Description: F:\MOVIE\web\Headeri\Novosti-L.jpg    


Description: F:\MOVIE\web\Images\Eng.gif
ENGLISH PAGES


Description: F:\MOVIE\web\Images\russian.gif
ПОСЛЕДНИ
НОВОСТИ
 

::..::


VODIČ
TOURIST GUIDE

::..::

ПОСЈЕТИТЕ НАС НА
FACEBOOKU
ЕПАРХИЈА ДАЛМАТИНСКА

::..::


Description: F:\MOVIE\web\Images\Manastiri\Krka\Krka5_small.jpg

ВИРТУАЛНА ШЕТЊА ЕПАРХИЈОМ
ДАЛМАТИНСКОМ

::..::

400 година Богословије Света Три Јерарха
у манастиру Крки
Химна богословије

::..::



ПРИЛОЗИ НОВОМ СТРАДАЊУ
ЕПАРХИЈЕ ДАЛМАТИНСКЕ

 



РЕЧ О НОВИМ

БОГОХУЛНИЦИМА


Description: F:\MOVIE\web\Images\Linkovi\Foto_arhiv.gif
ФОТО АРХИВ

ЕПАРХИЈЕ ДАЛМАТИНСКЕ

::..::

АПЕЛИ 

::..::

ДИГИТАЛНЕ БРОШУРЕ
ДАЛМАТИНСКИХ МАНАСТИРА

МАНАСТИР КРКА

МАНАСТИР КРУПА

МАНАСТИР ДРАГОВИЋ

::..::


 
св. Сава

БЕСЕДА О ПРАВОЈ ВЕРИ

::..::

 


Description: F:\MOVIE\web\Images\Publikacije\Pilipenda_small.jpg
СИМО МАТАВУЉ

ПИЛИПЕНДА
(приповетка)

::..::



Епископ Фотије
ВАПАЈ ИЗ ДАЛМАЦИЈЕ

КРШТЕЊЕ У КНИНУ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим извршио је данас (15.04.2018.) Свету Тајну Крштења над Исидором Мајсторовић, ћерком книнског пароха Саве и Мирјане Мајсторовић. Владика Никодим честитао је окупљеним пријатељима и породици и пожелео све најлепше поводом овог радосног догађаја. „Велика је одговорност на родитељима и зато они не смеју да забораве да нам је сам Господ о деци рекао ”таквих је Царство Небеско”. По речима Малог принца ”одрасли су заборавили како је бити дете”, а да идем и даље од тога и Господ каже: ”ако се не повратите и не будете као деца, нећете ући у Царство Небеско”. Зато је највећа одговорност управо на родитељима. Они морају да уложе велики труд и надасве велико трпљење и велику љубав да своју децу, кроз радост и кроз игру, изведу на прави пут и да никада не забораве како је то бити као дете, па да кроз то и кроз свој труд и љубав према ближњима задобију Царство Небеско. Ја са моје стране, поготово као Епископ Цркве Божије, могу и морам да им помогнем на томе путу највише својим молитвама, поготово што сам ову девојчицу крстио и уделио јој печат дара Духа Светога. То је један од разлога што ћу је се и сећати свагда у мојим молитвама“, рекао је Епископ Никодим.

ВАСКРШЊИ ПОНЕДЕЉАК У МАНАСТИРУ ДРАГОВИЋУ

На Васкршњи понедељак (09.04.2018.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је, уз саслужење тамошње братије, Свету Архијерејску Литургију у Драговићу. Још један дан у коме славимо Васкрслог Господа обележен  је заједничком молитвом и радошћу Васкрсења којој скупа сведочимо.

ВЕЧЕРЊЕ ЉУБАВИ У МАНАСТИРУ КРКИ

ВАСКРС У ЂЕВРСКАМА

ВАСКРС У БЕНКОВЦУ

ВАСКРШЊА ЛИТУРГИЈА У МАНАСТИРУ КРУПИ

ПРОСЛАВА ВАСКРСА У МОКРОМ ПОЉУ

На празник Васкрсења Христовог, 08.04.2018.године служена је света литургија у црвки св.Луке у Мокром Пољу. Уз мноштво вјерника са цитаве парохије пађенске освећена су јаја и Васкрсње погаче.
Потом се уз, веселу грају дјечице, одржало традиционално мокропољско 'котрљање јаја'.  Након тога сви присутни су се окупили око трпезе љубави,уз пригодно послужење.

ПРОСЛАВА ВАСКРСА У ЗАДРУ

ПРОСЛАВА ВАСКРСА У КНИНУ

ПРОСЛАВА ВАСКРСА У ХРАМУ СВЕТОГ ГЕОРГИЈА У КНИНУ

ВАСКРШЊА ЛИТУРГИЈА У МАНАСТИРУ КРКИ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је у поноћ Васкршњу Литургију у манастиру Крки. Као што је традиција већ дуги низ година и овај пут светоархангелски манастир био је центар окупљања великог броја верника који су на овом светом месту у заједничкој молитви дочекали дивну радост данашњег празника. Пре Свете Тајне Причешћа прочитана је Васкршња посланица којом је су сви архијереји Српске православне цркве на челу са Његовом Светости Патријархом српским Г. Иринејем поручили свом верном народу да у љубави и слози, једни са другима чувамо „јединство духа свезом мира“.  Након периода поста и припреме данас сви радосно узвикујемо „Христос Васкрсе! Ваистину Васкрсе!“

ПРОСЛАВА ВЕЛИКЕ СУБОТЕ И БЛАГОВЕСТИ У ШИБЕНИКУ

На Велику суботу (07.04.2018.), када такође прослављамо и велики празник Благовести, Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је Свету Архијерејску Литургију у Шибенику. Верницима окупљеним у Саборном храму Владика се обратио пожелевши да нас свакога дана живота прати светлост живоносног Васкрсења Христовог.
„Данас већ почињемо да славимо Празник Васкрсења Христовог за који смо се спремали постом и молитвом. Васкрсење Христово је победа живота над смрћу, Христос је смрћу смрт уништио и даровао нам живот вечни. Даровао нам је Ваксрсење да свако ко верује у Њега и у Његово Васкрсење, а кроз то и у свеопште Васкрсење, не погине, него да има живот вечни. То је празник радости и љубави међу људима, празник светлости када треба да се радујемо и да прихватамо Бога и примимо га у себе као што је Пресвета Богородица у име свих нас прихватила Бога несместивога када јој је то благовестио Архангел Гаврило речима ”Радуј се благодатна, Господ је с тобом”. Са речима радости улази Бог у овај свет ради нас и ради нашега спасења и постаје Богочовек Христос, а са речима ”Радујте се!” Васкрсли Богочовек Христос поздравља своје ученике када их је видео први пут након Васкрсења. Тако и ми треба да се непрестано радујемо и да будемо достојни ученици Његови и да нас по томе познају у овоме свету ”који у злу лежи” и коме ми не припадамо, јер по речима Господњим, ми нисмо од овога света“, поручио је Епископ далматински.

ВЕЛИКИ ПЕТАК У ЗАДРУ

ВЕЛИКИ ПЕТАК У МОКРОМ ПОЉУ

ВЕЛИКИ ПЕТАК У КНИНУ

ВЕЛИКИ ПЕТАК У МАРКОВЦУ

ВЕЛИКИ ПЕТАК У ПЛАВНУ

ВЕЛИКИ ПЕТАК У ЖАГРОВИЋУ

ЈУТРЕЊЕ ВЕЛИКЕ СУБОТЕ У МАНАСТИРУ КРКИ

Његово Преосвештенсво Епископ далматински Г. Никодим служио је јуче (06.4.2018.) у манастиру Крки Јутрење Велике суботе коме је претходило Вечерње Великог петка са изношењем плаштанице. Као и ранијих година многи верници са подручја Далмације, али и шире окупљају се на овом светом месту, како би заједно пошли у сусрет најрадоснијем празнику, Васкрсу.

ЕПИСКОП НИКОДИМ У ОБИЛАСКУ ЕПАРХИЈЕ ДАЛМАТИНСКЕ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим обишао је јуче (05.04.2018.) богослужења широм Епархије далматинске. Верници који су том приликом били у Цркви Светог Георгија у Книну, као и у Манастиру Свете великомученице Недеље, манастиру Крки  и у светим храмовима на Полачи и у Пађенима завлагодарили су Господу заједно са својим Епископом. У ишчекивању најрадоснијег дана за све хришћане надамо се да ћемо се окупљати у што већем броју у свим светињама наше Епархије.

ВЕЛИКИ ЧЕТВРТАК У ОБРОВЦУ

На Велики четвртак (05.04.2018.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је Свету Архијерејску Литургију у Обровцу. Мноштво верног народа тога краја окупило се овом приликом да заједно заблагодаре Господу у ове дане када сви са радошћу ишчекујемо Васкрсење Христово. На данашњи дан десила су се три велика догађаја у време када је  Господ добровољно пошао на крст, да страда ради нас и нашега спасења. „Први и најбитнији догађај за нас јесте установљење Свете Тајне Евхаристије, на Тајној вечери на Велики четвртак. У ломљењу хлеба и благослову вина Господ је установио Свету Литургију која је за хришћане центар богослужбеног живота. Други догађај био је најстрашнији, а то је издаја Христа од стране Јуде Искаритоског. Ову издају Господ је предвидео још у току Тајне вечере, а она се догодила на самом крају овога дана, после Христове молитве у Гетсиманијском врту. Трећи догађај била је првосвештеничка молитва Христова и поуке о љубави које нам је оставио постављајући велику нову заповед рекавши нам да љубимо једни друге, као што нас је Он љубио и да ће се по томе знати да смо ученици Његови“, рекао је Владика. Он је истакао да смо сви позвани да будемо ученици Христови, да учествујемо у богослужењема и Светим Тајнама и да са радошћу, кроз љубав према другима дочекамо само Васкрсење Христово.

СВЕТА ТАЈНА ЈЕЛЕОСВЕЋЕЊА У МАНАСТИРУ КРКИ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим, заједно са свештенством и монаштвом Епархије далматинске, служио је на Велику среду (04.04.2018.) Свету Тајну Јелеосвећења у манастиру Крки. Том приликом у овој светињи традиционално се окупио велики број верника у заједничком ишчекивању Празника над празницима. Епископ Никодим њима се обратио кратком беседом говорећи о данима који предстоје. „Дозволите ми да вам се обратим са само пар речи пошто смо увелико ушли у Велику страдалну седмицу када треба да „ућути свака твар“ како нам то кажу црквене песме које ће се певати ових дана. Ушли смо у овај период када се поново и изнова дешава највећа трагедија људског рода, када људи који су Господу прво певали: „Осана Сину Давидову“ вичу: „Распни Га! Распни!“ и тиме траже крв праведника. И разапели су Га да би се испунило Писмо и Пророци и да би Он васкрсао, а кроз Његово Васкрсење дошла нама радост велика и спасење за све нас, јер Васкрсење је центар наше вере и наша једииа реалност. Управо због тога очекивања самог Васкрсења смо се окупили и данас овде да бисмо се заједно помолили Богу за здравље и крепкост свих нас. Одслужили смо Свету Тајну Јелеосвећења и кроз то се окрепили на свом путу ка Празнику Васкрсења Христовог“, рекао је Епископ Никодим  и пожелео свима да овај велики дан дочекамо у миру и љубави.

Васкршња посланица Српске Православне Цркве

Српска Православна Црква својој духовној деци о Васкрсу 2018. године

ИРИНЕЈ

 

по милости Божјој Православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше Свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни васкршњи поздрав:

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Испуни се време вишенедељног Часног поста у коме смо на свакодневним богослужењима – покајањем, исповешћу и сузним молитвама – састрадавали са Господом нашим, пратили крстоваскрсни пут и благодарно клицали: „Слава дуготрпљењу Твоме, Господе!“ Проживљавали смо добровољна страдања, понижења, пљувања и крсну смрт, да бисмо данас, по неизмерној милости Божјој, дочекали Христово славно Васкрсење. Учествујући у овим догађајима, ми кроз њих и живимо, превазилазећи смрт и сваку жалост; јер као што без смрти нема Васкрсења, тако ни без подвига са надом и трпљењем нема утехе. Зато се поклањамо и благодаримо Господу Васкрслом из мртвих, јер је нас, верне Своје, удостојио да будемо причасници Његових чудесних дела, осећајући у нашој души нов живот који побеђује све невоље.

Радосно прослављајмо данашњи светли празник, драга наша децо духовна, јер његова благодат и светлост не долазе од Сунца, нити од анђелâ, већ од неприступне светлости којом се разгони тама и очи људске сагледавају сву лепоту и склад Божјег света. Само у тој светлости може се јасно сагледати смисао постојања човека и света у достојанству које им по Божјем назначењу припада. На овај дан се, заједно са богоносним оцима Цркве Христове, подсећамо и опомињемо да се узрок и циљ тварне егзистенције налази у Богу. Као сарадник Божји, човек је одговоран не само за себе и свој народ, него за све људе и за све народе, за свеукупну Божју творевину. То је свечовечанска философија којом наша вера живи и делује кроз векове, пројављујући оно што се данас модерно назива „еколошком свешћу“. Зато на данашњи Празник, који јесте оаза мира и радости, ми вршимо духовну смотру, наоружавајући се надом да бисмо уз помоћ свеоружја Божјег, које је у Цркви, издржали све тешкоће и сва искушења, црпећи снагу од Господа који нас храбри речима: „Не бојте се, Ја сам победио свет“ (Јн 16, 33). Васкрсење јесте највећа победа над злом, грехом и смрћу, која нас подсећа да и ми имамо могућност и обавезу да се успротивимо сваком духовном паду и свему што нас онемогућава у идењу за добром, да не очајавамо него да наду своју положимо на Господа, да бисмо добили Божју благодат и помоћ у свакој тешкоћи. Вера у Васкрслог Богочовека пројављује лековитост пред стихијом пораста депресивности у савременом свету, јер нам, по речима светог Теофана Затворника, дарује могућност да духовним очима „гледамо преко греха и патње“. Ако ли по слабости грешимо, свето Јеванђеље нам поручује: Устани ти који спаваш – у греху – устани и васкрсни из мртвих – покајањем – и обасјаће те Христос (ср. Еф 5, 14).

Како би све довео у првобитни склад и нама људима вратио радост од гледања лица Његова, Сâм Господ из превеликог милосрђа и љубави према нама узима на Себе чудесни подвиг – постаје Богочовек, родивши се од Духа Светога и Марије Дјеве ради нас људи и ради нашега спасења, и „би предан за грехе наше и устаде за оправдање наше“ (Рим 4, 25). Дакле, оправдање наше јесте обожење у Христу Исусу, а радост наша јесте вечна радост и нада Васкрсења, на коме се темељи Символ хришћанске вере, а које собом доноси највећи дар: победу живота над смрћу. Очовечење као почетак домостроја спасења рода људског у Васкрсењу остварује коначно испуњење спасоносног дела које Православна Црква сваке недеље непрекидно прославља. Тако годишњи круг у коме постојимо, по златокрилим речима светог Владике Николаја, није „само једна читуља мртвих“, већ увек отворени динамизам живота који иде у сусрет Христу Који долази. Зато, ко је Христов и назива се хришћанином ослобођен је смрти, јер нас Сâм Господ у то уверава: „Ја сам васкрсење и живот; ко верује у Мене, ако и умре, живеће“ (Јн 11, 25). Овим речима Он нам даје наду на истински живот који је радост наше вере; из њих разумемо да је Његово Васкрсење – наше васкрсење, јер Христос смрћу смрт уништи, дарујући нама живот вечни.

Тај блажени живот, живот са свима светима, почиње већ овде на земљи. За свакога ко душу своју испуни вечном речју Божјом и опрости свима за све, радост и мир почињу овде, у овом животу. Нема човека данас, био он верник или неверник, који не би желео бар за тренутак да учествује у истинској радости. Али, мира и радости ниоткуда. Свуда безизлаз, душа опатуљена у личним тежњама и жељама које происходе из самољубља и саможивости, што доводи до духовне смрти која има за последицу бесциљност и немарност за вечно спасење.

Сведоци смо свеопштег отуђења и раздора, најпре у самој породици, где је заједница међу супружницима све нестабилнија, а међусобно непоштовање родитељâ оставља неизбрисиву рану на дечјим душама. Не можемо тражити своја права угрожавајући туђа. Заборављамо да је неопходно поштовати себе и светињу свога тела које је храм Духа Светога (Кор 6, 19), како бисмо могли наћи праву меру свега пролазног, поштовати ближњег, његову слободу, светињу општег и заједничког добра, као и личних потреба.

Стога, децо наша духовна, поштујте и чувајте светињу брака, јер је она темељ здраве и неразориве породице. Чувајте у љубави тајну живота коју је осветио Сâм Бог. Искрена верност и узајамно праштање нека красе сваку нашу породицу која је домаћа Црква. Чедоморство, највећи злочин овога века, нажалост, присутно је и у нашем народу: према статистичким подацима, сваке године у Србији нестаје читав један град. У светлости Христовог Васкрсења свако зачеће, рођење и свако људско биће јесу дар Божји који има вечни смисао и рађа се за вечност. Износећи пред вас, драга браћо и сестре, искушења читавог човечанства, у очинској љубави молимо вас да се здраво и одговорно владате, искупљујући трезвено и у миру време свога живота „јер су дани зли“ (Еф 5, 16). Помолимо се Господу да завлада мир свуда одакле је протеран, на првом месту у нашим срцима и нашим домовима, али и у целом многострадалном свету!

Ми хришћани не презиремо овај свет и људе. Ми чврсто ходамо на земљи, очију подигнутих ка небу. Поштујући сва људска достигнућа, желимо да се све освети благодаћу и силом Божјом, јер нам Господ поручује: „Ви сте светлост свету“ (Мт 5, 14). Радујте се пасхалном радошћу, јер Господ жели „да радост наша буде потпуна“ (1. Јн 1, 4). Сигурна је победа са Христом која се постиже благодаћу и нашим трудом да одржимо заповести Божје. Када се човек роди водом и Духом, тада почиње његово васкрсење, које је централна тачка вечнобитија, у коју се сабирају сви елементи помоћу којих долазимо до себепознања и богопознања. Познање Истине, стварне Истине, јесте вера у Васкрсење и радост Васкрсења.

У светлим данима наше радости, ми не заборављамо људски бол, патње и страдања. Не заборављамо ни болесне, старе и изнемогле, оне у сиромаштву, избеглиштву и беди, прогнане и изгнане са својих огњишта. Са вером и надом молимо се да Бог обрише сваку сузу са лица њихових (в. Отк 7, 17). Непрестано састрадавамо са свештенством и монаштвом, са нашим верним народом и децом Косова и Метохије, који су наша савест и без којих је српска духовна свест слаба и ништавна. Окрепљени вашом снагом и одлучношћу, непрестано приносимо коленопреклоне молитве да истрајете и да нам свима Косовски Завет буде мост између небеске и земаљске Србије. Ми не смемо због неправде клонути, не смемо се уплашити, већ се определити за Царство небеско са светим кнезом Лазаром, који је принео жртву као и ви што данас приносите.

Неправда и злоупотреба добара овога света није мимоишла наш многострадални, али никада погажени и понижени народ који, милошћу Божјом, прославља догодине осам векова самосталности Цркве и државе. То нам даје поуздање и потврду да смо ми народ вођен светима – светим Симеоном, Светим Савом и светим краљем Стефаном Првовенчаним – који за свагда српски народ утемељише на крајеугаоном камену, Васкрслом Христу.

Обраћамо се свим нашим синовима и кћерима, духовној деци наше Цркве, која живе на свим континентима, са којима смо молитвено сједињени, да се са нама радују Васкрсењу Христовом, које нас позива да у љубави и слози, једни са другима, чувамо „јединство духа свезом мира“ (Еф 4, 3).

Желећи вам свако истинско добро, опростивши једни другима, призивамо благодат, мир и силу Васкрслога Христа, да бисмо могли једним устима и једним срцем да кличемо радосно:

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Дано у Патријаршији српској у Београду, о Васкрсу 2018. године.

Ваши молитвеници пред Васкрслим Христом:

Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и

Патријарх српски ИРИНЕЈ

Митрополит црногорско-приморски АМФИЛОХИЈЕ

Митрополит загребачко-љубљански ПОРФИРИЈЕ

Митрополит дабробосански ХРИЗОСТОМ

Епископ шабачки ЛАВРЕНТИЈЕ

Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ

Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ

Епископ будимски ЛУКИЈАН

Епископ банатски НИКАНОР

Епископ новограчаничко-средњезападноамерички ЛОНГИН

Епископ канадски МИТРОФАН

Епископ бачки ИРИНЕЈ

Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕЈ

Епископ западноевропски ЛУКА

Епископ жички ЈУСТИН

Епископ врањски ПАХОМИЈЕ

Епископ шумадијски ЈОВАН

Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ

Епископ зворничко-тузлански ФОТИЈЕ

Епископ милешевски АТАНАСИЈЕ

Епископ будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕ

Епископ захумско-херцеговачки ГРИГОРИЈЕ

Епископ ваљевски МИЛУТИН

Епископ рашко-призренски ТЕОДОСИЈЕ

Епископ западноамерички МАКСИМ

Епископ горњокарловачки ГЕРАСИМ

Епископ источноамерички ИРИНЕЈ

Епископ крушевачки ДАВИД

Епископ славонски ЈОВАН

Епископ аустријско-швајцарски АНДРЕЈ

Епископ бихаћко-петровачки СЕРГИЈЕ

Епископ тимочки ИЛАРИОН

Епископ нишки АРСЕНИЈЕ

Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске СИЛУАН

Епископ далматински НИКОДИМ

Викарни Епископ моравички АНТОНИЈЕ

Викарни Епископ диоклијски КИРИЛО

ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА:

Архиепископ охридски и Митрополит скопски ЈОВАН

Епископ полошко-кумановски ЈОАКИМ

Епископ брегалнички МАРКО

Викарни Епископ стобијски ДАВИД

преузето са: www.spc.rs

РАСПОРЕД БОГОСЛУЖЕЊА ЗА ВАСКРС

ЦРКВЕНА ОПШИНА

ВЕЛИКИ
УТОРАК
03.04.2018.

ВЕЛИКА СРЕДА
04.04.2018.

ВЕЛИКИ ЧЕТВРТАК
05.04.2018.

ВЕЛИКИ ПЕТАК
06.04.2018.

ВЕЛИКА СУБОТА
07.04.2018.

ВАСКРС
08.04.2018

Бенковац

 

 

9 ч- Литургија Светог Василија Великог
17ч- Јутрење Великог петка, 12 Страсних Јеванђеља

7ч- Царски часови
15ч-Вечерње са изношењем Плаштанице
18ч-Јутрење Велике суботе

9ч-Литургија

 

6ч-Васкршње јутрење
9ч- Васкршња Литургија

Биочић

 

 

9ч- Литургија василија Великог
17ч- читање 12 Страсних Јеванђеља

9ч- Царски цасови
17ч-Вечерње са изношењем Плаштанице

9ч- Литургија Василија Великог

8ч-Пасхално јутрење и у наставку Васкршња Литургија

Врлика

 

 

9ч-Литургија Василија Великог
18ч-читање 12 Страсних Јеванђеља

8ч-царски часови
18ч- Вечерње са изношењем Плаштанице

9ч- Света Литургија

8ч-Васкршње јутрење
9ч-Васкршња Литургија

Ђеврске

 

 

 

9ч-Царски часови
18ч-Вечерње са изношењем Плаштанице

9ч-Света Литургија

7ч-Васкршње јутрење и у наставку Васкршња Литургија

Задар

 

10ч-Света Литургија

10ч-Света Литургија
18ч-Вечерње са читањем 12 Јеванђеља

9ч-Царски часови
18ч-Вечерњр са изношењем Плаштанице

10ч-Света Литургија

9ч-Васкршња Литургија

Имотски

 

 

10ч-Света Литургија
18ч-Јутрење Великог петка са читањем 12 Јеванђеља

8ч-Царски часови
18ч-Вечерње са изношењем Плаштанице, мало повечерје

10ч-Света Литургија

4ч-Света Литургија

Кистање 1. парохија

 

 

9ч-Света Литургија у Храму Светог Николе

 

 

 

Кистање 2.
парохија

 

 

Кистање:
9ч-Света Литургија
17ч-Јутрење Великог петка са читањем 12 Јеванђеља

8ч-Царски часови
17ч-Вечерње са изношењем Плаштанице

Ивошевци:
9ч-Света Литургија

8ч-Пасхално јутрење
9ч-Васкршња Литургија

Книн 1.
парохија

Храм Покрова Пресвете Богородице:
9ч-Литургија
Пређеосвећених дарова

Храм Покрова Пресвете Богородице:
9ч-Литургија Пређеосвећених дарова

Храм Покрова Пресвете Богородице:
9ч-Света Литургија
Храм Светог Георгија:
18ч-Велико бденије са читањем 12 Јеванђеља

Храм Покрова Пресвете Богородице:
8ч-Царски часови
Храм Светог Георгија:
18ч-Вечерње са изношењем Плаштанице

Храм Светог Георгија:
9ч-Литургија Светог Василија Великог

Храм Светог Георгија:
8ч-пасхално јутрење и у наставку Васкршња Литургија

Книн 2.
парохија

Храм Покрова Пресвете Богородице:
9ч-Литургија Пређеосвећених дарова

Храм Покрова Пресвете Богородице:
9ч-Литургија Пређеосвећених дарова

Храм Покрова Пресвете Богородице:
9ч-Света Литургија
Храм Светог Георгија:
18ч-Велико бденије са читањем 12 Јеванђеља

Храм Покрова Пресвете Богородице:
8ч-Царски часови
16ч-Вечерње са изношењем Плаштанице

Храм Покрова Пресвете Богородице:
9ч-Света Литургија

Храм Покрова Пресвете Богородице:
7ч-Пасхално јутрење и у наставку Васкршња Литургија

Книн 3.
парохија

Храм Покрова Пресвете Богородице:
9ч-Литургија Пређеосвећених дарова

Храм Покрова Пресвете Богородице:
9ч-Литургија Пређеосвећених дарова

Плавно:
9ч—Света Литургија

Жагровић:
18ч-Вечерње са изношењем Плаштанице

 

Жагровић:
00ч- Васкршња Литургија

Марковац

 

 

Марковац:
9ч-Литургија Василија Великог
Полача:
17ч-читање 12 Јеванђеља

Марковац:
9ч-Царски часови
17ч-Вечерње са изношењем Плаштанице

Полача:
9ч-Света Литургија

Марковац:
8ч-Пасхално јутрење и у наставку Васкршња Литургија

Обровац

 

 

9ч-Света Литургија
18ч-Јутрење са чотањем 12 Јеванђеља

 

Жегар:
9ч-Света Литургија

 

Пађене

 

 

У Пађенама:
9ч-Литургија
17ч-читање 12 Јеванђеља

У Мокром Пољу:
9ч-Царски часови
17ч-Вечерње са изношењем Плаштанице

У Ервенику:
9ч-Света Литургија

У Мокром Пољу:
9ч-Света Литургија

Скрадин

 

 

Братишковци:
17ч-Јутрење Великог петка са читањем 12 Јеванђеља

Изношење Плаштанице
Скрадин-17ч
Братишковци-19ч

Скрадин:
9ч- Света Литургија Св. Василија Великог

Скрадин:
7ч-Васкршње јутрење
Братишковци:
9ч-Васкршња Литургија

Смилчић

 

 

9ч-Света Литургија
15ч-читање 12 Јеванђеља

9ч-Царски часови
15ч-Вечерње са изношењем Плаштанице

9ч-Света Литургија

Кашић:
7ч-Васкршње јутрење
Карин доњи:
9ч-Васкршња Литургија
Биљани доњи:
17ч-Вечерње

Сплит

 

 

9ч-Света литургија
18ч-Јутрење са читањем 12 Страсних Јеванђења

8ч-Царски часови
18ч-Вечерње са изношењем Плаштанице

9ч-Света Литургија
Броћанац:
15ч-благослов Васкршњих јаја и погача
Убле:
16ч-благослов Васкршњих јаја и погача
Дицмо:
18ч-благослов Васкршњих јај и погача

7ч-Јутрење
9ч-Света Литургија

Шибеник

 

 

Храм Вазнесења Господњег:
9ч-Света Литургија
17ч-читање 12 Страсних јеванђеља

Храм Вазнесења Господњег:
8ч-Чарски часови
17ч-Вечерње са изношењем Плаштанице

Саборни храм:
9ч-Света Архијерејска Литургија
Коњеврате:
17ч-Вечерње
Храм Вазнесења Господњег:
19ч-Пасхално јутрење

Саборни храм:
9ч- Света Литургија

Манастир Драговић

7ч-Јутрење и Света Литургија Пређеосвећених дарова

7ч-Јутрење и Света Литургија Пређеосвећених дарова

8ч-Јутрење
9ч-Литургија Светог Василија Великог
18ч-Јутрење Великог петка са читањем 12 Јеванђеља

7ч-Царски часови
15ч-Вечерње са изношењем Плаштанице
18-Мало повечерје са каноном

8ч-Јутрење
9ч-Литургија Светог Василија Великог
23ч-Пасхално јутрење

00ч-Литургија Светог Јована Златоустог

Манастир Крупа

 

 

 

9ч-Царски часови
16ч-Вечерње са изношењем Плаштанице

 

9ч-Васкршња Литургија

Манастир Свете Недеље

8ч- Литургија Пређеосвећених дарова

8ч- Литургија Пређеосвећених дарова

9ч-Света Литургија
18ч-читање Страсних Јевађеља

7ч-Царски часови
15ч-Вечерње са изношењем Плаштанице
18ч-Статије и Плач Мајке Божије

9ч-Литургија
23ч-Васкршње јутрење

00ч-Васкршња Литургија

Манастир Лазарица

7ч-Јутрење
18ч-Вечерње

9ч-Литургија Пређеосвећених дарова

9ч-Литургија Василија Великог
18ч-Јутрење Великог петка са читањем 12 Јеванђеља

7ч-царски часови
16ч-Вечерње са изношењем Плаштанице

9ч-Литургија светог Василија Великог
23ч-Пасхално јутрење

00ч-Васкршња Литургија

Манастир Крка

7ч-Јутрење
12ч-Света Литургија Св. Јована Златоустог са вечерњем
18ч-Повечерје

7ч-Јутрење
12ч- Света Литургија Пређеосвећених дарова
18ч-Света тајна јелеосвећења

8ч-Јутрење
12ч-Света Литургија Св. Василија Великог
18ч-Јутрење Великог петка са читањен 12 Јеванђеља

7ч-Царски часови
15ч-Вечерње са изношењем Плаштанице и мало повечерје са каноном Плач Мајке Божије
18ч-Јутрење Велике суботе

12ч-Света Литургија Св. Василија Великог
23ч-Пасхално јутрење

00ч-Света Архијерејска Литургија
12ч- Пасхално вечерње

ЦВЕТИ У ШИБЕНИКУ

На празник Цвети (01.04.2018.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је Свету Архијерејску Литургију у Шибенику. У Храму Светог Спаса окупило се мноштво верника да би заједно са својим Владиком заблагодарили Господу док ишчекујемо најрадоснији међу празницима.

ЛАЗАРЕВА СУБОТА У КНИНУ

Његово Преосвештенство Епископ далматинкси Г. Никодим служио је данас (31.03.2018.) Свету Архијерејску Литургију у Храму Покрова Пресвете Богородице у Книну. Мноштво верника сабрало се на овом светом месту како би заједно прославили велики празник Васкрсења Лазаревог. У Витинији јудејској живео је један обичан човек по имену Лазар који је имао две сестре, Марту и Марију. Била је то једна добра и честита породица и Господ их је због тога много волео. Када је чуо вест о Лазаревој смрти Господ зато одлучи да оде и да га „пробуди“, како нам то Јеванђеље проповеда. Када је Христос стигао у Витинију Лазар беше већ четири дана у гробу. Видевши тугу Лазаревох сестара и мноштва народа који је оплакивао његову смрт, Он нареди да се склони камен са гроба и позва Лазара да изађе.  И васкрсе Лазар из гроба, а многи Јудејци видевши ово чудо повероваше у Господа. „Ово Лазарево васкрсење је потврда свеопштег васкрсења и увод у једну недељу која представља приближавање живота и смрти. И на крају, као врх и награда, као циљ ка коме смо се кретали, долази Васкрсење Христово којим се смрт уништава. Ми, хришћани смо се кроз овај пост припремали да достојно, са радошћу и љубављу дочекамо тај најрадоснији празник који је за нас најважнији догађај“, рекао је Епископ Никодим.

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У БРАТИШКОВЦИМА

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је данас (18.03.2018.) Свету Архијерејску Литургију у Братишковцима.Обративши се верницима окупљеним у Храму Светог Николаја Владика је истакао да се сада налазимо на пола пута ка Празнику над Празницима. „До данас смо кроз речи које се читају и песме које се певају слушали о нашем напору и труду да се очистимо, а данас већ назиремо циљ ка коме смо се упутили, а тај циљ је да достојно дочекамо Светло Васкрсење Христово које је центар наше вере и спасења“, рекао је он. У данашњем Јеванђељу слушали смо о још једном чуду које је Господ учинио када је исцелио дечака који је од малена био обузет нечистим духом. Отац тог детета прво га је одвео код ученика Исусових, а када ни они нису могли да му помогну одведоше га пред Господа. Чим су га довели, ђаво поче да га ломи и баца, а отац замоли Господа: „Ако шта можеш помози нам, смилуј се на нас“. Христос му на то одговори; „Ако можеш веровати, све је могуће ономе који верује“. На отац у сузама повика: „Верујем Господе, помози моме неверју“. „Из овога се види сва трагедија људског рода и наше пале природе, али и љубав коју Господ има за нас. Он спасава тог дечака и опет нам показује да је наступило ново доба у ком се кроз Крст и Васкрсење обнавља та пала природа. Управо на овоме месту Господ објављује да ће бити предан у руке људи и убиће га и када га убију трећег дана васкрснуће“, објаснио је Епископ Никодим и нагласио да нас ова прича учи да будемо свесни свога пада и неверја, те да свој живот окренемо ка Господу и Његовом Васкрсењу кроз које се и сами спасавамо.

ИСПОВЕСТ СВЕШТЕНСТВА ЕПАРХИЈЕ ДАЛМАТИНСКЕ

Игуман манастира Гомирја, архимандрит Михаило (Вукчевић) исповедио је данас (16.03.2018.) свештенике Епархије далматинске. Света Тајна Покајања којој приступамо кроз исповест изузетно је важна за све нас, зато што кроз њу ми исправљамо своју грешну природу и приближавамо се тако Царству небеском. Ипак, она је од посебног значаја за свештенике, јер на њима као пастирима Цркве лежи одговорност не само за њих саме, него и за поверено им стадо.

ПОДЕЛА ПАКЕТА ПОМОЋИ У ВРЛИЧКОМ КРАЈУ

У току јануара и фебруара на територији врличке парохије повратницима тога краја подељена је помоћ којa је набављена добротом Његовог Високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија, а као донација Митрополије црногорско-приморске. Приликом поделе те помоћи врлички парох јереј Милан Кадијевић поделио је 52 пакета са основним прехрамбеним и хигијенским намирницама. Ова донација била је намељена нашим парохијанима који живе у скромним условима, а иницијативом је обухваћено 15 насеља врличко-сињскогкраја: Врлика, Косори, Кукар, Цетина, Цивљане, Маовице, Отишић, Кољане, Зелово, Бителић, Сухач, Лучани, Сињ, Дабар и Уништа. Црквена општина врличка и житељи врличко-сињског краја благодарни су Митрополиту Амфилохију и Митрополији црногорско-приморској на бризи, труду и указаном гесту хришћанске љубави према потребитима на територији врличке парохије.

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У БИОЧИЋУ

У другу недељу Великог поста (04.03.2018.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је Свету Архијерејску Литургију у Биочићу. Ова недеља посвећена је и Светом Григорију Палами, дивном светитељу који је био архиепископ солунски. Данас смо на светој служби могли чути два Јеванђеља, једно које се чита светитељима и друго, Јеванђеље о одузетоме. У овој јединственој причи видимо колике је јачине вера људи који су били смремни да приложе огроман труд како би помогли своме пријатељу. У време када се Господ налазио на Капернауму пронео се глас о Његовим чудесима и око куће у којој је боравио скупило се такво мноштво народа да јој се више није могло ни прићи. Када су чули да је Христос широм Галилеје многе људе исцелио од најстрашнијих болести, четири човека понеше свога пријатеља одузетог на постељи са жељом да га доведу до Спаситеља. Међутим, од окупљеног народа нису успели да се приближе вратима куће, него се попеше на кров и разградише га, те тако унесоше болесника и не рекавши ништа положише га пред Христа. Видевши труд који су принели ради свог пријатеља, Христос виде и јачину њихове вере у Њега, јер су та четворица људи толико веровали да ће га Он исцелити и толику су љубав имали према ближњем свом. Господ рече одузетоме: „Сине, опраштају ти се греси твоји“ и излечи га. Те речи Његове изазваше велику саблазан међу тамо присутним књижевницима, јер само Бог може да опрости грехе, а они нису признавали Христа као Бога, нити његово месијанство. А Господ је препознао ту мисао њихову, па их упита да ли је лакше опростити грехе или исцелити болесног и даље им рече да власт има Син човечији на земљи опраштати. „Христос узрок болести види у човековој пропадљивој природи и греху и зато одузетоме прво опрашта грехе, да би он могао да се исцели. Само кроз Њега као главу Цркве и кроз Цркву можемо се очистити од греха и спасити се. Тако нам сведочи и друго Јеванђеље које смо данас чули, а које каже. „Ја сам врата, ако ко уђе кроза ме спасиће се“. Тако ми треба да се спасавамо кроз веру, подвиг и труд на овом путовању ка Царству небеском“, поручио је Епископ Никодим и пожелео свима да се постом и молитвом припремимо за празник над празницима и дочекамо га у радости и љубави.

НЕДЕЉА ПРАВОСЛАВЉА У ЗАДРУ

У прву Недељу Часног Поста (25.02.2018.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је Свету Архијерејску Литургију у Задру. Данашњи празник посвећен је победи Цркве над јересима из доба VII Васељенског сабора и самом Православљу као правоживљу које нас упућује да кроз живот у Цркви и кроз Свете Тајне утврђене у вери задобијемо Царство небеско. „На данашњи дан 843. године, за време владавине благочестиве царице Теодоре и њеног сина Михаила, а по одлукама отаца Светог VII Васељенског сабора, проглашена је победа над јеретицима иконоборцима. Заступници иконоборства порицали су иконе и мошти, као и право на поштовање икона Господа Исуса Христа, Пресвете Богородице и свих других мученика и светитеља. Они су прогањали све који су поштовали иконе, тамничили их и убијали, али упркос томе древна вера Цркве остала је сачувана. Још у древној Цркви људи су изображавали лик Господа Исуса Христа, Богородице и других светитеља. Само Божанској Природи приличи „истинско служење“, а ликовима светих кроз које се клањамо Прволику приличи „целивање и почасно поклоњење“. Како пише у Оросу вере VII Васељенског сабора, част која се даје икони прелази на Оригинал и ко се поклања икони поклања се личности онога који је насликан на њој. То је вера Отаца, вера Апостола и Православних и та вера васељену утврди“, рекао је Епископ Никодим објаснивши порекло и значај овога празника. Окупљенима у Храму Светог пророка Илије Владика је изразио неизмерну радост због данашњег сабрања у његовом родном граду. „Ово је град који памтим по својим првим годинама које сам провео у радости и игри на његовим улицама и далматинском камену. Желим да поменем и двојицу свештеника које памтим из детињства, протојереја – ставрофора Жарка Аничића и оца Милована Миодраговића и њихове породице чијих се дивних и смирених ликова и дан данас сећам. Свима вама који сте данас овде још једном захваљујем на доласку и желим да нас Господ укрепи у ове дане поста и да дочекамо Светло Васкрсење са мислима упућеним Њему и очекујући Његов Други долазак“, рекао је Епископ далматински.

ТЕОДОРОВА СУБОТА У МАНАСТИРУ КРКИ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је данас (24.02.2018.) Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крки. Данашњи празник, који је уједно и прва субота Васкршњег поста, посвећен је Светом великомученику Теодору Тирону, великом угоднику Божијем.

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ШИБЕНИКУ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је данас (18.02.2018.) Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог Спаса у Шибенику. Данашњим даном завршава сиропусна недеља, последња припремна седмица пред почетак Великог поста. Овај дан, такође познат као беле покладе, уводи нас у ишчекивање Васкрса, најрадоснијег од свих празника.

СЛАВА БОГОСЛОВИЈЕ СВЕТА ТРИ ЈЕРАРХА

Данас (12.02.2018.) када прослављамо велики празник Света Три Јерарха, у манастиру Крки традиционално је обележена слава богословије. Светом Архијерејском Литургијом начелствовао је Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Арсеније, уз саслужење Владике бихаћко – петровачког Г. Сергија и Епископа далматинског Г. Никодима. Након читања Јеванђеља Епископ Сергије говорио је о значају ових дивних светитеља које прослављамо данас и огромном доприносу који је сваки од њих дао Светој Цркви. „Током историје појављивали су се људи који су тврдили да је један од тројице Јерарха већи од другога. Но, Божијом неизмерном љубављу пројави се у 11. веку сваки од тих светитеља Епископу евхаитском Јовану, прво сваки посебно, а онда заједно и рекоше да су они једно пред Богом и да нема неспоразума међу њима. Светлост ових дивних светитеља пројавила се управо у њиховим делима, у њиховом учењу и тумачењу Речи Божије. Тако се Свети Василије Велики у чистоти свога подвига прослави као велики учитељ Цркве Божије, Свети Григорије у дубинама свога тумачења богословља, а Свети Јован Златоусти у красноречивости и тумечењу Речи Господње. Ова три светила заиста су засјали као једно светло зато што се сваки од њих одрекао себе да би они заједно испуњавали божанске заповести  и тако показали нама како и ми треба да деламо до дана данашњег“, поручио је он. Након Свете Литургије одржана је свечана академија на којој су крчки богослови приредили посебан програм у част тројице заштитника свога училишта. Том приликом Епископ Никодим захвалио је свима који су данас дошли да увеличају овај дивни празник. „Нарочито желим да се захвалим Владикама Арсенију и Сергију на њиховој љубави и што су издвојили своје време и дошли да са нама прославе овај празник и да кроз то пруже и утеху свима нама који смо овде при мору далеком. Такође, морам и желим да се за све учињено за ову школу захвалим и Његовом Преосвештенству Епископу зворничко - тузланском Г. Фотију. Он не само да је мој духовни отац и да је био мој претходник као Епископ ове апостолске катедре него и на месту ректора богословије Света Три Јерарха. Његово одсуство осећамо сви ми који смо се навикли на њега, али оно што је најбитније упркос одсуству ништа мање није присутан овде и данас у нашим молитвама и у нашем сећању, а надам се, али и знам да смо се и ми данас налазили у његовим молитвама“, рекао је Епископ далматински. Након академије у манастирској трпезарији приређена је трпеза љубави за све присутне.

ПРЕМА ЉУБАВИ НАШОЈ СУДИЋЕ НАМ СЕ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је данас (11.02.2018.) заједно са Његовим Преосвештенством Епископом нишким Г. Арсенијем Свету Архијерејску Литургију у Шибенику. Верници шибенског краја с радошћу су у Саборном храму дочекали данашњу свету службу и долазак Валадике нишког, коме је ово прва посета нашој Епархији. Владика Никодим пожелео је добродошлицу Епископу Арсенију, истакавши да нам је својом посетом учинио велику част. Након читања Светог Јеванђеља Епископ нишки обратио се присутнима са неколико речи о поуци данашње приче. „Данашња недеља, као и претходне три, представља и тематски подељене јеванђељске приче које нас припремају на подвиг поста, покајања и нашег очишћења како би смо дочекали велики празник Васкрсења Христовог. Данашње Јеванђеље повезано је са јучерашњим даном, јер смо се јуче сећали свих наших драгих који нису више овде физички са нама, али који су у Царству Божијем и за које се надамо да ћемо их о другом доласку Христовом и свеопштем васкрсењу поново угледати и бити са њима у заједници. Управо о том моменту говори данашње Јеванђеље, о великом, страшном и праведном суду Христовом. Христос други пут неће доћи онако смирено и кротко, родивши се у пећини, у јаслама, живећи као обичан столар да би на крају живот дао ради нас, већ као цар који седи на престолу, а престо су све небеске силе и судиће нам према томе колико смо љубави имали за своје ближње. Христос није страшни и немилосрдни судија који ће све нас бацити у огањ ако смо помислили или урадили нешто грешно, већ нам Он даје могућност покајања и судиће нам према томе колико смо љубави имали према Њему и према сваком човеку који носи у себи Његов лик“, поручио је Владика Арсеније и пожелео свима срећан и благословен почетак Часног поста и да у радости и љубави дочекамо Васкрс.

ВРАТИМО СЕ ГОСПОДУ ДА БИСМО НАШЛИ СПАСЕЊЕ

У Недељу блудног сина (04.02.2018.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је Свету Архијерејску Лиургију у Бенковцу. Мноштво верног народа окупило се данас у Цркви рођења Светог Јована Крститеља како би у светом сабрању узнели Господу своје молитве. Том приликом могли смо чути јеванђељску причу која има вишеструку симболику и веома важну поуку за све људе. Та прича говори о човеку који је имао два сина и када му је млађи син затражио да подели имање и да му оно што му по наследству припада, овај је тако и учинио. Млађи син узе са собом све своје имање и оде у неку далеку земљу где је живео раскалашним животом све док није остао без ичега. Утом у тој земљи завлада тешка глад и немаштина и он би принуђен да чува свиње код неког човека у пољу, а при том ми нико није давао ни за храну, већ је желео да се нахрани од „рошчића које свиње једу“. Живећи тако он дође себи и схвати да код његовог оца има посла за многе раднике, те одлучи да се врати кући. Док је још био подалеко од куће угледа га отац његов и потрча му у загрљај, а изгубљени син му на то рече: „Оче, згреших и небу и теби и нисам достојан да се зовем сином твојим“. На то отац нареди слугама да му се донесу најлепше хаљине и да се приреди велико весеље. Враћајући се кући из поља старији син чу весеље у кући и упита једног слугу о чему се ради. Када је чуо да је отац то приредио за млађег сина који га беше напустио, он се расрди и не хтеде да уђе у кућу и да се весели са њима. Отац изађе да га моли да им се придружи, али старијем сину беше криво што је он са оцем био читаво време, слушао га и служио, а овај му никада није учинио такву част као млађен сину који га је напустио. На то му отац одговори: „Чедо, ти си свагда са мном и све моје јесте твоје. Требало је развеселити се и обрадовати, јер овај брат твој мртав беше и оживе и изгубљен беше и нађе се“.  Из ове приче можемо извући три поуке од изузетне важности за спасење свих људи. „Прва је слика милостивог оца који је у суштини Бог Отац, чија је љубав према човечанству неизмерна, јер Он жели да се сви људи спасу. Због тога нам је подарио покајање на које нас позива Свето Јеванђеље, да бисмо се, без обзира како згрешимо, увек сетили да негде далеко имамо Оца који нас воли и који ће нас увек прихватити поново у своје окриље. Друге две слике описују две врсте грешника које постоје од памтивека до дана данашњег. Једна је попут заблуделог сина, а то су људи који су ради да узму од Господа све дарове које им Он пружа и да их прокоцкају и пропију све више се удаљавајући од Њега. Овде се сликовито говори колико је човек склон паду и одступништву од Бога. Другу врсту представља син који је читаво време био уз Оца, те је због тога мислио да једино он има право на спасење, попут оних људи који мисле да су увек са Богом и са Црквом и да је спасење само њихово, а немају разумевања за оне који су се вратили Оцу у наручје“, рекао је Епископ Никодим. Из ове јеванђељске приче видимо величину Очеве љубави, јер је Он прихватио и једног и другог сина и није их осудио због њихових греха, већ их је прихватио такве какви су након што су исказали своју љубав према Њему и жељу за спасењем. „Сви ми треба да се трудимо да се уподобимо овом изгубљеном сину, да желимо јединство са Богом и трудимо се да га постигнемо животом уз Цркву, постом и пре свега тако што ћемо имати неизмерну љубав и разумевање за све ближње“, поручио је Владика.

АКАТИСТ СВЕТОМ САВИ У ЕРВЕНИКУ

На дан светог Саве 27. јануара 2018. у цркви светог Николаја у Ервенику, служен је акатист највећем српском просветитељу. Уз велику радост окупљених, након молитве, дјеци су  подјељени светосавски пакетићи.

СВЕТОСАВСКА АКАДЕМИЈА У КНИНУ

Поводом великог празника којим одајемо почаст Светом Сави и његовом делу данас (28.01.2018.) је у Книну традиционално одржана свечана светосавска академија. Своје поштовање и захвалност овом дивном светитељу, првом српском Архиепископу и просветитељу, у име целог српског рода изразила су деца певајући њему у част и говорећи о његовом животу и подвизима. Својом разиграношћу веселој атмосфери допринели су и чланови КУД „Буковица“ који су присутне почастили традиционалним народним играма и песмом. Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим први пут је као представник Цркве Божије у Далмацији присуствовао овој прослави и због тога је изразио неизмерну радост. „Окупили смо се вечерас овде, драга браћо и сестре, ради школске славе, Светог Оца Саве који је дечија слава, али и слава свих нас који се и даље осећамо радосни као деца у сваком тренутку нашег живота и на пропутовању кроз овоземаљски живот ка Царству Небеском. Прве речи које је Господ изговорио након Васкрсења биле су: „Радујте се!“ (Мт 28,9). Е, ту радост је проповедао и ширио свугде по српском роду, али и шире, у своје време Свети Сава, први Архиепископ српски и један од највећих визионара и просветитеља у нашем народу кроз векове. Проповедао је, не национализам како се обично представља и како људи верују, него веру у васкрслог Господа“, рекао је Епископ далматински и додао да је Свети Сава целог живота радио на слободи и помирењу завађених, како људи, тако и читавих народа. „Тако и ми треба да се осећамо слободно и да живимо слободно, јер нам је сам Бог дао ту слободу. Треба да долазимо слободно у цркву и да се не стидимо припадности српском народу. Припадност једном народу је благослов и дар од Бога. Он нам није дат да зарад њега поричемо право на постојање другом народу, јер ако тако чинимо онда то више није дар него је проклетство. Дат нам је да у миру живимо са свима и да превазилазимо разлике и различитости управо кроз хришћанску љубав и разумевање, при том задржавајући и негујући свој идентитет и културу“, поручио је Владика. На крају свог обраћања он је поздравио присутне представнике општина Кистања, Ервеника, Бискупије и Скрадина и захвалио свима који су омогућили овај радосни догађај, а посебно госпођи Ањи Шимраги на њеном великом доприносу организацији академије.

Прослава Светог Саве у Жегару

Данас смо свечано Светом Литургијом прославили школску славу Светог Саву I србског Архиепископа. Храм Светог Георгија испуњен народом Божијим и мноштвом дјеце, зрачио је неисказаном радошћу и благословом Божијим. Након прочитаног јеванђеља, игуман манастира Крупе Архимандрит Гаврило, одржао је бесједу о животу и значају Светога Саве за Србе широм свијета и свега шта је учинио за вријеме свога живота. Светој тајни причешћа су приступили вјерници који су били спремни и сва дјеца. Након Свете Литургије , дјеца су отпјевала химну у част Светом Сави. Послије химне, подијељени су пригодни пакетићи за дјецу, а славље је настављено у школи резањем славског колача и традиционалним рецитацијама које су спремили ђаци. За сву дјецу који су дошли на приредбу у школу су подијељени пакетићи испред локалне заједнице Срба СНВ из Жегара. Локална заједница је припремила послужење за све присутне.

ПРОСЛАВА СВЕТОГ САВЕ У ПЛАВНУ

ПРОСЛАВА САВИНДАНА У КИСТАЊАМА

Празник нашег оца Саве, првог српског просветитеља, обиљежен је свечаније него претходних година. У организацији СКД Просвјета пододбора Кистање, уприличена је светосавска приредба у Дому Културе у Кистањама. Свој допринос прослави дали су КУД Буковица, изводећи сплет игара и пјесама овога краја, као и хор ученика Богословије св. Три Јерарха из манастире Крке, заједно са својим професорима.
Вечерње богослужење у храму св. Кирила и Методија служио је настојатељ манастира јеромонах Севастијан, а за пјевницом су појали хористи наше Богословије. По завршетку службе пререзан је колач и освећено славско жито у спомен св. Сави.
Овогодишња прослава окупила је велики број дјеце и њихових родитеља у овом светом храму. Свој допринос прослави савиндана дали су и полазници вјеронауке рецитујући пјесмице о овом светитељу нашега рода. Подјелом пакетића свој дјеци која су дошла у храм у Кистањама и поновним окупљањем око трпезе љубави у Дому Културе завршено је прослављање заједничке Славе свих Срба.

ПРОСЛАВА СВЕТОГ САВЕ У КНИНУ

Свети Сава, први српски архиепископ, свечано и радосно је прослављен евхаристијским слављем у храму Покрова Пресвете Богородице у Книну. Свету Литургију служили су пароси кнински Владимир Вукосављевић и Саво Мајсторовић. И ове године, слава Богу, у великом броју сабрао се наш народ вјерујући и мноштво дјеце да прославе Св. Саву, српску славу, наставника пута који у живот вјечни води. Сва дјеца узела су учесћа у Светом причесћу. После Свете Литургије услиједиле су рецитације пјесама о Св. Сави и подијељени су светосавски дарови.

ПРОСЛАВА СВЕТОГ САВЕ У ЗАДРУ

На празник Светог Саве,служена је света Литургија у храму Св.Илије у Задру. Узвелики број вјерника,а и дјечице како Задра тако и околних села, освећен је и  пререзан славски колач.Велика радост парохијана су биле рецитације пјесмица,које су нам дјечица припремила о великом светцу.

ПРОСЛАВА СВЕТОГ САВЕ У МАНАСТИРУ КРКИ

Дан када славимо име и дело највећег српског просветитеља радосно је обележен у манастиру Крки. Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је Свету Архијерејску Литургију уз саслужење братије манастира и том приликом пререзан је славски колач. У мананстиру Крки налази се капела посвећена Светом Сави, а широм света, где год има православних Срба постоји и мноштво њему посвећених светиња. Свети Сава има посебан значај за наш народ, због чега се овај празник свуда прославља као знак захвалности великом светитељу који нам је у наслеђе оставио многе плодове свога труда.

Прослава Светог Саве у Пађенама

Дана 27.01.2018. на празник Светог Саве, првог архиепископа Српског, служена је света Литургија у Пађенама. Уз мноштво вјерника и велики број дјечице, освећен је и  пререзан славски колач,  те су подјељени светосавски пакетићи.
Након тога, сви присутни су се окупили у братској кући уз пригодно послужење.

ПРОСЛАВА СВЕТОГ САВЕ У БЕНКОВЦУ

Данас када цијели српски род прославља свога оца Светог Саву и вјерни народ Бенковца и околних села сабрао се у храму Светог Јована да прослави овог дивног Божијег светитеља. Посебну духовну радост свима присутнима приредила су дјеца појући химне и рецитације у славу светитељу Сави. Љупки и умилни дјечији гласижи одзвањали су бенковачком црквом шаљући поруке љубави, мира,  слоге и јединства свим људима и цјелом српском роду.

ПРОСЛАВА СВЕТОГ САВЕ У МАНАСТИРУ ЛАЗАРИЦИ

Прослава Савиндана у Сплиту

У недјељу по Богојављењу, 21. јануара 2018. године, а на позив и благослов Његовог Преосвештенства Епископа далматинског г. Никодима, Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки г. Сергије, предводио је евхаристијско сабрање у храму Светог Саве у Сплиту.

Владици Сергију су саслуживали, протопрезвитер Драган Михајловић, парох у Имотском, јеромонах Јован, драговићки, протопрезвитер Милорад Ђурђевић, парох у Сплиту и ђакон Миленко Лошић из Шибеника.

У својој надахнутој бесједи, владика Сергије је протумачио јеванђелско зачало и истако значај Светог Саве, који је све што је Божије уткао у душу и биће српског народа.

На крају Литургије, најмлађи парохијани су одрецитовали пригодне пјесмице у част Светог Саве српског. Потом је уприличена трпеза љубави у просторијама црквене општине Сплит, добротом и трудом свештеника и попадија сплитских.

Владика Сергије је након трпезе обишао стари град Сплит, чувену Диоклецијанову палату, цркву светог Дује и друге знаменитости овог древног града на обали предивног Јадрана.

преузето са:http://www.eparhijabihackopetrovacka.org

ПРАЗНИК БОГОЈАВЉАЊА У ШИБЕНИКУ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим на празник Богојављања (19.01.2018,) служио је Свету Архијерејску Литургију у Шибенику. Окупљеним верницима у Храму Светог спаса Епископ се обратио са неколико речи о природи овог великог празника. „У јеврејскоме народу је био обичај да човек до тридесете године није могао да има никакво јавно деловање и тога се држао и Господ наш Исус Христос. Он је све до тридесете године живео са Пресветом Богородицом и Јосифом у Назарету, радећи као дрводеља, попут многих обичних људи у том периоду историје. И тако живећи једноставним животом поштовао је све обичаје које је јеврејско друштво налагало и чекао да почне са својим месијанским делом. Пут за Његову проповед приправио је Свети Јован Крститељ проповедајући у пустињи и позивајући људе да се крсте на Јордану да би били очишћени од свих грехова и тако дочекали Месију. Док је Јован Крститељ крштавао народ дошао је управо сам Христос да буде крштен и излазећи из воде виде небеса где се отварају и Дух као голуб силази на Њега. И глас дође са неба. „Ти си син мој љубљени који је по мојој вољи“. Отварање небеса представља сликовиту везу између Бога и човека која се остварује кроз Христово месијанско дело, то је она веза на коју смо сви позвани. Дух Свети на Христа се спустио у виду голуба, што има дубоку симболику за хришћанску заједницу, јер као што је голуб Ноју донео маслинову гранчицу као најаву краја потопа, тако сада голуб најављује крај владавине греха и долазак Месије и спасења људи. На крају, чује се и Очев глас са небеса који потврђује да је управо Господ наш Исус Христос Син његов љубљени. Крштење Сина, глас Очев и силазак Духа Светога представљају тријадолошку основу и веру Цркве у Тројичног Бога. То је вера на коју смо сви заједно позвани, да је исповедамо зарад покајања и редовно учествујемо у животу Цркве кроз причешћивање животворним тајнама“, објаснио је владика.

КРСТОВДАН У МАНАСТИРУ КРКИ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је на Крстовдан (18.01.2018.) Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крки.

БАДЊЕ ВЕЧЕ У ЖАГРОВИЋУ

БАДЊИ ДАН И БОЖИЋ У ЗАДРУ

Бадњи дан у парохији Равнокотарској

На Бадњи дан,.6. јануара 2018. године у свим храмовима који парипадају парохији Равни Котари служено је вечерње богослужење са освећењем и налагањем бадњака.
Бадњаке је освештао надлежни свештеник парохије равнокотарске јереј Младен Скопљак, а потом су окупљени вјерници наложили бадњако како то православни обичају налажу. Отац Младен је свим присутнима честитао празник Рођења Господа Исуса Христа-Божић, пожеливши присутнима да у радости, миру и љубави дочекају сутрашњи празник. Да озарени радошћу Витлејемског празника заједно са својим породицама прославе овај спасоносни празник поздрављајући једни друге ријечима.

Мир Божији Христос се роди-Ваистину се роди!

БАДЊЕ ВЕЧЕ И БОЖИЋ У СПЛИТУ

БОЖИЋНА ЛИТУРГИЈА У МАРКОВЦУ

 

БОЖИЋ У ИМОТСКОЈ ПАРОХИЈИ

Поводом празника рођења Христовог подијељени су дарови за сву дјечицу на подручју Епархије далматинске до 15 година старости. Уз молитву и најљепше жеље дарове су уручили наши свештеници по црквама и манастирима наше Епархије. Ово велико даривање омогућила је својим прилогом породица Гленџо која је родом из Имотског. Дарованим и дародавцу свако добро и благослов од Богомладенца Христа.

БОЖИЋ У МАНАСТИРУ КРУПИ И ОБРОВАЧКОЈ ПАРОХИЈИ

Рођење Христово је и ове године прослављено на достојанствен начин у Обровачком крају. Вечерња богослужења су служена у храмовима Свете Тројице у Обровцу, Светог Георгија у Жегару и Успења Пресвете Богородице у манастиру Крупи. Паљење бадњака је по устаљеној традицији било пред храмовима у Обровцу, Билишанима, Жегару и манастиру Крупи. Након благослова и паљења бадњака, постављено је послужење за све присутне испред свих храмова, које су мјештани лијепо припремили у складу са посном традицијом уочи Божића. На сам дан Рођења Христовог, служена је Света Литургија у манастиру Крупи , коју је служио игуман манастира, Архимандрит Гаврило Стевановић. Светој тајни причешћа, приступио је већи број људи и мале дјеце. Посланица Патријарха Српског са свим Архијерејима Српске Православне Цркве, прочитане су у свим храмовима.

БОЖИЋНА ЛИТУРГИЈА У ШИБЕНИКУ

Поводом једног од најрадоснијих хришћанских празника Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је данас (07.01.2018.) Свету Архијерејску Литургију у Цркви Успења Пресвете Богородице у Шибенику. Свету благодат Божића са својим владиком поделило је мноштво окупљених верника узвикујући у глас најрадоснији од свих поздрава:

ХРИСТОС СЕ РОДИ! ВАИСТИНУ СЕ РОДИ!

ПРОСЛАВА БОЖИЋА У КНИНУ

ПРОСЛАВА БАДЊЕГ ДАНА И БОЖИЋА У МАНАСТИРУ КРКИ

Празник Рођења Христовог – Божић (7.1.2018.) свечано је прослављен и у  манастиру Крки. Уочи празника на Бадње вече испред манастира је освећен бадњак. Сутрадан на сам дан празника служена је Света Литургија којој је началствовао намјесник манастира јеромонах Севастијан (Гордон) уз саслужење братства манастира.
На Светој Литургији прочитана је посланица Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја и свих архијереја Српске православне Цркве у којој се посебно наглашава духовни значај овога празника и потреба да сви људи живе у миру Божјем и међусобној братској љубави.

Посланица Српске Православне Цркве


Српска Православна Црква својој духовној деци о БОЖИЋУ 2017. године


ИРИНЕЈ


по милости Божјој
православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим Архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни БОЖИЋНИ поздрав:


МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!

„Ако је ко у Христу, нова је твар;
старо прође, гле, све ново постаде“
(II Кор. 5, 17)

Драга браћо и сестре,
Установа Новога и Вечнога Завета Бога и човека остварена је управо на данашњи дан, на први Божић у историји. Јер, данас је, љубљена децо духовна, превечни Бог извршио дело веће од стварања универзума и испунио обећање дато нашим прародитељима, обећање о коме су пророци од памтивека прорицали, а које је Пречиста, Преблагословена и увек Дјева Марија у смирењу прихватила. Бог Логос постаде човек и настани се међу људима (Јован 1, 14). Син Оца небеског бива роду људском савремен, како би човек постао савечан Богу. Господ Сведржитељ „унизи Себе узевши обличје слуге“ (Филип. 2, 7) и постаде једнак телу смирења нашега, да би нас учинио једнакима лику славе Његове. Зато богомудри апостол Павле у усхићењу кличе: „О дубино богатства и премудрости и разума Божјега! Како су неиспитиви судови Његови и неистраживи путеви Његови!“ (Рим. 11, 33).
У време оно, велелепну и надахнуту химну: „Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља!“ клицало је мноштво анђелске војске док је небо звездом указивало на Витлејем, родни град светога пророка и цара Давида, на Дом хлеба, где се ваистину јави Хлеб Живи Који сиђе с небесâ. У тихој духовној светлости божићне ноћи људско лице превечног Сина Јединородног радосно дочекаше погледи пастирâ (Лк. 2, 4 – 15). Будући да је ова величанствена тајна побожности – јављање Сина Божјег у телу – непојмљива анђелима и људима, превечни план Божје свепрожимајуће љубави почео се откривати у свештеној тишини витлејемске пећине, испуњене крајњим смирењем и неизрецивом добротом. И заиста, приступајући побожно граду Давидову, заједно са небоземним хоровима светих, духовним очима видимо како у Ономе кроз Кога је створено све што је на небесима и на земљи „обитава сва пуноћа Божанства телесно“ (Кол. 2, 9). Ова богооткривена истина се проповеда у нашој светој Цркви небројено пута речима да је Син Божји „ради нас људи и ради нашега спасења сишао са небеса и оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве и постао човек“.
Спасење о којем говори Символ вере, драга браћо и сестре, превазилази свако људско очекивање. Није се Бог очовечио како би показао Своју славу и величанство нити да би се, праћен војскама небеским, појавио у овоме свету као његов Господар. Спаситељ је благоизволео родити се од Пресвете Богородице и Приснодјеве Марије како би човек, благодатним силама Духа Светога, крштењем, учешћем у светој Литургији и животом у Христу, био препорођен и постао бог по благодати, сабрат и сутелесник Богочовека. То нам је Он Сâм омогућио захваљујући истинском рађању за живот вечни које нам дарују свето крштење, миропомазање и свеукупни светотајински живот са врхунцем у светој Литургији, праћен нашим трудом да задобијемо јеванђелске свете врлине. Почевши да истински припадамо Заједници деце Божје, Цркви, ми благодатно учествујемо у божанском животу Христовом и бивамо спасавани и спасени у њој.
У најблиставијој светлости и чудесној радости Божића древна народна мудрост изнедрила је здравицу: „Дај, Боже, здравља и весеља у овом дому, нека нам се рађају здрава дечица, нека нам рађа жито и лозица, нека нам се увећава имовина у пољу, тору и обору!“ Заиста је дубок смисао и далекосежна животна порука ове древне мудрости. Ништа нам, драга децо духовна, неће вредети ни држава, нити уређени градови и села, ни економски напредак коме толико тежимо, нити сва добра овога света, ако као народ постепено, али сигурно нестајемо, тојест ако више умиремо него што се рађамо. Нашим хришћанским прецима није било тешко да, током своје бурне историје, изнова, после најтежих искушења и невоља, а некада и дословце из пепела, васпоставе државу, привреду, културу и све оно што их је одувек чинило припадницима истински европске цивилизације. То им је сваки пут полазило за руком јер су њихови домови били испуњени вером, врлинама и снагом, док су им се деца изобилно рађала. Имајмо отуда на уму закон Господњи и опомињимо се нарочито заповести Божје дате прародитељима Адаму и Еви која гласи: „Рађајте се и множите се, и напуните земљу, и владајте њоме!“ (I Мојс. 1, 28). Стога, љубљени у Христу Исусу, немојмо занемаривати испуњавање ове заповести! И Сâм Господ љубави својевољно пристаде да се оваплоти и поживи међу нама, а Рођењем од Дјеве Марије занавек освети и даде смисао материнству и рађању.
У овим светим божићним данима усрдно се молимо за сву нашу једноверну браћу и сестре у Отаџбини и расејању, са жељом да Богомладенац Исус Христос разгори у њиховим срцима и домовима смирену радост витлејемске светлости, којом небо и земља данас бивају просветљени и блистају. Особито позивамо све верне да, у овој тихој ноћи, срцем и душом буду једно са многострадалним православним српским народом који верно чува и брани сваку стопу свете земље Косова и Метохије, која нам је, не заборавимо никада, дарована од Господа као вечни залог. Времена бурна су долазила и пролазила. За све то време наши преци су у својим срцима неизбрисиво носили Пећку Патријаршију, Грачаницу, Богородицу Љевишку, Бањску, Дечане, Свете Архангеле и на хиљаде других светих олтара широм Косова и Метохије. Знали су и памтили ко је на ту свету земљу крочио још у давном седмом столећу и раније, како бележе византијске хронике. Знали су ко је остављао записе на грнчарији из 9. века и ко је отварао прве школе при манастирима, писао књиге, живописао фреске и иконе, зидао храмове, отварао прве болнице, писао словенске књиге… Знали су да је велики рашки жупан Вукан у 11. веку одбранио град Звечан. Знали су који су владари из лозе Немањићâ, Лазаревићâ, Бранковићâ, Петровићâ, Обреновићâ и Карађорђевићâ подизали светиње широм српске земље. Све су то знали наши преци, браћо и сестре. А знамо то и ми, њихови потомци. Знамо још нешто. Знамо да је на Косову и Метохији остао наш напаћени народ да мученички исповеда своју свету православну веру и храбро сведочи своје српско име. Знамо, као што и они знају, и не заборављамо ништа од свега тога, јер су Косово и Метохија наш Јерусалим, наша света земља. И зато можемо да, заједно са псалмопојцем Давидом, молитвено обећамо: „Ако заборавим тебе, Јерусалиме,“ – ако заборавим тебе, Косово и Метохијо, – „нека ме заборави десница моја!“ (Пс. 137, 5).
Браћа наша по вери, не само на Косову и Метохији него и другде, суочена су са искушењима. Посебно данас, Богомладенац Христос нас подстиче да ми, православни хришћани и деца Цркве, Његовом благодаћу оснажени, без обзира на то како се други односе према нама било где, у Отаџбини, окружењу и васцелом свету, свима узвраћамо, по заповести Божјој, братски и пријатељски, ма које вере и народности они били, знајући да нас Бог љубави пита шта ми чинимо другима, а не шта други чине нама.
Данас, када Пресвета Дјева Марија рађа Превечнога Бога, молимо се за све људе, а нарочито за младе, намучене страшним пороцима наркоманије, алкохолизма, разврата, лењости, гнева, среброљубља, зависти, гордости, неумерености, безосећајности и свим другим пороцима који, обећавајући привидну радост, заправо унижавају боголико достојанство човека и чине га робом. Молимо се да их Господ над војскама укрепи како би познали истину и препознали лик Божји у себи, па да смело устану и збаце окове погрешног избора. Господ Исус Христос говори: „…Познаћете истину и истина ће вас ослободити… Свако ко чини грех роб је греху“ (Јн. 8, 32. 34). Ми смо слободни у правом смислу речи онда кад идемо путем врлинског живота, који извире из стваралачке заједнице љубави са Богом. Насупрот томе, злоупотреба дарова Божјих и потенцијала које имамо, као и избор погрешног стила живота, раслабљује и разара нашу слободу, ниподаштава нашу личност, производи осећај празнине и бесмисла и, напослетку, води у духовно ропство. Слобода је, драга наша децо духовна, слобода за Христа, за другога, за живот и здравље. Слобода за вечност. Такву слободу нам може дати једино Бог јер је управо Он Слобода, смелост и снага. Једино слободом која подразумева ослушкивање воље Божје и самоограничење пред ближњима и пред створеном природом могу се савладати страшни и у нашем народу незапамћени сукоби између супружникâ, родитељâ и деце, рођакâ и кумова, о којима, нажалост, пречесто слушамо и читамо.
Блага Вест Рождества Христовог данас се објављује и свету у којем звецка оружје, у којем се спроводи насиље над појединцима и народима, у којем владају неједнакост и социјална неправда, у којем су невина деца жртве ратних сукоба, различитих врста злоупотреба и глади, над којим је свакодневно надвијена нуклеарна претња. Иако забринути, не губећи наду, молимо се Витлејемском Богомладенцу да просветли таму и окрене добру оне који држе полуге моћи у својим рукама.
Не бојмо се! Уместо овоземаљских брига и страха, молимо се да мир Божји данас испуни наша срца! То је мир који није пасивност и равнодушност него динамична, стваралачка и, поврх свега, непрестано активна сила која има моћ да преображава, као и да доноси спасење не само нама већ и људима око нас. Благодатно искуство светога Серафима Саровскога сведочи: „Стеци дух мира и тада ће се хиљаде око тебе спасти“.
Бог Који је са нама – Емануил – јесте управо тај Мир кроз који долази мир Царства небеског. Такав мир се, свакако, не може поистоветити са некадашњим, садашњим и будућим покушајима остварења миротворства на овој земљи, а који не подразумевају однос у чијем је средишту Тројични Бог. Христов мир је јединствен јер је заснован на неизрецивој и несхватљивој љубави Оца небеског, „Који тако заволе свет да је Сина Својега Јединороднога дао да нико ко верује у Њега не пропадне него да свако има живот вечни“ (Јн. 3, 16). Богочовек Господ Исус Христос се, дакле, рађа од Дјеве Марије како би умро на Крсту и васкрсао из мртвих, дарујући мир и блаженство вечнога живота свеколикој твари. Овакву стварност задобијања мира који побеђује грех и смрт, драга децо духовна, ми доживљавамо не само данас, на празник Рождества Христовог, већ и сваки пут када се сабирамо у нашим светим храмовима на божанствену Литургију и када се причешћујемо Живим Христом.
Славећи данашњи празник, помолимо се да срца наша постану Витлејемска Пећина у којој се рађа Христос Син Божји, како бисмо и ми, обасјани светлошћу витлејемске звезде, просвећени мудрошћу мудрацâ са Истока, надахнути Духом Светим, Који је осенио Мајку над мајкама и умирио немире праведнога Јосифа, смело клицали на све четири стране света, објављујући долазак Онога Који нас спасава:


Мир Божји, Христос се роди!


Дано у Патријаршији Српској у Београду, о Божићу 2017. године.
Ваши молитвеници пред колевком Богомладенца Христа:


Архиепископ пећки,
Митрополит београдско-карловачки
и Патријарх српски ИРИНЕЈ


Митрополит црногорско-приморски АМФИЛОХИЈЕ
Митрополит загребачко-љубљански ПОРФИРИЈЕ
Митрополит дабробосански ХРИЗОСТОМ
Епископ шабачки ЛАВРЕНТИЈЕ
Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ
Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ
Епископ будимски ЛУКИЈАН
Епископ банатски НИКАНОР
Епископ новограчаничко-средњезападноамерички ЛОНГИН
Епископ канадски МИТРОФАН
Епископ бачки ИРИНЕЈ
Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕЈ
Епископ западноевропски ЛУКА
Епископ жички ЈУСТИН
Епископ врањски ПАХОМИЈЕ
Епископ шумадијски ЈОВАН
Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ
Епископ зворничко-тузлански ФОТИЈЕ
Епископ милешевски АТАНАСИЈЕ
Епископ будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕ
Епископ захумско-херцеговачки ГРИГОРИЈЕ
Епископ ваљевски МИЛУТИН
Епископ рашко-призренски ТЕОДОСИЈЕ
Епископ западноамерички МАКСИМ
Епископ горњокарловачки ГЕРАСИМ
Епископ источноамерички ИРИНЕЈ
Епископ крушевачки ДАВИД
Епископ славонски ЈОВАН
Епископ аустријско-швајцарски АНДРЕЈ
Епископ бихаћко-петровачки СЕРГИЈЕ
Епископ тимочки ИЛАРИОН
Епископ нишки АРСЕНИЈЕ
Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске СИЛУАН
Епископ далматински НИКОДИМ
Викарни Епископ моравички АНТОНИЈЕ
Викарни Епископ диоклијски КИРИЛО
ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА:
Архиепископ охридски и Митрополит скопски ЈОВАН
Епископ полошко-кумановски ЈОАКИМ
Епископ брегалнички МАРКО
Викарни Епископ стобијски ДАВИД

БАДЊЕ ВЕЧЕ У ШИБЕНИКУ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је на Бадње вече вечерњу службу у шибенској Саборној цркви. На велику радост верника који су се окупили овим поводом у Храму Успења Пресвете Богородице уз веселу песму и молитву најављен је један од највећих хришћанских празника. Епикоп Никодим том приликом поздравио је све присутне рекавши да је ово један од највећих празника за сваког човека добре воље. „Рођење Господа нашега Исуса Христа је сваке године исто као и оно прво када се оваплотио од Дјеве у пећини. Истинити Бог који је узео људску природу на себе није се родио само тада него се рађа и у свима нама који смо га прихватили и поверовали у Њега. Ми, као мала браћа Христова, смо позвани да сваким даном својим живимо по Њему и са Њим. То се највише одражава у томе да волимо сваког човека, па тако и да помажемо сиромашнима и ближњима у невољи“, поручио је он. Уз позив да живимо у миру и љубави са свима, Епископ далматински поздравио је вернике наше Свете Цркве, али и све људе добре воље једним од најлепших хришћанских поздрава:

МИР БОЖИЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!

БАДЊИ ДАН У МАНАСТИРУ КРКИ


Његово Преосвештенство епископ далматински Г. Никодим служио је на Бадњи дан (06.01.2018.) Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крки.

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ЛАЗАРИЦИ

Поводом празника Ваведења Пресвете Богородице Његово Преосвештенство епископ далматински Г. Никодим служио је данас (04.12.2017.) Свету Архијерејску Литургију на далматинском Косову. У манастиру Лазарици сабрало се мноштво верника да би на овај радосни празник заједно заблагодарили Господу.

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ОЋЕСТОВУ

У недељу 26. по Духовима (03.12.2017.) Његово Преосвештенство епископ далматински Г. Никодим служио је Свету Архијерејску Литургију у Манастиру Свете великомученице Недеље у Оћестову. Данашња јеванђељска поука долази нам из приче о безумном богаташу коме њива беше родила велики род, те он одлучи да сруши житнице које је имао до тада, јер у њих није могао да стане читав род и и сагради нове. Тада рече сам себи: „Душо, имаш многа добра сабрана за многе године, почивај, једи, пиј, весели се“. На то га Господ опомену речима: „Безумниче, ове ноћи тражоће душу твоју од тебе, а оно што си припремио чије ће бити? Тако бива ономе који себи стиче благо, а не богати се Богом“. Прича из данашњег Јеванђеља не односи се само на богаташе, већ на све нас и на свакога ко не размишља о Богу и ближњима већ само о себи и свом уживању. „Нико не спори да су нам овоземаљска добра потребна за живот, али треба да мислимо и о Богу и о томе какав ћемо одговор дати када изађемо пред лице Божије за сва своја дела“, поручио је епископ Никодим. На данашњој Светој литургији у чин свештеника рукоположен је намесник оћестовачког манастира јерођакон Киријак (Врањешевић). „Киријак сада започиње свештеничку службу која је најузвишенија служба на свету. На првом месту треба да, свакодневно славећи Господа, моли за спасење читавог света, а на другом месту да се труди да помогне свакој души напаћеној и униженој. Он треба да у сваком тренутку буде на располагању свакоме ко се налази на муци и има духовну потребу за свештеником“ , рекао је владика и пожелео да му Господ да снаге да поднесе то велико бреме које преузима на себе.

 

 

АПЕЛ ЗА ОБНОВУ КРОВА
МАНАСТИРА КРКЕ

 

 

::..::


Преображење 2015
Манастир Крка

 

::..::

ЦРКВЕ И МАНАСТИРИ
ЕПАРХИЈЕ ДАЛМАТИНСКЕ

::..::

КАЛЕНДАР

ЧАСОПИСИ
ЕПАРХИЈЕ ДАЛМАТИНСКЕ

 

::..::

Description: F:\MOVIE\web\Images\e-knjige\eknjige_small.jpg


Е-књиге
Епархије далматинске

 

 



ЈАСЕНОВАЦ
НАЈСТРАШНИЈИ ЛОГОР СМРТИ

::..::

Description: F:\MOVIE\web\Images\Ikone\Andrej-rubljov_small.jpg

ЕПАРХИЈСКА РАДИОНИЦА

::..::


 
Description: F:\MOVIE\web\Images\Linkovi\spc.gif

Description: F:\MOVIE\web\Images\Linkovi\link150.gif

Description: F:\MOVIE\web\Images\Linkovi\hilandar.jpg

Description: F:\MOVIE\web\Images\Linkovi\odbor.gif

Description: F:\MOVIE\web\Images\Linkovi\verujem.jpg

Description: Projekat Rastko

Description: Svetosavlje.org

Description: F:\MOVIE\web\Images\Linkovi\BANER_pravoslavljec.gif

Description: F:\MOVIE\web\Images\Linkovi\zhh.jpg

Description: F:\MOVIE\web\Images\Linkovi\podvorje.gif

Description: F:\MOVIE\web\Images\Linkovi\logo-mk.jpg

 


Description: F:\MOVIE\web\Images\Animation\wallpapers.gif
WALLPAPERS

 

 
АРХИВА ВИЈЕСТИ 2017. ГОДИНЕ
АРХИВА ВИЈЕСТИ 2016. ГОДИНЕ
 
АРХИВА ВИЈЕСТИ 2015. ГОДИНЕ
 
 


АРХИВА ВИЈЕСТИ 2011. ГОДИНЕ


АРХИВА ВИЈЕСТИ 2010. ГОДИНЕ


АРХИВА ВИЈЕСТИ 2009. ГОДИНЕ


АРХИВА ВИЈЕСТИ 2008. ГОДИНЕ


АРХИВА ВИЈЕСТИ 2007. ГОДИНЕ


АРХИВА ВИЈЕСТИ 2006. ГОДИНЕ


АРХИВА ВИЈЕСТИ 2005. ГОДИНЕ


АРХИВА ВИЈЕСТИ 2004. ГОДИНЕ

   
 

* КОНТАКТ -:_:- KONTAKT *
:  :  :
Copyright © 2004 SPC - Dalmatinska Eparhija.

Designed by SeRGio