asw
 
   


ENGLISH PAGES


ПОСЛЕДНИЕ
НОВОСТИ
 

::..::


ВОДИЧ
TOURIST GUIDE

::..::

POSJETITE NAS NA
FACEBOOKU
EPARHIJA DALMATINSKA

::..::

400 godina Bogoslovije Sveta Tri Jerarha
Himna bogoslovije

::..::


VIRTUALNA ŠETNJA EPARHIJOM
DALMATINSKOM

 

 

::..::


PRILOZI NOVOM STRADANJU EPARHIJE DALMATINSKE


REČ O NOVIM
BOGOHULNICIMA


::..::


FOTO ARHIV
EPARHIJE DALMATINSKE

::..::

::..::

DIGITALNE BROŠURE
DALMATINSKIH MANASTIRA

MANASTIR KRKA

MANASTIR KRUPA

MANASTIR DRAGOVIĆ

::..::


 sv. Sava
BESEDA O PRAVOJ VERI

::..::

 


SIMO MATAVULJ
PILIPENDA
(pripovetka)

::..::


Episkop Fotije
VAPAJ IZ DALMACIJE


 

 

Obijen pomoćni objekat pri hramu Sv.mučenika Kirika i Julite u Karinu Donjem

U Ponedeljak 24.04.2017.god.nadležni sveštenik je zatekao ne radosno djelo pored Crkve u Karinu Donjem. Počinitelj je razbio vrata  na pomoćnom objektu ( prostorija za paljenje svijeća pri hramu Sv. mučenika Kirika i Julite. O ovom  događaju je obaviještena nadležna policija koja je izvršila uviđaj. Ovaj događaj u Karinu Donjem pored Svetog hrama je na isti način bio provaljen  i prošle godine.

KOLIKO JE STARA ISTOČNA PRAVOSLAVNA CRKVA

 

 

 

VASKRŠNjI PONEDELjAK U MANASTIRU KRUPI

 

Na Vaskršnji ponedeljak (17.04.2017.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru Krupi. On je pozdravio sve prisutne i zaželeo im srećan ovaj divni i veliki praznik koji čini da svako od nas lakše nosi svoj krst. "Sve muke su lakše ako imamo veru u Vaskrsenje Hristovo. Tako i mi ovde sabrani u manastiru Krupi treba da proslavimo 700 godina od osnivanja ovoga svetog manastira koji se ne bi sve te godine mogao održati bez vere u Vaskrsenje. Ovdašnji narod koji je iznedrio ovu svetinju išao je uskim putem i kada smo bili u nevoljama i padali pod krstom uvek smo se uzdizali i vaskrsavali“, rekao je Episkop Fotije. Vladika je objasnio da nije čudo što se Gospod Hristos svojim učenicima u raznim prilikama javljao 40 dana posle vaskrsenja. Predanje govori da je Adam bio u raju 40 dana pre nego što je pao, a Gospod se 40 dana javlja i onda se uznosi na Nebo na praznik Vaznesenja, da nas privede Carstvu Nebeskom koje je naša istinska otadžbina. Time on ispravlja Adamov greh i zato se naziva Novi Adam. Stari grci nisu mogli da razumeju Boga koji je uzeo na sebe ljudko telo, jer su materiju tela smatrali nečim zlim i nižim. Oni su kroz filozofiju došli do zaključka da Bog postoji i da je stvorio svet, ali nisu mogli da poveruju da je On postao čovek. Sa druge strane Judeji nisu verovali da je moguće da Boga koji je ceo svet stvorio Svojom rečju neko razapne na krstu i nisu shvatali da Hristos dobrovoljno strada radi nas, da bi pobedio smrt koja je čoveku najveći neprijatelj. „Hristos je na krstu izgledao bespomoćno, prezren i ostavljen od svih, međutim posle trećeg dana vaskrsava iz mrtvih i dolaze na grob žene mironosice, kasnije i apostoli i cela jerusalimska crkva. Do dana današnjeg mi živimo to vaskrsenje, jer bez njega ne bi bilo ničega osim groblja na zemlji. Mi se na Liturgiji pričešćujemo vaskrslim Hristom i na taj način predokušamo tajnu Vaskrsenja svako prema svojim mogućnostima i svom duhovnom stanju, ali nam ona ipak nekako izmiče, jer nas Bog privodi sebi i želi da stalno uzrastamo u Bogopoznanju. Naš podvig je da svakodnevno na bogosluženjima susrećemo vaskrsloga Hrista da bismo živeli realnost Vaskrsenja i išli putem večnoga života“, poručio je Episkop Fotije.

Beseda

link for download: here

VASKRS U EPARHIJI DALMATINSKOJ

Najveći hrišćanski praznik Vaskrsenje Hristovo svečano je proslavljen širom Eparhhije dalmatinske u svim crkvenim opštinama i manastirima. Na Vaskrs Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G.G. Fotije služio je vaskršnje Jutrenje i Svetu Liturgiju u manastiru Krki.

Na Svetoj Liturgiji pročitana je vaskršnja poslanica Njegove Svetosti patrijarha srpskog G.G. Irineja i svih arhijereja SPC-e u kojoj je naglašeno da svi treba da živimo u duhu vaskrsenja i da je Vaskrs pobada dobra nad zlom i života nad smrću.

Posle Svete vaskršnje Liturgije pripremljeno je posluženje za sve vernike koji su ove godine praznik Vaskrsa proslavili na svenoćnom bdeniju u manastiru Krka.

VELIKA SUBOTA U VRLICI

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije služio je danas (15.04.2017.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Vrlici. On je pozdravio sve prisutne u Crkvi Svetog Nikolaja, a posebno Čuvare Hristovog groba, koji se na ovaj dan tradicionalno uvek vraćaju u svoju postojbinu, Vrliku. „Usled tragičnog rata koji nas je zadesio vi ste se preselili u  Batajnicu, ali se molimo Bogu da ne zaboravite nikada svoje korene i svoje svetinje u Dalmaciji. Danas smo čuli prvo Vaskrsno Jevanđelje, Gospod Isus Hristos je pobedio smrt, najvećeg neprijatelja ljudskoga roda. On je time pobedio greh, satanu i svako zlo i darovao nam život večni. To u toku čitave godine predokušamo na našim bogosluženjima, a posebno na velike praznike Božić i Vaskrs kada se punoća vere doživljava u celosti“, rekao je Episkop Fotije i poručio da od ovoga dana teba da živimo duhom vaskrsenja. Nije slučajno da se upravo na Veliku subotu pojavljuje Blagodatni oganj, pravoslavnom Patrijarhu u Jerusalimu, već se time pokazuje da je u pravoslavlju Duh Sveti koji se tada javlja u vidu blagodatne svetlosti. O ovome treba da svedočimo svetu i zato je veliko delo Čuvara Hristovog groba, jer oni čuvaju tradiciju  koja je potekla iz Jerusalima, ali i dalmatinsku tradiciju i predanje. Razni običaji koji se neguju u ovim krajevima čuvaju sveto pravoslavlje i veoma su važni, posebno za mlade generacije koje danas vode razne struje, dok nas Crkva sve vraća grobu Hristovom, ali i vaskrsenju. „Jako je značajno što smo se sabrali ovde danas da pokažemo ljubav koju gajimo jedni prema drugima i prema svim ljudima dobre volje bez obzira na veru i naciju, jer pravoslavlje nikada ne deli već svima i svakome blagovesti Hristovu pobedu nad smrću krstom i vaskrsenjem“, naglasio je Vladika Fotije.

Beseda

link for download: here

 

 

JUTRENjE VELIKE SUBOTE U MANASTIRU KRKI

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije služio je danas (14.04.2017.) Jutrenje Velike subote u manastiru Krki. Kako se približavamo najradosnijem hrišćanskom prazniku kojim proslavljamo Vaskrsenje Hristovo pravo je vreme da se u što većem broju saberemo na bogosluženjima i zablagodarimo Gospodu koji je radi nas podneo neizmernu žrtvu. Episkop Fotije će u manstiru Krki služiti Vaskršnju Liturgiju koja počinje sutra u ponoć sa nadom da će se što više vernika skupiti u ovoj, ali i drugim svetinjama Eparhije dalmatinske da u miru i radosti zajedno slavimo.

Srpska Pravoslavna Crkva svojoj duhovnoj deci
o VASKRSU 2017. godine

IRINEJ

 

po milosti Božjoj
pravoslavni Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i Patrijarh srpski, sa svim Arhijerejima Srpske Pravoslavne Crkve – sveštenstvu, monaštvu i svim sinovima i kćerima naše svete Crkve: blagodat, milost i mir od Boga Oca, i Gospoda našega Isusa Hrista, i Duha Svetoga, uz radosni VASKRŠNjI pozdrav:

 

HRISTOS VASKRSE!

Hristos vaskrse iz mrtvih,
smrću smrt porazivši
i onima koji su u grobovima
život darovavši
(tropar Pashe).

Draga braćo i sestre,
Vaskrs je najveći hrišćanski praznik, praznik vere, života i svakog blagoslova Božjeg. Sva naša vera je u Vaskrsu i Vaskrs u veri. Otuda sveti apostol Pavle, učitelj naroda, koga slobodno možemo nazvati i najvećim propovednikom Vaskrsenja, Hristovog i našeg, jasno kaže: „Ako Hristos ne ustade, uzalud vera vaša“, a odmah potom dodaje: „Ali je Hristos ustao iz mrtvih, te postade Prvenac onih koji su umrli“ (I Kor. 15, 17-20). Vera u Vaskrsenje Hristovo suština je apostolske propovedi i učenja, temelj Crkve, njenog bogosluženja i bogoslovlja.
U Svetom Pismu, kako Starog tako i Novog Zaveta, Vaskrsenje je centralna tema. O njemu se govori u dva međusobno povezana smisla: kao sveopštem vaskrsenju mrtvih na kraju ljudske istorije (Is. 26, 19) i Vaskrsenju Hristovom, predskazanom od starozavetnih proroka (Ps. 15, 10), a utvrđenom kroz propoved svetih apostola (Dap. 2, 23-24).
Stari Zavet nam na mnogo mesta, svojim jezikom i praslikama, govori o vaskrsenju. O njemu svedoči prorok David u svojim Psalmima (Ps. 15, 9; 16, 15). Mnogostradalni Jov vapije Bogu verom u vaskrsenje: „Znam da je živ moj Iskupitelj i da ću opet u ovom telu videti Boga“ (Jov. 19, 25-27). Prorok Jona je praobraz tridnevnog Vaskrsenja Hristovog (Mt. 12, 40). Najpoznatija vizija vaskrsenja mrtvih u Starom Zavetu data je u Knjizi proroka Jezekilja: on, nadahnut Duhom Božjim, vidi kako oživljavaju suhe kosti i kako se svaka oblači u svoje ljudsko telo (Jez. 37, 1-10). To viđenje je ispunjavalo srca svih verujućih Judeja Starog Zaveta i bilo je neodvojivo od vere u dolazak Mesije i u Njegovo Vaskrsenje (Is. 53, 10).
Novi Zavet je, sa druge strane, sav u tajni Krsta i Vaskrsenja Hristovog. To nam potvrđuju sveti jevanđelisti potresnim opisom poslednjih događaja iz Hristovog života koji su se zbili u Jerusalimu: Njegovog izvođenja na sud pred Pilata, Njegovog Raspeća, Njegove smrti na krstu, ali i Njegovoga slavnoga Vaskrsenja (Mt. 27-28; Lk. 23-24). Prve koje su se udostojile da postanu svedoci Vaskrsenja Hristovog bile su žene mironosice (Mk. 16, 1-2), a potom sveti apostoli i punoća rane Crkve. Njima se pridružuju ranohrišćanski mučenici i svi potonji mučenici i novomučenici, istinski svedoci Vaskrsenja Hristovog, kao i Oci Crkve, koji nam kroz svete sabore, kroz nikeo-carigradski Simvol vere i kroz svoje dogmatsko učenje ostaviše veru u vaskrsenje. Crkva je svedok da je Hristos sa nama u vekove (Mt. 28, 20). Ona to posebno svedoči svetom Liturgijom, koja se vrši u spomen „smrti i Vaskrsenja Hristovog“. U svetoj Liturgiji nam se kroz sveto Pričešće daruje Vaskrsli Hristos. Zato budimo deca Vaskrsenja! Živimo Vaskrsenjem Hristovim i ne dozvolimo da nas, po rečima svetog apostola Pavla, išta odvoji od ljubavi Njegove (Rim. 8, 35)!
Veliki ruski starac, sveti Serafim Sarovski, tokom čitave godine je sve hodočasnike u svom manastiru pozdravljao rečima: „Hristos vaskrse, radosti moja!“ Da bismo to duhovno stanje dostigli, po rečima svetog vladike Nikolaja „moramo svojim životom celivati Raspeće Hristovo, ne radi običaja već kao svoje sopstveno, i rane Njegove kao svoje rane“.
Sa tugom i bolom u srcu moramo reći da današnji svet ne ide putem vaskrsenja već više putem smrti i beznađa. Kada to kažemo, imamo na umu podatak da i u Srbiji svake godine umire po jedan veliki grad zbog smrtnosti mnogo veće nego što je rađanje. Taj podatak je razlog za plač i ridanje, ali i alarm za uzbunu. Mora se nešto učiniti da se taj put smrti zaustavi. „Rahilja oplakuje decu svoju i neće se utešiti, jer ih nema“ (Mt. 2, 18). Čedomorstvo je svagda i svugde, pa i u našem narodu, smrtni greh koji vapije nebu. Prestanimo ubijati svoju sopstvenu decu u utrobi! I ona imaju pravo na život i na vaskrsenje. Pitamo se gde su vajni „borci za ljudska prava“ da zaštite najslabije, a to su još nerođena deca u utrobi svojih majki. Iziđimo, braćo i sestre, iz zemlje greha i smrti, kao starozavetni Izrailj iz Egipta, i Bog će nas blagosloviti svakim blagoslovom duhovnim, da bismo bili Narod Boga Živoga. Neka radosni plač novorođene dece nadjača bespomoćne krike smrti! Neka Srbija – i sav svet – ponovo postane velika Kolevka! Vratimo se veri u život, vratimo se Vaskrsenju!
Draga braćo i sestre, sveta Pravoslavna Crkva je naša duhovna Majka. Ona brine o svojoj deci bez obzira na to gde ona žive i raspinje se sa svojim sinovima i kćerima da bi svi zajedno dostigli u Vaskrsenje. Radujmo se sa radosnima i tugujmo sa onima koji tuguju, noseći bremena jedni drugih, jer ćemo tako ispuniti zakon Hristov (Gal. 6, 2)! Sveti starac Sofronije (Saharov) kaže da držanje zapovesti Božjih razapinje u nama starog čoveka i vaskrsava novoga, sazdanog po liku Boga, Tvorca i Spasitelja našega. Sveti Vasilije Veliki takođe, u istom duhu, govori o preobražavajućem značaju posta i kaže da anđeli Božji zapisuju imena onih koji drže ceo Veliki post jer se oni tim postom odriču zemaljskog i prolaznog da bi zadobili večno i neprolazno, a to je vaskrsenje. Držeći zapovesti Božje, mi izražavamo i potvrđujemo svoju ljubav prema Hristu (Jn. 14, 15), ali i prema svojim bližnjima (Mt. 22, 40).
Današnji svet je uveliko prihvatio drugu filosofiju, filosofiju širokog puta koji vodi u propast (Mt. 7, 13). Hrišćanske vrline pokušavaju se zameniti prividnim humanizmom i lažnom duhovnošću Dalekog Istoka. Sve lažne religije i parareligije, filosofije i lažne filosofije, ideologije i moderne mitologije i same robuju smrti i ljudska bića osuđuju na smrt ukoliko veruju da je čovek „biće za smrt“, a ne biće za život večni, pogotovu pak ukoliko podstiču ljude na ubistva i samoubistva, trenutna (u ratu i u krvavim „mirnodopskim“ obračunima) ili produžena (razuzdanim življenjem u svakom poroku, osobito robovanjem drogi). Živimo u vremenu kada se zlo pokušava proglasiti dobrom, a dobro zlom, greh pak, po rečima svetog starca Pajsija Svetogorca, nečim modernim i prihvatljivim. Omladini se umesto primera vrline i čestitosti nude idoli i antiheroji, neposlušnost roditeljima i odbacivanje svakog autoriteta. Velika je odgovornost Crkve, ali i svih prosvetnih institucija ove zemlje, jer treba pomoći omladini da pronađe put autentičnog života i vaskrsenja. Poučavajmo decu da budu slična jevanđelskom mladiću koji je pitao Gospoda: „Šta da radim da bih zadobio život večni?“ A taj mladić je od Hrista dobio odgovor: „Drži zapovesti!“ Eto puta spasenja, eto vaskrsenja!
Očinski pozivamo sve one koji su se iz nekog razloga odvojili od Jedne, Svete, Saborne i Apostolske Crkve da se vrate u njeno okrilje. Strašan je greh raskola i jeresi. Po svetim Ocima, ni mučenička krv ga ne može oprati. Oprostimo jedni drugima radi Vaskrsenja i ponovo postanimo braća u svetoj Crkvi, jedinoj Lađi spasenja!
Vaskršnjim pozdravom pozdravljamo svu našu duhovnu decu u Otadžbini i rasejanju i molimo se da Vaskrsli Gospod svima daruje radost Vaskrsenja. Posebno pozdravljamo naš narod na raspetom Kosovu i Metohiji, neodvojivom delu Srbije, čije svetinje su čuvari ne samo srpskoga Pravoslavlja nego i hrišćanstva u Evropi. Kosovo je bilo i ostaće naše jer Bog nije u sili nego u pravdi i moćan je da nam vrati ono što nam se na silu pokušava oduzeti.
Neka sa ovim praznikom Vaskrsa vaskrsne i Srbija, i vasceli srpski rod, kako su govorili naši narodni pesnici. Daj Bože da ljudi koji vode i čuvaju državu budu nadahnuti duhom Vaskrsenja i duhom vere u pobedu dobra nad zlom! Neka Vaskrsli Gospod, Pobeditelj smrti i Životodavac, daruje svako dobro Svome Narodu, što će reći svemu rodu hrišćanskom i pravoslavnom, i svim ljudima dobre volje, da bi svi zajedno predokusili radost budućeg veka, radost vaskrsenja i večnoga života!

Hristos vaskrse!

Vaši molitvenici pred Raspetim i Vaskrslim Gospodom
Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i
Patrijarh srpski IRINEJ
Mitropolit crnogorsko-primorski AMFILOHIJE
Mitropolit zagrebačko-ljubljanski PORFIRIJE
Episkop šabački LAVRENTIJE
Episkop sremski VASILIJE
Episkop banjalučki JEFREM
Episkop budimski LUKIJAN
Episkop banatski NIKANOR
Episkop novogračaničko-srednjezapadnoamerički LONGIN
Episkop kanadski MITROFAN
Episkop bački IRINEJ
Episkop britansko-skandinavski DOSITEJ
Episkop zvorničko-tuzlanski HRIZOSTOM
Episkop osečkopoljski i baranjski LUKIJAN
Episkop zapadnoevropski LUKA
Episkop žički JUSTIN
Episkop vranjski PAHOMIJE
Episkop šumadijski JOVAN
Episkop braničevski IGNjATIJE
Episkop dalmatinski FOTIJE
Episkop bihaćko-petrovački ATANASIJE
Episkop budimljansko-nikšićki JOANIKIJE
Episkop zahumsko-hercegovački GRIGORIJE
Episkop valjevski MILUTIN
Episkop raško-prizrenski TEODOSIJE
Episkop zapadnoamerički MAKSIM
Episkop gornjokarlovački GERASIM
Episkop istočnoamerički IRINEJ
Episkop kruševački DAVID
Episkop slavonski JOVAN
Episkop austrijsko-švajcarski ANDREJ
Episkop frankfurtski i sve Nemačke SERGIJE
Episkop timočki ILARION
Episkop australijsko-novozelandski SILUAN
Vikarni Episkop moravički ANTONIJE
Vikarni Episkop toplički ARSENIJE
Vikarni Episkop dioklijski KIRILO
OHRIDSKA ARHIEPISKOPIJA
Arhiepiskop ohridski i Mitropolit skopski JOVAN
Episkop pološko-kumanovski JOAKIM
Episkop bregalnički MARKO
Vikarni episkop stobijski DAVID

VELIKI ČETVRTAK U ŠIBENIKU

Na Veliki četvrtak (13.04.2017.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Crkvi Svetog Spasa u Šibeniku. Ovoga dana Gospod Isus je ustanovio Svetu Tajnu Liturgije. Na Tajnoj večeri, po završetku praznovanja judejske Pashe, On je pretvorio hleb u svoje telo, a vino u svoju krv i dao svetim apostolima da se pričeste. Među 12 apostola našao se jedan Juda, onaj koji posle Svetoga Pričešća beše naumio da izda Gospoda zbog 30 srebrnjaka koje su mu obećale jevrejske starešine. Za vreme Tajne večere svi su se apostoli pitali ko će od njih biti taj koji će izdati Hrista, kako On to beše prorekao. „Za nas hrišćane ovo znači da stalno treba da preispitujemo da li smo mi ti koji svojim nedostojnim životom izdaju Hrista. Ako postanemo srebroljubivi ili nas porobi bilo koja druga strast, blud, gordost ili mržnja, može se lako desiti da se odreknemo Hrista da bismo ugađali sebi i strastima zemaljskim.  Na današnji dan jerusalimski Patrijarh pere noge Episkopima koji sa njim služe, kao što je i Hrist prao svojim apostolima, a ta tradicija ima za cilj da pokaže kako treba da imamo smirenje i služimo jedni drugima, a nikako da se uznosimo nad drugijma i da ih preziremo“, rekao je Episkop Fotije. Na Svetoj Liturgiji mi doživljavamo čitavu ikonomiju Staroga i Novoga zaveta, kao i eshatološku dimenziju Crkve, Drugi dolazak Hristov i Njegovo Vaskrsenje. Mi se pričešćujemo Vaskrslim Hristom i obožujemo svoje biće, ali i posle Svete Liturgije treba da zadržimo tu blagodat u sebi, a nikako da počnemo da živimo grehovnim životom i tako ponovo raspinjemo Hrista u sebi. „Važno je da što češće dolazimo na bogosluženja i pristupamo Svetim Tajnama smireno i sa pokajanjem kako bi smo tu liturgijsku dimenziju blizine prema Bogu sačuvali i u svakodnevnom životu“, poručio je Vladika Fotije.

SVETA TAJNA JELEOSVEĆENjA U MANASTIRU KRKI

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije služio je na Veliku sredu (12.04.2017) Svetu Tajnu Jeleosvećenja u manastiru Krki. „To je Sveta Tajna koja se u pravoslavnoj Crkvi vrši po pravilu jednom godišnje i ona je namenjena onima među nama oji su bolesni, nemoćni i stradaju od raznih muka, duhovnih i telesnih. Tu je Crkva kao brižna majka da nas blagoslovi i okrepljuje svojim molitvama. Ovo je tradicija još iz apostolskog vremena koja nam pomaže da se iscelimo da bismo mogli da nosimo svoj krst dostojanstveno i da služimo samome Bogu i svome Spasenju“, rekao je Episkop Fotije. Sada ulazimo u period velikih praznika, počev od sutrašnjeg Velikog četvrtka, dana kada je ustanovljena Liturgija i kada bismo svi trebali da dođemo na bogosluženje i pričestimo se, ako je moguće. Na taj dan, kao i na Veliki petak upoznajemo se sa tajnom Krsta Hristovoga i Njegove ljubavi prema nama, koji smo slabi i nemoćni, ali ipak po veri deca Božija. Na Veliku subotu služi se Liturgija Svetog Vasilija Velikog, a zatim na svenoćnom bdenju imamo Vaskršnje jutrenje koje prethodi Vaskršnjoj Liturgiji koja će negde biti služena u ponoć, a negde ujutru. „Ovo su najdublji dani u našoj veri, koji nam otkrivaju njenu suštinu i privode nas, na prvom mestu pokajanju, a sa druge strane samom Bogu i tajni Hristopoznanja, čine da postanemo svesni šta je to Gospod Hristos učinio za nas i kakva je strašna stradanja pretrpeo“, poručio je Episkop Fotije.

Beseda

link for download: here

HRISTOS NAM DARUJE ŽIVOT VEČNI

Na veliki praznik kojim slavimo uspomenu na ulazak Hristov u Jerusalim mnoštvo vernika okupilo se uz svoga Episkopa u Splitu. Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije danas (09.04.2017.) je služio Svetu Arhijerejsku Liturgiju u splitskoj kapeli posvećenoj Svetom Savi. Kako idemo u susret najradosnijem hrišćanskom prazniku svedoci smo mnogih divnih čudesa koja su plod neizmerne moći Gospodnje. Današnji praznik, Cveti, neodvojiv je od  Lazareve subote, jer nam i jedan i drugi prikazuju Hristovu božansku prirodu. Neposredno pre ulaska u Jerusalim Hristos je vaskrsao četvorodnevnog Lazara i učinio čudo kakvo samo Bog može. Kroz istoriju je bilo mnogo velikih ljudi, lekara i naučnika, ali niko nikada nije mogao da vaskrsne čoveka iz mrtvih. Gospod Isus čini ovo čudo da bi utvrdio svoje učenike u veri da je On Spasitelj i Sin Božiji i da bi nevernim Judejima pokazao da vaskrsenje može biti samo Božije delo. Nažalost, njihovo pomračeno srce nije dozvolilo da oni poveruju da kroz Hrista deluju božanske sile, zato im je On pružio najveće znamenje od svih, a to je upravo Njegovo Vaskrsenje. „Vaskrsenje Lazarevo i svečani ulazak Gospoda Hrista u Jerusalim kao mesije i Spasitelja sveta pokazuju da ljudska istorija ima smisla, a najdublji smisao otkriva u dolasku Hristovom na Golgotu, na Veliki petak, Njegovom raspeću i Vaskrsenju iz mrtvih. Time se pokazuje punoća istorije, jer bez krsta i vaskrsenja ovaj svet ne bi imao smisla i poslednja istanca u njemu bio bi grob“, rekao je Episkop Fotije. On je naglasio da je važno da aktivno učestvujemo u crkvenom životu i bogosluženjima, jer svako od nas nosi neki krst, ali nismo bez nade ako idemo za Hristom koji nam daruje večni život i vaskrsenje.

Beseda

link for download: here

RASPORED BOGOSLUŽENJA U MANASTIRU KRKI
ZA VELIKU NEDJELJU I VASKRS 2017.G.

LAZAREVA SUBOTA U KNINU

Na dan kada praznujemo Lazarevu subotu (08.04.2017.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Crkvi Pokrova Presvete Bogorodice u Kninu. Ovaj divni praznik na najbolji način nas uvodi u prazovanje Vaskrsenja Hristovog, jer nam prikazuje Hristovu prirodu i pokazuje da jedino On kao Bogočovek ima vlast nad smrću. Kada Hrisos sa svojim učenicima dođe u Lazarev dom, on se već upokojio i beše četiri dana u grobu. Videvši njegove sestre i druge bližnje kako žale za njim Gospod učini čudo i vaskrse četvorodnevnog Lazara iz mrtvih. „Ovo je događaj koji sveti oci tumače kao prasliku sveopštega vaskrsenja ljudi, ali i Hristovog Vaksrsenja koje ćemo proslaviti sledeće nedelje. Sve nam to sabira ovaj veliki praznik i daj Bože da i mi budemo dostojni poput Lazara da čujemo reč Hristovu kada nas pozove na vaskrsenje“, rekao je Episkop Fotije i dodao da naš život koji nam je Bog darovao predstavlja ustvari podvig da se susretnemo sa Hristom i prepoznamo Ga kao Boga i Spasitelja. Ovaj nas događaj poučava da nema toga čuda koje Bog ne može da učini, pa tako i samo rečju da vaskrsne upokojenog Lazara, ali da bi se to desilo treba da budemo čestiti, vrlinski ljudi poput njega i njegove porodice. Nakon ovog čuda mnogi poverovaše u Hrista, a Lazar do Njegovog Vaskrsenja ostade sa apostolima i postade episkop na Kipru. Presveta Bogorodica pođe na Kipar da ga poseti i okrepi u njegovoj misiji, ali njen brod čudesno ode na Svetu Goru. „Ugledajući se na Lazara treba da budemo dostojni duhovnog vaskrsenja, jer ako čovek živi u grehu on postaje sličan onome u grobu. Ovaj događaj kao sliku sveopšteg vaskrsenja treba stalno da imamo na umu i da zaista pripremljeni dočekamo najradosniji praznik, Vaskrsenje Hristovo“, poručio je Episkop Fotije.

Beseda

link for download: here

Obnova crkve u PaĐenama

Po blagoslovu Episkopa dalmatinskog G. Fotija počela je obnova crkve Svetog velikomučenika Georgija u Pađenama. U toku su  radovi na krovu crkve. Ova drevna  svetinja sazidana je 1456.godine, a potrebna je obnova krovišta u potpunosti.
Svi oni koji žele da pomognu obnovu pađenske crkve mogu se javiti nadležnom svešteniku Aleksandru Vujko na broj telefona  +385 91 881 0 943 ili na mail aleksandarvujko@hotmail.com

OSLIKAVANjE CRKVE SVETOG PROROKA ILIJE NA DALMATINSKOM KOSOVU

Uz blagoslov Njegovog Preosveštenstva Episkopa dalmatinskog G. Fotija i voljom i trudom našeg rasejanog naroda koji potiče iz svih sela Dalmatinskog Kosova, otpočele su pripreme za oslikavanje našeg hrama na izvoru Kosovčice. Za sada smo uradili modernizaciju elektroinstalacija u crkvi, te sada slijede fasaderski radovi u oltaru kojeg ćemo prvo i oslikati. Kako bi ovo bogougodno djelo i završili, molimo sve ljude sa ovih mučeničkih prostora da nam finansijski pomognu i tako ugrade i dio sebe u ovu crkvu iz 18. vijeka, a da buduće freske svima budu na pouku i na ukrepljenje duše.
Svoje priloge možete uplatiti na račun koji se nalazi na jednoj od slika u prilogu.

POKAJANjE JE PUT SPASENjA

Na dan kada praznujemo Svetu Mariju Egipćanku i Svetog Nikodima Milaša (02.04.2017.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Imotskom. U svojoj besedi na kraju Liturgije vladika se osvrnuo na žitije danas praznovane svetiteljke koje predstavlja svetao primer moći pokajanja. Kao mlada devojka Marija Egipćanka živela je nedostojnim životom, da bi nakon putovanja u Jerusalim u njenoj duši proklijalo iskreno pokajanje koje je navelo da ode u jordansku pustinju i tamo do kraja života živi u najvećem podvigu. Pošto se u Jerusalimu pomolila Presvetoj Bogorodici preklinjući je za oproštaj svojih grehova ona odluči da se povuče iz sveta i posveti Gospodu. U pustinji je susrete starac Zosim, koji je isprva mislio da je ona anđeosko biće, jer je video kako prelazi reku Jordan hodeći kao po suvom. Ovaj starac postade kasnije čuvar njenog žitija iz kojega se i dan danas možemo poučiti pokajanju. „Crkva u petoj nedelji posta proslavlja ime ove svetiteljke da nas podseti da pribegavamo svetom pokajanju i da nema greha koji se ne može oprostiti osim onog koji nije pokajan. Najveći problem u duhovnom životu čoveka nastaje ako se izgubi dar pokajanja, jer ko ne može da se pokaje, on ne može ni da se promeni i postaje rob greha. Iz tog se stanja može spasiti jedino molitvom i Svetim Pričešćem“, poručio je Episkop Fotije. Današnji dan od posebnog je značaja za vernike u Dalmaciji, jer danas slavimo Nikodima Milaša, ispovednika i vladiku dalmatinskog. On se rodio 1845. godine, a episkop dalmatinski je postao 1890.  Filozofiju je učio u Beču, a teologiju bogoslovlja u Kijevu, da bi se vratio da bude profesor, a kasnije i rektor zadarske Bogoslovije. Dela koja je ostavio za sobom predstavljaju svojevrsnu istoriju našega naroda na ovim prostorima, kako nacionalnu, tako i duhovnu i crkvenu. Za Srbe u Dalmaciji posebno je značajna knjiga „Pravoslavna Dalmacija“ koja svedoči o tome koliko su dugo naš narod i sveti hramovi prisutni ovde. Čitav život ovoga svetog vladike bio je posvećen odbrani pravoslalja, zbog čega je on mnogima smetao. Poslednje četiri godine proveo je u Dubrovniku, a Gospodu se predstavio na današnji dan (02.04.), na Veliki Petak 1915. godine. „Ako se ugledamo na naše divne svetitelje živećemo zaista vrlinskim životom. Oni nam poručuju da je pokajanje put Spasenja, a ako zaista imamo želju da u svom životu promenimo sve ono što nije po zapovestima Božijim, On će nam dati snage za to“, rekao je Episkop Fotije.

Beseda

link for download: here

 

POMOĆ ZA BOGOSLOVIJU SVETA TRI JERARHA U MANASTIRU KRKI

Po blagoslovu Njegovog Visokopreosveštenstva mitropolita zagrebačko – ljubljanskog G. Porfirija sveštenici CO Zagreb, otac Duško Spasojević i đakon Branimir Jokić dovezli su humanitarnu pomoć za krčku bogosloviju. Ovaj put je dovežen pun kombi hrane:  jestivog ulja, brašna, pašte, riže, jaja u prahu i konzervirane ribe. To je velika pomoć za našu bogosloviju koja se izdržava od strane Crkve i donacija vernika. Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije izrazio je dubiku zahvalnost zbog ovog gesta, kao i nadu da će se slične akcije nastaviti za dobrobit bogoslovije i njenih đaka.

PROSLAVA SEDAMSTO GODINA
      MANASTIRA KRUPE U DALMACIJI

 

 

Episkop fotije
o ŽIVOTU CRKVE U DALMACIJI

 

POČETAK PROSLAVE 700 GODINA MANASTIRA KRUPE

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije služio je u nedelju (26.03.2017.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru Krupi. Ovim je započeto obeležavanje 700 godina postojanja ove svetinje, a taj radostan događaj svojim su glasovima uveličali pojci iz manastira Kovilj. Nakon Svete Liturgije usledilo je predavanje oca Jeroteja o crkvenoj muzici i koncert duhovne muzike koviljskog hora. Episkop Fotije je pozdravio sve prisutne zablagodarivši Gospodu na ovom blagoslovenom skupu: „Današnjim sabranjem mi poručujemo koliko duboke korene ima pravoslavlje u Dalmaciji. Tokom ove godine u više navrata ćemo proslavljati sedam vekova postojanja manastira Krupe, a osim njega vekovnu tradiciju imaju i manstiri Krka i Drgović. Te tri svetinje stoje kao oaze u kojima se kroz istoriju do dana danšnjeg okuplja pravoslavni svet“, poručio je Vladika. On je naglasio da zahvaljujući svetim hramovima još iz doba Nemanjića Srbi uspevaju da se očuvaju u Dalmaciji uprkos ratovima i drugim nedaćama, te da radi njih treba da čuvamo i poštujemo svoju svetu veru koja nas uči da se ponosimo svojim poreklom i volimo sve ljude, bez obzira na nacionalne i druge razlike.

700 GODINA MANASTIRA KRUPE

 

Pravoslavni hramovi u drniškom kraju
ponovo na meti izgrednika

Pravoslavne svetinje u drniškom kraju iznova su izložene noćnim nasilničkim postupcima nepoznatih počinilaca. Po treći put u jednomjesečnom razdoblju, u noći između 20.03. i 21.03.2017. godine, izgrednici su oskrnavili pravoslavne svetinje, obili crkve  Svetog Velikomučenika Georgija u Kričkama i Svetog Jovana Krstitelja u Miočiću kod Drniša.
Ovaj čin uperen je protiv vjerujućeg pravoslavnog naroda, a nastojanja policije u Drnišu da se razotkriju i kazne počinioci još nisu urodili očekivanim rezultatima. Svaki hrišćanin treba da osudi ovaj ponovljeni i objelodanjeni vandalski čin, da se sve učini kako bi se njegovala od Boga darovana sloboda čovjeka i uvažavala vjerska osjećanja pravoslavnih na drniškom području.
Ni ovaj put provalnici nisu opljačkali pravoslavne svetinje, niti oskrnavili ikone i predmete hramova, te se neizbježno nameće pitanje motiva nepoznatih nasilnika. U molitvi i miru nastavićemo post u susret najvećem hrišćanskom prazniku Vaskrsu i moliti se Gospodu da urazumi nasilnike i uputi ih na hrišćanske vrline, kako bi najzad prestali da skrnave naše svetinje.

KRST NAS SNAŽI I OKREPLjUJE

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije služio je danas (19.03.2017.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Crkvi Svetog Spasa u Šibeniku. Treće nedelje Velikog posta praznujemo Časni krst Hristov. U svim pravoslavnim hramovima na mestu celivajućih ikona postavlja se krst Gospodnji ukrašen zelenilom, cvećem i ostalim darovima proleća. Ovaj prizor ima svojevrsnu simboliku, jer predstavlja sliku vakrsenja kao pobede nad smrću i stradanjem. Vaskrsenje i krst su neodvojivi jedno od drugog i stoje u temelju naše vere, a simbol krsta stoji na svim pravoslavnim hramovima širom sveta. On se kao znak javlja još u raju kada je Bog Adamu i Evi postavio drvo života i drvo poznanja dobra i zla sa zapovešću da ne kušaju plodove drveta poznanja. Dok su jeli samo sa drveta života ljudi su bili besmrtni, jer ih je Bog stvorio za večnost. Međutim, po nagovoru Satane Eva i Adam prekršili su Božiju zapovest i postali smrtna i ogrehovljena bića. „Ta dva principa koja su postojala u raju i danas stoje pred nama, jer s jedne strane imamo mogućnost da se hranimo sa drveta poznanja dobra i zla, protivno zakonima Božijim i svemu jevanđeljskom, a sa druge da se hranimo plodovima drveta večnoga života, a to znači da živimo po Božijim zapovestima, u postu, molitvi i podvigu. Sada već imamo nasleđenu ogrehovljenu prirodu protiv koje moramo da se borimo, a to je nemoguće bez krsta. Čovek je bolesno, smrtno biće i zato stalno tražimo lek, a on nam je dat u Crkvi u vidu Svetog Pričešća “, rekao je Episkop Fotije i naglasio da je borba za osvećenje našeg bića moguća jedino uz krst i Sveto Pričešće. U svom svakodnevnom životu neprestano smo raspeti između iskušenja i vrline, između širokog puta greha i uske staze koja vodi ka Spasenju. To je naše raspeće i jedino ako svoj krst poistovetimo sa krstom Hristovim možemo se nadati večnom životu. Zato je naš odnos prema bližnjima izuzetno važan, jer je on slika našeg odnosa prema Gospodu, i samo ako istinski volimo i poštujemo svakog čoveka, bez obzira na veru, naciju i bilo šta drugo, možemo reći da smo vernici.

Beseda

link for download: here

OBIJENA CRKVA U MEDVIĐOJ

Dana 19.03.2017. primjećeno je da je obijena crkva Rođenja Presvete Bogorodice u Medviđoj. Nadležni sveštenik je odmah obavijestio policiju koja je ubrzo izašla na teren i izvršila uviđaj. Južna vrata na crkvi su provaljena pri čemu je načinjena materijalna šteta. Crkva Rođenja Presvete Bogorodice je u fazi obnove i trenutno se u njoj nalazi dio građevinskog materijala od koga ništa nije otuđeno. Ovo je još jedan u nizu nemilih događaja koji se dešavaju u našoj Eparhiji i sedmi obijeni hram u poslednjih mjesec dana. Nadamo se da će počinioci ovog nedjela biti otkriveni i sankcionisani.

VLADIKA FOTIJE SA PREDSTAVNICIMA SRPSKE NACIONALNE MANjINE U OBILASKU PROVALjENIH HRAMOVA

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije sa saborskim zastupnikom Borisom Miloševićem i šibensko – kninskom dožupanicom Anjom Šimpragom obišao je  danas (13.03.2017.) hramove Eparhije dalmatinske u koje je proteklih dana provaljeno. U pratnji sveštenika Milana Radusina, Dragana Zorice, Milana Kadijevića i đakona Milenka Lošića oni su posetili napadnute crkve u kninskom i drniškom kraju. Tom prilikom Episkop Fotije je rekao da je ovo što se desilo našim crkvama dodatni krst za Srbe u Dalmaciji. „Ovakvi događaji nas neće pokolebati, oni neka ruše, mi ćemo zidati, obnavljati i moliti se Bogu za sve, pa i za počinioce ovih nedela. Pred nama spoji puno toga da učinimo, ove godine praznujemo 700 godina od osnivanja manastira Krupe, imamo i druge jubileje i nadamo se da se ovakve stvari više neće događati i da ćemo se vratiti Bogu, molitvi i međusobnoj bratskoj ljubavi“, poručio je Episkop.

ČUVAJMO SVOJU TRADICIJU DA BISMO SAČUVALI BUDUĆNOST

U nedelju (12.03.2017.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Benkovcu. Na ovaj dan proslavljamo ime velikog oca Crkve, Svetog Grigorija Palame. Ovaj svetitelj iz 14. veka jedan je od najznačajnijih učitelja Crkve koji je  nas je poučavao isihazmu i tome kako čovek može da oboži svoje biće blagodatnom, tavorskom svetlošću još u toku ovoga života. U istoriji srpske crkve bilo je mnogo divnih svetitelja koji su se vodili istom mišlju kao Sveti Grigorije Palama. Jedan od njih je i Sveti Sava, a on je ujedno postavio ideal da na čelu srpske države i crkve treba da budu sveti ljudi, , jer će se oni zaista iskreno i sa dušom boriti za interes svoga naroda. „To mora biti zajednička i neprestana borba koja nam omogućuje da budemo ono što jesmo i što smo vekovima bili. Mi smo ovde stvorili divne svetinje, još iz nemanjićkog perioda koje su naši temelji i pomažu nam da opstanemo kao božiji, blagosloven narod“, rekao je Episkop Fotije. U svojoj besedi Vladika se osvrnuo na skorašnje incidente u kojima su u nekoliko navrata napadnuti naši sveti hramovi i oštećena crkvena imovina. „Ovih dana smo imali provalu u pet naših crkava jedne iste noći. Nažalost, ni svetinje ne mogu da budu i miru i to je problem koji već dugo postoji. Mi poštujemo sve druge ljude i njihovu veru, ali isto tako želimo da oni poštuju nas i puste nas da živimo po svojoj tradiciji i predanju. Tražimo da na miru čuvamo svoj jezik, svoje svetinje i sveto pravoslavlje, da naša deca imaju srpska imena, da se ne stide svoje nacionalne pripadnosti i slobodno pohađaju veronauku. To je ono što nam po zakonu pripada i ne tražimo ništa više od toga, ali smo nažalost u praksi vrlo često pritisnuti i obespravljeni“, rekao je Episkop. On je dodao da je izuzetno važno da i Srbi koji žive u rasejanju dolaze u svoj zavičaj, obilaze svoju zemlju i ognjišta i o njima se brinu, jer će biti doneti zakoni po kojima će svi koji to ne budu radili ostati bez svoje imovine. „Da bismo očuvali svoje postojanje na ovim prostorima svi moramo biti aktivni. Sveta Crkva nas sve obejdinjuje i ne pravi među nama političke, niti bilo kakve druge razlike, ali svako od nas mora da odradi svoj deo posla da bismo uspeli da se očuvamo i ostvarimo svoja prava“, poručio je Episkop Fotije.

Beseda

link for download:here

NASTAVLjEN NIZ PROVALA U HRAMOVE EPARHIJE DALMATINSKE

Nakon incidenata u Smilčiću, Ivoševcima, Sinju i Drnišu prilikom kojih su oskrnavljeni sveti hramovi Eparhije dalmatinske i oštećena crkvena imovina, u Vrbniku se desio novi izgred. U noći između 9. i 10. marta provaljeno je u Crkvu Svetog Nikole i tom prilikom je načinjena materijalna šteta. Ovaj događaj duboko je ražalostio i zabrinuo vernike Eparhije dalmatinske, ali se ipak nadamo da to nedelo, kao i ona koja su mu prethodila nije slika opšteg odnosa lokalne zajednice prema pravoslavnim svetinjama, već samo grupe poremećenih pojedinaca. Posle današnjeg policijskog uviđaja ostaje nam da se nadamo da će počinioci biti otkriveni i adekvatno sankcionisani.

Obijeno pet pravoslavnih hramova u drniškom kraju

Policijska postaja u Drnišu ustanovila je 8. marta ove godine da je između nedjelje, 06.03. i srijede 08.03.2017. godine, obijeno pet pravoslavnih hramova u drniškom kraju: Crkva Sv. Jovana Krstitelja u Baljcima, Crkva Sv. Apostola i jevanđeliste Luke u Štikovu, Crkva Sv. Velikomučenika Georgija u Kričkama, Crkva Sv. Jovana Krstitelja u Miočiću i Crkva Sv. Petke u Kanjanima. Imajući u vidu da je Crkva Sv. Velikomučenika Georgija u Kričkama obijena i prije petnaest dana, istovremeno kad i Crkva Sv. Velikomučenika Georgija u Velušiću, naglašavamo sa osudom i zabrinutošću da je ovo dosad neviđeni vandalski čin. Na meti napada su pravosalavne svetinje na drniškom području, pa oštećenja bogomolja, duhovnog i kulturnog nasljeđa ovog dijela Dalmacije, makar i neznatna, napasnički je čin vređanja časti i dostojanstva pravoslavnih vjernika. Valja se, odistinski, ponadati da će policija pronaći počinitelje i preduzeti odgovarajuće zakonske mjere. Posebni čin napasnika, zasad neotkrivenih i nepoznatih motiva, svakako pogađa vjerska i ljudska osjećanja svakog hrišćanina, potomka predaka koji su spomenute hramove pobožno i neimarski izgradili.
Policija je prilikom uviđaja ustvrdila da, osim nestanka manje količine novca, nije na napadnutim vjerskim objektima pričinjena veća materijalna šteta. Inače, poznato je da ulažemo veliki napor i trud da obnovimo i sačuvamo naše pravoslavne svetinje, što treba da činimo i istrajavamo i ubuduće. Ovom prilikom molimo vjerni narod da obrati pažnju i obavijesti svog parohijskog sveštenika ukoliko na hramu primjete nešto sumnjivo, vidljiv izgled uništavanja naše svetinje.

ISPOVEST SVEŠTENSTVA EPARHIJE DALMATINSKE

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije služio je u sredu (08.03.2017.) Pređeosvećenu Liturgiju u manastiru Krki. U toku Svete Liturgije svi sveštenici i monasi Eparhije dalmatinske pristupili su Svetim Tajnama ispovesti i pričešća. Nakon što je izrazio veliku radost zbog današnjeg sabranja Episkop Fotije se sa par reči obratio sveštenoslužiteljima govoreći im o važnosti njihovog poziva. „Svaki čovek je svetim krštenjem postao hram Duha Svetoga i njegov podvig za života je da tu crkvu zaista učini blagodatnom i postane tron Svete Trojice.  Sveštenički podvig utom je i veći, jer mi moramo biti pastiri našega naroda i nositi krt sa njim, pa samim tim treba da smo istinski svedoci Hristovi, jer će ljudi verovati našim rečima samo ako u nama prepoznaju Hrista“, rekao je Episkop Fotije. Pojedini sveti oci bili su prototipi vrline, a na nama je da od njih učimo i ugledamo se na njih. U današnje vreme čini nam se da su sveti ljudi živeli u prošlosti i da ih sada nema, ali postoje mnogi ljudi našega doba koji svedoče da Hristos živi i danas i da i mi možemo da budemo bogoliki. Često govorimo sebi da su nam takvi ideali nedostižni i da nešto ne možemo da postignemo, ali je u stvari samo đavo taj koji nam postavlja limite, dok za onoga ko živi u Hristu nema granica. „Sve mogu u Hristu koji mi moć daje“, poručio je Vladika Fotije.

Beseda

link for download:here

SAOPŠTENjE ZA JAVNOST

Dana 06.03.2017. godine na pravoslavnoj crkvi Svetih apostola Petra i Pavla u Sinju, na južnom zidu hrama, osvanuo je grafit mržnje „Za dom spremni“ sa proustaškim obilježjima. Slučaj je prijavljen nadležnim organima i istraga je u toku. Ovo nije prvi put da je crkva ispisana grafitima ove i slične sadržine - poslednji incident desio se 2010. godine.
Eparhija dalmatinska sa žaljenjem konstatuje da se ovakvim, uvredljivim sadržajem grafita šalje negativna poruka lokalnom srpskom stanovništvu u Sinju i šire, ali i mnogo govori o realnom stanju u društvu i položaju manjinskih zajednica u Hrvatskoj.

NEDELjA PRAVOSLAVLjA U ZADRU

Na dan kada praznujemo Nedelju Pravoslavlja Njogovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Zadru. U Crkvi Svetog prororka Ilije na ovaj se praznik tradicionalno okuplja verni narod zadarskog kraja, kako bi u sabranju sa svojim Episkopom zablagodario Gospodu. Njedelja Pravoslavlja predstavlja pobedu jedine prave, istinite vere nad svim vrstama jeresi kroz istoriju i kao takva ona je praznik od velikog značaja. „ Danas slavimo pobedu istine, pobedu apostolske propovedi, crkvenog učenja i svetih ikona. I mi sami, kao pravoslavni hrišćani treba da budemo ti koji će pobediti staroga čoveka u sebi, da bi na tom mestu zasijala Božija blagodat i od nas napravila svetilo sveta. Episkop je pozvan da bude onaj  u kome će ljudi videti ostvarenje svih učenja pravoslavnih, isto tako i svi sveštenoslužitelji treba da budu svedoci istine Hristove. Onda će i ljudi verovati u njihove propovedi i slediti njihov primer u želji da se prosvetle i da budemo zaista narod Božiji. Tome nas uči današnji praznik, da budemo smireni, čestiti i živimo aktivnim crkvenim životom“, poručio je Episkop Fotije. Danas takođe praznujemo i ikone svetitelja, koje su posebna karakteristika pravoslavlja i mnoge od njih su čudotvorne. Izuzetno je važno da u svojim domovima imamo ikone, pre svega Gospoda Isusa Hrista, Presvete Bogorodice i svojih krsnih slava, jer na taj način naša kuća postaje domaća crkva. „Ima mnogo primera kada su spaljivana čitava sela, da sve izgori osim ikone. Ikona je znamenje Božije, projava blagodati Duha Svetoga u istoriji i potvrda da je Hristos postao čovek radi našega spasenja“, rekao je Vladika.

Beseda

link for download:here

SVETI TEODOR TIRON U MANASTIRU KRKI

Na praznik Svetog Teodora Tirona Njegovo Preosvešetnstvo Episkop dalmatinski G. Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru Krki. Prve nedelje Časnog posta sećamo se velikih dela ovog ranohrišćanskog mučenika, koji je postradao za veru Hristovu 306. godine. U vreme bezbožnih rimskih careva Maksimilijana i Maksimina,  Sveti Teodor Tiron bi bačen u tamnicu nakon što je ispovedio da je hrišćanin. Tamo su ga podvrgli strašnim mukama, a njegovo žitije kaže da mu se u zatočeništvu javio sam Gospod Hristos sa mnoštvom anđela Božijih i rekao mu da se ne plaši, jer će uskoro biti sa Njim u večnom životu. Njegove svete mošti, po promislu Božijem, danas se nalaze u manastiru Hopovu na Fruškoj Gori. „Sveti Teodor Tiron prisutan je ovde sa nama preko čestica njegovih moštiju koje se nalaze u dalmatinskim manastirima. Njegov primer nas okrepljuje da budemo istrajni u veri jer, kako kažu sveti oci, dolazi vreme kada će ponovo biti potrebni veliki junaci vere kakvi su postojali u ranoj Crkvi.  Poučeni njima mi treba da se okrepljujemo i iz dana u dan jačamo u veri, posebno u periodu Velikoga posta, a onda će Božija blagodat u nama polako da vaskrsava samoga Hrista“, poručio je Episkop Fotije.

RAZBIJENO STAKLO NA VRATIMA HRAMA SV. JOVANA U IVOŠEVCIMA

U petak, ( 03. marta 2017. godine  ) oko 16 i 30 časova , uočeno je razbijeno staklo na bočnim vratima crkve sv . Jovana u Ivoševcima. Ovo je drugi nemili događaj pokušaja provale i nanošenja materijalne štete u poslednjih  šest meseci. Do same provale nije došlo i ništa nije otuđeno iz hrama. Policija je izašla na mesto događaja i napravila uviđaj . Nadamo se da će počinilac biti otkriven i propisno kažnjen za ovo zlodjelo.

POST JE PUT DO VEČNOG ŽIVOTA

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije služio je danas (03.03.2017.) Svetu Pređeosvećenu Liturgiju u Kninu. Uz svoga Episkopa u Crkvi Pokrova Presvete Bogorodice okupili su se verni ljudi kninskog kraja da bi se poučili, osnažili i zajedno pomolili Gospodu u prvoj sedmisci Časnog posta. Na današnjoj Svetoj Liturgiji mogli smo čuti divnu pouku o prvorodnom grehu koja nam objašeava šta je to raj. „Mi ljudi obično raj zamišljamo kao neki lep vrt sa puno cveća i ptica, a to su samo spoljašnji ukrasi. Međutim, to nije suštinski raj, već je on ono duhovno dtanje u kome su praroditelji bili, to jest njihovo slobodno obraćanje Bogu. Kada su pali u greh oni su to izgubili, a Adam se sakrio iza grma u pokušaju da se od Boga sakrije, jer se osećao grešno. Da bismo dosegli raj treba neprestano da se obraćamo Bogu, da sa njim uspostavljamo komunikaciju i tako će, u jednom trenutku kada mi budemo dostojni toga, On početi da nam odgovara i sa nama vodi dijalog“, rekao je Vladika. Da bi se to dogodilo treba da u sebi pobedimo grehovnu, palu prirodu i Bog će sa nama početi da razgovara kao sa svojom decom, a mi ćemo dospeti u rajsko stanje. Oslobođenje od tiranije pale prirode jeste suština posta koji nam je potreban da bi nas oslobodio od bogoprotivnih strasti. Da bismo u toku svog podviga zadobili blagodat Duha Svetoga, osim posta, potrebna je molitva koja nam pomaže da se obožimo. „U postu treba jesti laganu hranu koju je Crkva blagoslovila, ali to nije njegova suština. Suština je da treba da se izmirimo sa Bogom i sa svojim bližnjima, ako sa nekim ne pričamo da mu pružimo ruku pomirenja i pokušamo da uspostavimo zajednicu, jer u svome srcu ne smemo da gajimo nikakvu zlobu niti mržnju prema bilo kome. Ovo je podvig koji treba da imamo čitavog života, ali posebno sada pred Vaskrs kada se preispitujemo gde smo u svome duhovnom životu“, poručio je Episkop Fotije i dodao da su ljudi koji poste krenuli putem Spasenja.

Beseda

link for download:here

PREĐEOSVEĆENA LITURGIJA U MANASTIRU KRKI

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije služio je u sredu (01.03.2017) Svetu Pređeosvećenu Liturgiju u manastiru Krki. Na početku Časnog posta Vladika Fotije je istakao njegovu važnost za našu dušu i naš odnos sa Gospodom. „Ovo je vreme podviga, molitve i raspinjanja sebe Bogu i bližnjima. Sveti oci su početak posta poredili sa izlaskom starozavenog naroda predvođenog Mojsijem iz Egipta. To znači ostaviti telesnu, grehovnu prirodu da bi čovek ušao u obećanu zemlju blagodati. Na tome putu nam stoje tri iskušenja koje nam je Gospod Hristos otkrio u pustiinji, a to su iskušenja hleba ili tela,  sujete ili taštine, a potom na kraju iskušenje srebroljublja i vlastoljublja. Ova iskušenja dejstvuju iz telesne prirode, to su metode kojima se đavo služi da čoveka privoli da služi njemu, a ne Gospodu“, rekao je on. Period posta služi da u njemu prepoznamo ova iskušenja sa kojima ćemo se boriti čitav život i da ih odgurnemo od sebe asketizmom i molitvom. Zato se u Velikom postu jačamo češćim bogosluženjima i pričešćem, jer se ne možemo boriti sami već nam je potreban Hristos da pobedi u nama. „Ako budemo u Hristu u radosti ćemo dočekati ovaj Vaskrs, ali i sveopšte Vaskrsenje u večnoj i nezalaznoj radosti“, poručio je Episkop Fotije.

Beseda

link for download:here

OPRAŠTAJMO JEDNI DRUGIMA DA BI NAM GOSPOD OPROSTIO

Na praznik Svetog Simeona Mirotočivog (26.02.2017.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Oćestovu. Mnoštvo vernika se okupilo u manastiru Svete Velikomučenice Nedelje da uz svoga Vladiku obeleži početak Časnog posta. Episkop Fotije njima se obratio govoreći o značaju ovog posta kroz istoriju. „Nekada su ljudi pred sam početak Velikog posta prali svo posuđe koje su koristili za pripremu mrsne hrane i znalo se da cela porodica počinje da posti. Period posta je neraskidivo povezan sa intenzivnim duhovnim životom, molitvom i dobrim delima. U toku njega mi preispitujemo svoje duhovno stanje, razmatramo dokle smo došli u zajedništvu sa Bogom i u kakvom je stanju naša porodica. Razmišljamo o tome da li svi živimo bogougodnim životom ili ne. Danas su, nažalost, ljudi umnogome prepustili svoju decu stihiji učeći ih da žive kao svi drugi, a to nije dobro. Crkva nas poziva da svoje potomke vaspitavamo po zakonima Jevanđelja Hristovog, da poste i mole se kada i mi, da se pre jela čita molitva i da tome prisustvuju svi ukućani“, rekao je Episkop dalmatinski. Sveti Nemanjići dali su primer hrišćanske porodice, a danas praznujemo Svetoga Simeona Mirotočivog koji je utemeljitelj srpske srednjovekovne države i koji se pred kraj svog života povukao na Svetu Goru, gde je sa Svetim Savom osnovao manastir Hilandar. Oni su primer prave, čestite porodice iz koje su potekli divni svetitelji koji su nam ostavili ideal vere, molitve i praštanja. „Smisao posta je da ispitamo sebe i shvatimo u čemu grešimo pred Bogom. Ako smo sa nekim zavađeni treba da se izmirimo bez obzira na to ko je kriv i da jedni u drugima prepoznamo brata.To nije moguće bez pokajanja, ali je upravo to ono što Gospod traži od nas. Kao što kaže Sveto Jevanđelje, ako mi opraštamo drugima, Bog će oprostiti nama. To treba da bude princip našega života, da živimo u ljubavi, molitvi i opraštanju da bismo bili blagosloven narod“, rekao je Episkop Fotije.

PROVALA PAROHIJSKOG DOMA U SMILČIĆU

Dana 10.02.2017. godine nepoznati počinitelji provalili su u parohijski dom u Smilčiću. Naime,  razbojnici su razbili  prozor na kuhinji i tako ušli u kuću i uzeli novca što su našli. Ovo nije prvi put da se ovako nešto dešava u našoj parohiji. Prošle godine je tri puta provaljeno u hram Svetog velikomučenika Georgija u Biljanima Gornjim i jednom u hram Svete mučenice Marine u Binjanima Donjim.
O svemu ovome je obaviještena policija, koja će nadamo se pronaći počinioce ovog nedjela.

KO DELUJE U LjUBAVI, BOGU SE PRIBLIŽAVA

U nedelju (19.02.2017.), na dan posvećen Svetom Fotiju Velikom, Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Crkvi Svetog Spasa u Šibeniku. Danas praznovani svetitelj bio je patrijarh carigradski, veliki otac Crkve i neumoljivi borac protiv jeresi i papskog vlastoljublja. Svetoga Fotija možemo s pravom nazvati kumom svih Slovena, jer je on poslao svetu braću Kirila i Metodija u misiju koja je među slovenske narode donela pravoslavlje i ćirilicu. „Sveti Fotije retko se pominje kada se govori o radu Kirila i Metodija, ali je on kao njihov duhovnik konstantno rukovodio njihovu misiju. Žitije ovog svetitelja treba da proučavamo i da se sećamo njegovog dela, jer je zaista bio veliki otac Crkve koji je nastavio tradiciju Sveta Tri Jerarha“, rekao je Episkop Fotije. Vladika je dodao da je u teškom vremenu u kome živimo posebno važno da se držimo naših svetih otaca i njihovog predanja, jer bez istine pravoslavlja ne možemo se na pravi način pripremiti za Sud Božiji. Kroz prve nedelje pripreme za post poučeni smo da treba iskreno da se molimo u hramu, da ne budemo poput fariseja, već da se neprestano kroz pokajanje vraćamo Bogu. Danas nas Crkva podseća da je čovek slobodno, ali i odgovorno biće koje može da čini šta hoće, ali će za to položiti račune na Sudu Božijem. „Na Strašnom sudu biće najvažnije kako smo se odnosili prema bližnjima. Mnogi ljudi će reći da su verovali u Boga, ali vera ne sme da ostane samo na usnama, već treba da je živimo, a svoju veru u Boga mi potvrđujemo svojim odnosom prema bližnjima. Ako bližnjega preziremo, nipodaštavamo i činimo mu bilo kakvo zlo, to smo učinili samome Hristu, a onaj ko deluje u ljubavi, on se približava Gospodu“, poručio je Episkop Fotije.

Beseda

link for download:here

ŽIVIMO U LjUBAVI SA SVOJIM BLIŽNjIMA DA BISMO SUSRELI GOSPODA

Dan posle Sretenja Gospodnjeg posvećen Svetom Simeonu Bogoprimcu i Svetoj proročici Ani proslavljen je u manastiru Lazarici Svetom Arhijerejskom Liturgijom koju je služio Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije. Ovaj praznik Crkva je ustanovila da bi se odala počast onima koji su posredovali velikom događaju predstavljanja Bogodeteta i njegovom ulasku u hram jerusalimski. Sveti prepodobni starac Simeon blagovestio je prisutnima u hramu da se među mnoštvom dece nalazi Spasitelj sveta, a proročica Ana tu je vest donela ljudima izvan hrama. Na taj način Sveti Simeon o Hristovom predstavljanju svedoči nama krštenima, koji smo u Crkvi, a Sveta proročica Ana svima onima koji širom sveta žive nekršteni i poziva ih u pravu veru. „Sveta Crkva je ustanovila ovaj praznik da bismo se od Svetog Simeona Bogoprimca i Svete Ane poučili njegovoj suštini i shvatili da Spasitelj sveta dolazi kao Bogočovek radi nas i našega spasenja. Svako naše bogosluženje jeste jedno malo Sretenje, jer se tu susrećemo sa vaskrslim Hristom, anđelima Božijim, ali i sa braćom svojom u Hristu da s njima delimo dobro i zlo, krst koji nosimo i da pomognemo svom bližnjem koji je u nevolji i kleca pod tim krstom. Ovaj praznik nam poručuje da je, da bismo susreli Gospoda, potrebno da se prema svim ljudima odnosimo kao prema ikoni Božijoj, a nikako da ih preziremo, niti nipodaštavamo na bilo koji način, već da sa bližnjima budemo jedno u Duhu Svetom“ , poručio je Episkop Fotije okupljenim vernicima na Dalmatinskom Kosovu, a zatim čestitao krsnu slavu igumanu manastira Lazarice ocu Simonu, kao i svima koji danas slave.

SRETENjE GOSPODNjE U MANASTIRU KRUPI

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije na praznik Sretenja Gospodnjeg služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru Krupi. Ovaj dan dodatno je uveličalo odlikovanje igumana krupskog oca Gavrila (Stevanovića), koji je primio čin arhimandrita. Vladika Fotije je poručio da ovim činom započinje proslava 700 godina  manastira Krupe, a novom arhimandritu poželeo da mu ovaj čin bude dodatni podstrek da nastavi sa podvizima i da se i dalje trudi oko obnove ove svetinje. Sretenje Gospodnje veliki je praznik ustanovljen kada su, po tadašnjem običaju, četrdeseti dan nakon rođenja Bogorodica i pravedni Josif doneli bogodete Isusa u jerusalimski hram da bi ga predstavili Gospodu. Po promislu Božijem tu se tada nađe starac Simeon koji je bio udostojen darom prozorljivosti i koji je mogao da prepozna Spasitelja sveta među mnoštvom prisutne dece. Videvši ga, Sveti Simeon Bogoprimac izgovorio je čuvene reči: „Sada otpuštaš u miru slugu svoga“. Rekavši to, on je obznanio prisutnima u hramu da se ispunilo starozavetno proročanstvo i da je tu sa njima Sin Božiji. Ljudima izvan hrama o Isusu je svedočila proročica Ana koja se nedaleko podvizavala živeći u stalnom postu i molitvi. Ovaj susret Hristosa i Simeona, a u širem smislu susret Boga i ljudi upravo je ono što danas praznujemo. „Najdublja tajna ovoga praznika jeste da susrećući jedni druge, mi susrećemo Boga. U liku drugoga treba da prepoznajemo Gospoda, jer je svaki čovek ikona Božija. Oni koji su kršteni pristupili su Bogu, a one koji nisu mi treba da prizovemo krštenju. Sveti Jovan Zlatousti kaže da kada bi ljudi bili istinski hrišćani niko na svetu ne bi ostao neznabožac, a to znači da i mi nosimo svoj deo krivice što nije tako, jer nismo svoja srca očistili dovoljno da bi drugi u nama videli Hrista. Ovo se posebno odnosi na sveštenoslužitelje, jer mi imamo najveći dar, ali je na nama i najveća odgovornost. Praznik Sretenja Gospodnjeg poručuje nam svima da u drugim ljudima treba da prepoznajemo Boga i da se prema svima odnosimo sa ljubavlju“, poručio je Episkop Fotije.

SLAVA BOGOSLOVIJE SVETA TRI JERARHA

 

 

Povodom slave bogoslovije u manastiru Krki, uoči praznika Sveta Tri Jerarha služeno je večernje bogosluženje na kojem je načalstvovao Episkop gornjokarlovački Gerasim. Na dan praznika, Svetu Arhijerejsku Liturgiju služio je Visokopreosvećeni Mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije uz sasluženje Episkopa bihaćko–petrovačkog Atanasija, Episkopa gornjokarlovačkog Gerasima, Episkopa frankfurtskog i sve Nemačke Sergija i Episkopa dalmatinskog Fotija.
Nakon Svete Liturgije, Episkop Fotije pozdravio je sve prisutne izrazivši neizmernu radost što smo se u ovolikom broju okupili da proslavimo velike svetitelje, Vasilija Velikog, Grigorija Bogoslova i Jovana Zlatoustog. „Sveta Tri Jerarha su naši učitelji i zaštitnici naše bogoslovije i oni nas uče da je suština čovekovog bitisanja na Zemlji njegov priziv da se oboži. Da bismo to dostigli potrebno je ostaviti greholjubivi način života i sjediniti se sa Bogom. Sveta Tri Jerarha bili su ne samo naučnici i filosofi koji su izučili jelinsku mudrost, već su postali svetitelji koji preporađaju sve ljude i samu Crkvu Božiju. Punoću naše vere predokusili smo danas na Svetoj Liturgiji, a nju možemo dostići samo asketskim podvigom i stalnim raspinjanjem sebe da bismo se udostojili Božijeg blagoslova i krenuli putem spasenja“, rekao je Episkop Fotije. Vladika se zahvalio svima koje je danas ovde dovela ljubav prema ovoj svetinji i podvigu našega kraja, a posebno onima koji pomažu da ova sveta obitelj i bogoslovija funkcionišu i pravoslavnom svetu donose nove pastire i sveštenoslužitelje.
Kulturno-umetničkom programu koji su pripremili krčki bogoslovi osim preosvećenih arhijereja prisustvovali su i  predstavnici ambasade Srbije u Hrvatskoj, poslanici u hrvatskom parlamentu Mile Horvat i Boris Milošević, direktor Uprave za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama dr Mileta Radojević i mnogi drugi zvaničnici.

Ordenom Nikodima Milaša odlikovan je doktor Vojislav Stanimirović, koji je od samog početka bio veliki prijatelj i dobrotvor krčke bogoslovije. Na posletku se pristunima sa nekoliko nadahnutih reči obratio i Episkop bihaćko-petrovački Atanasije. „Ovo je mesto koje pročišćava i zato odavde odlazimo lakši nego što smo došli. To je mesto koje sabira prostor, vreme i generacije i koje je značajno za ceo svet, jer se bogoslovi koji odavde potiču obrazuju i vaspitavaju u duhu svojih zaštitnika, Sveta Tri Jerarha“, poručio je episkop Atanasije.

Beseda

link for download:here

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGJA U ŠIBENIKU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski služio je danas (05.02.2017.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Hramu Svetog Spasa, u Šibeniku. Današnji praznik posvećen je sveštenomučeniku Klimentu, episkopu ankirskom, za koga se može reći da je najveći mučenik među svetiteljima. On je radi svoje vere 28 godina proveo u teškim mukama, da bi na kraju bio posečen mačem. Nad njegovim mučiteljima trijumfovalo je smirenje ovoga bogougodnika, koji je svaku žrtvu stoički podneo radi Hrista. Upravo to smirenje pouka je priče o cariniku i fariseju koju smo čuli na današnjoj Liturgiji. U hram Božiji u Jerusalimu uđe farisej i krenu se moliti Gospodu, ali on ustvari nije molio već je pred Bogom samo nabrajao svoje vrline i dobra dela, ne pominjući niti jedan greh koji je počinio. U svojoj uobrazilji on je čvrsto verovao da je blizak Bogu i bezgrašan, toliko da je sebi dao za pravo da sudi o drugima, nabrajajući njihove grehe, čak i ako je za mnoge od njih samo čuo i nije mogao biti siguran u istinitost svojih tvrdnji. To ga ipak nije sprečilo da svoje bližnje tuži pred Gospodom, a nasuprot njemu u crkvu je došao mitar, pognute glave, duboko se kajući sa sva nedela koja je počinio. U ćošku svetog hrama on se udarao po grudima moleći Gospoda da mu oprosti grehe. Nakon toga obojica izađoše iz hrama, ali je samo mitar bio olakšan od svojih greha, a gordom fariseju ništa nije moglo biti oprošteno. Ova priča nam govori da postoji samo jedan put Spasenja, a to je put smirenja i pokajanja, nikako samoljublja i gordosti. „Nalazimo se u nedelji mitara i fariseja u kojoj nas Crkva svojom pedagogijom priprema za početak Časnog posta. To je vreme koje služi da se saberemo i vidimo ko smo i dokle smo stigli u duhovnom životu. Ne smemo zaboraviti da su demoni otpali od Gospoda upravo zbog greha gordosti i da je ona ono što nas odvlači od Spasenja i vodi put pogibije“, rekao je Episkop Fotije.

Beseda

link for download:here

SVETOSAVSKA AKADEMIJA U KNINU

Na veleučilištu „Marko Marulić“ u Kninu danas (30.01.2017.) je održana svečana akademija u čast prvog srpskog arhiepiskopa i prosvetitelja, Svetog Save. U organizaciji srpskog kulturnog društva “Prosvjeta“ i  sveštenstva Eparhije dalmatinske pripremljen je bogat kulturno – umetnički program. Mnogobrojne goste svojim igrokazom su zabavljala i poučila deca kninskog kraja. Oni najmlađi recitovali su pesmice posvećene ovom divnom svetitelju, dok su stariji pokazali svoje glumačko umeće u pokušaju da ožive neke detalje iz njegovog života. Vesela pesma u kojoj su se mališanima pridružili svi prisutni pevala se uz gitaru, a deca iz hora Crkve Pokorva Presvete Bogorodice i krčki bogoslovi pustili su svoje glasove slaveći našeg velikog učitelja. U prepunoj sali našli su se skupa deca i odrasli, sveštenstvo i verni narod, kao i mnogi predstavnici gradskih i opštinskih vlasti, a među njima dogradonačelnik Knina Željko Džepina, šibensko – kninska dožupanica Anja Šimpraga, saborski zastupnik Boris Milošević, kao i načelnici opština Kistanja, Ervenika i Biskupija.

PROSLAVA ČASNIH VERIGA I SVETOG SAVE U ŠIBENIKU

Praznik Časne Verige u šibenski hram Svetog Spasa doneo je dvostruku duhovnu radost, a veliki broj vernika okupljenih na Svetoj Liturgiji prisustvovao je nesvakidašnjem događaju. Naime, u čast Svetog Save, čije ime smo proslavljali čitave prošle sedmice, deca iz Šibenika i okoline pripremila su prigodan program. Pesmice o životu zaštitnika našeg roda, kao i recitacije onih najmlađih propraćene su gromkim aplauzom, nakon čega su mališani primili poklon paketiće. Pri završetku bogosluženja, šibenski paroh, otac Dajan, pozdravio je sve prisutne i obratio im se besedom o delu Svetog Save. „Kažu da je Sveti Sava oplevio seme jevanđeljske nauke koje su među Slovenima posejali sveta braća, Ćirilo i Metodije. I zaista, njegovo je nasleđe ogromno i neizmerno, a posebno se izdvaja manastir Hilandar kao centar duhovnosti iz kog je poteklo srpsko pravoslavlje“, rekao je otac Dajan. Među mnoštvom vernika, Svetoj Liturgiji su prisustvovali gradonačelnik Šibenika Željko Burić, šibenko – kninska dožupanica Anja Šimpraga i članovi Veća srpske nacionalne manjine u Šibeniku, kojima je dan Svetog Save krsna slava. Oni su, u prostorijama CO Šibenik, pripremili posluženje za sve prisutne.

ČASNE VERIGE U MANASTIRU KRKI

Na dan kada praznujemo Časne verige (29.01.2017.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru Krki. Prisutnim vernicima vladika se obratio sa nekoliko reči o prazniku koji je ujedno i njegova krsna slava. „Neka je srećan i blagosloven današnji dan kada smo se sabrali ovde da proslavimo ime Božije i velikog ugodnika Božijeg Svetog prvovrhovnog apostola Petra.i njegovo izbavljenje iz tamnice. Ovo je ranohrišćanski praznik koji nam ukazuje na mučeništvo Crkve i to da je propoved Jevanđelja uvek povezana sa svedočenjem, stradanjem i zatvaranjem, a sa druge strane, na to da zemaljske sile ne mogu da stanu na put toj propovedi. To nije bilo moguće ni kada je car Irod zatvorio apostola Petra, niti u bilo kom drugom istorijskom momentu, niti će ikada biti moguće“, rekao je Episkop Fotije i dodao da je jedina prepreka između nas i Boga ona koju sami postavimo, a to je greh. Iz današnjeg Jevanđelja smo čuli da apostol Petar nije imao vlast nad drugim apostolima, kako se veruje u zapadnom hrišćanstvu, već je apostolska služba istog dostojanstva, a vlast nad svim apostolima ima samo Gospod Hristos koji njihovom misijom rukovodi blagodaću Duha Svetoga. Sveti apostol Petar kazuje da nam je Gospod krštenjem dao novi život da bismo postali sveti poput njega i to je ideal koji nam postavlja sveto Jevanđelje. Govoreći da ne možemo da ispunimo taj ideal, mi poričemo istinitost Jevanđelja, a istina je da je on svima dotižan, ali do njega se može doći samo dugom i konstantnom borbom. To je borba sa starim čovekom u nama, protiv greha, a da bismo živeli blagoslovenim životom u Hristu. Ona predstavlja neprestanio suočavanje kojim od sebe teramo đavola koji pokušava da se useli u našu dušu u vidu raznih nečistih pomisli. Ključ uspeha za svakoga od nas jeste život u Hristu i  svakodnevni trud da živimo ispravno i bogougodno, to je poruka Svetog apostola Pavla. Na kraju svoje besede Episkop Fotije se zahvalio ocima iz mitropolije agrebačko-ljubljanske, eparhije bačke i svima koji su danas došli u manastir Krku.

Beseda

link for download:here

SVETOSAVSKO VEČERNjE U KISTANjAMA

Na praznik Svetoga Save (27.01.2017.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije služio je večernje bogosluženje u Kistanjama. Tom prilikom presečen je slavski kolač i za sve prisutne pripremljena je trpeza ljubavi. Deca iz kistanjske opštine spremila su prigodan program kako bi ulepšali dan posvećen velikom svetitelju koji je u narodu poznat i kao školska slava. Episkop Fotije tom prilikom se obratio prisutnim vernicima govoreći o životu i podvigu Svetoga Save. Njegovo žitije svima nam je dobro poznato kao i značajna dela kojima je zadužio srpski rod. „Svetosavlje je važno za sve pravoslavne Srbe, a ono znači život prema primeru koji nam je Sveti Sava postavio. Svi treba da se ugledamo na njegova dobročinstva, ali i na važnost njegove poruke da budemo crkven narod, jer je to jedna od najvećih želja našeg svetitelja, koji je nama Srbima doneo pravoslavlje. Svake nedelje i praznikom barem po jedan član iz svake porodice treba da bude prisutan u crkvi, da bi svojoj kući poneo Božiji blagoslov. Jedino tako ćemo biti pravi svetosavci“, poručio je Episkop Fotije. On je takođe izrazio veliku želju da se naš narod vrati na područje Dalmacije i da,  uprkos nedaćama, prepozna prednosti i vrline ovoga kraja u kome naš narod živi već vekovima i gde bi svako od nas trebao da se oseća kao svoj na svome.

PROSLAVA SVETOG SAVE U MANASTIRU KRKA

Na dan kada praznujemo prvog srpskog prosvetitelja i velikog ugodnika božijeg Svetoga Savu, Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru Krki. Ovaj praznik od davnina ima poseban značaj, jer predstvlja slavu svih škola i prosvetnih ustanova, kako crkvenih, tako i onih državnih. Ovaj divni svetitelj u srpski je rod doneo pravu veru i u nasleđe nam ostavio, ne samo škole, bolnice i manastire, već i jednu svojevrsnu svetosavsku filozofiju. Njegovo učenje govori nam kako da, ugledajući se na našega svetitelja, svoj život usmerimo na pravi put, usku stazu dobrote, znanja i bogospoznaje. „Svetosavska filozofija života sastoji se od svetogorskog učenja koje nam kazuje kako smrtan i prolazan čovek može da obesmrti svoje biće i postane sin Božiji po blagodati. Sveti Sava nam je svojim žitijem pokazao kako da to učenje sprovedemo u delo, jer se od mladosti podvizavao i od svetogorskih monaha skupljao njihove mudrosti da bi ih kasnije tokom svog života upotrebio. Njegova filozofija pokazuje nam ustvari kako obožiti, ne samo jednog čoveka, već čitav narod“, rekao je Episkop Fotije. Prvi srpski arhiepiskop ostao je uvek svetogorac, onaj koji tihuje i vreme provodi u molitvi. Zato je i postao dostojan da kroz njega deluje Sveti Duh i učini velika dela kojima nas je zadužio. Širom sveta, gde god ima pravoslavnih Srba, oni su se danas okupili  na Svetoj Liturgiji da zablagodare Gospodu i Svetom Savi. Nakon svete službe u manastiru Krki Episkop Fotije je svima poželeo srećan i blagosloven praznik uz poruku da se uvek poučavamo delima ovog velikog svetitelja.

Beseda

link for download:here

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U SPLITU

U nedelju (22.01.2017.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatisnki G. Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u kapeli Svetog Save u Splitu. Ovom Svetom Liturgijom započeta je proslava velikog praznika posvećenog Svetom Savi, koji je ujedno i hramovna slava našeg nedovršenog splitskog hrama. Širom Eparhije dalmatinske, kao i na svim kontinentima gde žive pravoslavni Srbi, u toku narednoe sedmice proslavljaće se ime ovog velikog ugodnika božijeg, duhovnog oca našega naroda. Njegovo žitije svima nam je dobro poznato, kao i velika dela kojima je zauvek zadužio srpski rod. Sveti Sava je 1219. ustrojio samostalnu srpsku Crkvu, a sa njom i srednjovekovnu državu, sa željom da cela zemlja živi kao jedan manastir, produhovljenim i svetim životom. Zahvanjujući ovom svetitelju prognana je jeres iz našega naroda, a svako dete kršteno, pa zato sa pravom možemo reći da je Sveti Sava početak pravoslavlja u našem narodu. „Uvek treba da se sećamo podviga Svetog Save, jer je on želeo da od srednjovekovne Srbije napravi državu u kojoj će episkop biti duhovni otac, a car svetovni vladar i da oni žive u harmoniji i saglasnosti. Njegova želja je bila da zemlja bude puna crkava, manastira i škola, da ima dovoljno sirotišta i bolnica za one kojima je to potrebno“, rekao je Episkop Fotije. Godine 1221. Sveti Sava je održao poznatu žičku besedu o pravoj veri i rekao da Srbi treba da budu pravoslavne vere. On je učinio presudno delo da naš narod postane i ostane zauvek pravoslavan, jer nas je vezao sa Svetom Gorom, sa manastirom Hilandarom i izvornim učenjem otaca sa prvih sedam Vaseljenskih sabora. Sveti Sava se upokojio u Trnovu, u Bugarskoj, a njegovo telo bilo je preneto u manastir Mileševu gde su reke pravoslavnih vernika konstantno dolazile da se poklone blagotvornim moštima. Svete mošti su 1594. prenete na Vračar, gde su spaljene od strane Turaka koji su na taj način hteli da unište kult Svetoga Save. Hvala Bogu, njihove namere nisu urodile plodom, a na tome mestu danas stoji hram posvećen ovom svecu, koji je u našem narodu ostao zauvek upamćen kao veliki duhovni otac i rodonačelnik. Gradnja Hrama Svetog Save u Splitu započeta je u slično vreme kao i gradnja beogradskog, ali je on do dana današnjeg ostao mučenički hram, koji već osamdeset godina stoji nezavršen. Mi se ipak nadamo i molimo Gospodu da se, molitvama Svetog Save i ova svetinja izgradi do kraja i postane mesto sabranja i utehe svih hrišćana koji u njega kroče sa iskrenom verom u Boga.

Beseda

link for download:here

PRAZNIK SABOR SVETOG JOVANA KRSTITELjA U ZAGREBU
KRSNA SLAVA MITROPOLITA PORFIRIJA

U petak, 20. januara 2017. godine, kada naša Crkva molitveno proslavlja svetog Proroka, Preteču i Krstitelja Gospodnjeg Jovana, Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolit zagrebačko-ljubljanski gospodin Porfirije proslavio je svoju Krsnu slavu.
Evharisitjskim sabranjem u Sabornom Preobraženjskom hramu u Zagrebu, načelstvovao je Episkop dalmatinski gospodin Fotije, uz sasluženje Episkopa gornjokarlovačkog gospodina Gerasima i domaćina Mitropolita Porfirija, kao i arhimandrita Nikodima (Kosovića), igumana manastira Krke i bratstva Katedralnog hrama.
U slavu Božju i u čast Svetog Jovana Krstitelja tokom svete Liturgije pojao je hor Preobraženjskog Katedralnog hrama u Zagrebu.
Preosvešteni Episkop dalmatinski gospodin Fotije na kraju Svete Liturgije obratio se prigodnom besedom Mitropolitu Porfiriju kao i svoj bogoljubivoj pastvi sabranoj na Božanskoj Mistagogiji i čestitao svima veliki praznik, a Mitroplitu Porfiriju i svima koji slave Svetoga Jovana, srećnu slavu.
Po završetku Liturgijskog sabranja, cenjeni gosti prijatelji Mitropolita Porfirija, sabrali su se u svečanoj sali Duhovnog Centra na Svetom Duhu gde je pripremljena svečana slavska trpeza ljubavi. Episkop gornjokarlovački gospodin Gerasim, uz sasluženje Igumana Nikodima i đakona Dragana Radića, blagoslovio je i osveštao slavsko žito i prerezao slavski kolač, a potom se prigodnom besedom obratio Mitropolitu Porfiriju i uzvanicima čestitajući svima praznik i slavu.
Dolgodenstvuj Visokopreosvećeni Vadiko na mnoga i blaga leta!!!

preuzeto sa: www.mitropolija-zagrebacka.org

BOGOJAVLjENjE U MANASTIRU KRKI

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije služio je na Bogojavljenje (19.01.2017.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru Krki. Ovim praznikom proslavljamo uspomenu na krštenje Hristovo na reci Jordanu i javljanje Boga u vidu goluba i glasa: "Ovo je Sin moj i Njega poslušajte". Praznujući Bogojavljenje Gospodnje, koje biva na vodama Jordanskim, treba da se podsetimo da se Gospod Bog naš nikada nije javljao bez razloga baš na tom mestu. Ovaj nam praznik prikazuje Boga u vidu Trojice jednobitne i nerazdeljive. Tako se i svako od nas krštenjem u vodi prosvećuje time što postaje usinovljen od Oca Svetlosti, zaslugom Sina i silom Duha Svetoga. Na ovaj dan se u svim crkvama i hramovima osvećuje voda, koju narod uzima i nosi svojim kućama. Ona ima duhovna i lekovita svojstva. Njena osobina se ogleda u tome što tokom cele godine ostaje sveža i osvećena. Čuva se u posebnim posudama i koristi se sa iskrenom verom u bolesti, ili bilo kakvoj drugoj nedaći. Na sam Dan Bogojavljenja može se sa njom poprskati svaki kutak u kući, ali u sve druge dane ništa se ne sme prskati njome. Zdravi je mogu piti prethodno pripremljeni, tako što će postiti, pa će tu osvećenu vodicu popiti izjutra kao kada se uzima Sveto pričešće.

KRSTOVDAN U ŠIBENIKU

Na Krstovdan (18.1.2017.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u hramu Svetog Spasa u Šibeniku, nakon čeka je osvećena voda- Ovaj veliki praznik, neraskidivo povezan sa sutrašnjim Bogojavljenjem otkriva nam smisao hrišćanske vere kroz svetu tajnu krštenja. Gospod Hristos došao je na reku Jordan da se krsti i tako osveti prirodu vode i da čitavoj tvorevini vrati prvobitno dostojanstvo i netruležnost. „Čovek je stvoren za večni život, a ne za smrt, kao i čitava tvorevina, ali je postala truležna grehom ljudskim. Ulazeći u Jordan Hristos osvećuje vodu i zato je mi danas pijemo kada hoćemo da se obožimo, da bismo mi i naši domovi bili njome osvećeni i blagosloveni. Tom vodom se pomazuju bolesni, a treba da je čuvamo za zdravlje duše i tela i da je dajemo i drugim hrišćanima koji nisu pravoslavni, jer oni očekuju od nas osvećenje i blagoslov“, rekao je Episkop Fotije. Na krštenju Hristovom Bog nam se otkrio kao Sveta Trojica, On se javio da posvedoči Sina, a Duh Sveti se prikazao u vidu goluba i sišao na samoga Hrista da pokaže mnoštvu okupljenog naroda da je upravo On Sin Božiji. Ovaj je događaj veoma značajan za naše spasenje, jer i mi treba da otrojičimo svoje biće i postanemo hramovi Svete Trojice To je smisao i cilj našeg krštenja, jer kada se krštavamo Sveti Duh silazi na nas i uobličava Hrista u nama, tako da  postanemo članovi Crkve Hristove. Današnji dan doneo nam je još jednu duhovnu radost, jer su gramatom odlikovani istaknuti članovi CO Šibenik, Marko Brkić i Jovan Dobre, zbog svojih dobrih dela i pokazane ljubavi prema Svetoj Crkvi.

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U ŠIBENIKU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije služio je danas (15.01.2017.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Crkvi Svetog Spasa, u Šibeniku. Na ovaj dan sećamo se dva svetitelja, Svetog Pape Silvestara koji je živeo u 4. veku i Svetog Serafima Sarovskog, velikog ruskog podvižnika iz 18. i 19. veka.  Sveti Silvestar je u svoje vreme bio veliki čudotvorac i učitelj Crkve, doprineo je da se Sveti Konstantin i Jelena obrate u hrišćanstvo i postanu zaštitnici Crkve Hristove. Sveti Serafim Sarovski bio je pravi primer pokajnika i molitvenika, koji je u dubokoj starosti dobio blagoslov od Presvete Bogorodice da prima ljude, podučava ih i isceljuje nemoći ljudske. Čuvena je njegova beseda u kojoj govori šta je cilj hrišćanskog života i čovekovog bistvovanja na Zemlji, a to je zadobijanje Duha Svetoga. Idući u susret velikim praznicima, Krstovdanu i Bogojavljenju, svi treba da se trudimo da živimo tajnu Bogojavljenja, da nam se Gospod javi u našem srcu i duši, jer je čovek stvoren da bude hram Duha Svetoga. „To je pouka kojoj nas uči Sveti Serafim, a iz njegovog žitija možemo da se poučimo i još jednoj važnoj stvari. On je tek u dubokoj starosti počeo javno da propoveda i prima ljude na ispovest, a pre toga je vodio velike borbe, asketski život i već je postao čudotvorac i zadobio dar prozorljivosti. Danas mnogi mladi ljudi, duhovno neutvrđeni prerano postaju učitelji, a sami se nisu dovoljno poučili. Da bismo mi učili ljude treba pre svega da zadobijemo darove Duha Svetoga, jer nas onda Bog rukovodi u našoj propovedi i delima, a ako sami, samo ljuskim moćima to činimo možemo propasti i mi i naši učenici“, rekao je Episkop Fotije i poručio da nam je pre svega potrebno strpljenje da bismo uzrasli u tajni bogopoznanja, da bi naša priča o Bogu bila zasnovana na iskustvu i da bismo pronašli pokajanje kao jedini put Spasenja.

Beseda

link for download:here

TROSTRUKI PRAZNIK U ŠIBENIKU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije  služio je danas (14.01.2017.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Šibeniku. Današnji dan doneo nam je tri duhovne radosti, jer proslavljamo tri praznika: Obrezanje Hristovo, Svetog Vasilija Velikog i Novu Godinu po starom kalendaru. „Obrezanje Gospodnje govori nam o tome da je Hristos postao realan čovek i uzeo ljudsko telo radi našeg spasenja, ovaj praznik je produžetak Božića i praslika hrišćanskoga krštenja. U Starom Zavetu su se ljudi obrezivali da bi pokazali da su članovi izabranog naroda, a u Novom Zavetu krštenje predstavlja ulazak u Crkvu Božiju“, rekao je Episkop Fotije. Danas se prisećamo i velikog askete i učitelja Crkve iz 4. veka, Svetog Vasilija Velikog. Ovaj svetitelj bio je značajan bogoslov i čudotvorac koji se odlikovao izuzetnom blagodaću. Napisao je mnoge crkvene knjige i borio se protiv jeretičkih učenja, a s pravom je nazivan ocem monaštva, jer je napisao pravila života u manastiru koja monahe poučavaju kako da se podvizavaju da bi dostigli Carstvo Nebesko. Treći praznik današnjeg dana predstavlja Nova Godina, a ovo je jedan od tri datuma koja za hrišćane predstavljaju početak nove godine. „Prvog septembra počinje crkvena nova godina kojom počinje novi bogoslužbeni krug, prvog januara godina počinje po novom, gregorijanskom kalendaru, a danas, 14. januara po starom, julijanskom kalendaru. Neka novi krug našega života bude blagosloven u ovoj novoj godini, da budemo trezveni hrišćani i udubljujemo se u tajne naše vere, jer se u njima krije i tajna večnoga života“, poželeo je Episkop Fotije i dodao da nas Crkva poziva da budemo bliski Bogu i jedni drugima i da to treba da bude program našega života kako u novoj, tako i u svim narednim godinama.

Beseda

link for download:here

SVETI ARHIĐAKON STEFAN U MANASTIRU DRAGOVIĆU

Na praznik Svetog Arhiđakona Stefana (09.01.2017.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru Dragoviću. Ovaj praznik je krsna slava mnogih pravoslavnih Srba koji žive širom sveta, a među njima i protosinđela Jovana iz Dragovića. Zaista je veliki ugodnik Božiji Sveti Arhiđakon Stefan i iz njegovog žitija saznajemo kako možemo dostići da vidimo otvorena nabesa i Gospoda Isusa Hrista u slavi Božijoj. „Mi ljudi kada pogledamo gore vidimo plavo nebo, Mesec i zvezde, a da bismo videli više od toga treba da budemo slični Prvomučeniku Stefanu, da imamo blagodat Duha Svetog i budemo prosvetljenog srca i duše. Tom istom blagodaću možemo da razumemo i tajnu rođenja Hristovog, koje nije bilo na nebu, već na Zemlji. Mnogi su ljudi gledajući Hrista videli samo jedno dete, slično mnoštvu drugih, a nisu bili u stanju da shvate da je to sam Bog koji se ovaplotio. Oni su mogli da vide samo zemaljsku realnost, jer su bili ograničeni logikom ovoga sveta. Da ne bismo i mi došli u ikušenje i pali u takvo duhovno stanje potrebno je da imamo blagodat Božiju u sebi i da nas ona uči tajnama bogoslovlja“, rekao je Episkop Fotije i dodao da je na sveštenoslužiteljima najveća odgovornost, pa bi i njihov podvig trebao da bude najveći. Današnji dan doneo je još jednu duhovnu radost, jer je nakon Svete Liturgije ordenom Nikodima Milaša odlikovan gospodin Lazar Škrbić iz Vrlike zbog svoje izuzetne predanosti Crkvi i pomoći koju već dugo ukazuje vrličkom sveštenstvu. Vladika Fotije čestitao je krsnu slavu ocu Jovanu i svim vernicima koji danas slave i poželeo im Bogom blagosloven praznik.

Beseda

link for download:here

SABOR PRESVETE BOGORODICE U KNINU

Drugog dana Božića, kada praznujemo Sabor Presvete Bogorodice (08.01.2017.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Crkvi Pokrova Presvete Bogorodice, u Kninu. Na ovaj dan Crkva hrišćanska odaje slavu i hvalu Presvetoj Bogomateri, koja rodi Gospoda i Boga i Spasa našega Isusa Hrista. Saborom se njenim naziva ovo praznovanje zato što se toga dana sabiraju svi verni, da proslave nju, Mater Bogorodicu i što se toržestveno, saborno, služi u čast Njenu. U Ohridu je od starine bio običaj, da se uoči drugog dana Božića večernja služi samo u Svetoj Bogorodici zvanoj Čelnica. Sve sveštenstvo sa narodom tu je saborno proslavljalo Prečistu Bogomater. Tvojim rođenjem Hriste Bože, zasija svetu svetlost bogopoznanja, jer se u toj svetlosti zvezdom učahu oni koji zvezdama služe, da se klanjaju Tebi, Suncu Pravde, i da poznaju Tebe sa visine Istoka, Gospode, slava Ti!

PROSLAVA BOŽIĆA U EPARHIJI DALMATINSKOJ

Veliki hrišćanski praznik Rođenja Hristovog – Božić ( 7.1.2017.g.) svečano je proslavljen širom Eparhije dalmatinske u svim crkvenim opštinama i manastirima. Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski g.g. Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju na svenoćnom bdeniju u manastiru Krki i tom prilikom je pročitana Božićna poslanica Njegove Svetosti patrijarha srpskog g. Irineja i svih arhijereja SPC.
U ovogodišnjoj poslanici Njegova Svetost je pozvao verni narod da žive u ljubavi Božića, te da Božić vraća biblijski blagoslov rađanju čime je ovaj praznik zaista i porodični ali i svenarodni.

BADNjI DAN U EPARHIJI DALMATINSKOJ

Širom Eparhije dalmatinske danas (06.01.2017.) se slavio Badnji dan. Na bogosluženjima u svetim hramovima sabralo se mnoštvo vernog naroda, a Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju i večernje u Šibeniku. Na večernjoj službi u Sabornoj crkvi Uspenja Presvete Bogorodice  i osvećenju badnjaka, uprkos izuzetno hladnom vremenu okupili su se vernici iz Šibennika i okoline, koji su nakon zajedničke molitve nastavili praznično druženje u prostorijama Crkvene opštine. Uoči praznika koji zauzima posebno mesto u srcu svakog hrišćanina, Episkop Fotije govorio je o duhu Božića i etici kojoj nas ovaj praznik poučava. „Božić je veliki, blagosloveni i porodični praznik, praznik svake bogoljubive duše, jer je Bog postao čovek da bi nas naučio kako da se i mi obožimo. To je etika Božića koja nam govori kako da se približimo Gospodu, da budemo, dobri, pošteni i čestiti ljudi. Mnogima od nas ovaj se božanski ideal čini nedostižnim, ali su zato tu svetitelji da nam pokažu da postoje ljudi koji su ga svojim životom dostigli.  Uvek treba da se ugledamo na njih, jer su oni stvarne, istorijske ličnosti koji su ohristovili svoje biće i ostvarili u svome životu ideal naše vere“, rekao je Episkop Fotije i dodao da nam je Hristos svojim rođenjem i vaskrsenjem prokrčio put kojim treba da idemo. Taj put posebno je važan za nas Srbe koji danas živimo u Dalmaciji, jer smo priživeli teške dane i ostalo nas je malo, ali i dalje treba da nastojimo da budemo čestiti ljudi koji se ne odriču svoje vere, a poštuju i druge narode i njihov način ispovedanja i tradiciju. Na kraju svoje besede Episkop Fotije poželeo je svima srećan Badnji dan i radostan i blagosloven Božić. Hristos se rodi! Vaistinu se rodi!

RASPORED BOGOSLUŽENJA ZA BOŽIĆ

Srpska Pravoslavna Crkva svojoj duhovnoj deci o Božiću 2016. godine

IRINEJ

po milosti Božjoj

Pravoslavni Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i Patrijarh srpski, sa svim Arhijerejima Srpske Pravoslavne Crkve – sveštenstvu, monaštvu i svim sinovima i kćerima naše svete Crkve: blagodat, milost i mir od Boga Oca, i Gospoda našega Isusa Hrista, i Duha Svetoga, uz radosni Božićni pozdrav:

MIR BOŽJI – HRISTOS SE RODI!

„Slava na visini Bogu i na zemlji mir, među ljudima dobra volja!” (Lk. 2, 14)

Evo nas i ove godine pred praznikom Božića, pred praznikom bezmerne ljubavi Božije, jer nam se danas u gradu Davidovu rodi Hristos Gospod (Lk. 2, 11), Emanuil, što će reći: s nama Bog (Mt. 1, 23). Ovu veliku Tajnu Ovaploćenja Boga Logosa, skrivanu od postanja vekova (Jn. 1, 2), najpre su blagovestili anđeli Božiji svojom božićnom himnom mira i ljubavi (Lk. 2, 14). Potom im se pridružuju pastiri i mudraci sa Istoka, sabirajući tako nebo i zemlju oko Bogomladenca Hrista, anđele, i ljude, i sve narode zemaljske u Crkvu Boga živoga (2. Kor. 6, 16).

cieli tekst ovdje

SVETA LITURGIJA JE TAJNA NAŠEGA SPASENjA

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Crkvi Uspenja Presvete Bogorodice u Imotskom. U besedi nakon svete službe Episkop Fotije se obratio prisutnim vernicima govoreći o Svetoj Tajni Pričešća kao suštini naše vere. „Sav naš podvig, molitve i trud, sve suze, ispovesti, pokajanja i raspinjanja imaju za smisao da se dostojno pričestimo i da se sam Hristos useli u nas, naša srca i duše. Cilj svetih bogosloženja jeste da mi postanemo obožene ličnosti i hramovi Duha Svetoga. Sveta Liturgija traje kratko, ali kao da je u njoj sadržana cela istorija tamo doživljavamo sve praznike. Zato treba svoj život da ustrojimo tako da se svaki sledeći put pričestimo još dostojnije, jer telo i krv Hristova kojima se pričešćujemo na Liturgiji predstavljaju tajnu večnog života i tajnu našeg spasenja“, rekao je Episkop.  On je naglasio da nije dobro da nam nedeljom i praznikom ijedan posao bude preči od dolaska na bogosluženje, jer je ono neophodno za našu dušu. Sjedinjenje sa Hristom neophopdno je da bismo postali obožen narod koji daje velike naučnike, poput Nikole Tesle i svetitelje kao što je bio Sveti Sava.

Beseda

link for download:here

HRAMOVNA SLAVA U SKRADINU

U hramu posvećenom Svetom Spiridonu, na dan kada se sećamo ovoga svetitelja (25.12.2016.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju. Uz želju da se za predstojeće praznike saberemo u većem broju nego danas Episkop Fotije obratio se prisutnim vernicima. „Mi koji smo danas bili na Svetoj Liturgiji bili smo ustvari u Carstvu Nebeskom, ostavili smo sve ono što smo imali kod kuće, svoje poslove, brige i obaveze i došli ovde u sveti hram da izađemo pred lice Božije i sa Njim se sjedinimo verom, pokajanjem, postom i Svetim Pričešćem. To je punoća našega zemaljskog života, koji nam je Gospod dao da bismo Njega prepoznali među ljudima koji nas okružuju.  Kao što je Sveti Jovan Krstitelj prepoznao Gospoda Hrista u mnoštvu naroda koji mu je došao na Jordan da se krsti, tako i mi neprestano treba da tražimo Hrista u svome životu, a najpre ćemo ga naći u svetome hramu, na bogosluženjma i žitijima svetih“, rekao je Episkop Fotije. Kada čitamo žitije ovoga divnog svetitelja kojeg praznujemo danas može nam biti teško da poverujemo sve što se u njemu zbiva. Toliko je čudesan bio njegov život, jer je obilovao skromnošću, smirenjem i raznim čudesima. Njegov nas primer uči da činimo dobra dela, pomažemo sirotinji i čuvamo svoje manastire i svetinje. Kada je Sveti Spiridon došao u Aleksandriju da isceli sina Svetog cara Konstantina koji beše bolovao od teške bolesti, svi idolski hramovi popadaše od sile njegovoga prisustva.  Toliko je bio skroman i smiren da su čuvari carevog dvorca od njega mislili da je prosjak, te su mu udarili šamar, na šta je Sveti Spiridon samo okrenuo drugi obraz, a čuvari se postideše shvativši ko je on. „Treba da se vraćamo ovome žitiju i učimo iz njega, da vidimo gde smo mi u veri i da li smo i koliko slični svojim svetiteljima. Daj Bože da molitvama Svetog Spiridona Čudotvorca obnovimo ovaj hram i sve naše crkve u Dalmaciji, da se naši ljudi vrate na svoja ognjišta i da budemo, kao nekada, blagosloven narod, koji čuva sveto pravoslavlje na ovim prostorima, živeći vrlinskim i svetim životom“, poželeo je Episkop Fotije.

EPISKOP FOTIJE U POSETI CRKVENOJ OPŠTINI SPLIT

U četvrtak (22.12.2016.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije u pratnji đakona Milenka Lošića i monaha Dositeja (Jovića) posetio je CO Split. Episkopa Fotija i njegovu bratiju su dočekali splitski sveštenici, protojerej Milorad Đurđević i Slavoljub Knežević i upoznali ga sa trenutnim aktivnostima ove CO, posebno onim koje su u vezi sa Hramom Svetoga Save.  Njegova izgradnja započeta je 1937. godine i još uvek nije dovršena. Ovih dana se očekuje poseta nadležnih iz Zavoda za zaštitu spomenika u Splitu, što će, nadamo se, konačno pomoći oko dobijanja dozvole za dovršetak ovoga mučeničkog hrama. Tokom ove posete bilo je reči o manastiru Svete Petke na Hvaru, koji je pretvoren u ugostiteljski objekat.

PROSLAVA SVETOG NIKOLAJA U MANASTIRU DRAGOVIĆU

Na jedan od najvećih hrišćanskih praznika, Svetog Nikolaja Čudotvorca (19.12.2016.), Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru Dragoviću. Vernom narodu koji se sabrao danas u ovoj svetinji Episkop Fotije obratio se sa nekoliko reči o životu ovog sveca. Sveti Nikolaj bio je izvanredna ličnost koja je zračila ljubavlju i dobrotom. Po svojoj revnosnoj veri i milosrđu, za života je zavredio Božiju blagodat kojom je već tada činio razna čudesa. Kod pravoslavnih Srba on je jedan od najpoštovanijih svetitelja, a na području Dalmacije i krsna slava više od polovine vernika. Njegovo čudesno žitije može da služi za primer kako monasima i sveštenicima, tako i svakome čoveku, jer su dobra dela koja je činio i predanost veri putokaz ka uskom putu koji vodi do Spasenja. „Često se pitamo da li je moguće i u današnje vreme sresti takve svete ljude, poput Svetog Nikolaja Čudotvorca. Iako je ovo doba koje nas mnogo čime odvraća od svetosti, među nama ipak ima takvih ljudi, onih koji su svojim životom zaslužili da budu nazivani svetima. Takav je bio patrijarh Pavle, a svako od nas trebao bi da ima za cilj da živi blagočestivo i bogougodno. Danas je uobičajeno da izopačeni i greholjubivi ljudi pokušavaju da nametnu sebe kao normalne, a svetitelje kao nešto pogrešno i da tako potpuno izokrenu vrednosti, ali nas naša Sveta Crkva uči ko su oni na koje treba da se ugledamo“, poručio je Episkop Fotije. Današnji praznik uveličala je i nesvakidašnja duhovna radost, jer je otac Jovan iz manastira Dragovića odlikovan činom protosinđela. Episkop Fotije poželeo mu je da i dalje nastavi svoj trud, a tom prilikom i čestitao krsnu slavu igumanu Dragovića, ocu Varsonufiju.

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U VRLICI

U nedelju (18.12.2016.), na dan kada se prisećamo Svetog Save Osvećenog i Svetoga Prepodobnog Nektarija Bitoljskog, Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Vrlici. Sveti Sava Osvećeni živeo je u 5. veku, bio je veliki asketa i podvižnik, a još za života postao je čudotvorac. Zbog svih tih vrlina njemu se javila Presveta Bogorodica i rekla mu da osnuje u judejskoj pustinji manastir koji će postojati sve do drugog dolaska Hristovog. Taj blagoslov živi i danas, a ta svetinja prepuna čudotvornih moštiju i ikona izrodila je mnoge Božije ugodnike. Kroz istoriju do današnjih dana mnogi ljudi su odlazili u taj manastir da se poklone grobu Svetog Save Osvećenog, a među tim hodočasnicima bio je i naš Sveti Sava koji je u ovome manastiru, po blagoslovu Božijem dobio patericu i dve čudotvorne ikone. „Naša crkva posebno je vezana za taj manastir, jer su se pravoslavni Srbi vekovima iz njega, i uopšte iz Svete Zemlje, učili pravoslavlju. Tamo smo naučili kako da ostanemo pravoslavci i da se nadograđujemo na duhovne temelje koje su nam sveti oci postavili“, rekao je Episkop Fotije i dodao da smo se danas okupili upravo u Vrlici, jer smo pred praznikom Svetog Nikolaja, kome je posvećen vrlički sveti hram. Praznik prenosa moštiju Svetog Nikolaja, hramovna je slava ove crkve, a ovaj vrli svetitelj u narodu je naširoko poštovan i slavljen zbog svoje posvećenosti veri i dobročinstava. „Prvi je ujutru ulazio u crkvu, a poslednji izlazio iz nje, takođe je bio poznat po svom milosrđu. U čitavoj njegovoj Eparhiji nije bilo čoveka kome je zatrebala pomoć, a da ovaj on nije bio prvi tu da mu pomogne“, objasnio je vladika Fotije. On je naglasio da treba da se ugledamo na naše svetitelje, da čitamo njihova žitija, jer je to put i način da naše svetinje i mi opstanemo ovde u Dalmaciji.

 


APELI 

::..::

 

APEL ZA OBNOVU KROVA
MANASTIRA KRKE

 

::..::


PREOBRAŽENJE 2015
MANASTIR KRKA

::..::

CRKVE I MANASTIRI
EPARHIJE DALMATINSKE

::..::

KALENDAR

ČASOPISI
EPARHIJE DALMATINSKE

::..::


Eknjige
Eparhije dalmatinske

::..::

 


JASENOVAC
NAJSTRAŠNIJI LOGOR SMRTI

::..::

EPARHIJSKA RADIONICA

::..::

 



Projekat Rastko

Svetosavlje.org

 


WALLPAPERS

 

   
АRHIVA VIJESTI 2016. GODINE

АRHIVA VIJESTI 2015. GODINE

АRHIVA VIJESTI 2014. GODINE

АRHIVA VIJESTI 2013. GODINE

АRHIVA VIJESTI 2012. GODINE








   
   

* КОНТАКТ :_: KONTAKT *
:  :  :
Copyright 2004, 2005 SPC Dalmatinska Eparhija.

Designed by SeRGio