Description: F:\MOVIE\web\Headeri\Novosti-L.jpg    


Description: F:\MOVIE\web\Images\Eng.gif
ENGLISH PAGES


Description: F:\MOVIE\web\Images\russian.gif
ПОСЛЕДНИ
НОВОСТИ
 

::..::


VODIČ
TOURIST GUIDE

::..::

ПОСЈЕТИТЕ НАС НА
FACEBOOKU
ЕПАРХИЈА ДАЛМАТИНСКА

::..::


Description: F:\MOVIE\web\Images\Manastiri\Krka\Krka5_small.jpg

ВИРТУАЛНА ШЕТЊА ЕПАРХИЈОМ
ДАЛМАТИНСКОМ

::..::

400 година Богословије Света Три Јерарха
у манастиру Крки
Химна богословије

::..::



ПРИЛОЗИ НОВОМ СТРАДАЊУ
ЕПАРХИЈЕ ДАЛМАТИНСКЕ

 



РЕЧ О НОВИМ

БОГОХУЛНИЦИМА


Description: F:\MOVIE\web\Images\Linkovi\Foto_arhiv.gif
ФОТО АРХИВ

ЕПАРХИЈЕ ДАЛМАТИНСКЕ

::..::

АПЕЛИ 

::..::

ДИГИТАЛНЕ БРОШУРЕ
ДАЛМАТИНСКИХ МАНАСТИРА

МАНАСТИР КРКА

МАНАСТИР КРУПА

МАНАСТИР ДРАГОВИЋ

::..::


 
св. Сава

БЕСЕДА О ПРАВОЈ ВЕРИ

::..::

 


Description: F:\MOVIE\web\Images\Publikacije\Pilipenda_small.jpg
СИМО МАТАВУЉ

ПИЛИПЕНДА
(приповетка)

::..::



Епископ Фотије
ВАПАЈ ИЗ ДАЛМАЦИЈЕ

Прослава Савиндана у Сплиту

У недјељу по Богојављењу, 21. јануара 2018. године, а на позив и благослов Његовог Преосвештенства Епископа далматинског г. Никодима, Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки г. Сергије, предводио је евхаристијско сабрање у храму Светог Саве у Сплиту.

Владици Сергију су саслуживали, протопрезвитер Драган Михајловић, парох у Имотском, јеромонах Јован, драговићки, протопрезвитер Милорад Ђурђевић, парох у Сплиту и ђакон Миленко Лошић из Шибеника.

У својој надахнутој бесједи, владика Сергије је протумачио јеванђелско зачало и истако значај Светог Саве, који је све што је Божије уткао у душу и биће српског народа.

На крају Литургије, најмлађи парохијани су одрецитовали пригодне пјесмице у част Светог Саве српског. Потом је уприличена трпеза љубави у просторијама црквене општине Сплит, добротом и трудом свештеника и попадија сплитских.

Владика Сергије је након трпезе обишао стари град Сплит, чувену Диоклецијанову палату, цркву светог Дује и друге знаменитости овог древног града на обали предивног Јадрана.

преузето са:http://www.eparhijabihackopetrovacka.org

ПРАЗНИК БОГОЈАВЉАЊА У ШИБЕНИКУ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим на празник Богојављања (19.01.2018,) служио је Свету Архијерејску Литургију у Шибенику. Окупљеним верницима у Храму Светог спаса Епископ се обратио са неколико речи о природи овог великог празника. „У јеврејскоме народу је био обичај да човек до тридесете године није могао да има никакво јавно деловање и тога се држао и Господ наш Исус Христос. Он је све до тридесете године живео са Пресветом Богородицом и Јосифом у Назарету, радећи као дрводеља, попут многих обичних људи у том периоду историје. И тако живећи једноставним животом поштовао је све обичаје које је јеврејско друштво налагало и чекао да почне са својим месијанским делом. Пут за Његову проповед приправио је Свети Јован Крститељ проповедајући у пустињи и позивајући људе да се крсте на Јордану да би били очишћени од свих грехова и тако дочекали Месију. Док је Јован Крститељ крштавао народ дошао је управо сам Христос да буде крштен и излазећи из воде виде небеса где се отварају и Дух као голуб силази на Њега. И глас дође са неба. „Ти си син мој љубљени који је по мојој вољи“. Отварање небеса представља сликовиту везу између Бога и човека која се остварује кроз Христово месијанско дело, то је она веза на коју смо сви позвани. Дух Свети на Христа се спустио у виду голуба, што има дубоку симболику за хришћанску заједницу, јер као што је голуб Ноју донео маслинову гранчицу као најаву краја потопа, тако сада голуб најављује крај владавине греха и долазак Месије и спасења људи. На крају, чује се и Очев глас са небеса који потврђује да је управо Господ наш Исус Христос Син његов љубљени. Крштење Сина, глас Очев и силазак Духа Светога представљају тријадолошку основу и веру Цркве у Тројичног Бога. То је вера на коју смо сви заједно позвани, да је исповедамо зарад покајања и редовно учествујемо у животу Цркве кроз причешћивање животворним тајнама“, објаснио је владика.

КРСТОВДАН У МАНАСТИРУ КРКИ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је на Крстовдан (18.01.2018.) Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крки.

БАДЊЕ ВЕЧЕ У ЖАГРОВИЋУ

БАДЊИ ДАН И БОЖИЋ У ЗАДРУ

Бадњи дан у парохији Равнокотарској

На Бадњи дан,.6. јануара 2018. године у свим храмовима који парипадају парохији Равни Котари служено је вечерње богослужење са освећењем и налагањем бадњака.
Бадњаке је освештао надлежни свештеник парохије равнокотарске јереј Младен Скопљак, а потом су окупљени вјерници наложили бадњако како то православни обичају налажу. Отац Младен је свим присутнима честитао празник Рођења Господа Исуса Христа-Божић, пожеливши присутнима да у радости, миру и љубави дочекају сутрашњи празник. Да озарени радошћу Витлејемског празника заједно са својим породицама прославе овај спасоносни празник поздрављајући једни друге ријечима.

Мир Божији Христос се роди-Ваистину се роди!

БАДЊЕ ВЕЧЕ И БОЖИЋ У СПЛИТУ

БОЖИЋНА ЛИТУРГИЈА У МАРКОВЦУ

 

БОЖИЋ У ИМОТСКОЈ ПАРОХИЈИ

Поводом празника рођења Христовог подијељени су дарови за сву дјечицу на подручју Епархије далматинске до 15 година старости. Уз молитву и најљепше жеље дарове су уручили наши свештеници по црквама и манастирима наше Епархије. Ово велико даривање омогућила је својим прилогом породица Гленџо која је родом из Имотског. Дарованим и дародавцу свако добро и благослов од Богомладенца Христа.

БОЖИЋ У МАНАСТИРУ КРУПИ И ОБРОВАЧКОЈ ПАРОХИЈИ

Рођење Христово је и ове године прослављено на достојанствен начин у Обровачком крају. Вечерња богослужења су служена у храмовима Свете Тројице у Обровцу, Светог Георгија у Жегару и Успења Пресвете Богородице у манастиру Крупи. Паљење бадњака је по устаљеној традицији било пред храмовима у Обровцу, Билишанима, Жегару и манастиру Крупи. Након благослова и паљења бадњака, постављено је послужење за све присутне испред свих храмова, које су мјештани лијепо припремили у складу са посном традицијом уочи Божића. На сам дан Рођења Христовог, служена је Света Литургија у манастиру Крупи , коју је служио игуман манастира, Архимандрит Гаврило Стевановић. Светој тајни причешћа, приступио је већи број људи и мале дјеце. Посланица Патријарха Српског са свим Архијерејима Српске Православне Цркве, прочитане су у свим храмовима.

БОЖИЋНА ЛИТУРГИЈА У ШИБЕНИКУ

Поводом једног од најрадоснијих хришћанских празника Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је данас (07.01.2018.) Свету Архијерејску Литургију у Цркви Успења Пресвете Богородице у Шибенику. Свету благодат Божића са својим владиком поделило је мноштво окупљених верника узвикујући у глас најрадоснији од свих поздрава:

ХРИСТОС СЕ РОДИ! ВАИСТИНУ СЕ РОДИ!

ПРОСЛАВА БОЖИЋА У КНИНУ

ПРОСЛАВА БАДЊЕГ ДАНА И БОЖИЋА У МАНАСТИРУ КРКИ

Празник Рођења Христовог – Божић (7.1.2018.) свечано је прослављен и у  манастиру Крки. Уочи празника на Бадње вече испред манастира је освећен бадњак. Сутрадан на сам дан празника служена је Света Литургија којој је началствовао намјесник манастира јеромонах Севастијан (Гордон) уз саслужење братства манастира.
На Светој Литургији прочитана је посланица Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја и свих архијереја Српске православне Цркве у којој се посебно наглашава духовни значај овога празника и потреба да сви људи живе у миру Божјем и међусобној братској љубави.

Посланица Српске Православне Цркве


Српска Православна Црква својој духовној деци о БОЖИЋУ 2017. године


ИРИНЕЈ


по милости Божјој
православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим Архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни БОЖИЋНИ поздрав:


МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!

„Ако је ко у Христу, нова је твар;
старо прође, гле, све ново постаде“
(II Кор. 5, 17)

Драга браћо и сестре,
Установа Новога и Вечнога Завета Бога и човека остварена је управо на данашњи дан, на први Божић у историји. Јер, данас је, љубљена децо духовна, превечни Бог извршио дело веће од стварања универзума и испунио обећање дато нашим прародитељима, обећање о коме су пророци од памтивека прорицали, а које је Пречиста, Преблагословена и увек Дјева Марија у смирењу прихватила. Бог Логос постаде човек и настани се међу људима (Јован 1, 14). Син Оца небеског бива роду људском савремен, како би човек постао савечан Богу. Господ Сведржитељ „унизи Себе узевши обличје слуге“ (Филип. 2, 7) и постаде једнак телу смирења нашега, да би нас учинио једнакима лику славе Његове. Зато богомудри апостол Павле у усхићењу кличе: „О дубино богатства и премудрости и разума Божјега! Како су неиспитиви судови Његови и неистраживи путеви Његови!“ (Рим. 11, 33).
У време оно, велелепну и надахнуту химну: „Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља!“ клицало је мноштво анђелске војске док је небо звездом указивало на Витлејем, родни град светога пророка и цара Давида, на Дом хлеба, где се ваистину јави Хлеб Живи Који сиђе с небесâ. У тихој духовној светлости божићне ноћи људско лице превечног Сина Јединородног радосно дочекаше погледи пастирâ (Лк. 2, 4 – 15). Будући да је ова величанствена тајна побожности – јављање Сина Божјег у телу – непојмљива анђелима и људима, превечни план Божје свепрожимајуће љубави почео се откривати у свештеној тишини витлејемске пећине, испуњене крајњим смирењем и неизрецивом добротом. И заиста, приступајући побожно граду Давидову, заједно са небоземним хоровима светих, духовним очима видимо како у Ономе кроз Кога је створено све што је на небесима и на земљи „обитава сва пуноћа Божанства телесно“ (Кол. 2, 9). Ова богооткривена истина се проповеда у нашој светој Цркви небројено пута речима да је Син Божји „ради нас људи и ради нашега спасења сишао са небеса и оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве и постао човек“.
Спасење о којем говори Символ вере, драга браћо и сестре, превазилази свако људско очекивање. Није се Бог очовечио како би показао Своју славу и величанство нити да би се, праћен војскама небеским, појавио у овоме свету као његов Господар. Спаситељ је благоизволео родити се од Пресвете Богородице и Приснодјеве Марије како би човек, благодатним силама Духа Светога, крштењем, учешћем у светој Литургији и животом у Христу, био препорођен и постао бог по благодати, сабрат и сутелесник Богочовека. То нам је Он Сâм омогућио захваљујући истинском рађању за живот вечни које нам дарују свето крштење, миропомазање и свеукупни светотајински живот са врхунцем у светој Литургији, праћен нашим трудом да задобијемо јеванђелске свете врлине. Почевши да истински припадамо Заједници деце Божје, Цркви, ми благодатно учествујемо у божанском животу Христовом и бивамо спасавани и спасени у њој.
У најблиставијој светлости и чудесној радости Божића древна народна мудрост изнедрила је здравицу: „Дај, Боже, здравља и весеља у овом дому, нека нам се рађају здрава дечица, нека нам рађа жито и лозица, нека нам се увећава имовина у пољу, тору и обору!“ Заиста је дубок смисао и далекосежна животна порука ове древне мудрости. Ништа нам, драга децо духовна, неће вредети ни држава, нити уређени градови и села, ни економски напредак коме толико тежимо, нити сва добра овога света, ако као народ постепено, али сигурно нестајемо, тојест ако више умиремо него што се рађамо. Нашим хришћанским прецима није било тешко да, током своје бурне историје, изнова, после најтежих искушења и невоља, а некада и дословце из пепела, васпоставе државу, привреду, културу и све оно што их је одувек чинило припадницима истински европске цивилизације. То им је сваки пут полазило за руком јер су њихови домови били испуњени вером, врлинама и снагом, док су им се деца изобилно рађала. Имајмо отуда на уму закон Господњи и опомињимо се нарочито заповести Божје дате прародитељима Адаму и Еви која гласи: „Рађајте се и множите се, и напуните земљу, и владајте њоме!“ (I Мојс. 1, 28). Стога, љубљени у Христу Исусу, немојмо занемаривати испуњавање ове заповести! И Сâм Господ љубави својевољно пристаде да се оваплоти и поживи међу нама, а Рођењем од Дјеве Марије занавек освети и даде смисао материнству и рађању.
У овим светим божићним данима усрдно се молимо за сву нашу једноверну браћу и сестре у Отаџбини и расејању, са жељом да Богомладенац Исус Христос разгори у њиховим срцима и домовима смирену радост витлејемске светлости, којом небо и земља данас бивају просветљени и блистају. Особито позивамо све верне да, у овој тихој ноћи, срцем и душом буду једно са многострадалним православним српским народом који верно чува и брани сваку стопу свете земље Косова и Метохије, која нам је, не заборавимо никада, дарована од Господа као вечни залог. Времена бурна су долазила и пролазила. За све то време наши преци су у својим срцима неизбрисиво носили Пећку Патријаршију, Грачаницу, Богородицу Љевишку, Бањску, Дечане, Свете Архангеле и на хиљаде других светих олтара широм Косова и Метохије. Знали су и памтили ко је на ту свету земљу крочио још у давном седмом столећу и раније, како бележе византијске хронике. Знали су ко је остављао записе на грнчарији из 9. века и ко је отварао прве школе при манастирима, писао књиге, живописао фреске и иконе, зидао храмове, отварао прве болнице, писао словенске књиге… Знали су да је велики рашки жупан Вукан у 11. веку одбранио град Звечан. Знали су који су владари из лозе Немањићâ, Лазаревићâ, Бранковићâ, Петровићâ, Обреновићâ и Карађорђевићâ подизали светиње широм српске земље. Све су то знали наши преци, браћо и сестре. А знамо то и ми, њихови потомци. Знамо још нешто. Знамо да је на Косову и Метохији остао наш напаћени народ да мученички исповеда своју свету православну веру и храбро сведочи своје српско име. Знамо, као што и они знају, и не заборављамо ништа од свега тога, јер су Косово и Метохија наш Јерусалим, наша света земља. И зато можемо да, заједно са псалмопојцем Давидом, молитвено обећамо: „Ако заборавим тебе, Јерусалиме,“ – ако заборавим тебе, Косово и Метохијо, – „нека ме заборави десница моја!“ (Пс. 137, 5).
Браћа наша по вери, не само на Косову и Метохији него и другде, суочена су са искушењима. Посебно данас, Богомладенац Христос нас подстиче да ми, православни хришћани и деца Цркве, Његовом благодаћу оснажени, без обзира на то како се други односе према нама било где, у Отаџбини, окружењу и васцелом свету, свима узвраћамо, по заповести Божјој, братски и пријатељски, ма које вере и народности они били, знајући да нас Бог љубави пита шта ми чинимо другима, а не шта други чине нама.
Данас, када Пресвета Дјева Марија рађа Превечнога Бога, молимо се за све људе, а нарочито за младе, намучене страшним пороцима наркоманије, алкохолизма, разврата, лењости, гнева, среброљубља, зависти, гордости, неумерености, безосећајности и свим другим пороцима који, обећавајући привидну радост, заправо унижавају боголико достојанство човека и чине га робом. Молимо се да их Господ над војскама укрепи како би познали истину и препознали лик Божји у себи, па да смело устану и збаце окове погрешног избора. Господ Исус Христос говори: „…Познаћете истину и истина ће вас ослободити… Свако ко чини грех роб је греху“ (Јн. 8, 32. 34). Ми смо слободни у правом смислу речи онда кад идемо путем врлинског живота, који извире из стваралачке заједнице љубави са Богом. Насупрот томе, злоупотреба дарова Божјих и потенцијала које имамо, као и избор погрешног стила живота, раслабљује и разара нашу слободу, ниподаштава нашу личност, производи осећај празнине и бесмисла и, напослетку, води у духовно ропство. Слобода је, драга наша децо духовна, слобода за Христа, за другога, за живот и здравље. Слобода за вечност. Такву слободу нам може дати једино Бог јер је управо Он Слобода, смелост и снага. Једино слободом која подразумева ослушкивање воље Божје и самоограничење пред ближњима и пред створеном природом могу се савладати страшни и у нашем народу незапамћени сукоби између супружникâ, родитељâ и деце, рођакâ и кумова, о којима, нажалост, пречесто слушамо и читамо.
Блага Вест Рождества Христовог данас се објављује и свету у којем звецка оружје, у којем се спроводи насиље над појединцима и народима, у којем владају неједнакост и социјална неправда, у којем су невина деца жртве ратних сукоба, различитих врста злоупотреба и глади, над којим је свакодневно надвијена нуклеарна претња. Иако забринути, не губећи наду, молимо се Витлејемском Богомладенцу да просветли таму и окрене добру оне који држе полуге моћи у својим рукама.
Не бојмо се! Уместо овоземаљских брига и страха, молимо се да мир Божји данас испуни наша срца! То је мир који није пасивност и равнодушност него динамична, стваралачка и, поврх свега, непрестано активна сила која има моћ да преображава, као и да доноси спасење не само нама већ и људима око нас. Благодатно искуство светога Серафима Саровскога сведочи: „Стеци дух мира и тада ће се хиљаде око тебе спасти“.
Бог Који је са нама – Емануил – јесте управо тај Мир кроз који долази мир Царства небеског. Такав мир се, свакако, не може поистоветити са некадашњим, садашњим и будућим покушајима остварења миротворства на овој земљи, а који не подразумевају однос у чијем је средишту Тројични Бог. Христов мир је јединствен јер је заснован на неизрецивој и несхватљивој љубави Оца небеског, „Који тако заволе свет да је Сина Својега Јединороднога дао да нико ко верује у Њега не пропадне него да свако има живот вечни“ (Јн. 3, 16). Богочовек Господ Исус Христос се, дакле, рађа од Дјеве Марије како би умро на Крсту и васкрсао из мртвих, дарујући мир и блаженство вечнога живота свеколикој твари. Овакву стварност задобијања мира који побеђује грех и смрт, драга децо духовна, ми доживљавамо не само данас, на празник Рождества Христовог, већ и сваки пут када се сабирамо у нашим светим храмовима на божанствену Литургију и када се причешћујемо Живим Христом.
Славећи данашњи празник, помолимо се да срца наша постану Витлејемска Пећина у којој се рађа Христос Син Божји, како бисмо и ми, обасјани светлошћу витлејемске звезде, просвећени мудрошћу мудрацâ са Истока, надахнути Духом Светим, Који је осенио Мајку над мајкама и умирио немире праведнога Јосифа, смело клицали на све четири стране света, објављујући долазак Онога Који нас спасава:


Мир Божји, Христос се роди!


Дано у Патријаршији Српској у Београду, о Божићу 2017. године.
Ваши молитвеници пред колевком Богомладенца Христа:


Архиепископ пећки,
Митрополит београдско-карловачки
и Патријарх српски ИРИНЕЈ


Митрополит црногорско-приморски АМФИЛОХИЈЕ
Митрополит загребачко-љубљански ПОРФИРИЈЕ
Митрополит дабробосански ХРИЗОСТОМ
Епископ шабачки ЛАВРЕНТИЈЕ
Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ
Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ
Епископ будимски ЛУКИЈАН
Епископ банатски НИКАНОР
Епископ новограчаничко-средњезападноамерички ЛОНГИН
Епископ канадски МИТРОФАН
Епископ бачки ИРИНЕЈ
Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕЈ
Епископ западноевропски ЛУКА
Епископ жички ЈУСТИН
Епископ врањски ПАХОМИЈЕ
Епископ шумадијски ЈОВАН
Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ
Епископ зворничко-тузлански ФОТИЈЕ
Епископ милешевски АТАНАСИЈЕ
Епископ будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕ
Епископ захумско-херцеговачки ГРИГОРИЈЕ
Епископ ваљевски МИЛУТИН
Епископ рашко-призренски ТЕОДОСИЈЕ
Епископ западноамерички МАКСИМ
Епископ горњокарловачки ГЕРАСИМ
Епископ источноамерички ИРИНЕЈ
Епископ крушевачки ДАВИД
Епископ славонски ЈОВАН
Епископ аустријско-швајцарски АНДРЕЈ
Епископ бихаћко-петровачки СЕРГИЈЕ
Епископ тимочки ИЛАРИОН
Епископ нишки АРСЕНИЈЕ
Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске СИЛУАН
Епископ далматински НИКОДИМ
Викарни Епископ моравички АНТОНИЈЕ
Викарни Епископ диоклијски КИРИЛО
ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА:
Архиепископ охридски и Митрополит скопски ЈОВАН
Епископ полошко-кумановски ЈОАКИМ
Епископ брегалнички МАРКО
Викарни Епископ стобијски ДАВИД

БАДЊЕ ВЕЧЕ У ШИБЕНИКУ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је на Бадње вече вечерњу службу у шибенској Саборној цркви. На велику радост верника који су се окупили овим поводом у Храму Успења Пресвете Богородице уз веселу песму и молитву најављен је један од највећих хришћанских празника. Епикоп Никодим том приликом поздравио је све присутне рекавши да је ово један од највећих празника за сваког човека добре воље. „Рођење Господа нашега Исуса Христа је сваке године исто као и оно прво када се оваплотио од Дјеве у пећини. Истинити Бог који је узео људску природу на себе није се родио само тада него се рађа и у свима нама који смо га прихватили и поверовали у Њега. Ми, као мала браћа Христова, смо позвани да сваким даном својим живимо по Њему и са Њим. То се највише одражава у томе да волимо сваког човека, па тако и да помажемо сиромашнима и ближњима у невољи“, поручио је он. Уз позив да живимо у миру и љубави са свима, Епископ далматински поздравио је вернике наше Свете Цркве, али и све људе добре воље једним од најлепших хришћанских поздрава:

МИР БОЖИЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!

БАДЊИ ДАН У МАНАСТИРУ КРКИ


Његово Преосвештенство епископ далматински Г. Никодим служио је на Бадњи дан (06.01.2018.) Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крки.

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ЛАЗАРИЦИ

Поводом празника Ваведења Пресвете Богородице Његово Преосвештенство епископ далматински Г. Никодим служио је данас (04.12.2017.) Свету Архијерејску Литургију на далматинском Косову. У манастиру Лазарици сабрало се мноштво верника да би на овај радосни празник заједно заблагодарили Господу.

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ОЋЕСТОВУ

У недељу 26. по Духовима (03.12.2017.) Његово Преосвештенство епископ далматински Г. Никодим служио је Свету Архијерејску Литургију у Манастиру Свете великомученице Недеље у Оћестову. Данашња јеванђељска поука долази нам из приче о безумном богаташу коме њива беше родила велики род, те он одлучи да сруши житнице које је имао до тада, јер у њих није могао да стане читав род и и сагради нове. Тада рече сам себи: „Душо, имаш многа добра сабрана за многе године, почивај, једи, пиј, весели се“. На то га Господ опомену речима: „Безумниче, ове ноћи тражоће душу твоју од тебе, а оно што си припремио чије ће бити? Тако бива ономе који себи стиче благо, а не богати се Богом“. Прича из данашњег Јеванђеља не односи се само на богаташе, већ на све нас и на свакога ко не размишља о Богу и ближњима већ само о себи и свом уживању. „Нико не спори да су нам овоземаљска добра потребна за живот, али треба да мислимо и о Богу и о томе какав ћемо одговор дати када изађемо пред лице Божије за сва своја дела“, поручио је епископ Никодим. На данашњој Светој литургији у чин свештеника рукоположен је намесник оћестовачког манастира јерођакон Киријак (Врањешевић). „Киријак сада започиње свештеничку службу која је најузвишенија служба на свету. На првом месту треба да, свакодневно славећи Господа, моли за спасење читавог света, а на другом месту да се труди да помогне свакој души напаћеној и униженој. Он треба да у сваком тренутку буде на располагању свакоме ко се налази на муци и има духовну потребу за свештеником“ , рекао је владика и пожелео да му Господ да снаге да поднесе то велико бреме које преузима на себе.

 

 

АПЕЛ ЗА ОБНОВУ КРОВА
МАНАСТИРА КРКЕ

 

 

::..::


Преображење 2015
Манастир Крка

 

::..::

ЦРКВЕ И МАНАСТИРИ
ЕПАРХИЈЕ ДАЛМАТИНСКЕ

::..::

КАЛЕНДАР

ЧАСОПИСИ
ЕПАРХИЈЕ ДАЛМАТИНСКЕ

 

::..::

Description: F:\MOVIE\web\Images\e-knjige\eknjige_small.jpg


Е-књиге
Епархије далматинске

 

 



ЈАСЕНОВАЦ
НАЈСТРАШНИЈИ ЛОГОР СМРТИ

::..::

Description: F:\MOVIE\web\Images\Ikone\Andrej-rubljov_small.jpg

ЕПАРХИЈСКА РАДИОНИЦА

::..::


 
Description: F:\MOVIE\web\Images\Linkovi\spc.gif

Description: F:\MOVIE\web\Images\Linkovi\link150.gif

Description: F:\MOVIE\web\Images\Linkovi\hilandar.jpg

Description: F:\MOVIE\web\Images\Linkovi\odbor.gif

Description: F:\MOVIE\web\Images\Linkovi\verujem.jpg

Description: Projekat Rastko

Description: Svetosavlje.org

Description: F:\MOVIE\web\Images\Linkovi\BANER_pravoslavljec.gif

Description: F:\MOVIE\web\Images\Linkovi\zhh.jpg

Description: F:\MOVIE\web\Images\Linkovi\podvorje.gif

Description: F:\MOVIE\web\Images\Linkovi\logo-mk.jpg

 


Description: F:\MOVIE\web\Images\Animation\wallpapers.gif
WALLPAPERS

 

 
АРХИВА ВИЈЕСТИ 2017. ГОДИНЕ
АРХИВА ВИЈЕСТИ 2016. ГОДИНЕ
 
АРХИВА ВИЈЕСТИ 2015. ГОДИНЕ
 
 


АРХИВА ВИЈЕСТИ 2011. ГОДИНЕ


АРХИВА ВИЈЕСТИ 2010. ГОДИНЕ


АРХИВА ВИЈЕСТИ 2009. ГОДИНЕ


АРХИВА ВИЈЕСТИ 2008. ГОДИНЕ


АРХИВА ВИЈЕСТИ 2007. ГОДИНЕ


АРХИВА ВИЈЕСТИ 2006. ГОДИНЕ


АРХИВА ВИЈЕСТИ 2005. ГОДИНЕ


АРХИВА ВИЈЕСТИ 2004. ГОДИНЕ

   
 

* КОНТАКТ -:_:- KONTAKT *
:  :  :
Copyright © 2004 SPC - Dalmatinska Eparhija.

Designed by SeRGio