo i mi danas hvalili Gospoda da bismo ispunili tu zapovest Njegovu. Oni su, nakon što je Duh Sveti sišao na njih, otišli po svoj vaseljeni i širili Reč Božiju, propovedali su Gospoda Isusa Hrista i veru u Svetu Trojicu, ispunjavajući ono što im je On rekao: 'Idite i naučite sve narode krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha'.

Takvi i mi treba da budemo, treba da budemo duhonosci, oni koji propovedaju Jevanđelje i celim svojim životom svedoče da smo u Duhu i u Istini. Mi smo pozvani da kroz život u Crkvi svedočimo svoju veru, da postimo, da dolazimo na bogosluženja i molimo se Gospodu, ispovedamo se i pričešćujemo, jer samo tako možemo da zadobijemo život večni. Kako Gospod kaže: 'Carstvo je Nebesko unutra u vama', što znači da upravo kroz Liturgiju možemo već sada da okusimo to Carstvo koje ćemo zadobiti ako se budemo trudili da poštujemo volju Očevu“, poručio je Episkop dalmatinski.

HRAMOVNA SLAVA U MOKROM POLJU

HRAMOVNA SLAVA U LIŠANIMA TINjSKIM

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je na Duhove (7. 6. 2020.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Lišanima Tinjskim. Povodom hramovne slave, vernici iz ovoga kraja okupili su se na ovaj veliki praznik kako bi kroz sveto bogosluženje zablagodarili Gospodu i proslavili ovaj dan.

Vladika Nikodim obratio se sabranom narodu rekavši da smo se na današnji dan okupili da proslavimo praznik Pedesetnice kada je Duh Sveti, po obećanju Hristovome, sišao na Apostole, došao na ovaj svet i počeo da blagosilja i osvećuje sve do dana današnjeg.

„Na Vaznesenje je Gospod rekao Apostolima da će im poslati Duha Istine, da odu u Jerusalim, da čekaju i da u hramu blagosiljaju Gospoda dok ne dođe na njih Duh Sveti, a tako i mi treba da dolazimo u hramove, da blagosiljamo Gospoda, da se okupljamo i radujemo se jedni drugima i kroz to se nadamo da ćemo potati naslednici Svetlosti. Kada dolazimo u hramove trebali bismo da zaboravimo na svaku životnu brigu i dok smo tu, na tim svetim mestima na kojima su se okupljali naši preci, mi treba da mislimo samo na Gospoda i na te naše slavne pretke koji su nam ostavili u amanet da čuvamo svoju veru. Oni su nam ostavili zavet da se ne stidimo toga što smo Srbi, da se u radosti okupljamo u ovim hramovima na kojima nas sam Sveti Duh sabira“, poručio je Episkop dalmatinski i čestitao hramovnu slavu svim vernicima, uz nadu da ćemo se na mnoga i blaga leta okupljati ispunjavajući jevanđeljsku reč i moleći se Gospodu u ovom svetom hramu

ODRŽANA SEDNICA EPARHIJSKOG SAVETA EPARHIJE DALMATINSKE

U subotu (6. 6. 2020.) u 17 časova u hramu Sv. Arhangela Mihaila u manastiru Krki, služen je priziv Svetoga Duha kome je načalstvovao Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G Nikodim, a sasluživali su protosinđel Jovan Kovačević i jerej Borislav Kovačević. Nakon službe, članovi Saveta Eparhije dalmatinske prešli su u manastirsku trpezariju, gde je održano zasedanje na kome su diskutovali o radu Eparhije u protekloj godini, kao i o budućim planovima.

SPASOVDAN U KNINU

Na Spasovdan, po tradiciji, vjernici se u velikom broju okupljaju na saborovanje u hramu Svetog velikomučenika Georgija u Kninu.I ove godine sabrao se narod Božiji u svoju drevnu svetinju da proslavi veliki praznik Vaznesenje Gospodnje.Svetu Liturgiju služili su sveštenici kninski Borislav Kovačević i Savo Majstorović. Posle Svete Liturgije za sve sabrane pripremljeno je posluženje u bratskoj kući kod hrama.

SPASOVDAN U CETINI

SPASOVDAN U ŠIBENIKU

Povodom slave šibenskog Hrama Svetog Spasa veliki broj vernika iz ovoga kraja okupio se danas (28. 5. 2020.) na Svetoj Arhijerejskoj Liturgiji koju je služio Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim.

Ovaj veliki praznik okupio je verni narod u molitvenom sabranju, a Vladika Nikodim pozdravio je sve prisutne i od srca im čestitao hramovnu slavu. Nakon rezanja slavskog kolača i litije, u parohijskom domu pripremljena je trpeza ljubavi na kojoj smo se svi još jednom sabrali u radosnoj i svečanoj atmosferi.

HRAMOVNA SLAVA U KISTANjAMA

Na praznik Svetih Kirila i Metodija (24. 5. 2020.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Kistanjama. Mnoštvo vernika skupilo se u hramu posvećenom ovim divnim ugodnicima Božijim da bi u zajedničkom liturgijskom sabranju proslavili hramovnu slavu.

„Okupili smo se ovde danas da učestvujemo u Svetim Tajnama Crkve, a da bismo to mogli dostojno da činimo neophodno je, kao što je to govorio naš Patrijarh Pavle, da budemo ljudi. Upravo to nekada zna da bude najteže od svega i mi znamo da budemo kao onaj slepi čovek iz današnjeg Jevanđelja koji čitavog života nije mogao da vidi ono čime nas je Bog blagoslovio, nije mogao da vidi svu radost koja ga okružuje, niti prirodu oko sebe, koja je u Svetoj Zemlji po mnogo čemu slična ovoj našoj ovde. I njih je Gospod blagoslovio vinogradima, smokvama i mirisnim biljkama, smiljem i bosiljem i malo je zemalja na ovom svetu tako slično zemlji po kojoj je Gospod hodio kao što joj je slična Dalmacija. Taj slepi čovek nije mogao da vidi svu tu lepotu koju je Bog dao nama ljudima i kada je susreo Gospoda On mu je vratio vid, a čovek je bio počašćen time da je prvo što je video u svom životu bio upravo sam Bog.

Na to smo svi mi pozvani i to je ono što možemmo da doživimo kada dolazimo u crkvu i kada kroz svoje bližnje vidimo Gospoda. Mi možemo da progledamo duhovnim očima nalazeći se na ovakvim svetim mestima koje su naši slavni preci digli u čast tog istog Gospoda i Spasa našeg Isusa Hrista.

Dalje smo u Jevanđelju mogli da čujemo kako je Gospod poslao tog čoveka da ode još i u banju Siloamsku da tamo pomaže oči svoje, a kada su apostoli pitali zašto je taj čovek slep, da li zbog svojih greha ili zbog roditeljskih, Gospod je odgovorio da on nije slep ni iz jednog od ta dva razloga, nego da bi se pokazala slava Božija upravo na njemu. Tako i mi treba da budemo naslednici te slave Božije i svedoci svega čime nas je Bog blagoslovio, a to je za nas ponajviše vera u Trojedinoga Boga, Boga Oca, Boga Sina i Boga Duha Svetoga. Večni život koji nam je Gospod darovao mi možemo da nasledimo samo okupljajući se u svetim hramovima, poštujući zapovesti Crkve i nadasve brinući se jedni o drugima.

Danas smo se okupili da proslavimo slavu ovog svetog hrama i imena velikih prosvetitelja Svetih Kirila i Metodija koji su čitavog svog života bili svedoci i misionari i prenosili su svuda Reč Gospodnju. Za nas su oni posebno značajni, jer su nam doneli hrišćanstvo i nas Slovene utvrdili u veri u Vaskrsenje Hristovo i Sveopšte Vaskrsenje koje svi mi, kao hrišćani, iščekujemo“, poručio je Episkop Nikodim naglasivši pritom da se nada da ćemo se na mnoga i blaga leta okupljati kao danas i tako zajedno dostojno ispovedati našu svetu pravoslavnu veru.

HRAMOVNA SLAVA NA ŽAGROVIĆU

Na dan kada praznujemo Prenos moštiju Svetog Oca Nikolaja (22. 5. 2020.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju na Žagroviću. Vladika Nikodim je istakao da je današnji dan velika radost za sve nas koji smo se okupili da proslavimo slavu ovog divnog hrama, da se radujemo jedni drugima i da kroz ljubav koju ovim sabranjem iskazujemo budemo istinski svedoci Svetlog Vaskrsenja Hristovog.

„Kroz učešće na Svetoj Liturgiji i naš trud koji smo prineli mi učestvujemo upravo sada i ovde u Vaskrsenju Hristovom koje čekamo i kome se nadamo kao oni koji nose veliko ime hrišćana. Okupili smo se danas da proslavimo praznik Prenosa moštiju Svetog Oca našega Nikolaja, čije mošti leže u gradu Bariju u Italiji i čine velika čudesa i dan danas. Naši preci su poštovali ovoga velikog svetitelja i posvetili su mu ovaj divni hram da bismo u njemu slavili Gospoda i molili mu se da nas nagradi tim najvećim darom, a to je da dočekamo Vaskrsenje Sveopšte i kroz to postanemo naslednici Carstva Nebeskog i deca Svetlosti.

Naša sveta Crkva danas takođe proslavlja i događaj pri kome je Sveti Otac Nikolaj iscelio Svetoga Stefana Dečanskog, koji je moja krsna slava, tako da sam ja i lično vezan za ovaj divni praznik. Zbog toga mi je posebno drago što sam danas ovde sa vama“, poručio je Episkop dalmatinski.

HRAMOVNA SLAVA NA VRBNIKU

NEDELjA SAMARJANKE U CETINI

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je u nedelju (17. 5. 2020.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Cetini. Narodu okupljenom u Hramu Vaznesenja Gospodnjeg Vladika je poručio da smo se na ovom svetom mestu okupili da ispunimo reči koje smo čuli u današnjem Jevanđelju kada je Gospod rekao da se ljudi neće više okupljati samo u Jerusalimu, već će na svakom mestu u ovome svetu slaviti u Duhu i Istini samoga darodavca Života.

„Na to smo svi pozvani, na tu blagu vest koju je Gospod dao ženi Samarjanki, kada je od nje zatražio malo vode. U to doba u jevrejskom narodu nije bilo prihvaćeno da muškarac uzme vode od žene, niti od bilo koga ko nije iz jevrejskoga, izabranog naroda. Jevreji su smatrali da je muškarac veći od žene, a Gospod rastura te predrasude, jer je On došao za sve nas i ovaplotio se po volji Božijoj da bi svima doneo Spasenje i pokazao da u Carstvu Nebeskom neće biti ni muškarca, ni žene, nego ćemo svi biti jedno u Gospodu. Kada je od Samarjanke zatražio vodu, Gospod joj je dao vodu živu koja je sam Isus Hristos i kroz koju će i ona naslediti život večni. Isto tako i svi mi, koji se po Njegovim rečima sabiramo, u Duhu i u Istini, na Svetoj Liturgiji, učestvujemo u životu Crkve i kroz Sveto Pričešće primamo tu vodu živu, postajemo naslednici Carstva Nebeskog. Svete Tajne treba da budu kruna našega života, a svakoga dana treba da razmišljamo o Gospodu i da mu se molimo, jer ćemo upravo tako biti u Duhu i Istini. Mi, koji smo na ovom svetu na proputovanju ka Carstvu Nebeskom, samo tako možemo postati, kako kažu sveti oci, 'bogovi po blagodati' i moći ćemo da se nadamo da ćemo se kroz svetlo Vaskrsenje Hristovo naći licem k licu sa samim Gospodom“, poručio je Episkop dalmatinski. Vladika je uzrazio veliku radost zbog današnjeg svetog sabranja i poželeo vernom narodu svako dobro od Gospoda.

PRAZNIK SVETOG VASILIJA OSTROŠKOG U CRNOGORCIMA

Na dan kada praznujemo Svetog Vasilija Ostroškog (12. 5. 2020.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru posvećenom ovom svetitelju u Crnogorcima. Okupljenom narodu koji se danas sabrao da proslavi ime ovog velikog čudotvorca Episkop se obratio pozivajući se na jevanđeljsku priču o dobrom pastiru.

„Sveti Vasilije Ostroški Čudotvorac je bio jedan dobar pastir iz našeg naroda, brinuo se o svojoj pastvi i od mladosti je želeo da svoj život posveti Bogu i Svetoj Crkvi. On je odlučio da ode u manastir Tvrdoš gde se zamonašio i podvizavao dugo godina i gde je bio izabran za Episkopa zahumskog. Tamo se dugo borio protiv svih onih koji su od naroda tražili da se odrekne svoje vere, a samim tim i svoga roda. Kao veliki čovek, kakav je bio, živeo je uvek sa Hristom i u Hristu, onako kako bismo i mi danas trebali da živimo, a to podrazumeva život u Crkvi, post, molitvu i učestvovanje u Svetoj Liturgiji i Svetim Tajnama. Život u Hristu znači da mi u svakom svom bližnjem treba da vidimo Hrista, kako su to sveti oci govorili 'video si brata svoga, video si Boga svoga'.  Kada učinimo dobro svome bližnjem, učinili smo dobro samom Gospodu, a iz toga proizilazi i ono najteže, a to je da volimo i neprijatelje svoje, jer smo i na to pozvani kao hrišćani.

Tako se trudio i Sveti Vasilije Ostroški, da svima svedoči Hrista, da svakoga privede veri, obiđe i pomogne. Propovedao je ljudima i poučavao ih da žive jevanđeljski, a to čini, nama koji verujemo, i dan danas. On se za nas moli pred prestolom Svevišnjega, a mi bismo trebali svakoga dana da slavimo ime njegovo i molimo ga za pomoć i utehu“, rekao je Episkop Nikodim. Vladika je naglasio da mu je izuzetno drago što smo se danas ovde okupili i pored velikog iskušenja koje nas je zadesilo, jer je naše da se molimo Gospodu i za one koji su odsutni, nadajući se da ćemo svi biti saučesnici u svetlome Vaskrsenju Hristovom, koje nam je dato kao najlepši dar.

ĐURĐEVDAN U KRIČKAMA

Na dan kada proslavljamo ime Svetog Velikomučenika Georgija (6. 5. 2020.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je Svetu Liturgiju u Kričkama. Povodom hramovne slave, verni narod ovoga kraja okupio se u crkvi posvećenoj ovom svetitelju, koji je i krsna slava velikog broja dalmatinskih Srba. U svojoj besedi na kraju Liturgije, Episkop Nikodim poželeo je svima njima srećnu slavu i poučio narod sa nekoliko reči o životu Svetog Georgija.

„Ovaj svetitelj je jedan od najvećih mučenika koji su postradali za veru Hristovu, a živeo je u vreme bezbožnoga cara Dioklecijana. Poticao je iz veoma bogate porodice i pored toga što su bili na visokim položajima njegovi roditelji su bili hrišćani, a on je od njih nasledio veru u Vaskrsenje Hristovo, koju smo i mi održali do dana današnjeg. Car Dioklecijan postavio ga je za vojvodu, ali je on, videvši kako car goni hrišćane, rešio da podeli sve svoje bogatstvo siromašnima i da javno ispovedi svoju veru. Tada su ga carevi ljudi zarobili i mučili na razne i strašne načine, ali nikako nisu mogli da mu naude zato što je Bog delovao kroz njega i sva mučenja njemu, kao velikom ugodniku Božijem, nisu mogla ništa. Na kraju mu se javio i sam Gospod i rekao da će ga primiti u svoje naručje, nakon čega je Sveti Georgije postradao. Svojim primerom, on nam je pokazao da potoje veliki ljudi u 'ovom svetu koji u zlu leži' koji veruju u Boga i koji se ne boje nikoga.

Mi smo, draga braćo i sestre, pozvani da verujemo u svetlo Vaskrsenje Hristovo kao u najveći dar koji nam je Gospod dao od postanka sveta, jer zahvaljujući njemu i mi ljudi, kao oni koji su propadljivi, stvoreni od praha, možemo da prevaziđemo svoju prirodu kroz život u veri i Crkvi i postanemo 'bogovi po blagodati' “, rekao je Episkop dalmatinski i čestitao svima ovaj veliki praznik, te nam poželeo obilje mira, radosti i Božijeg blagoslova.

EPISKOP NIKODIM: ŽIVIMO RADOST VASKRSENjA I POŠTUJMO SVETOST ŽIVOTA

Nedelja Mironosica (3. 5. 2020.) obeležena je u šibenskom Hramu Svetog Spasa Svetom Arhijerejskom Liturgijom koju je služio Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim.

Iz današnjeg čitanja Jevanđelja mogli smo čuti priču o jednom dobrom čoveku koji je i sam čekao Carstvo Nebesko. Taj čovek je bio Josif iz Arimateje koji je zatražio od Pilata telo Gospodnje da ga uzme i sahrani, a žene mironosice pošle su da Ga pomažu. Idući ka grobu Hristovom pitale su se ko će im pomoći da ga otvore, da sklone taj veliki kamen, a kada su do njega došle videle su da je grob već otvoren. Tamo su zatekle mladića koji im je rekao tu blagu vest, da je Gospod vaskrsao i da ih čeka u Galileji. One su otrčale i obavestile Svete Apostole o tome, te posvedočile da je vaskrsli Gospod onaj koji ispunjava nade svih nas, koji nam je podario život večni.

„Videli smo tada da taj grob nije mogao da zadrži u sebi sam život, kako to kažu crkvene pesme, jer je Hristos onaj koji nam daje radost i kada se prvi put pojavio pred Svetim Apostolima prve reči koje je rekao bile su upravo te: 'Radujte se!' Upravo na to smo i mi pozvani, da se radujemo i da kroz to budemo istinska deca Božija i svedoci Vaskrsenja koje je centar naše vere, jer će se svako ko u Njega veruje spasiti i naslediti život večni.

Danas takođe proslavljamo i jednog velikog ugodnika Božijeg, Svetoga Nikolaja žičkog, svetitelja koji je iz našega roda i koji je, poput mironosica, čitavog svog života svedočio svetlo Vaskresnje Hristovo i trudio se da tu blagu vest prenese svakome čoveku koga susretne. Isto tako i mi treba da se trudimo da širimo među ljudima tu radost Vaskrsenja, naročito u krizna vremena, kao što je ovo u kome smo sada. Sad posebno treba da pazimo da poštujemo svetost života i brinemo se jedni o drugima na sve moguće načine“, poručio je Episkop Nikodim.

vaskrs u manastiru krka

Vaskršnja poslanica Srpske Pravoslavne Crkve

Srpska Pravoslavna Crkva svojoj duhovnoj deci o Vaskrsu 2020. godine

 

IRINEJ

 

po milosti Božjoj pravoslavni Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i Patrijarh srpski, sa svim arhijerejima Srpske Pravoslavne Crkve – sveštenstvu, monaštvu i svim sinovima i kćerima naše svete Crkve: blagodat, milost i mir od Boga Oca, i Gospoda našega Isusa Hrista, i Duha Svetoga, uz radosni vaskršnji pozdrav:

 

Hristos vaskrse!

 

Dan je Vaskrsenja! Slavljem se prosvetlimo, jedni druge zagrlimo i recimo braćo svima, pa i onima koji nas nenavide! Vaskrsenjem oprostimo sve i tako veleglasno zapevajmo: Hristos vaskrse iz mrtvih, smrću smrt porazivši i onima u grobovima život darovavši! (Pesma sa vaskršnjeg jutrenja) Evo nas, braćo i sestre i draga deco duhovna, u toržestvu i radosti velikog praznika, Vaskrsa. Danas je praznik Vaskrsenja Gospoda našega Isusa Hrista – radujmo se i veselimo se! Vaskrs je naš najveći praznik – praznik pobede Života nad smrću, Boga nad satanom, Čoveka u Hristu Isusu nad grehom. Hristos vaskrse iz mrtvih! Recimo to svima i obradujmo sve i svakoga, čak i one koji mrze Njega, Vaskrslog Bogočoveka, i nas, Njegovo nasleđe ovde na zemlji, i one koji ne veruju i još sumnjaju da je On Iskupitelj i Spasitelj sveta. Braćo i sestre i draga deco duhovna, suština tajne Hristova Vaskrsenja je u tome da je ''Onaj Koji jeste'', istovremeno Sin Božji i Sin čovečji, već na Veliki Petak, a konačno na dan Vaskrsenja, pobedio satanu i satro njegovu vlast i silu. Smrt i ad su poraženi. Sveti apostol Pavle, u pobedonosnom zanosu, pita: ''Smrti, gde ti je žalac? Ade, gde ti je pobeda?'', a sveti Vasilije Veliki, arhiepiskop kapadokijski, nadnesen nad tajnom Vaskrsa, pojašnjava reči svetog apostola Pavla, pa kaže da je Gospod Isus Hristos Sebe dao u zamenu smrti, ''koja je nas, prodane grehu, držala u ropstvu i, sišavši krstom u ad, pokida okove smrti; i vaskrse u treći dan, i svakome otvori put u vaskrsenje iz mrtvih. On, Hristos Gospod, veli sveti Vasilije, postade Prvina umrlih, Prvorođeni iz mrtvih, da bi On bio sve i sva, prvenstvujući u svemu''. Diveći se čudesnom Vaskrsenju iz groba, crkveni pesnik peva: „Gospode, kako si se rodio od Presvete Djeve i kako si vaskrsao iz groba, ne znamo, ali Te slavimo kao Spasitelja i Iskupitelja.” Slaveći sa njim Vaskrsenje Hristovo, i mi se divimo pred ovom velikom tajnom i pevamo: „Hristos vaskrse iz mrtvih! Smrću smrt pobedi i onima koji bejahu u grobovima život darova!” Poput sinova Izrailjevih, koji prešavši Crveno more uznesoše blagodarenja i hvale Bogu i mi, braćo i sestre i draga deco duhovna, prošavši kroz tugu i žalost Velikog Petka i Velike Subote i našavši se u radosti Vaskrsenja, prinesimo hvalu Bogu i uzviknimo: slava Ti, Gospode, Spasitelju i Izbavitelju naš, što nas izbavi iz vlasti greha, smrti i đavola! Na istini Vaskrsloga Hrista, Koji se javio ženama mironosicama, apostolima i drugima, mi stojimo i jesmo! Vaskrsli Gospod Isus Hristos je nepokolebivi Temelj ne samo naše vere i naše Crkve već i sveukupnog našeg postojanja i svega što jeste. „Αko Hristos ne vaskrse, onda je uzaludna vera naša, uzaludno je nadanje naše, još smo pod grehom!”, kaže sveti apostol Pavle. U Vaskrsenju je smisao svega što postoji, a bez Vaskrsenja sve, pa i sâm život, jeste besmislen. U Vaskrsenju Gospoda Isusa Hrista otkriva se tajna Ovaploćenja Boga Logosa, odnosno Njegovog rođenja u Vitlejemu i Njegovog stradanja kao Jagnjeta Božjeg u Jerusalimu, kao i svega onoga što se desilo ne samo u Jerusalimu i Judeji već i u celokupnoj istoriji sveta. U svetlosti Hristovog Vaskrsenja, braćo i sestre, i mi, hristonosni srpski narod, sagledavamo sebe i svoju istoriju. Mi smo krsnovaskrni narod. Sa Hristom stradamo i sa Njim savaskrsavamo. Sva naša istorija je krstonosna i hristovaskrsna, smeštena između Golgote i Vaskrsenja. Prošle godine smo slavili veliki jubilej, Osamsto godišnjicu autokefalnosti naše Crkve. U tom jubileju smo sagledali svu širinu, dubinu i visinu našeg postojanja u proteklih osam stotina godina. Ove, pak, godine Blagosti Gospodnje slavimo 100-godišnjicu obnovljenja statusa Patrijaršije naše Crkve. Posle golgotskog stradanja našeg naroda i naše Crkve u 19. veku i u prvim decenijama 20. veka, mitropolije i eparhije naše Crkve, rascepkane po teritorijama prethodnih carstava i država, sjedinile su se u jedinstvenu Srpsku Pravoslavnu Crkvu, čime je obnovljena naša drevna Pećka Patrijaršija. Bio je to blagoslov Božji našem narodu i našoj Crkvi za naše – do tada neviđeno – stradanje i pokazano trpljenje. Možda ga je najbolje iskazao sveti mučenik đakon Avakum, kada je, odbijajući da se odrekne pravoslavne vere pod pretnjom mučenja i užasne smrti, uskliknuo: „Srb je Hristov, raduje se smrti!” Blagoslovio je Bog naše jedinstvo u borbi za pobedu istine i pravde. Blagodaću Duha Svetoga i snagom nepokolebive vere, nade i ljubavi obnovili smo Pećku Patrijaršiju na čitavom prostoru na kojem žive pravoslavni Srbi, na radost naših predaka, a na ponos svih nas. Prethodno smo, draga deco duhovna, poput drevnog Izrailja, prošli preko golgotâ i strahotâ, preko sinjih mora i morskih dubina, a potom doživeli slobodu i jedinstvo. Naša golgotsto-pashalna istorija nam govori da nikad, pa ni na Veliki Petak, ne smemo gubiti veru i nadu u Boga. Zar 1915. godina nije bila Veliki Petak u našoj novijoj istoriji? Zar 1916. godina nije bila godina naše Albanske Golgote? A zar 1917. godina nije izgledala kao naše pogrebenje i polaganje u ''plave grobnice''? I gle čuda! Već sledeća, 1918. godina, bila je godina naše pobede, naše slobode i našeg vaskrsenja, a 1920. godina – godina naše crkvene i duhovne obnove. Sagledavajući ovo čudesno delo Božje u našoj istoriji, možemo sa Psalmopojcem uzviknuti: veliki si, Gospode, i čudesna su dela Tvoja, i nema te reči koja je kadra da opeva sva čudesa Tvoja! Uistinu su čudesni događaji oslobođenja i ujedinjenja našeg naroda, koji prethodiše obnovljenju našeg crkvenog jedinstva i naše Patrijaršije. Sve nas neumitno podseća na čudesno izbavljenje sinova Izrailjevih iz Misira, njegovo lutanje po Sinaju i ulazak u Zemlju Obećanu. Nažalost, posle svega toga, opet smo se, svojom i tuđom krivicom, našli na istorijskom raspeću, pa milošću Božjom opet vaskrsli... I tako, eto, do naših dana! Dok slavimo Vaskrsenje Hristovo, setimo se, draga deco duhovna, naše braće i naših sestara na našem mučeničkom Kosovu i Metohiji! Pomolimo se za njih da im Gospod podari snage da svojim trpljenjem svih bezakonja i nevolja grade svoje i naše spasenje, da nikad ne izgube veru u krajnju pobedu Dobra i da veruju da je Gospod, Bog milosti i dobrote, uvek sa njima i sa svima koji idu Božjim putevima! Isto tako, braćo i sestre, setimo se naše braće i naših sestara u Crnoj Gori koji trpe veliko bezakonje i nepravdu. Bezakoni ''zakoni'' ukinuše istinu i pravdu u Crnoj Gori. Nekada ponosna i dična Crna Gora, poznata po čojstvu i junaštvu, danas pokušava da našoj Crkvi otme ono što je vekovima bilo njeno, ono što je čitav srpski narod sa svojim vladikama, sveštenstvom i monaštvom gradio i stvarao. Svetinje Crne Gore, mnoge od njih starije od same Crne Gore, jesu svetinje naroda i u njima se poje i pojaće se kroz vekove sveta Liturgija, molitvama svetog Vasilija Ostroškog, svetog Petra Cetinjskog, svetih novomučenika postradalih od nebratske ruke domaćih bogoboraca i molitvama svih svetih ugodnika Božjih. Setimo se danas naše mučeničke braće u Siriji, Iraku i širom sveta, svih koji stradaju zbog ljudske nepravde i pohlepe! Jednu od najlepših i najznamenitijih zemalja sveta – Siriju – zlo i nasilje su skoro uništili. Pomolimo se danas za sve njih i za sve stradalnike da ih Gospod izbavi iz ruku nepravednih ljudi! Danas se posebno sećamo i pozdravom Hristos voskrese srdačno pozdravljamo našu braću i sestre u Ukrajini, na čelu sa njihovim mitropolitom Onufrijem, svim mitropolitima, arhiepiskopima i episkopima, monaštvom i sveštenstvom, koji su žrtve necrkvenog, nesaborskog i samovlasnog delovanja našeg vremena! Pomolimo se za njih koji stradaju i poverimo ih Samom Vaskrslom Hristu Gospodu da ih spasi i izbavi iz ruku bezakonikâ! Draga braćo i sestre i draga deco duhovna, Ovogodišnji Vaskrs dočekujemo i slavimo u teškim uslovima, u nevoljama u kakvima smo ga retko kad u prošlosti dočekivali i slavili. Živimo u danima pandemije koja je iznenada zadesila čovečanstvo. Čitav svet je zahvaćen i ugrožen jednim virusom. Da li će gordi i sebični čovek današnjice izvući ikakav zaključak iz te činjenice? Ili će i dalje, bez pokajanja i bez ljubavi, istrajavati na samoubilačkom projektu stvaranja svog lažnog ovozemaljskog raja u kojem nema mesta ni za Boga ni za čoveka kao bogoliko, duhovno biće? Našavši se u ovakvim nevoljama, moramo učiniti sve da sebi i drugima pomognemo, da razumemo i podržimo napore i programe nadležnih zdravstvenih, sanitarnih i državnih institucija koje ulažu napore kako bi nas zaštitile od zaraze. Možda nam to trenutno teško pada, ali sve što je na opštu korist moramo prihvatiti i podržati, a sebe i svoje ponašanje tome podrediti. Iznad svega, molimo se Gospodu Bogu da nas izbavi od ove epidemije i sličnih opasnosti! Molimo se Bogu, učestvujmo redovno i aktivno u svetoj Liturgiji, kajmo se za svoje grehe i vodimo računa o svome zdravlju i zdravlju drugih! Ovo je prilika da dobro razmislimo sami o sebi i o čitavom svetu. Gle, jedan virus je uzdrmao i bacio na kolena čitav svet i doveo u opasnost zdravlje i živote milionâ ljudi! „Smiri se, gordi čoveče!” – poručio je svojevremeno Dostojevski. Njegova poruka je, rekli bismo, aktuelnija danas nego što je bila tada kada je izrečena. U radosti Hristovog Vaskrsenja imamo sve vas, draga deco duhovna, vas u otadžbini i vas rasejane širom sveta, u svojim molitvama i očinski sve vas pozdravljamo sveradosnim pozdravom:

 

Hristos vaskrse!

 

Dano u Patrijaršiji srpskoj u Beogradu, o Vaskrsu 2020. godine. Vaši molitvenici pred Vaskrslim Gospodom:

Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i Patrijarh srpski IRINEJ

Mitropolit crnogorsko-primorski AMFILOHIJE Mitropolit zagrebačko-ljubljanski PORFIRIJE

Mitropolit dabrobosanski HRIZOSTOM

Episkop šabački LAVRENTIJE

Episkop sremski VASILIJE

Episkop banjalučki JEFREM

Episkop budimski LUKIJAN

Episkop banatski NIKANOR

Episkop novogračaničko-srednjezapadnoamerički LONGIN

Episkop kanadski MITROFAN

Episkop bački IRINEJ

Episkop britansko-skandinavski DOSITEJ

Episkop zapadnoevropski LUKA

Episkop žički JUSTIN

Episkop vranjski PAHOMIJE

Episkop šumadijski JOVAN

Episkop braničevski IGNjATIJE

Episkop zvorničko-tuzlanski FOTIJE

Episkop mileševski ATANASIJE

Episkop budimljansko-nikšićki JOANIKIJE

Episkop diseldorfski i nemački GRIGORIJE

Episkop raško-prizrenski TEODOSIJE

Episkop zapadnoamerički MAKSIM

Episkop gornjokarlovački GERASIM

Episkop istočnoamerički IRINEJ

Episkop kruševački DAVID

Episkop slavonski JOVAN

Episkop austrijsko-švajcarski ANDREJ

Episkop bihaćko-petrovački SERGIJE

Episkop timočki ILARION

Episkop niški ARSENIJE

Episkop Mitropolije australijsko-novozelandske SILUAN

Episkop buenosaireski i južnocentralnoamerički KIRILO

Episkop dalmatinski NIKODIM

Episkop osečkopoljski i baranjski HERUVIM

Episkop zahumsko-hercegovački DIMITRIJE

Vikarni Episkop moravički ANTONIJE

Vikarni Episkop remezijanski STEFAN

Vikarni Episkop mohački ISIHIJE

Vikarni Episkop dioklijski METODIJE

OHRIDSKA ARHIEPISKOPIJA:

Arhiepiskop ohridski i Mitropolit skopski JOVAN

Episkop pološko-kumanovski JOAKIM

Episkop bregalnički MARKO

Vikarni Episkop stobijski DAVID

SVETA TAJNA JELEOSVEĆENjA U MANASTIRU KRKI

Na Veliku sredu (15. 4. 2020.) u manastiru Krki, kao i svake godine do sada, služena je Sveta Tajna Jeleosvećenja. Zbog trenutne situacije, Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim i manastirska bratija za zdravlje svih nas pomolili su se ovaj put bez prisustva vernog naroda.

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U MANASTIRU KRKA

SAOPŠTENjE EPARHIJA SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE
U REPUBLICI HRVATSKOJ
19/03/2020

SVEŠTENSTVU I VJERNOM NARODU SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE U REPUBLICI HRVATSKOJ

U skladu s najnovijim odlukama državnih institucija Republike Hrvatske nadležnim za suzbijanje epidemije prouzrokovane širenjem korona virusa, obavještavamo sveštenstvo i narod Pravoslavne Crkve da se bogosluženja neće prekidati, ali da će od 19. III, pa sve dok nadležni organi ne donesu drugačiju odluku, prisustvo vjernog naroda biti uslovljeno datim okolnostima. Takođe, sve druge crkvene manifestacije i okupljanja se odlažu do daljnjeg. Hramovi će biti otvoreni za ličnu molitvu uz pridržavanje svih neophodnih mjera zdravstvene zaštite.

Pozivamo vjerni narod da se za sve svoje duhovne potrebe obrate svojim parohijskim sveštenicima koji će ih posavjetovati oko svega i pomoći u svemu, a prvenstveno u vezi sa pričešćivanjem u novonastalim okolnostima.

U potpunosti podržavajući sve mjere i napore Vlade kako bi se borba sa zarazom što prije okončala, molimo se Gospodu da podari svima, a prije svega zdravstvenim radnicima, snagu, dobru volju, strpljenje i međusobnu ljubav, znajući da nijedno iskušenje, pa ni ovo, nije veće od duhovnih sila koje nam je Bog podario. Pogotovu nas krijepi saznanje da nas Bog nikad ne ostavlja.

Iskoristimo ovaj trenutak da se intenzivnije pogruzimo u ličnu molitvu i da, suočeni sa svojevrsnom izolacijom, posvetimo novostečeno vrijeme svojim porodicama koje često, opterećeni drugim brigama, zapostavljamo.

U iščekivanju svijetlog Vaskrsenja Hristovog,

 

S blagoslovom Božijim,

 

Mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije

Episkop gornjokarlovački Gerasim

Episkop slavonski Jovan

Episkop dalmatinski Nikodim

Episkop osečkopoljski i baranjski Heruvim

Episkop zahumsko-hercegovački Dimitrije

 

Zagreb, 19. III 2020.

NEDELjA PRAVOSLAVLjA U ZADRU

Svetom Arhijerejskom Liturgijom koju je služio Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim svečano je proslavljena Nedelja pravoslavlja (8. 3. 2020.) u Zadru. Vladika Nikodim tom prilikom se obratio prisutnim vernicima istakavši da smo u ovim nedeljama posta u iščekivanju Praznika nad praznicima i da sada treba da pokažemo da smo dostojni naslednici večnosti i deca naših slavnih predaka koji su se molili Gospodu u istom ovom hramu u kome smo se i mi danas okupili.
„Danas proslavljamo nedelju pobede pravoslavlja nad svim jeresima koju je Crkva odnela još u prvim vekovima hrišćanstva, u vreme velikog gonjenja hrišćana. Tada je ono bilo priznato kao državna religija, ali su se bogoborački carevi borili protiv Crkve i poricali nama hrišćanima pravo da se klanjamo ikonama, moštima i drugim svetinjama. U vreme carice Teodore i njenog sina Mihaila, posle više od sto godina borbe, Crkva je odnela pobedu i sazvan je 7. Vaseljenski sabor kada su donete odluke da se časne ikone i mošti moraju poštovati od svih onih koji nose veliko ime hrišćana.
Iz tog razloga je Crkva odredila da se danas proslavlja ovaj praznik, a mi smo danas mogli da vidimo ovu dečicu koja su nosila ikone kada smo ulazili u hram. Kroz to mi pokazujemo poštovanje prema svetima, a kroz njih i prema Prvoliku koji je sam Gospod naš Isus Hristos, jer jedino njemu priliči služenje, a ikonama i moštima možemo samo da se klanjamo i da se pred njima molimo da budu naši zastupnici pred prestolom Svevišnjeg. Treba da znamo da ta pobeda pravoslavlja potvrđuje da samo to što poznajemo veru ne znači ništa  ako ne živimo zaista hrišćanski, a to podrazumeva da dolazimo u crkvu, da se okupljamo oko naših hramova, da postimo, da se ispovedamo, a posebno da učsetvujemo u Svetim Tajnama čija je kruna upravo Sveta Liturgija poput ove na kojoj smo se danas sabrali. Uz sve to, osnovni preduslov za zadobijanje Carstva Nebeskog je to da imamo ljubavi jedni prema drugima,  da saosećamo sa svojim bližnjima i brinemo se o njima“, rekao je Episkop Nikodim i poželeo svima da izdržimo ovaj put kroz pustinju, kako se naziva ovaj Časni post i da nađemo Obećanu zemlju, tj. da dočekamo taj veliki praznik Vaskrsenja Hristovog radosno i dostojno.

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U MANASTIRU KRKI

PRAŠTAJMO I TRAŽIMO OPROŠTAJ DA BI I NAMA GOSPOD OPROSTIO

U šibenskom Hramu Svetog Spasa Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim danas (1. 3. 2020.) je služio Svetu Arhijerejsku Liturgiju. Uoči Časnog posta on se obratio okupljenom vernom narodu govoreći o praštanju i podvigu koji nas čeka.
„U današnji praznik koji se zove Nedelja praštanja trebalo bi da dobro razmislimo kako smo se ponašali jedni prema drugima, koliko smo se jedni o druge ogrešili i u kojoj meri naša savest može biti mirna pred Gospodom. Nakon toga, trebalo bi da napravimo još jedan korak dalje, a to je da zatražimo oproštaj od onih kojima smo naneli zlo, ne bi li tako i nama nedostojnima i grešnima, Bog Otac oprostio.  Uvek ponavljam i ponavljaću onu nepisanu reč Gospodnju 'video si brata svoga, video si Boga svoga', jer mi možemo da se spasemo samo kroz svoje bližnje i način na koji se odnosimo prema drugim ljudima je ustvari način na koji se odnosimo prema samome Gospodu.
To je ono o čemu treba danas da razmišljamo, a čuli smo iz Jevanđelja da nas Gospod poziva da praštamo i tražimo oproštaj. Sada, kada se pripremamo za Vaskršnji post, treba poseban trud da uložimo da se ni na koji način ne ogrešimo jedni o druge, jer jedino tako treba da dočekamo praznik koji je centar naše vere. Mi, hrišćani, koji smo deca svetlosti, nismo ništa drugo do oni koji veruju u Vaskrsenje i nadaju se životu večnom i zato na svaki način treba da se trudimo da budemo dostojna deca Oca našega Nebeskog. To možemo biti samo ako volimo i pazimo jedni druge, jer naše Spasenje od toga zavisi“, poručio je Episkop Nikodim i poželeo da nam Gospod svima da snage u danima Velikog posta i da u veselju dočekamo Praznik nad praznicima.

EPISKOP BANjALUČKI G. JEFREM U POSETI EPARHIJI DALMATINSKOJ

Njegovo Preosveštenstvo Episkop banjalučki G. Jefrem posetio je juče (25. 2. 2020.) Eparhiju dalmatinsku. U manastiru Krki, zajedno sa tamošnjom bratijom, dočekao ga je Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim i poželeo mu srdačnu dobrodošlicu istakavši da je ovaj manastir mesto i njegovog podviga, te da mu je izuzetno milo što ima priliku da ga upravo na tom mestu ugosti.
„Vi ste svedok nekih drugih vremena, sada već minulih, ali, hvala Bogu, ne i zaboravljenih. Svedok ste na koji način je živela naša Sveta Crkva i kako je živeo naš narod na ovim prostorima. Zahvalni smo Vam što ste došli da vidite kako sada živimo u ovoj našoj miloj Dalmaciji, kako je voleo to da kaže veliki Vladika Milaš  i na koji način se trudimo da očuvamo naše Sveto Pravoslavlje u srpskom narodu ovde“, rekao je Vladika Nikodim i poželeo Episkopu Jefremu da na mnoga i blaga leta pravilno upravlja poverenom mu Eparhijom banjalučkom.
Vladika Jefrem istakao je da je jako radostan što se ponovo nalazi u manastiru Krki, gde je Gospod davno blagoslovio da se osnuje škola i da punim životom živi jaka monaška zajednica.
„I danas je ovo svetilište u koje gledaju i oni koji su ostali i oni koji su otišli i zato bez obzira koliko je teško, budite radosni i ponosni. Znajte da ste od Boga, Svetog Save i naše Crkve privilegovani da budete ovde, na prvoj liniji odbrane naše vere, gde se osmišljavaju naša prošlost, istorija, a ako Bog da i naša budućnost. Krka je za relativno kratko vreme dala Crkvi na desetine Episkopa, a ta svetla tradicija nastaviće se i dalje, sveštenoslužitelji će izlaziti odavde i ubuduće. Želim Vam uspeha, dragi Vladiko, poštujem Vašu žrtvu, ljubav i dobrotu i molim Vas da istrajete pod teretom svoga krsta, jer koliko je krst težak, toliko ga je časnije nositi. Neka Bog da nastavnicima koji vode ovu decu, a i učenicima takođe, puno snage, optimizma i volje“, poželeo je Episkop banjalučki.
On je istakao da je posle dugo vremena došao da vidi manastir Krku i milu mu Dalmaciju, jer je Krka ostala u srcu svima koji su u njoj ikad bili kao snaga sa kojom nose svoje poslušanje.

SVeTa ARhIjeReJsKa LiTuRGiJa
U mAnasTIRu KRka

Posjeta splitsko-dalmatinskog župana Srpskoj pravoslavnoj crkvenoj opštini splitskoj

Župan splitsko-dalmatinske županije, gospodin Blaženko Boban, posjetio je u utorak, 18. 2. 2020. godine, prostorije Srpske pravoslavne crkvene opštine splitske. U pratnji domaćina, jereja Milana Kadijevića i jereja Mladena Skopljaka, župan je obišao kapelu i nedovršeni hram Svetog Save, informišući se o životu pravoslavne zajednice u Splitu, postojećem stanju kapele i istoriji izgradnje hrama. Pored jereja Crkvene opštine splitske, ispred srpske nacionalne manjine u splito-dalmatinskoj županiji, župana su dočekali i predstavnici Vijeća srpske nacionalne manjine (VSNM), na čelu sa predsjednikom županijskog VSNM, gospodinom Božidarom Simićem.
Splitsko-dalmatinski župan i predstavnici Crkvene opštine splitske složili su se o neophodnosti dalje saradnje, a u duhu razvoja multikulturalnosti i promovisanja pravoslavne zajednice u Splitu. Ova posjeta je, na određeni način, bila uzvraćanje gostoprimstva na prijem koji je župan Boban upriličio za predstavnike Crkvene opštine splitske i VSNM 28. januara ove godine, u prostorijama Splitsko-dalmatinske županije.

EPISKOP NIKODIM: LjUBAV I PRAŠTANjE SU IMPERATIV ZA HRIŠĆANE

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas (16. 2. 2019.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru Lazarici. U ovu nedelju koja je posvećena bludnom sinu verni narod se okupio uz svoga Episkopa kako bi uzneo molitvu Gospodu u svetom sabranju.
Iz današnjeg Jevanđelja smo čuli kako je jedan otac imao dva sina, a jedan mu je zatražio da mu da polovinu imanja koje bi mu trebalo pripasti po nasledstvu i otišao u daleku zemlju, dok je drugi sin ostao sa ocem. Kada je otišao od kuće, taj sin je propio svo imanje, združio se sa najgorom vrstom ljudi  i kada je ostao bez ičega zaposlio se kod nekog bogatog čoveka. Kako je nastupila velika glad on nije imao šta da jede, nego je jeo od roščića koje jedu i svinje dok nije u jednom trenutku shvatio da negde ima oca koji ga voli, iako je otišao iz njegovog naručja. Tada odluči da se vrati kući, a njegov otac, kada ga je video kako dolazi iz daleka, pritrčao mu je i ništa ga nije pitao, već ga je samo primio u zagrljaj. Sin mu tada reče: „Oče, zgreših Nebu i tebi, nisam dostojan nazvati  se sinom tvojim“, a otac mu ništa ne odgovori nego naredi slugama da ugotove tele ugojeno, da mu daju prsten na ruku i da se raduju i vesele svi. Time je pokazao da mu vraća dostojanstvo koje je imao pre nego što je postao izgubljen. Kada je to sve čuo njegov brat, sin koji je svo vreme bio pored oca, on se naljuti i reče kako za njega otac nikad nije takvo nešto učinio, a on je bio uvek uz njega i nije ga napuštao. Milostivi otac na to mu reče: „Sine! Ti si svagda sa mnom i sve je moje tvoje. Trebalo se razveseliti i obradovati, jer ovaj brat tvoj mrtav beše i ožive; i izgubljen beše i nađe se.“
„U ovoj priči opisan je upravo onaj Otac koji je Otac svih nas, koji je jedini milostiv i voli sve nas koje je stvorio, to je Otac 'koji je tako zavoleo ovaj svet da je i Sina svoga jedinorodnoga dao da svako ko veruje u Njega ne pogine, nego da ima život večni'. Njemu je najvažnije da svako od nas pokaže da želi da bude u naručju Očevom i zato je odmah pritrčao svom izgubljenom sinu koji se vratio. Ovo se odnosi upravo na ovaj svet i sve one koji ne žele da žive po Jevanđelju, ne žele da budu u naručju Očevom, nego su otišli daleko, ali kada shvate da imaju Oca koji ih voli i vrate se u naručje Njegovo, On ih prihvata sa bezgraničnom ljubavlju, širi ruke i prima ih u zagrljaj. On prihvata i drugog sina koji nije mogao da shvati da i njegov zabludeli brat ima pravo da bude kraj Oca, a to pokazje našu palu prirodu zbog koje smo često nemilostivi prema svojim bližnjima i ne znamo da im oprostimo i da ih posmatramo sa ljubavlju. Praštanje i ljubav su imperativ za nas hrišćane, jer nam je zadato da se spasavamo jedni kroz druge i da volimo čak i onoga ko nam je zlo naneo.
U doba kada je Gospod hodio zemljom i kada ga je u svoje naručje primio Simeon Bogoprimac, čiji pomen takođe danas proslavljamo, neki ljudi su se sablaznili od Gospoda, a mnogi su u Njega poverovali upravo zato što su Ga videli kako hodi među Njima. Oni su bili svedoci toga velikog dela kada je Gospod, zadržavši svoju božansku prirodu, poprimio na sebe i čovečansku prirodu u svemu, osim greha i kroz to nas podigao i dao dokaz ljubavi toj milostivog Oca“, rekao je Episkop dalmatinski. On je takođe čestitao današnju slavu ocu Simonu, namesniku manastira Lazarice, i poželeo mu da dugo u radosti slavi svoje krsno ime, ovaj veliki dan za njega i njegovu porodicu, ali i za sve nas koji se okupljamo tim povodom i radujemo jedni drugima.

SRETENjE U ŠIBENIKU

Svetom Arhijerejskom Liturgijom u šibenskom Hramu Svetog Spasa svečano je proslavljen praznik Sretenja Gospodnjeg. Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim obratio se vernom narodu sa nekoliko reči o današnjem prazniku.
„Kada su Presveta Bogorodica i Josip četrdeset dana nakon rođenja odveli Gospoda u hram, tamo ih je čekao taj pravedni starac Simeon koji je primio Gospoda u svoje naručje i rekao: 'Sada otpuštaš s mirom slugu Svojega, Gospode, po reči svojoj, jer videše oči moje spasenje Tvoje'. Tako i mi, draga braćo i sestre, kada dolazimo u hram treba da primimo Gospoda u svoje naručje i da u tom trenu mislimo samo o toj molitvi koja se čita.
Dok smo ovde na zemlji, mi možemo Gospoda da vidimo najviše u svojim bližnjima kojma nas je On blagoslovio. Da bismo se spasli treba da osećamo ljubav prema njima i da im praštamo ako su se nešto ogrešili o nas, ne bi li Gospod tako oprostio i nama“, poručio je Episkop dalmatinski.
Ovom prilikom, Vladika je čestitao ocu Vladimiru Vukosavljeviću, koji je šibenski paroh, svojevrsan jubilej, jer je danas navršeno tačno dvadeset godina od njegovog rukopoloženja u sveštenika. „Želim sve da vas zamolim da se molite za njega, da uspe da iznese to veliko breme koje je na taj dan uzeo na sebe i da i dalje nastavi da se moli Gospodu za sve nas“, rekao je Episkop Nikodim i poželeo ocu Vladimiru da na duga i blaga leta uspešno obavlja svoju svešteničku dužnost.

SLAVA BOGOSLOVIJE SVETA TRI JERARHA

Na dan kada proslavljamo Sveta Tri Jerarha (12. 2. 2020.), u manastiru Krki je služena Sveta Arhijerejska Liturgija kojom je načalstvovao Njegovo Preosveštenstvo Episkop niški G. Arsenije, a sasluživali su gospoda Episkopi bihaćko-petrovački Sergije, osečkopoljski i baranjski Heruvim i dalmatinski Nikodim. Povodom ovog velikog praznika koji je slava krčke bogoslovije okupio se veliki broj vernika i uvaženih gostiju, a svima njima na Svetoj Liturgiji obratio se Episkop Sergije. „Učeći nas toj nepresušnoj ljubavi koju je sam Gospod Isus Hristos predao svojim učenicima, a preko kojih je ona došla i do nas, bogonosni Apostol kazuje da se sećamo svojih starešina koji nam propovedaše reč Božiju. Pred nama se ne nalazi samo jedan lik, već blagodatni izvor trojice velikih istočnika bogoslovstvovanja, mudrosti i ljubavi Božije. Danas proslavljamo velika svetila pravoslavlja, te bogonosne muževe koji se javiše u teška vremena Crkve Hristove, ne samo da blagoveste reč Gospodnju, nego da svojom mudrošću i znanjem stanu smelo pred sva iskušenja i odupru im se. Vreme njihove bogoslovske delatnosti bilo je smutno za jedinstvo pravoslavne vere, sa svih strana navalio je demon noseći u sebi jeres i pogrešna učenja. Danas proslavljamo tri jedinstvene ličnosti koje su imajući istog Duha u sebi i noseći ime Hristovo u srcima svojim objavili ovome svetu volju Božiju. Imajući u sebi svetovnu mudrost ispunjenu filozofskim razmišljanjem njihove ličnosti krasilo je strogo monaško isposničko nastrojenje, ne manjkajući mu pritom ljudskog trpljenja niti ispravne duhovne vlasti. Sve ove vrline naizgled nespojive božanska mudrost sabrala je u jedno sačuvavši sve one karakteristike koje su ih ukrašavale, dodajući na to sve blagodat vršenja Tajne nad Tajnama, one u koju i anđeli Božiji žele da zavire, a koja se zove Liturgijom. Mi svi sabrani na ovom svetom mestu danas, pod svodovima ovog znanja Božijeg bivamo uzneseni u realnost Carstva Nebeskoga koja nam se otkriva Duhom Svetim na božanstvenoj trpezi. na kojoj sve biva izrečeno samim Gospodom, a ono prineseno od naših darova postaje dar Božiji nama, Njegovo Telo i Njegova Krv koji nam se daju radi ostvarenja zajednice sa Njim. Slaveći pastirsku i bogoslovsku delatnost Svetog Vasilija Velikog, Episkopa kapadokijskog, mi slavimo i oštroumnog Grigorija, velikog bogoslova, a pažljivo slušajući medotočno slovo zlatoustih usta, bivamo unešeni u realnost Carstva Božijeg. Za nas koji se iz dubine duše molimo za ostvarenje predvečnog Božijeg plana domostroja Spasenja to nije ništa strano, već jedan pokazatelj da je Bog sa nama i to vidljivo, u obliku hleba i vina koji natprirodno postaju Telo i Krv Gospodnja. Poruka koju mi danas možemo da pošaljemo ovome svetu kome velika stradanja i previranja tek predstoje, ograničava se na poruku Carstva Nebeskoga koja se izliva sa prestola slave Božije. Sveta Tri Jerarha, nebeski zastupnici ovoga učilišta, takođe nam donose liturgijsku pouku koja izlazi iz usta trojice mudrih filozofa i bogonosnih sveštenoslužitelja, a koja se na koncu sadrži u kretanju ka Hristu“, rekao je Episkop bihaćko-petrovački. Nakon Svete Liturgije priređena je svečana Akademija koju su svojim trudom obogatili učenici bogoslovije „Sveta Tri Jerarha“ i deca iz kluba „Dalmatinsko Kosovo“. Tom prigodom Episkop Nikodim čestitao je svima ovaj divni praznik i zahvalio Vladikama Arseniju, Sergiju i Heruvimu na njihovom trudu i želji da učestvuju u današnjem slavlju. „Nadam se da će nam oni često dolaziti i donositi nam blagoslove svetinja iz njihovih krajeva, a pre svega da će nastaviti da nam donose radost, jer smo mi, kao hrišćani, pozvani pre svega da širimo radost. To nam je ostavio sam Gospod čije su prve reči nakon Vaskrsenja bile: 'Radujte se!' To su nam ostavili i svi iz likova svetih, kao što su i Sveta Tri Jerarha koja danas proslavljamo, a takođe i naši slavni preci, da se okupljamo oko svojih crkava i radujemo se jedni drugima“, poručio je Episkop dalmatinski. On je zahvalio na dolasku svima koji su svoji prisustvom uveličali ovaj dan, kaluđerima iz drugih Eparhija, predstavnicima drugih bogoslovija, predstvanicima političkih struktura Republike Hrvatske i svim vernicima koji su danas na ovom svetom mestu.

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U ŠIBENIKU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas (9. 2. 2020.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Šibeniku. Mnoštvu vernika koji su se ovim povodom okupili u Hramu Svetog Spasa Vladika se obratio rekavši da smo se na ovaj dan sabrali da proslavimo praznik smirenja.
„Jedan čovek koji je bio carinik u jevrejskom narodu došao je u hram u isto doba kada se tamo nalazio jedan farisej. U to vreme carinici su bili ljudi koji su od naroda uzimali porez i to ne samo ono što je država propisala, već onako kako su oni hteli, grabeći pritom što više za sebe. Sa druge strane, fariseji su bili verska struja koja se smatrala poznavaocima zakona i uopšte primerom dobrog i bogougodnog života.
Iz današnjeg Jevanđelja čuli smo kako upravo taj farisej govori:' Hvala Ti, Bože što nisam kao bludnici, kao kradljivci i otimači, što nisam kao ovaj carinik koji se nalazi iza mene'. U isto vreme taj carinik, znajući kako su se u tadašnje vreme carinici odnosili prema narodu i znajući samoga sebe, što je najbitnije, rekao je: 'Bože, milostiv budi meni grešnome' i kroz to je pokazao mnogo veće smirenje nego farisej i molio od Gospoda oproštaj za svoje grehe. On je želeo da promeni sebe i da kroz to pokajanje zadobije Gospoda, dok farisej nije sagledao svoje biće i svoj odnos prema drugima, već je pokazao najgoru gordost govoreći samom sebi da je bolji od drugih i da zato zaslužuje Carstvo Nebesko mnogo više od njih.
Nažalost, često se i mi više upodobljavamo ovome fariseju nego cariniku, koji je bio primer smirenja i pokazao kako treba da pogledamo u svoja srca i da nam ne bude bitno kako to drugima izgleda. Upravo kada ostanemo sami sa sobom i sa Gospodom treba da razmišljamo na koji način treba da se popravimo, kako smo svi mi ustvari mali pred Bogom i koliko nam je potrebna Njegova pomoć da se spasemo.
Kako je to lepo rekao jedan kaluđer iz Rusije koji je veliki prijatelj srpskog naroda, otac Ignjatije Šestakov da je taj farisej imao mogućnost, kao i svi, da izabere – ili biti ili izgledati – a on je izabrao kako izgledati. Mi ne treba da se ugledamo na njega i da gledamo kakvi su oni pored nas, već treba da vidimo sebe. Ne treba da sudimo o svojim bližnjima, jer svi mi dobro znamo da ne možemo da se spasemo jedni bez drugih, niti možemo da se upodobimo Gospodu ako u svojim bližnjima ne vidimo samo dobro, a kako se to kaže u Bibliji 'sve što stvori Gospod vide da je dobro'.
Ljudi koji su sa nama i koji se trude, pa čak i oni koji su van Crkve i ne veruju, takođe su naši bližnji i mi, poučeni Jevanđeljem, u njima treba da vidimo samo dobro i da se nadamo da će i oni na neki način zadobiti milost Božiju“, rekao je Episkop Nikodim i poručio da samo ako opraštamo dužnicima svojim i volimo jedni druge možemo da se nadamo Carstvu Nebeskom.

proslava svetog save u zadru

SVetI SaVa U BENkOVcU

SVETI SAVA U SPLITU

U splitskoj kapeli posvećenoj Svetom Savi, na dan kada praznujemo ovog velikog svetitelja (27. 1. 2020.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju. Nakon Svete Tajne Pričešća Vladika se obratio prisutnim vernicima rekavši: „Iz današnjeg čitanja Apostola čuli smo kako apostol Pavle govori o Gospodu 'takav vam prvosveštenik trebaše', a isto tako iz Jevanđelja smo mogli čuti priču koja govori o dobrom pastiru i kakav on treba da bude, da on treba na sebi da nosi svaku dušu izmučenu, napaćenu, da se brine o svakoj ovci koja je izgubljena i da je nađe, tj. da on treba da razmišlja o spasenju svake duše. E, takvoga prvosveštenika i mi smo se danas okupili da proslavimo, takvoga pastira je Bog dao nama kao ukras. On je blagoslovio nama Srbima da za prvosveštenika imamo onoga ko je utemeljio Crkvu Hristovu u našem narodu i pokazao nam na koji način treba da verujemo i živimo da bismo zadobili Spasenje. Svetosavlje podrazumeva našu pravoslavnu veru i jevanđeljski način života koji nije nimalo lak, jer 'Carstvo se Nebesko na silu zadobija', a to za nas znači da u svakom trenutku centar našeg života treba da bude Gospod, jer je on jedini koji može da nam pruži utehu, da nas uzdigne i spase. To ne možemo bez svetih Njegovih, a 'divan je Gospod u svetima Svojim' i jedan od njih je upravo naš Sveti Sava čiji spomen danas proslavljamo. Okupili smo se danas ovde da učestvujemo u Svetim Tajnama kao hrišćani, kao ljudi, jer smo na prvom mestu pozvani upravo na to, da budemo ljudi, da budemo oni koji su spremni da oproste, ne bi li tako i nama Gospod oprostio. Jako je teško oprostiti nekome ko nam je činio zlo, ali jedino tako možemo u miru dolaziti u Crkvu i moliti se Gospodu, jer ako nismo u miru jedni sa drugima, onda nismo u miru ni sa Gospodom. Sveti Sava nam je i ovde dao primer mireći svoju zavađenu braću, utabao nam je stazu i pokazao da jedino kroz pomirenje i brigu o drugima možemo zadobiti Carstvo Nebesko. Još jedan važan pojam za sve hrišćane je radost. Prva stvar koju je Gospod rekao svojim apostolima nakon Vaskrsenja bila je: 'Radujte se!' i zato smo mi hrišćani pozvani da budemo radosni poput dece i da se ugledamo na njih. Nas Gospod oslobađa i daje nam da budemo radosni i kao takvi mi bismo trebali da radimo na tome da se tamo gde živimo osećamo slobodnima i da nemamo potrebu da krijemo svoje srpsko poreklo i pravoslavnu veru. Pozvani smo na to da se ne stidimo svog identiteta, ne da ga namećemo drugima, već da budemo ponosni na svoj rod i na to što smo deca Svetoga Save, onoga ko je uvek pokazivao samo ljubav gde god je krenuo“, rekao je Episkop dalmatinski i čestitao svima današnju slavu.

Svetosavska akademija u Kninu

U organizaciji Eparhije dalmatinske i Srpskog kulturnog društva „Prosvjeta“ u nedelju (26. 1. 2020.) je u Kninu tradicionalno održana svečana Svetosavska akademija. Bogatim kulturno-umetničkim programom obeležen je ovaj praznik poznat kao školska i dečija slava. Učenici bogoslovije „Sveta Tri Jerarha“ horskim pevanjem su ovom događaju dali posebno svečan ton, a svojim izvođenjima obogatili su ga članovi kluba „Dalmatinsko Kosovo“ i KUD „Bukovica“ iz Kistanja. Svoj doprinos dala su i deca iz Knina, Benkovca i Obrovca koja su za ovu priliku, uz pomoć svojih veroučitelja, pripremila prigodne recitale.
Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim započeo je svoju besedu stihovima iz pesme „Ko udara tako pozno“ pesnika Vojislava Ilića: „Vekovi su prohujali i mnogi će jošte proći, al' to dete jošte živi, jer njegova živi slava, jer to dete beše Rastko, sin Nemanjin, Sveti Sava!“
„Draga braćo i sestre, vekovi su zaista prohujali otkako je Sveti Sava otišao na Svetu Goru, prezreo je carske dvore, lagodan život  i napustio sve i to samo iz jednog jedinog razloga – da bi zadobio Hrista, da bi postao kaluđer i upodobio se svim svetima, kao što se i mi danas trudimo da sledimo Hrista. Kada je Crkva odlučila da ga postavi za prvog Arhiepiskopa srpskog, on se vratio nazad u Srbiju gde je organizovao Crkvu i postao onaj koji nam je kroz svoj život i podvig zacrtao šta bismo i mi kao pravoslavni hrišćani trebali da budemo.
Sveti Sava nas uči da Hristos treba da nam bude centar života i jedino merilo, da o Njemu treba da razmišljamo svakim danom i svakim dahom svojim. Samo tako ćemo biti dostojni da se nazovemo decom Svetog Save i naših slavnih predaka koji su nam ostavili ove velelepne crkve i groblja koja nas pozivaju da se tu okupljamo i sećamo svih onih koji su živeli u ovim krajevima. Da bismo bili istinski učenici Gospodnji, moramo da budemo ljudi, kako je to rekao naš veliki patrijarh Pavle, moramo da se brinemo jedni o drugima, posebno, jer imamo mnogo onih koji su napušteni i sami i pozvani smo, i kao ljudi i kao hrićani, da imamo ljubavi prema njima. Nadasve, ono što je najteže, pozvani smo da praštamo svima, pa i neprijateljima našim, da se molimo za njih, jer će nas samo po tome poznati da smo istinski učenici Njegovi.
Sveti Sava je pre svega praznik dece, svi mi smo pozvani na to da budemo poput njih, ali kako kaže Mali Princ, odrasli su zaboravili kako je to biti dete. Odrasli znaju da zaborave da deca razgovaraju sa anđelima i ovaj svet vide drugačijim očima. Tako mi često umemo da osudimo one koji su radosni kao deca i kažemo da su oni za nas ludi, a to ne bismo smeli, posebno zato što hrišćanstvo podrazumeva da smo svi mi ludi za ovaj svet, da mu ne pripadamo, jer hrišćani 'nisu od ovoga sveta'.
Mi koji nosimo veliko ime hrišćana trebali bismo da se radujemo svakim dahom svojim i da budemo propovednici Vaskrsenja, a to podrazumeva da budemo radosni i razigrani kao deca i da tu radost širimo svima. Gospod kaže da će Carstvo Nebesko naslediti samo oni koji su kao deca i zato smo pozvani da budemo istinski učenici Svetoga Save koji je osnivao škole, bolnice i utvrdio nas u hrišćanstvu“, rekao je Episkop Nikodim i svoju besedu završio pozdravom uvaženim gostima koji su svojim prisustvom umnogome uveličali ovaj svečani trenutak.
Uz reči zahvalnosti Vladika je pozdravio gradonačelnika Knina g. Marka Jelića, saborskog zastupnika g. Borisa Miloševića, a takođe i sve prisutne, naglasivši da bez svih njih ne bi bilo ni svega ovoga, jer samo zajedno možemo očuvati našu tradiciju, kulturu i svetkovine.

U ŠIBENIKU SVEČANO PROSLAVLjEN PRAZNIK SVETOG SAVE

U nedelju uoči Savindana (26. 1. 2020.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Šibeniku. Hram Svetog Spasa ovoga dana krasilo je mnoštvo dečice koja su zajedno sa svojim porodicama došla na ovo sveto mesto da proslave svoju slavu. Za ovu priliku, uz pomoć svoga veroučitelja oca Dušana Vukovića, oni su pripremili prigodne pesme i recitacije kojima su na svoj dečije iskreni način od srca odali počast prvom srpskom Arhiepiskopu i prosvetitelju.
Nakon Svetog Pričešća Episkop Nikodim čestitao je praznik svim vernicima i istakao da su upravo deca najbolji primer kome svi treba da težimo, jer je i Gospod rekao da će jedino oni koji su poput dece naslediti Carstvo Nebesko.
„Danas smo se okupili u ovom našem divnom hramu da bismo, na prvom mestu, proslavili veliko ime Gospoda Boga i Spasa našega Isusa Hrista, da bismo Mu se pomolili, da bismo se gledali licem k licu i učestvovali u Svetim Tajnama. Pored toga, mi sada počinjemo da proslavljamo praznik jednoga od najvećih svetitelja za naš srpski rod, onoga koji je bio osnivač naše Svete Crkve i koji je nama Srbima utemeljio ono što treba da budemo. To je put koji je on izabrao, a mi treba da sledimo kako bismo bili dostojni tog velikog imena hrišćana, koje nije tako lako nositi u ovo naše doba.
O njegovom životu znamo mnogo, poznato je da je bio carski sin koji je prezreo krunu i lagodan život, napustio sve i otišao da posveti svoj život Bogu. Kada ga je Sveta Crkva izabrala da bude prvi Arhiepiskop srpski, on se vratio sa Svete Gore, osnovao našu Srpsku Crkvu, pomogao braći da vladaju i mirio ih, a to je i nama jako potrebno, da se mirimo, da imamo ljubavi jedni prema drugima, a isto tako da živimo u miru i sa onima koji nisu našega roda i naše vere. Ono najteže na šta nas Jevanđelje poziva je da oprostimo jedni drugima, pa i onima koji su nam zlo činili i da se kroz to nadamo da će i nama Bog oprostiti naše grehe. Upravo to je ta svetosavska vera, ona nije vera u naciju već u živoga Boga koji nam je dao postojanje, priveo nas u ovaj svet i koji je Sebe unizio da bi nas uzvisio. Naše je da živimo jevanđeljski, jer ćemo samo kroz to pokazati da smo sinovi Svetlosti i da smo dostojna deca Svetog Save, prvog srpskog Arhiepiskopa“, poručio je Vladika.
Za svu dečicu koja su danas prisustvovala Svetoj Liturgiji Eparhija dalmatinska i Srpsko narodno vijeće obezbedili su prigodne poklone, a u šibenskom parohijskom domu priređeno je posluženje za sve prisutne. Svečanom skupu prisustvovali su šibensko-kninska dožupanica gđa Anja Šimpraga i gradonačelnik Šibenika, g. Željko Burić  koji je svim pravoslavnim vernicima čestitao ovaj praznik ističući da je posebno ponosan na odličnu saradnju gradskih vlasti i Eparhije dalmatinske, te da se nada da će ovaj odnos u budućnosti još više napredovati.

PRosLaVa svEToG SaVe u KNInu

PRosLaVa svEToG SaVe u pAĐEnAma

SVEČANA SVETOSAVSKA AKADEMIJA

U kninskom veleučilištu „Marko Marulić“u nedelju (26. 1. 2020.) od 18 časova biće održana svečana Svetosavska akademija. Dođite da zajedno uživamo u bogatom programu i odamo počast svetitelju koji je zadužio srpski rod.

VLADIKA NIKODIM: PRIPREMIMO U SVOJIM SRCIMA STAZE DA PRIMIMO U NjIH GOSPODA

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas (19. 1 2020.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Šibeniku. Proslavljanje Bogojavljenja okupilo je u Hramu Svetog Spasa mnoštvo vernog naroda, a svima njima Vladika se obratio kratkom besedom o suštini ovog praznika.
„Danas smo čuli iz Jevanđelja o tom događaju koji se zbio kada je Gospod hodio među ljudima, a nebesa su se otvorila i iz njih se čuo glas koji reče: 'Ovo je Sin Moj ljubljeni koji je po Mojoj volji', a Duh Sveti sišao je u obliku goluba. Iz toga vidimo da je to delo Gopsoda našega Isusa Hrista koji je došao u ovaj svet zarad našega spasenja upravo bilo po volji Očevoj i uz saglasnost Duha Svetoga, jer je 'Bog tako zavoleo ovaj svet da je i Sina Svoga Jedinorodnoga dao da svako ko veruje u Njega ne pogine, nego da ima život večni'.
Ovaj događaj današnji jedna je od potvrda toga spasenja i Božije ljubavi prema nama, ljudima i čitavom ovom svetu. Bog nam je kao ukras dao svu prirodu, mora, zemlju i kamen naš koji imamo mi ovde u Dalmaciji. Blagoslovio nas je onakvom zemljom kakvom je i On hodio, maslinama, vinogradima, smokvama, smiljem i raznim drugim darovima. Mi, kada se okupljamo na današnji praznik, kada dolazimo u Crkvu, okupljamo se upravo da bismo svojim učestvovanjem u Svetim Tajnama na neki način Njemu prineli prinos i pomolili Mu se za čitavu tvorevinu i sve što nam je darovao.
Znamo iz Jevanđelja da Sveti Jovan Krstitelj kaže: 'Pripremite put Gospodnji, poravnite staze Njegove' (Mk 1,3). I mi bismo trebali, kao oni koji se nadaju milosti Božijoj, da u svojoj duši i svojim srcima pripremimo staze da primimo samoga Gospoda, ne bismo li, kako to kaže Sveti Atanasije Veliki i mi postali 'bogovi po blagodati'. Po prirodi ne možemo postati bogovi, ali po blagodati možemo ako se upodobimo Gospodu, a osnovni preduslov za to je da imamo ljubavi prema čitavoj Božijoj tvorevini“, poručio je Episkop dalmatinski.

SVETA LITURGIJA U DRNIŠU

Na dan kada proslavljamo uspomenu na Svetog Vasilija Velikog (14. 1. 2020.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je Svetu Liturgiju u drniškom Hramu Uspenja Presvete Bogorodice. Vladika je prisutnim vernicima čestitao Božić i istakao koliko je važno da se u ove praznične dane okupljamo u našim svetim crkvama.
„Danas smo proslavili spomen na jedan događaj iz života Gospoda našega Isusa Hrista, a to je Obrezanje Hristovo u hramu u Jerusalimu. Isto tako, proslavili smo jednog velikog ugodnika Božijeg, Svetog Vasilija Velikog, čiju smo Liturgiju danas služili. Svima je nama poznato da je 'Gospod tako zavoleo ovaj svet da je i Sina Svog Jedinorodnoga dao da svako ko veruje u Njega ne pogine, nego da ima život večni', a On koji je ravan Ocu u svemu, koji je sam Bog, odlučio je da se ponizi toliko, da se ovaploti u Marije Djeve i da preuzme na sebe ljudsku prirodu i sve ljudske odlike, osim greha. Ušavši u ovaj svet zarad nas i našega Spasenja On je nas oslobodio svakoga greha i svega čemu jedan čovek može da robuje na ovome svetu 'koji u zlu leži' i darovao nam je ono čemu se svi nadamo, a to je život večni i Carstvo Nebesko. Upravo ka tome mi treba da težimo i da svaki dan svoga života razmišljamo o Gospodu, da On bude centar našeg života i da se jedni drugima radujemo, jer samo kroz tu radost i ljubav koju imamo jedni prema drugima, pa čak i prema neprijateljima našim, će nas poznati da smo istinski i pravi učenici Gospoda Boga i Spasa našega Isusa Hrista“, poručio je Episkop Nikodim i pozdravio prisutni narod jednim od najradosnijih hrišćanskih pozdrava – HRISTOS SE RODI!

SABOR PRESVETE BOGORODICE U KNINU

Drugog dana Božića, kada praznujemo Sabor Presvete Bogorodice, Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Kninu. Vernici su se danas tradicionalno okupili uz svog Episkopa u Hramu Pokrova Presvete Bogorodice, a on im je na početku svoga obraćanja čestitao Božić i pozdravio ih jednim od najradosnijih hrišćanskih pozdrava – HRISTOS SE RODI! „Po običaju, sabiramo se na svetoj Liturgiji u Kninu na ovaj dan kada je naša sveta Crkva odredila da se proslavlja Sabor Presvete Bogorodice, da se okupljamo i molitvama obraćamo onoj majci koja je u ime ljudskoga roda pristala da primi u svoju utrobu samoga Gospoda Boga i Spasa našeg i da On kroz nju uđe u ovaj svet. Ona je u ime nas rekla Gospodu 'evo sluškinje Tvoje, neka bude po reči Tvojoj' i tako je Gospod kroz nju došao da nas spase, a ona je kao prava majka čitavog svog života išla tiho uz Njega. I nakon što se uznela na nebo, ona je neko ko je nama, pravoslavnim hrišćanima, jedna od najvećih uteha, ona koja pred prestolom Svevišnjega, pred licem svoga Sina uvek zastupa nas, grešne i male. Ona zastupa sa svojim molitvama nas koji smo 'mala braća Hristova', jer Gospod je došao u ovaj svet upravo zarad nas malih, ne radi velikih i silovitih, već je došao smireno, kao Bog koji želi Spasenje svima, koji voli čoveka i ovaj svet“, rekao je Vladika Nikodim i poželeo da se na mnoga i blaga leta okupljamo u ovom svetom hramu i proslavljamo ovaj praznik, jer kada smo na bogosluženjima mi se radujemo jedni drugima i sabiramo se blagodaću Duha Svetoga.

boŽiĆ u benkovcu

BAdNje vEČE I BOŽIĆ U ŽAgROviĆU

BOŽIĆ u KnINu

BOŽIĆ u ŠIbeNiKu

BADnje VeČE u ŠIbenIkU

Večernjom službom u Sabornom hramu svečano je obeleženo Badnje veče u Šibeniku. Mnoštvo vernika iz grada i okoline sabralo se uz svoga Episkopa i zajedno krenulo u susret prazniku Rođenja Gospoda Boga i Spasa našeg, Isusa Hrista.
Uz veliku radost zbog današnjeg okupljanja Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim poručio je prisutnom narodu da je sam Bog odlučio da postane čovek, da uđe u ovaj svet i ovaploti se od Marije Deve zarad nas i našega spasenja.
„Presveta Bogorodica, kojoj je posvećen ovaj naš lepi hram, pristala je da zarad čitavog ljudskog roda u svoju utrobu primi samoga Boga. U to doba Marija i Josip su bežali i kada su stigli blizu grada Nazareta ušli su u jednu štalu gde su čuvane ovce i tu se rodio Onaj koji je odlučio da privede nas Spasenju. Rodio se na tako smiren način da bi nam pokazao da dolazi kod malih, da dolazi da spase čitavu tvorevinu za čiju je krunu postavio upravo nas, ljude. Da bismo bili dostojni Spasenja i mi treba da pokažemo svoj trud, treba da dolazimo u Crkvu, da postimo, ispovedamo se i pričešćujemo, a iznad svega da imamo ljubavi jedni prema drugima i da kroz tu ljubav pokažemo 'da smo istinski učenici Njegovi'. Pozvao bih vas da sutra u isto ovako velikom broju dođete na Božićnu Liturgiju, jer je taj liturgijski čin nešto najspasonosnije i najveće na šta nas Gospod poziva“, poručio je Episkop Nikodim.
Povodom nemilih događaja u Crnoj Gori Vladika je pozvao sve vernike da se mole Gospodu za prevazilaženje tih iskušenja u kojima se nalaze naš narod i naša Sveta Crkva.
„Upravo sada, u ovo vreme gonjenja mi treba da im pomognemo moleći se da oni koji bi trebali da budu našega roda ne budu oni koji otimaju svetinje koje su mesta okupljanja i radovanja, mesta na kojima nas sabira Duh Sveti. Isto tako, želim da vas ohrabrim da se osećate slobodno da budete to što jeste, jer nas koji smo hrišćani oslobađa upravo Hristos. On je došao na ovaj svet i hodio među ljudima po zemlji koja je veoma slična ovoj našoj koja je blagoslovena vinogradima, maslinom i smokvama, a nadasve ljudima koji su radosni i veseli bez obzira na to u kakvom se političkom okruženju i stanju društva nalaze. U ovo Božično vreme posebno smo pozvani da čuvamo mir i ljubav, da se radujemo jedni drugima i molimo se Gospodu, te da kroz to nasledimo Carstvo Nebesko“, rekao je Episkop dalmatinski.

BAdNje VeČE I BOŽIĆ U ZaDRU

BADnji daN U ManasTiRu KrkI

SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA
SVOJOJ DUHOVNOJ DECI
O BOŽIĆU 2019. GODINE
I R I N E J
PO MILOSTI BOŽJOJ

PRAVOSLAVNI ARHIEPISKOP PEĆKI, MITROPOLIT BEOGRADSKO-KARLOVAČKI I PATRIJARH SRPSKI, SA SVIM ARHIJEREJIMA SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE – SVEŠTENSTVU, MONAŠTVU I SVIM SINOVIMA I KĆERIMA NAŠE SVETE CRKVE: BLAGODAT, MILOST I MIR OD BOGA OCA, I GOSPODA NAŠEGA ISUSA HRISTA, I DUHA SVETOGA, UZ RADOSNI BOŽIĆNI POZDRAV:

MIR BOŽJI – HRISTOS SE RODI!

I ove godine Gospodnje, slaveći preslavno Ovaploćenje Sina Božjega, Gospoda našega Isusa Hrista, jedinog Novog pod Suncem, svi hitamo ka hramu Božjem, da se saberemo oko Bogomladenca, Prečiste Bogomatere i Uvekdjeve Marije i pravednoga Josifa.
To činimo da bi se naše duše zagrejale rečima svetoga Jevanđelja o istinitom događaju Očovečenja i rođenja Spasitelja našega, Bogočoveka Isusa Hrista, kada su Njemu, Bogomladencu klicala Nebesa i Zemlja: Slava na visini Bogu i na Zemlji mir, među ljudima blagovoljenje!
O tom jedinstvenom i preslavnom Događaju u istoriji i u svima svetovima, naš sveti crkveni pesnik slavoslovi:
„Prašni Adam najpre pričesnik blagodatnog nadahnuća beše, pa lukavstvom zmijinim podanik propasti posta, no znamo da se radi njega Reč saobrazi ljudima.
Djevo, Ti pređe granice smrtnih bića rodivši prevečnu Reč Koja izvole da prođe kroz Tebe, zapečaćeni Kivot, o nesagorivi Kivote i Kupino.
Ti, Bog mira, posla nam Angela Velikoga Saveta Tvojega da nas miroše, i k svetlosti bogopoznanja nas upućuje.
Gde se mnogo razbuja greh, Ti pruži neopisivu blagodat, pa svi postasmo naslednici Višnje svetlosti.”
Svojoj duhovnoj deci, našem i danas mnogostradalnom srpskom narodu u Otadžbini i rasejanju, mi, njegovi duhovni pastiri, želimo da se blagočestive misli i osećanja i ovoga Božića obilno i trajno usele u nas i da se sav naš život zbiva u Bogu sa svima svetima. Tako, dakle, da hodimo i pred licem Svetoga Save i svih srpskih svetitelja i prosvetitelja naše svete autokefalne Srpske Crkve. Glavno je brinuti o tome kako ćemo živeti, eda bismo i sve naše svete pretke mi imali na svojoj strani na Hristovom pravednom Sudu. Eda bi nas oni priznali za svoje sledbenike. Eto nam svete dužnosti našeg postojanja!
Draga naša duhovna čeda, učinimo sve što do nas stoji da višak naših svakovrsnih dobara bude na popunjavanje manjka kod onih naših bližnjih koji se nuždavaju u pomoći svih vrsta, a najviše u našem bratoljublju. Božanstveni Maksim Ispovednik nas tako i poučava: „Nastojmo da trezvenoumnim promišljanjem ujednačimo neravnomernost prirode, i onim čime obilujemo, dopunimo nedostatke jedni drugih“. To je ugodno Ovaploćenom Sinu Božjem, Koji se poistovetio sa najmanjima i najsiromašnijima. Zato, ko njima čini, Njemu čini. Zar Bogomladenac nije došao pre svega da nahrani sva usta i da uteši sva naša srca?
Ako se već Hristos radi nas ovaplotio i postao Bogomladenac, umro i vaskrsao, zar sva naša delatnost u svetu, kao odgovor i uzdarje Njemu, ne bi trebalo da nas krasi i čini ugodnima Bogu? Svima nam je za to potrebno smirenje i svest da smo mi saradnici Božji i ukrasitelji Crkve.
Ako sav svet leži u zlu strasti i grehova, a stvarno leži, onda nijedan čovek da ne uzima učešća u njemu, to jest u delima tame! Na nebeski poredak stvari zavetovali smo se mi hrišćani, a ne na poredak bez Božjih nebesa i uprkos nebesima. U skladu sa jednom pronicljivom reči, u vezi sa temom slobode, recimo da smo mi slobodni onoliko koliko smo slobodni od greha i tek kao takvi slobodni smo za bogoopštenje. Sa toga stajališta polazeći, i pokajanjem i smirenjem se utvrđujući, mi ćemo moći da uzrastamo i u Božjim vrlinama. Moći ćemo da Duhom Svetim poprimimo crte Hristovoga Lika kroz tvorenje bogougodnih dela. Tako ćemo plodove vrlina ubirati sa Gospoda Isusa Hrista kao sa Drveta Života našega, – postavljenoga usred Crkve kao Raja Sladosti, – pa se Njime hraniti i u vremenu i u večnosti.
Glavna poruka i ovogodišnjega Božića treba da glasi da pravoslavnu veru treba čuvati i sačuvati po svaku cenu. A naše pravoslavno crkveno Otkrivenje i Sveto Predanje nas uče da je bogougodno ispovedati veru u Ovaploćenoga Sina i Logosa Božjega, Hrista Bogočoveka, i zajedno sa tim veru u Presvetu Trojicu! To daje videlo našem hodu po tami ovoga sveta, ogrezlog u grehu. Od te crkvene vere zavisi naše poimanje i usvajanje svetlog Lika Gospodnjeg, savršene mere svih stvari – Isusa Hrista, Spasa našega. U Kojem uzrastamo i Čijem se slavnom Drugom dolasku nadamo. Od celovitosti crkvene vere pravoslavne konačno zavisi i opstanak celokupne tvorevine. Tako onda iz te pravoslavne vere proishodi i mogućnost našeg najpotpunijeg bogoopštenja i bogopričastija u središtu našeg postojanja: u Svetoj Liturgiji. Kroz nju naša Pravoslavna Crkva živi i najpotpunije svedoči o našoj zajednici sa Bogomladencem Hristom.
Naša sveta dužnost jeste da nosimo krst istorijskih događaja i iskušenja u svim pomesnim Crkvama kao zajedničkim. Ali je sveta dužnost i obaveza i svih pomesnih pravoslavnih Crkava da jedna drugu poštuje i uvažava. Dakle, poslenike u Vinogradu Gospodnjem, ma koliko oni bili zaslužni, treba podsećati da se ništa ne čini bez sloge i jedinstva sa svima ostalima; ništa na silu, da se ne bi cepala Hristova nerukotvorena riza, odnosno da se ne bi skrnavio u nama Lik Bogomladenca Hrista. Svuda, dakle, da važi pravilo lečenja sebe i drugih na blag, istinit i svetootački način.
U našem ovogodišnjem božićnom obraćanju, upućenom našoj vernoj svetosavskoj deci, podsećamo da ne smemo zaboraviti našu Staru Srbiju (Kosovo i Metohiju). Prema toj svetinji treba da se ophodimo kao prema srpskoj zavetnoj misli, reči i nasleđu – neodvojivim od našeg narodnog bića. Jer, upravo su o tome svojom krvlju svedočili horovi srpskih mučenika i novomučenika svih vekova. Danas na Božić najsvečanije pomenimo kosovske, jasenovačke, donjogradinske, i mučenike sa svih ostalih stratišta. Mi im se za pomoć molimo da i sami lično ispovedimo svoju crkvenu pravoslavnu veru u Bogomladenca Hrista, do samoga kraja, ne bojeći se da o njima svedočimo pred svima.
Životni problemi čoveka naše današnjice, a, izgleda, i budućnosti, često nas obeshrabruju, pa i iznenađuju. I naš srpski čovek danas kao da je odlučio da činjenjem čedomorstva doprinese da se na Strašnom Božjem Sudu, čovečanstvo pojavi podeljeno, tako da jedan deo, po brojnosti ubijene dece, preovlada nad brojem drugog dela dece koja su se rodila i dobila priliku da žive. Kako sa tom činjenicom izići pred Bogomladenca Hrista, pred Njegovu Bogomater, Prisnodjevu Mariju, i pred sve svete, najbolnije je od svih naših pitanja sada i ovde!
Očigledno da postoji i spremnost ustrojitelja novoga sveta da nam iz naših ruku istrgnu naš osveštani život u svakom pogledu, pa i u pogledu samih polova i hrišćanskoga braka, i da nas uvedu tamo
kamo ljudska misao i reč, delo i ljudska noga dosad nisu kročili. Ipak, i o tome postoji reč ohrabrenja Bogomladenca Hrista: „Kakva je korist čoveku ako sav svet zadobije, a duši svojoj naudi?” Jedna duša koja se kaje i spasava pretežnija je od celoga sveta.
Dovodeći u organsku vezu praznovanje Božića i Bogojavljenja, kao što to sa pravom čine naši ikonografi i freskopisci, recimo i mi u zaključnoj reči naše božićne Poslanice ovo:
Spasitelj naš Gospod Isus Hristos je zakoračio u ovaj svet onako kako je u drevnosti zakoračio u Jordan. Tada, dok je Jovan polagao svoju ruku na Njega, sav greh je pobegao od Njega, poput vode reke Jordana. To isto se dešavalo dok su apostoli, episkopi i sveštenici kroz vekove polagali svoje dlanove na glave svih nas ljudi koje su oni krštavali i na put oboženja izvodili. Blagodatni oganj – od koga trepere heruvimi – i mi smo primili u svetoj Tajni krštenja, u toj banji ponovnoga rođenja u Hristu vodom i Duhom. Tako smo mi postali lučenosci vere u Sina Božjega i Bogomladenca Hrista, dobivši po daru i mogućnost da sa Njim i večno carujemo.
Zato je veoma važno kako ćemo mi živeti i celokupno naše potomstvo i na čemu će ono graditi dom svoga sveukupnog hrišćanskog postojanja. Da li na vodi, pesku, slami, ili na Hristu, Krajeugaonom Kamenu Crkve i Doma Boga i Oca našega Koji je na nebesima? Jer, sva naša dela će na kraju biti ispitana ognjem blagodati Božje!
Samo blagodatnim ognjem proverena dela, uključujući i sve ljude lično, pokazaće i dela i nas opravdanima ili osuđenima. Pokazaće sve nas ljude kao pravu ili odmetnutu decu Boga i Oca, braću Jedinorodnog Sina i Bogomladenca, i sasude Gospoda Duha Svetoga! Da li će i nas pokazati kao verne poklonike Trojice Jednosušne i Ravnomoćne, Sapoštovane i Saproslavljane?
Mi, sabrani oko Bogomladenca u Pećini Vitlejemskoj, takođe želimo da se nađemo u Očevom naručju!
Neka bi zato i sve naše domove zagrevala, i u Duhu Svetom veselila, nebozemna himna Bogomladenca: Slava na visini Bogu i na Zemlji mir, među ljudima dobra volja!

MIR BOŽJI, HRISTOS SE RODI!

Dano u Patrijaršiji srpskoj u Beogradu, o Božiću 2019. godine.
Vaši molitvenici pred Bogomladencem Hristom:

ARHIEPISKOP PEĆKI,
MITROPOLIT BEOGRADSKO-KARLOVAČKI
I PATRIJARH SRPSKI I R I N E J
Mitropolit crnogorsko-primorski AMFILOHIJE
Mitropolit zagrebačko-ljubljanski PORFIRIJE
Mitropolit dabrobosanski HRIZOSTOM
Episkop šabački LAVRENTIJE
Episkop sremski VASILIJE
Episkop banjalučki JEFREM
Episkop budimski LUKIJAN
Episkop banatski NIKANOR
Episkop novogračaničko-srednjezapadnoamerički LONGIN
Episkop kanadski MITROFAN
Episkop bački IRINEJ
Episkop britansko-skandinavski DOSITEJ
Episkop zapadnoevropski LUKA
Episkop žički JUSTIN
Episkop vranjski PAHOMIJE
Episkop šumadijski JOVAN
Episkop braničevski IGNjATIJE
Episkop zvorničko-tuzlanski FOTIJE
Episkop mileševski ATANASIJE
Episkop budimljansko-nikšićki JOANIKIJE
Episkop diseldorfski i nemački GRIGORIJE
Episkop valjevski MILUTIN
Episkop raško-prizrenski TEODOSIJE
Episkop zapadnoamerički MAKSIM
Episkop gornjokarlovački GERASIM
Episkop istočnoamerički IRINEJ
Episkop kruševački DAVID
Episkop slavonski JOVAN
Episkop austrijsko-švajcarski ANDREJ
Episkop bihaćko-petrovački SERGIJE
Episkop timočki ILARION
Episkop niški ARSENIJE
Episkop Mitropolije australijsko-novozelandske SILUAN
Episkop buenosaireski i južno-centralnoamerički KIRILO
Episkop dalmatinski NIKODIM
Episkop osečko-poljski i baranjski HERUVIM
Episkop zahumsko-hercegovački DIMITRIJE
Vikarni Episkop moravički ANTONIJE
Vikarni Episkop remezijanski STEFAN
Vikarni Episkop mohački ISIHIJE
Vikarni Episkop dioklijski METODIJE
OHRIDSKA ARHIEPISKOPIJA:
Arhiepiskop ohridski i Mitropolit skopski JOVAN
Episkop pološko-kumanovski JOAKIM
Episkop bregalnički MARKO
Vikarni Episkop stobijski DAVID

EPISKOP NIKODIM: PODRŽIMO JEDNI DRUGE MOLITVOM

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je u nedelju Otaca (5. 1. 2020.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Imotskom.  Tom prilikom, on se obratio vernom narodu imotskoga kraja poželevši im sve najbolje od Gospoda u ove dane kad smo u iščekivanju jednog od najradosnijih praznika.
„Želim vam da Božić proslavite u miru i radosti i da se svi zajedno nadamo blagoslovu Božijem. U ove dane uvek se sećamo onoga prvoga dela Gospodnjeg u ovome svetu, a to je samo rođenje Gospodnje i kroz to ulazak spasenja svima nama. Gospod je, ostavši Bog, uzeo prirodu ljudsku i rodio se od Marije Deve, u pećini, smireno, onako kako priliči onome koji želi spasenje drugima. On je unizio sebe i postao čovek da bi kroz sva svoja dela na ovome svetu uzdigao ljude, tako da i mi, po rečima Svetoga Atanasija Velikog, možemo da postanemo bogovi po blagodati. A mi treba da se upodobljavamo Gospodu, da mu se molimo i dolazimo u naše svete hramove. Kroz molitvu mi treba da se sećamo svojih otaca i praotaca, kao što smo u današnjem Jevanđelju čuli kako se nabrajaju oci i praoci Gospodnji. Upravo to je nama uputstvo, kada se kroz čitanje Jevanđelja sećamo predaka Gospoda našega Isusa Hrista po Njegovoj majci, a tako isto i mi treba da se sećamo u molitvi i naših predaka koji su dizali svete hramove, okupljali se u njima, radovali se jedni drugima i kroz to davali svoj prinos Gospodu“, rekao je Vladika.
On je istakao da mu je posebno drago što smo se danas u Imotskom sabrali u ovako velikom broju i što zajedno iščekujemo praznik Rođenja Gospoda našeg Isusa Hrista.
„Danas smo ovde, u blizini manastira u Crnogorcima koji je posvećen Svetom Vasiliju Ostroškom, i osećam potrebu da vas zamolim da u svojim molitvama pominjete našu braću u Crnoj Gori, da im Gospod pomogne da sačuvaju naše svetinje od svakoga zla koje ih je snašlo u ove predbožićne dane, kada bi svi trebali da se radujemo i kada bi sve trebalo tokom posta da tihuje i da u miru dočekamo veliki predstojeći praznik Rođenja Gospoda i Boga i Spasa Našega Isusa Hrista. Nažalost, zlo se dešava i mi smo svedoci toga u ovom vremenu, ali digao se narod u Crnoj Gori, nisu se digli na pobunu silom, nego molitvom i kroz to su pokazali da su verni učenici Hristovi, da se brinu i mole za svoje svetinje, za svoje Spasenje i Spasenje svih nas. Vidite da je i u današnje doba Crkva progonjena, iako bi ta država trebala da bude država pravoslavnih, ali i pored toga želi da Crkvu podjarmi sebi i sve sebi prisvoji. Zato jedni druge moramo uvek da podržimo molitvom, a posebno našu braću progonjenu u Crnoj Gori i da se molimo Gospodu, Presvetoj Bogorodici i Svetome Vasiliju Ostroškom da urazumi te ljude koji žele zlo Crkvi i da dođe mir kakav treba i da bude u ove Božićne dane“, poručio je Episkop Nikodim.

RAsPoReD BOGOSLuŽEnJa ZA BOŽIĆ
U EpARHijI DALmaTiNSkoJ

 

 


APELI 

::..::

 

APEL ZA OBNOVU KROVA
MANASTIRA KRKE

 

::..::


PREOBRAŽENJE 2015
MANASTIR KRKA

::..::

CRKVE I MANASTIRI
EPARHIJE DALMATINSKE

::..::

KALENDAR

ČASOPISI
EPARHIJE DALMATINSKE

::..::


Eknjige
Eparhije dalmatinske

::..::

 


JASENOVAC
NAJSTRAŠNIJI LOGOR SMRTI

::..::

EPARHIJSKA RADIONICA

::..::

 



Projekat Rastko

Svetosavlje.org

 


WALLPAPERS

 

   

АRHIVA VIJESTI 2019. GODINE

АRHIVA VIJESTI 2018. GODINE

АRHIVA VIJESTI 2017. GODINE

АRHIVA VIJESTI 2016. GODINE

АRHIVA VIJESTI 2015. GODINE

АRHIVA VIJESTI 2014. GODINE

АRHIVA VIJESTI 2013. GODINE

АRHIVA VIJESTI 2012. GODINE








   
   

* КОНТАКТ :_: KONTAKT *
:  :  :
Copyright © 2004, 2005 SPC Dalmatinska Eparhija.

Designed by SeRGio