Description: F:\MOVIE\web\Headeri\Novosti-L.jpg    


Description: F:\MOVIE\web\Images\Eng.gif
ENGLISH PAGES


Description: F:\MOVIE\web\Images\russian.gif
ПОСЛЕДНИ
НОВОСТИ
 

::..::


VODIČ
TOURIST GUIDE

::..::

ПОСЈЕТИТЕ НАС НА
FACEBOOKU
ЕПАРХИЈА ДАЛМАТИНСКА

::..::


Description: F:\MOVIE\web\Images\Manastiri\Krka\Krka5_small.jpg

ВИРТУАЛНА ШЕТЊА ЕПАРХИЈОМ
ДАЛМАТИНСКОМ

::..::

400 година Богословије Света Три Јерарха
у манастиру Крки
Химна богословије

::..::



ПРИЛОЗИ НОВОМ СТРАДАЊУ
ЕПАРХИЈЕ ДАЛМАТИНСКЕ

 



РЕЧ О НОВИМ

БОГОХУЛНИЦИМА


Description: F:\MOVIE\web\Images\Linkovi\Foto_arhiv.gif
ФОТО АРХИВ

ЕПАРХИЈЕ ДАЛМАТИНСКЕ

::..::

АПЕЛИ 

::..::

ДИГИТАЛНЕ БРОШУРЕ
ДАЛМАТИНСКИХ МАНАСТИРА

МАНАСТИР КРКА

МАНАСТИР КРУПА

МАНАСТИР ДРАГОВИЋ

::..::


 
св. Сава

БЕСЕДА О ПРАВОЈ ВЕРИ

::..::

 


Description: F:\MOVIE\web\Images\Publikacije\Pilipenda_small.jpg
СИМО МАТАВУЉ

ПИЛИПЕНДА
(приповетка)

::..::



Епископ Фотије
ВАПАЈ ИЗ ДАЛМАЦИЈЕ

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У МАНАСТИРУ КРКИ

Његово Преосвештенство епископ далматински Г. Никодим служио је данас (15.10.2017.) Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крки. Данашњи празник посвећен је Светом Андреју Јуродивом, светитељу који се благошћу својом удостојио предивних виђења силе и славе Божије. Свети Андреј био је као роб купљен од стране богаташа Теогноста у Цариграду, у време цара Лава Мудрога, сина цара Василија Македонца. Андреј беше красан младић телом и душом. Теогност заволи Андреја и даде га да се учи писмености. Андреј се усрдно Богу мољаше и с љубављу црквене службе похођаше. Послушавши неко небесно јављење он се реши на подвиг јуродства Христа ради. И једном кад оде на бунар за воду, он исцепа на себи одело и ножем исече, па се направи луд. Ожалошћен тиме господар му Теогност спута га у ланце и одведе у Цркву Свете Анастасије Узорешителнице, да му се читају молитве. Но како се Андреј не поправи у очима господара свога, пусти га овај у слободу као умоболног. Андреј свети дању се прављаше луд, а ноћу по сву ноћ се Богу мољаше. Живео је без крова и уточишта. Ноћевао је на пољу, ишао полунаг, у једној издртој хаљини, јео је мало хлеба кад би му добри људи уделили. Од онога што је примао он је делио просјацима и то кад би им дао изругао би их, да му не би благодарили. Јер сву награду очекиваше Андреј свети само од Бога. Зато се и велика благодат Божја усели у њега, те је могао прозирати у тајне људске, виђати ангеле и демоне, одгонити демоне од људи, исправљати људе од греха. Имао је предивна виђења Раја и највиших небеских Сила; видео је Господа Христа на престолу славе; видео је, са својим учеником Епифанијем, Пресвету Богородицу у цркви Влахерни како одеждом својом покрива род хришћански; чуо је на небесима речи неисказане, које није смео људима поновити. После нечувено тешких подвига упокојио се 911. год. и преселио у вечну славу Господа свога.

ХРАМОВНА СЛАВА У КНИНУ

На празник Покрова Пресвете Богородице (14.10.2017.) Његово Преосвештенство епископ далматински Г. Никодим служио је Свету Архијерејску Литургију у Книну. У светом храму посвећеном управо овом празнику данас се окупило мноштво верника да би уз свога новог владику заблагодарили и узнели заједничку молитву Господу. Уз честитке поводом храмовне славе епископ Никодим изразио је наду да ће се заједно са верним народом много година окупљати око престола и славити Васкрслог Господа. "Епископска служба је да се људи приводе спасењу и утврђују у Истини, вери и побожности. Зато ћу се трудити да вам што чешће долазим и да вас обилазим", поручио је он. Данашњи празник посвећен је Пресветој Богородици и дивним светитељима који су у то доба својим подвигом пред господом имали тај дар да виде славу Божију. Првог октобра 911. године по старом календару служило се свечано ноћно бденије и негде око 4. часа по поноћи један дивни светитељ видо је како се Небо отвара и долази Пресвета Богородица држећи у руци покров окружена многим светитељима да се моли за читав свет. Тај светитељ био је Свети Андреј Јуродиви, а поред њега стајао је његов ученик Епифаније коме је он још при првом сусрету прорекао да ће бити архиепископ. Када га је Свети Андреј упитао да ли је и он видео Пресвету Богородицу он му одговори: "Јесам, оче и ужаснух се". Он се уплашио од силине виђења, од славе и величине у којој је угледао славну Владичицу како се силно моли за спасење овога света. "Поука ове дивне приче је да и ми треба да се поуздамо у молитве и заступништво Пресвете Владичице наше Богородице и да се непрестано молимо њој да нам помогне у сваком тренутку нашег живота, јер је она наша највећа заступница пред Престолом Свевишњега", поручио је епископ далматински.

ПРВА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА НОВОГ ЕПИСКОПА ДАЛМАТИНСКОГ

Уз саслужење часног свештенства и богољубивог монаштва епархије далматинске, Његово Преосвештенство епископ далматински Г. Никодим служио је данас (08.10.2017.) своју прву Свету Архијерејску Лутургију. У Саборном храму, у коме је прошле недеље устличен и хиротонисан, епископ Никодим упутио је мноштву присутних парохијана срдачан поздрав и изразио наду да је велика радост и благодат Духа Светога која се на  њега излила том приликом уједно и радост свих наших верника. Ово свето сабрање употпунили су својим појањем ученици крчке богословије, а јеванђељска прича коју смо имали прилике да чујемо оставила је снажну поруку свим присутнима. У својој беседи након свете службе епископ Никодим осврнуо се управо на ту поруку и кроз тумачење приче о чудесном риболову и позиву тројице апостола покушао да нам приближи њено значење. Након неуспешног риболова Господ рече рибарима да још једном забаце своје мреже, а они га без поговора послушаше, иако се нису надали улову. Тада Христос учини чудо и мреже се препунише рибом. Од запрепашћења апостол Петар паде на колена молећи. "Изиђи од мене Господе, јер сам човек грешан". Тиме су будући апостоли показали да су послушни и да имају вере у Њега, па самим тим и да су достојни позива који ће им Господ упутити. Он им тада рече да се не плаше, јер ће од сада бити ловци који ће ловити људе по Јеванђељу које проповеда онај ко их је позвао да буду Његови ученици. Епископ Никодим објаснио је да тежиште ове приче јесте у непосредном и примереном одазиву на божански позив, након којег међу апостолима није више било оклевања, нити премишљања. "Још треба истаћи да је Господ учинио први корак позвавши апостоле, а у томе се огледа сав однос Бога према свету, јер Он не чека да се човек њему обрати да би деловао, већ се Он приближава људима како би им изашао у сусрет и спасао их. То је највећа љубав Божија која се излива над свима нама", поручио је епископ далматински.

Присупна беседа Епископа далматинског Никодима

Ваша Светости, богољубива браћо Архијереји, часно свештенство и христочежњиво монаштво, драга браћо и сестре,
Стојећи смерно са страхом и трепетом у овом свештеном тренутку желим да заблагодарим Тројединоме Богу, Оцу и Сину и Светоме Духу, Тројици у Јединици, што ме је удостојио ове велике и страшне Тајне која се извршила нада мном, да ја недостојни и мали у свему, будем хиротонисан у чин епископа и устоличен у трон епископа далматинских.
Благодарим Господу Богу и што ме је удостојио да се родим у српској православној породици у прелепом граду Задру, једном од украса Далмације, граду са најлепшим заласком сунца, са погледом на сиње море, граду који је по Константину Порфирогениту добио назив по томе што је старији и од самог Вечног Града.
Благодарим Mу и што ме је одвео и у српску Тоскану, брдовиту и зелену Шумадију, где сам провео заиста прелепе године свога детињства у селу Шуљковцу поред Јагодине, а после и у самој Јагодини, премда смо тамо стигли услед немилих догађаја који су се десили у овим крајевима на заласку прошлог века.
Благодарим Му и на животу у Сремским Карловцима, у Богословији Светог Арсенија Сремца. Заволио сам и те Сремске Карловце, за које ме вежу и радосна и тужна сећања, више радосна него тужна. Заволео сам их ја „соколе далматинче“, те „Карловце место моје драго“ у које „као детенце дошао сам“ тамо и тада „игра беше једино ми благо“, али заиста, заиста, једино ми благо. Увек им се и сада радо враћам. И у Сремским Карловцима, на тим падинама дивне Фрушке Горе, стекао сам пријатеље и браћу за вечност. Хвала им на томе!
Благодарим Господу и на животу у древној Јелади, у граду Солуну, граду који је принцеза свих градова на Балкану.  Диван је тај грчки народ који је са нама заједно  пролазио све голготе и страдања и увек су нам, са њима својственом радошћу и непосредношћу, били истинска браћа и пријатељи. Захвалан сам Богу што сам током својих студентских дана имао привилегију да их упознам пребивајући међу њима и живећи њихову радост и гостољубље.
 Благодаран сам и на најдревнијем од свих градова, Вечном Граду Риму, натопљеном крвљу мученика, граду у коме се на сваком кораку осећа дух древног хришћанства. Боравак у њему за време мојих студија био је велики дар од Бога и непроцењиво животно искуство.
Заиста су чудни путеви Господњи!
Живећи у тим медитеранским земљама, прелепој и древној Јелади која одише православним хришћанством, и исто тако прелепој и изнад свега културом и уметношћу пребогатој Италији, све више и више могу да разумем и моју милу Далмацију, како је називао велики Владика Милаш. Ту се управо сусрећу Исток и Запад, надасве блиски нам медитерански Исток, али и исто тако блиски нам медитерански Запад. Прожимања двеју великих култура на овим просторима,  најекспресивнији израз, за мене лично, пројавило је у једној од најлепших песама испеваних мојој милој Далмацији, коју је са љубављу испевао син овог града у коме се сада налазимо, велики Николо Томазео или Никола Томашевић: „И улиће ти и у уморне жиле, нову снагу, и ти, пружајући десницу Италији, и леву руку Хелади, спајаћеш их у свето коло љубавних загрљаја“.
Надам се да ће моје животно искуство у тим земљама бити на корист управо Цркви у мојој родној Далмацији, где сада постајем онај који председава Сабрањем у Телу и Крви Господа, међу верним Далматинцима, и која је на своме ходочашћу тј. на пропутовању кроз овај „свет који у злу лежи“ (1Јн 5, 19) ка Царству Небеском.
Далмација је сиромашна земља, каменита и штура, земља горштака, чувених морлака, који су научили да из камена и од сунца, дивних река, као што је плава Крка, али и из сињег мора, извуку све што могу. А овако их је описао Доситеј Обрадовић на својим пропутовањима кроз ове крајеве: „сви су то трудољубиви, добри, правдољубиви и поштени људи“, доброту тих људи „нити је чути на свету нити видети!“ То су моји Далматинци!
То је земља која је изнедрила Јанковић Стојана и Илију Смиљанића, ускочке морлачке јунаке наше славне историје.
Земља која је испевала најлепшу народну баладу Хасанагиницу, коју је записао у Имотском чувени путописац Алберто Фортис на својим пропутовањима кроз Приморје и морлачке крајеве, па је том приликом посетио и манастир Аранђеловац или како га ми сада зовемо манастир Крку, и посведочио дивном гостољубљу православних монаха који се подвизавају изнад реке Крке.
Земља која је дала једног Симу Матавуља, који је кроз своју приповетку Пилипенда испричао сву трагедију народа овога краја и посведочио православну веру ових људи у две кратке реченице: „Ја се уздам у мога српскога Риста! Ако ће ми помоћи, хвала му, ако неће и онда му хвала, јер ми је све дао, па ми све може и узети, и душу!“
Кроз историју су се на трону ове древне и апостолске епархије налазили велики и знаменити јерарси Наше Свете Цркве којима благодарим за све што су учиинили за ову апостолску епархију. Поменуо бих овде народног владику Симеона Кончаревића, потоњег патријарха Јосифа Рајачића, највољенијег од свих далматинских епископа Стефана Кнежевића, чувеног канонисту Никодима Милаша који је по свој васељени пронео добро име овог свештеног трона, прогнаника и изгнаника Иринеја Ђорђевића, епископâ у тешка времена после II светског рата Стефана Боцу и Николаја Мрђу, и на крају сведока ових наших времена Епископа новограчаничког-средњезападноамеричког Лонгина и мог директног претходника Епископа зворничко-тузланског Фотија.
Благодаран сам и Вама Ваша Светости и Светом Архијерејском Сабору што сте мене недостојног који немам са чим да се похвалим сем слабостима и гресима својим изабрали за епископа и то за првог епископа Далматинца у Далмацији након 106 година, управо после великог и надалеко чувеног владике Никодима Милаша.
На овоме светоме месту желим да се захвалим и мојим родитељима, Предрагу и Ксенији, који сада нису овде са нама, али верујем да се радују у Господу овом свештеном догађају у насељима где праведници пребивају.  Захвалан сам им што су ме учили вери и побожности, али и искрености, да будем то што јесам и пред Богом и пред људима. А највише сам им захвалан, нарочито мајци Ксенији, на љубави, бризи и свим радостима које су ми пружили за свога живота. Сваки тренутак проведен са њима вредан је мог радовања, сећања и благодарења  Богу на њима. Вечан им спомен!
Овом приликом желим да се сетим у мојим молитвама и мојих дивних стричева, Ненада и Момчила, правих Далматинских Срба, који су сваки тренутак свог живота посветили свом роду у Далмацији, ширењу наше културе и очувању народног идентитета. Стриц Ненад ме је од малих ногу нарочито учио љубави према моме српском народу и према књизи, на чему сам му понајвише захвалан. Вечан и њима спомен!    
У овоме тренутку желим посебно да се захвалим и свом духовном оцу, Епископу зворничко-тузланском г. Фотију, кога сам и наследио на свештеном трону мученичке и распете Далмације, а има ли веће радости него да син наследи оца по речима Св. Григорија Богослова. По речима његовим он је дошао у  Далмацију затекавши апокалиптичну пустош и све срушено али је тако добро управљао словесним стадом и виноградом Господњим да је и та апокалиптична пустиња процветала као крин (Ис 35,1-2). Хвала му на томе! А највише му се захваљујем што је мене трпео, моју дивљу и неукроћену далматинску природу коју је најбоље описао блажени Јероним речима: „Опрости ми, Боже, што сам Далматинац!“
Благодаран сам и Његовом Преосвештенству Епископу бачком г. Иринеју на исказаној бризи и љубави коју ми је безусловно пружао, али не само мени, него још и више према мојој сестри Даници. Нека му Господ подари многа и блага лета!
Такође, благодарим и Његовом Високопреосвештенству Митрополиту загребачко-љубљанском г. Порфирију на несебичној помоћи и подршци коју ми је пружао док сам био игуман манастира Крке. Надам се да ћемо наставити сарадњу у братској љубави и да ћемо заједно да сведочимо Распетог и Васкрслог Господа на овим просторима.
Благодарим и ковиљскоме братству јер су ми били први додир са монаштвом и за њих могу само да кажем речима из Старечника: „ја нисам монах, али сам барем видео монахе“.
А шта да кажем у овоме тренутко о мојој братији крчкој?! Њихова љубав и трпљење се не да исказати речима као ни моја захвалност. Крка је чудо и они се труде сваким тренутком свога живота да то чудо светли пред људима као кандило вере. Како је скоро рекао један од мојих претходника, Владика Лонгин: „ако је Жича српска прича по речи Светог Владике Николаја, онда је Крка српска прича за Православне Србе у Далмацији“, а ја могу да кажем да је Крка велика прича, чудо и место окупљања и сабирања за све људе добре воље, небитно које вере и нације били.
Захвалан сам и мојој сестри Даници, мада сам њој требао да се захвалим на првом месту, јер ми је пружала љубав и подршку кроз све ове године. Да није било ње и њене подршке тешко да бих могао да издржим сва искушења у животу до овога тренутка. Хвала јој на свему!
Поред ње, морам да заблагодарим и дивној и побожној породици Морача, Александру и Загорки, из Пријепоља, настањеној у Новом Саду. Захвалан сам им јер су примили моју сестру Даницу у своју породицу као род најрођенији, а и о мени су исказивали несебичну љубав и бригу. Хвала им на свему и нека им Господ подари сваког благослова!
Овде морам и желим да заблагодрим и свим мојим пријатељима, а они, свако понаособ ће се препознати и узрадовати са мном, тихо, без потребе да им имена помињем, јер то је тајна пријатељске љубави. Они су „бисери расути по целом свету”, а не само од Вардара до Триглава. Благодарим Богу што ме је благословио таквим пријатељима. Од њих могу само заискати опроштај и да ме се и даље сећају у молитвама.
На крају бих рекао и нешто о програму свог архијерејског рада. Служба епископа се састоји у томе да он пребива у Истини и проповеда Јеванђеље сваким својим дахом. Утврђујући сваку душу поверену му у вери и побожности, приносећи евхаристијски Принос за њихово спасење. Епископ се налази на „месту” и ”по обличју” Христовом по речима Св. Игњатија Богоносца. На том и таквом месту позван је да служи свима, и да се разапиње за многе по речима Господњим:  „Син човечији није дошао да му служе, него да служи и даде живот свој у откуп за многе” (Мт 20,28). Трудићу се управо да служим „најмањој браћи Његовој” (Мт 25, 40) сабирајући све и свакога, и гладне и жедне, напуштене и унижене, сиромашне и богате.
У односима према свештенству и монаштву равнаћу се увек према речима из 16. канона IV Васељенског Сабора: „одређујемо пак да месни епископ има показати човекољубље према њима” и трудићу се да им не будем и ја на терету поред њихове одговорне службе, него управо да исказујем очинску бригу и љубав.
Са представницима Римокатоличке цркве на овим просторима трудићу се да одржавам добросуседске контакте и односе.
Исто тако трудићу се да допринесем помирењу и саживоту на овим просторима. Моји преци су вековима живели у овим крајевима борећи се и сукобљавајући се како са каменитом и штуром земљом, једући хлеб у зноју лица свога тако и са другим невољама, али увек превазилазећи све и налазећи начина да остану и опстану овде.
За мене су једино мерило у сведочењу Речи Божије речи апостола Павла „Свима сам био све не бих ли некога задобио за Христа” (1Кор 9,22). И сваки је човек вредан да чује Реч Божију, јер у Господу смо сви један човек и само човек и ту нема више ни „Јудејца ни Јелина” (Гал. 3,28), ни Срба ни Хрвата. У есхатону ћемо сви изаћи једнаки пред Лице Божије и свакоме ће се судити по делима његовим јер „Он није далеко ни од једнога од нас” (Дап 17,27).
А све вас овде сабране молим да да ме помињете у молитвама да ми Свеблаги Господ да снаге да добро управљам повереном ми епархијом и да могу и ја када изађем пред Господа да се похвалим речима: „добар рат ратовах, трку заврших и веру одржах. Сад ме чека вијенац правде, који ће ми у онај Дан дати Господ, али не само мени, него свима који са љубављу очекују Долазак Његов” (2Тим 4,7-8).  Амин.

oпширније: http://www.spc.rs

Устоличен Епископ далматински г. Никодим (Косовић)

Патријарх српски г. Иринеј увео Преосвећеног г. Никодима (Косовића)
у трон Епископа далматинских

У недељу, 1. октобра 2017. године, на дан Светог Евменија Гортинског и Свете мученице Ариадне, пре свете архијерејске Литургије у Саборном храму Успења Пресвете Богордице у Шибенику, новонаречени Епископ далматински г. Никодим изложио је своје исповедање православне вере, одговарајући на питања Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и архијереја. На молитву окупљени свештеници, монаси и благочестиви народ са дивљењем су слушали новог архијереја и духовог учитеља како прецизно излаже учење Православне Цркве.

Свету архијерејску Литургију, потом, служио је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј уз саслужење високопреосвећене господе митрополитâ: црногорско-приморског Амфилохија и загребачко-љубљанског Порфирија и преосвећене господе епископа: бачког Иринеја, врањског Пахомија, шумадијског Јована, браничевског Игантија, зворничко-тузланског Фотија, милешевског Атанасија, горњокарловачког Герасима, крушевачког Давида, славонског Јована, бихаћко-петровачког Сергија, брегалничког Марка и стобијског Давида, као и бројним свештеницима и ђаконима. 

Сам чин хиротоније, односно рукоположења, отпочео је, по освештаној древној литургијској пракси, пре читања апостола, трократним опхођењем око часне трпезе. Потом се новопосвећени епископ Никодим обукао у сакос, који подсећа на одећу у коју је био обучен Исус Христос, да би га непријатељи поругали; као и омофор, символ архијерејске духовне и црквене власти, са извезена четири крста, којим владика Никодим символично исповеда да је спреман следи Христову жртву.

Светејши Патријарх г. Иринеј му је затим предао архијерејски крст, панагију, која ће владику Никодима увек подсећати да је дужан да у срцу носи Господа Исуса Христа уздајући се у милост и помоћ Пресвете Богородице; и митру, царски украс који архијереј носи зато што на богослужењу иконизује Цара царева Исуса Христа.

Епископ Никодим је затим заузео место међу архијерејима у утврђеном литугријском поретку и учествовао у служењу свете Литургије.

На крају службе, извршен је чин устоличења. Уводећи владику Никодима у трон епископа далматинских, Светејши Патријарх г. Иринеј му је предао жезал као символ архипастирске власти и управљања стадом Христовим у богомспасаваној Епархији далматинској.

-Драги брате, нови владико Никодиме! Долазите на древну и славну епархију чији су се предводници трудили да личе на своје велике предходнике. Долазите на епархију која је у нашем времену, нажалост, много пострадала. У епархију где данас живи само остатак нашег народа. Ваш је задатак веома велики: да прикупите раштркано стадо Божје и наставите да обнављате духовни хришћански живот и да на томе са свим заједно зидате заједничку будућност. Нека Вам Господ да снаге и мудрости да управљате епархијом својом љубављу, јер је љубав она најмоћнија сила која управља светом. Нека Вас испуни љубав Христова, нека Вам Господ буде путовођа. Угледајте се на своје предходнике и наставите њиховим путем на радост Цркве и свих нас. Нека Вам Господ буде на помоћи и једини руководитељ у животу, поручио је патријарх Иринеј и додао:

-Ви живите овде као малено стадо у нама блиској држави са браћом католицима од којих очекујемо, пре свега од представника Цркве, да чујемо речи јеванђелске, речи мира и љубави; да као хришаћни једни према другима покажемо љубав и уважавање. То је први корак, јер Господ тражи и од свих нас да љубимо једни друге, јер сви носимо лик Божји у себи. У свакоме од нас без обзира на порекло и боју коже присутан је Господ и све што једни другима чинимо - чинимо Господу своме. 

Свечаностима наречења и устоличења Епископа далматинског г. Никодима присуствовали су изасланик председника Републике Србије г. Александра Вучића др марко Николић, амбасадор Републике Србије у Хрватској гђа Мира Николић, саветник Министра културе републике Хрватске г. Миљенко Домијан, надбискуп сплитски г. Марин Баришић, бискуп шибенски г. Томислав Рогић, задарски жупан г. Божидар Лонгин, жуоан шибенско-книнске жупаније г. Горан Паук, градоначелник Шибеника г. Жељко Бурић, градоначелник Книна г. Марко Јелић, као и представници других жупанија и општина са подручја Епархије далматинске, представници јавног и културног живота Хрватске и Србије.

oпширније: http://www.spc.rs

Наречење изабраног Епископа далматинског
архимандрита г. Никодима

 

Свети Архијерејски Сабор на овогодишњем редовном заседању изабрао је Високопреподобног архимандрита Никодима (Косовића), игумана Светоархангелског манастира Крке, за Епископа далматинског.

Свечаним чином наречења у Светоархангелском манастиру Крки, 30. септембра 2017. године, началствовао је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, у присуству високопреосвећене господе митрополитâ: црногорско-приморског Амфилохија и загребачко-љубљанског Порфирија и преосвећене господе епископа: бачког Иринеја, врањског Пахомија, шумадијског Јована, браничевског Игантија, зворничко-тузланског Фотија, горњокарловачког Герасима, крушевачког Давида, славонског Јована, бихаћко-петровачког Сергија, брегалничког Марка и стобијског Давида.

Чин наречења новоизабраног епископа одржан је порти древног манастира где је постављен сто са часним крстом и освећеним даровима, просфорама и чашама вина за началствујућег Патријарха и сваког од архијереја који су учествовали у овој трпези љубави. Пошто је архимандрит Никодим пред Патријархом, архијерејима и благочестивим народом изјавио да се повинује вољи Светог Архијерејског Сабора који га је изабрао за Епископа далматинског, у манастирском храму Светог архангела Михаила вечерњу је служио новонаречени архијереј.

oпширније: http://www.spc.rs

ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА ДАЛМАТИНСКА

СЛАВА МАНАСТИРА ДРАГОВИЋА

Манастир Драговић традиционално прославља своју славу Рођење Пресвете Богородице у Недјељу уочи славе,како би се вјерни народ у што већем броју могао окупити.
Благословом Пресвете Богородице сабрасмо се на Свету Литургију и узнесошмо молитве Господу и Његовој Пречистој Мајци да нас прате и чувају на свим путевима нашим и као и до сада све управљају ка нашем Вјечном Спасењу,како  би сјединивши се са Господом постали наслједници Царства Његовог.
Светом Литургијом началствовао је отац Ратко Нонковић из Епархије сремске а саслуживали наши свештеници из Далмације.
Братство манастира припремило је трпезу љубави за све присутне.

СЕДАМ ВЕКОВА СВЕТИЊЕ КОЈА НАС УЧИ ДА ПРАШТАМО

„Данас, на овај велики празник нећу говорити о злим временима и страдањима, а било их је. Да их бар данас заборавимо. Ово је време благослова и праштања, томе нас учи ова светиња. Велики је само онај човек који је спреман да опрости и само онај народ који је спреман да прашта“, речи су којима се Његово Преосвештенство Епископ далматински (новоизабрани Епископ зворничко – тузлански) Г. Фотије обратио присутнима на прослави 700 година постојања манастира Крупе. На овај дан када празнујемо Успење Пресвете Богородице (28.08.2017.) Светом Архијерејском Литургијом начелствовао је Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко – љубљански Г. Порфирије, а поред Епископа Фотија саслуживали су Епископ горњокарловачки Г. Герасим, Епископ славонски Г. Јован и Епископ франкфуртски и све Немачке (новоизабрани Епископ бихаћко – петровачки) Г. Сергије. Говорећи о величини овога дана посвећеног заштитници манастира Крупе и читавог људског рода, Пресветој Богородици, Епископ Фотије подсетио је присутне на кључне догађаје из њеног житија. „Она је од своје треће године, када је одведена у храм јерусалимски па све до шеснаесте године живела ту, где се у посту и молитви припремала за велику мисију коју јој је Бог наменио, а то је да  буде мајка Господа нашег, Исуса Христа. Од дана када јој се у Назарету јавио свети архангел Гаврило и када се уствари десио празник Благовести, она постаје Пресвета Богородица и она која ће родити Спаситеља света. Након Његовог распећа она није напустила Цркву већ је непрестано са апостолима проповедала и мисионарила и дан данас непрестано брине о свима нама и Цркви Христовој“, рекао је он. Након Свете Литургије присутне је поздравио и Епископ Сергије истакавши колико је тешко пронаћи праве речи које би описале ово велико чудо Божије. „Данашњи дан је уствари други Васкрс, јер данас је Богородица узнесена на небо, не само душом, него и телом. Преко ње је и наша природа узнесена и тиме нам Господ показује да и ми идемо њеним путем који је пут истине, љубави и правде Божије. Нека је неизмерна слава и хвала њој и нека Господ молитвама Пресвете Богородице утврди ову обитељ и ову Епархију у вечној љубави Божијој“, поручио је владика Сергије. Данашњи дан носи двоструку радост и благослов, јер представља и јубилеј најстарије далматинске светиње. Православни Срби северне Далмације подигли су манастир Крупу  да са њима дели судбину већ седам векова. Први ктитор манастира био је свети краљ Милутин, а у ктиторству су га наследили свети Стефан Дечански, цар Душан, света мајка Ангелина деспотица и свети Бранковићи. Сви они, заједно са народом Крупе, Голубића, Жегара и Обровца себе су, као живо камење, уградли у зидове овог манастира да би са њим вечно живели. „Овај је манастир већ 700 година утеха и прибежиште и великим и малим, ученим и неуким, владикама и владарима, многим путницима и намерницима који све до данас долазе овој светињи тражећи дубљу тајну живота и трачак бесмртности. То је оно што Крупа носи у себи, у својој архитектури, фрескопису, ризницама и богослужењу“, рекао је владика Фотије и изразио жељу да Крупа и убудуће буде место мира и помирења, где се оружје раскива у плугове, а народ Божији задобија утеху и духовни мир. Прослава овог значајног јубилеја сабрала је велики број верника, укључујући многе званичнике и људе из јавног живота. Међу њима су се нашли амбасадорка Србије у Хрватској Мира Николић, представник конзулата Србије у Ријеци Горан Петровић, изасланица председника хрватског Сабора Бранка Јуричев – Мартинчев, секретар Министарства културе Републике Хрватске Ивица Пољичак,  саборски заступник и председник  СДСС – а Милорад Пуповац, саборски заступник Борис Милошевић, градоначелник Обровца др Анте Жупан, председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта, помоћник директора Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама др Марко Николић, заменик покрајинског секретара др Небојша Кузмановић,  као и начелници локалних општина. Након Свете Литургије уследио је пригодан културно – уметнички програм, а потом и трпеза љубави за све присутне.

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ШИБЕНИКУ

Његово Преосвештенство Епископ далматински, новоизабрани Епископ зворничко – тузлански, Г. Фотије служио је данас (27.08.2017.) Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог Спаса у Шибенику. На овај дан се присећамо Светог пророка Михеја II, из племена Јудина, а из села Мориси, због чега се називао Морисићанин. Савременик пророка Исаије, Амоса и Осије и царева Јудејских Јоатама, Ахаза и Језекије. Изобличавао је пороке народа свога и лажне пророке који пророковаху за вино и за силовито пиће. Предсказао је пропаст Самарије и Јерусалима која ће доћи зато што поглавари његови узимају мито, свештеници уче за плату, а пророци његови гатају за новце. Но од свих његових пророчанстава најважније је пророчанство о Месији, нарочито о месту рођења Његова. Он је Витлејем именовао местом рођења Месије којему су исходи од почетка, од вјечних времена. Не зна се тачно да ли је и овај пророк био убијен од Јевреја или је умро мирном смрћу, али се зна  да је био сахрањен у своме селу и да су му мошти пронађене заједно са моштима пророка Авакума у време цара Теодосија Великог према неком тајанственом откровењу које је имао елевтеропољски епископ Зевин.

ПРИЛОГ ЗА ШКОЛАРЦЕ ИМОТСКОГ КРАЈА

У храму Успења Пресвете Богородице у Имотском данас (24.08.2017.) су подијељени дарови за дјецу основношколског узраста из Имотског, Главине Доње, Небрижевца, Црногораца и Пролошца. Дарован је новац за 29 ученика, у износу комплета књига за школску 2017/18 годину.
На овај племенити начин дјецу је обрадовала породица Гленџо која је ктитор и велики приложник наших светиња у Далмацији, а и шире и која несебично помаже у обнављању и изградњи манастира Светог Василија Острошког у Црногорцима и Светосавског дома у Главини Доњој.
У име дјеце и родитеља изражавам велику захвалност донатору за ове дарове, са знањем коју ће велику корист наши најмлађи имати и надам се  да ће овај догађај „разбудити" све нас остале који смо чудним сном уснули и бити нам примјер како се може и треба радити на добро цијеле заједнице.

ПРЕОБРАЖЕЊЕ ГОСПОДЊЕ У МАНАСТИРУ КРКИ

На велики празник Преображења Господњег (19.08.2017.) Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крки служили су Његово Преосвештенство Епископ новограчаничко-средњезападноамерички Г. Лонгин, Епископ франкфуртки и све Немачке (новоизабрани Епископ бихаћко – петровачки) Г. Сергије и Епископ далматински (новоизабрани Епископ зворничко – тузлански) Г. Фотије. Као и претходних година прослава Преображења окупила је мноштво верника, како из Далмације, тако и из Србије, Босне и дијаспоре. Међу њима су данас били и председник Српског народног већа Милорад Пуповац, саборски заступник Борис Милошевић, шибенко – кнински жупан Горан Паук, конзул Србије у Ријеци Горан Петровић, конзул Србије у Вуковару  Милан Шапић, председници локалних општина и многи други званичници.  Након свете службе Епископ Фотије срдачно је поздравио све присутне говорећи о важности овог светог места за вернике у Далмацији, али и шире. „Ова светиња је као магнет, она окупља наше православне вернике са свих крајева света и за њу су многи људи везани. Неко се овде венчао и крстио децу, неко се исповедао и Богу молио и на тај начин смо сви ми преображавали своје душе и везивали се за ову светињу. Манастир постоји од 1345. године и сведочи непобедиву истину православне вере. Први монаси овде су дошли из Свете Земље и ту су трагали за таворском светлошћу“, рекао је Епископ Фотије. Он је такође најавио свој одлазак на новододељену функцију Епископа бихаћко – петровачког и преузимање нове епархије. „Овде сам се трудио колико год сам могао и они који ме познају знају колико смо учинили овде у Далмацији, али Црква сада благосиља да идем на друго место. Трудићу се да и тамо колико год је у мојој моћи будем сведок истине Преображења Христовога и светог Јеванђеља. То је наша мисија и наше сведочанство и све друго што у Цркви чинимо треба да буде плод тога“, поручио је Владика Фотије и замолио вернике да га непрестано имају у својим молитвама. Присутнима се након тога обратио Епископ Сергије који је нагласио важност овога празника за сав верни народ. „Чули смо у светом Јеванђељу како се Господ попе на високу гору са тројицом својих ученика, Петром, Јаковом и Јованом да покаже да су божанске славе и висине управо ту, а да бисмо се и ми попели до њих потребно нам је много труда. Као што ми данас гледамо Сунце које нас греје, тако су они видели несвакидашњу и нетварну светлост дату нам од Господа. Сви ми који смо живели у сенци греха и својих слабости имамо могућност да управо кроз овај празник осетимо ту топлину Божанске светлости и љубави која треба и нас да озари“, речи су Епископа Сергија. По завршетку Свете Литургије у трпезарији манастира приређена је трпеза љубави и том приликом присутне је поздравио Епископ Лонгин. „Владика Фотије овде је обнављао наше светиње заједно са својим свештеницима и благочестивим народом и трудио се увек да буде смирени пастир и својим примером покаже да је смирење највећа врлина. Данас нас Преображење позива све да се и ми преобразимо и да се мењамо на боље, да растемо духовно, унапређујемо наше односе, да продубљујемо веру и јачамо братску слогу и љубав“, рекао је  он.

ПРЕОБРАЖЕЊЕ У КИСТАЊАМА

Као и ранијих година, Преображење Господње обележено је и у  Кистањама, испред храма св. Кирила и Методија. Вечерње богослужење служио је надлежни парох II кистањске парохије јереј Бојан Савић.
Окупило се око седамдесет верника у храму, а знатно већи број испред храма. Након богослужења уприличен је културно-уметнички програм на платоу испред, у организацији СКД Просвјета Кистање. Гости програма били су КУД из Крагујевца и аматерска група која је извела чувену Буковачку свадбу.

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ГОЛУБИЋУ

Његово Преосвештенство Епископ далматински, новоизабрани Епископ зворничко – тузлански, Г. Фотије служио је данас Свету Архијерејску Литургију у Голубићу. На данашњи дан празнујемо откриће и пренос моштију Светог Стефана архиђакона и првомученика. Када злобни Јевреји камењем убише Светог Стефана, оставише тело његово да га пси изеду. Но другчије хтеде Промисао Божја. Тело мучениково лежаше на отвореном месту под градом ноћ и два дана, а друге ноћи дође Гамалил, учитељ Павлов и потајни ученик Христов, узе тело, однесе га у Кафаргамалу на своје имање и ту га чесно погребе у једној пећини. У исту пећину сахрани Гамалил и свога пријатеља Никодима, који плачући над гробом Стефановим умре. Ту сахрани Гамалил и свога крштенога сина Авива. И према своме завештању и сам Гамалил ту беше сахрањен. Од тога времена прошли су векови, и нико од живих није знао где је сахрањено тело Светог Стефана. Но 415. год., за време Јерусалимског патријарха Јована, јави се Гамалил три пута у сну свештенику Кафаргамалском Лукијану и потанко му оприча све о сахрани свих поменутих указујући тачно местоњихових заборављених гробова. Узбуђен од тога сна Лукијан јави патријарху и с благословом патријарховим оде с људима и откопа четири гроба. Гамалил му беше већ у сну рекао које је чији гроб. Силни мирис благоухани испуни сву пећину од моштију светитељских. Тада мошти Светог Стефана беху свечано пренете на Сион и ту чесно сахрањене, а мошти осталих изнесене на једно брдо више пећине и ту у једној цркви положене. Многа исцелења болесника догодише се тога дана од моштију Светог Стефана. Доцније те мошти бише пренете у Цариград. Тако Господ увенча многом славом онога који први за Његово име крв своју проли.

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ШИБЕНИКУ

У недељу 9. по Духовима Његово Преосвештенство Епископ далматински, новоизабрани Епископ зворничко – тузлански, Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у Шибенику. У пуном Храму Светог Спаса многи су верници уз свога владику заблагодарили Господу и примили Свету Тајну Причешћа. Након Свете Литургије у парохијском дому уприличена је трпеза љубави.

ПРАЗНИК СВЕТОГ СПИРИДОНА У СКРАДИНУ

Његово Преосвештенство Епископ далматински, новоизабрани Епископ зворничко – тузлански, Г. Фотије служио је данас (05.08.2017.) на празник Светог Спиридона Чудотворца Свету Архијерејску Литургију у Скрадину. Поводом летњег сабора у храму посвећеном овом светитељу сабрали су се многи верници где је након Свете Литургије служен помен за све жртве настрадале у рату од 1991. до 1995. године.
Свети Спиридон беше рођен од простих родитеља, земљорадника и он би и оста прост и смеран до смрти своје. Ожени се у младости и имађаше деце. А кад му жена умре, он се сав предаде служби Богу. Због свог особитог благочешћа би изабран за Епископа у граду Тримифунту. Но он и као Епископ не промени прости начин живљења, трудећи се сам лично око своје стоке и обрађујући земљу. На себе врло мало употребљаваше од плодова труда свога, а већи део раздаваше бедним људима. Божјом силом показа чудеса велика: низведе дажд у сушно време, заустави ток реке, васкрсе неколике мртваце, исцели цара Констанса од тешке болести, виде и чу ангеле Божје, прозираше у будуће догађаје и у тајне срца људског, обрати многе вери правој итд. Учествоваше на Првом васељенском сабору у Никеји и својим простим, но јасним исповедањем вере, као и чудесима моћним, поврати многе јеретике у православље. Беше тако просто одевен, да када једном на позив царев хтеде ући у царски двор, војник мислећи да је неки просјак, удари му шамар. Кротки и незлобни Спиридон окрете му и други образ. Прославивши Бога чудесима многим и користивши много, како појединцима, тако и целој Цркви Божјој, упокоји се у Господу 348. године. Његове чудотворне мошти сада на острву Крфу и дан данас прослављају Бога многим чудесима.

ИЛИНДАН У МАРКОВЦУ

На дан када празнујемо Светог пророка Илију (02.08.2017.) Његово Преосвештенство Епископ далматински, новоизабрани Епископ зворничко – тузлански, Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у Марковцу. Том приликом због несебичне помоћи марковачкој цркви и манастиру Лазарици на Далматинском Косову граматом су одликовани Тоде Манојловић из Риђана (с пребивалиштем у Канади), Маринко Манојловић из Марковца (с пребивалиштем у САД), Предраг Радић из Уздоља (с пребивалиштем у Канади) и општина Бискупија.  Данашњи дан посвећен је чудотворцу, ревнитељу вере Божје, Светом Илији. Кад се Илија роди, отац његов Савах виде ангеле Божје око детета, како огњем дете повијају и пламен му дају да једе. То би предзнамење Илијиног пламеног карактера и његове богодане силе огњене. Сву младост своју провео је у богомислију и молитви, повлачећи се често у пустињу, да у тишини размишља и моли се. У то време царство јеврејско беше раздељено на два неједнака дела: царство Јудино обухватајући само два племена, Јудино и Венијаминово, са престоницом у Јерусалиму, и царство Израиљево обухватајући осталих 10 племена са престоницом у Самарији. Првим царством владаху потомци Соломонови, а другим потомци Јеровоама, слуге Соломонова. Највећи сукоб имаше пророк Илија са Израиљским царем Ахавом и његовом опаком женом Језавељом. Јер ови се клањаху идолима и одвраћаху народ да служи Богу јединоме и живоме. При том још Језавеља. као Сиријанка, наговори мужа те подиже храм Сиријскоме Богу Ваалу, и одреди многе свештенике на службу томе лажном богу. Великим чудесима Илија доказа силу и власт Божју: он затвори небо, те не би кише три године и шест месеци; спусти огањ с неба и запали жртву Богу своме, док жречеви Ваалови то не могоше учинити; сведе кишу с неба молитвом својом; чудесно умножи брашно и уље у кући удовице у Сарепти, и васкрсе јој умрлог сина; прорече Ахаву, да ће му пси крв лизати, и Језавељи, да ће је пси изести, што се и догоди; и друга многа чудеса учини и догађаје прорече. На Хориву разговараше с Богом и чу глас Божји у тихом светлом поветарцу. Пред смрт узе Јелисеја и одреди га за наследника у пророчком звању; својим огртачем пресече воду у Јордану: и најзад би узет на небо у огњеним колима са огњеним коњима. На Тавору јавио се заједно с Мојсејем Господу нашем Исусу Христу. Пред крај света опет ће се Илија јавити, да сузбије силу Антихристову.

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ОЋЕСТОВУ

Његово Преосвештенство Епикоп далматински, новоизабрани Епископ зворничко – тузлански, Г. Фотије служио је данас (30.07.2017.) Свету Архијерејску Литургију у манастиру Свете великомученице Недеље, у Оћестову. На овај дан слави се спомен на свету мученицу Марину, у народу познатију као Огњена Марија. Као и празници светитељки који за њом следе: Благе Марије (4. август) и Трнове Петке (8. август), ни Огњена Марија у црквеном календару нема "црвено слово". Ипак, сва три спадају у веома поштоване празнике у народу, посебно међу женама, тако да се ова три дана ништа се не ради на руке, нити у пољу. Огњена Марија, Света мученица Марина, била је родом из Антиохије Писидијске, од родитеља незнабожачких. Тек у 12 својој години чу Марина за Господа Исуса Христа, како се ваплоти од Пречисте Деве, како чудеса многа сотвори, крсну смрт прими и славно васкрсе. Њено младо срце распали се љубављу према Господу, и она се заветоваше никад се не удавати и још жељаше свом душом пострадати за Христа и крстити се у крви мучеништва. Њен отац омрзну је због вере њене и не сматраше је ћерком. Намесник царски Олимврије, сазнавши од Марине да је она хришћанка, пожели од ње најпре да му буде жена. А када Марина то одби, он јој нареди да се поклони идолима, на што Света Марина одговори: „Нећу се поклонити ни принети жртве бездиханим и мртвим идолима, који нити сами себе познају нити пак знају да ли их ми чествујемо или бешчествујемо, не дам њима оне части која припада само Творцу мојему". Тада је Олимврије стави на љуте муке, па је сву рањену и крваву баци у тамницу. У тамници Марина се мољаше Богу и после молитве јави јој се најпре ђаво у виду страшне змије која обзину главу њену. Но када се она прекрсти змија се распуче и ишчезе. Тада је облиста светлост небесна,и њој се учини, да ишчезоше зидови тамнице, заједно са кровом и крст се јави, блистав и висок, а на врху крста бела голубица, од које дође глас: „Радуј се, Марино, разумна голубице Христова, кћери Сиона вишњега, јер приспе дан твога весеља". И Марина би исцељена силом Божјом од свих рана и болова. Безумни судија мучаше је други дан у огњу и у води, али Марина све претрпи као у туђем телу. Најзад је осуди на посечење мачем. Пред саму смрт јави јој се Господ Исус с ангелима. Посечена беше у време цара Диоклецијана, но душом и силом оста у животу на небесима и на земљи. Једна рука Свете Марине налази се у манастиру Ватопеду у Светој Гори. У Албанији пак, на планини Ланга више Охридског језера, налази се манастир Свете Марине са једним делом њених чудотворних моштију. Многобројна чудеса догађала су се и догађају у овом манастиру, којих су сведоци не само хришћани него и муслимани. Толико поштовања имају Турци према овој светињи, да никад нису хтели дарнути ни у светињу нити у имовину овог манастира. Једно време Турчин је био тутор овог манастира.

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У КАРИНУ

Његово Преосвештенство Епископ далматински, новоизабрани Епископ зворничко – тузлански, Г. Фотије служио је данас (28.07.2017.) Свету Архијерејску Литургију  у Карину. На празник Светог Кирика и Јулите у каринском храму њима посвећеном окупио се изузетно велики број верника. Јулита беше од рода племићког. Рано обудове и оста с новорођеним младенцем Кириком. Живљаше у Иконији граду ликаонијском, и беше сва предана вери Христовој. Свога синчића крсти одмах по рођењу, а када му беше три године, она га научи вери и молитви онолико колико дете тога узраста могаше примити. Када Диоклецијан нареди гоњење хришћана, у граду Иконији би проливена многа невина крв. Јулита узе свога сина и склони се од гнева незнабожачког у град Селевкију. Но и тамо не беше боље. Јулита беше ухваћена и као хришћанка изведена пред судију. Пошто Јулита храбро изјави своју веру у Господа Исуса, судија, да би је ражалио и поколебао, узе дете на своје руке и поче га миловати. Но Кирик викаше иза гласа: „Ја сам хришћанин, пусти ме матери!” и поче ручицама својим гребати судију одвраћајући своје лице од њега. Расрди се судија, тресну дете о земљу и отури ногом, а дете се скотрља низ камене степенице, и предаде Богу своју свету и невину душу. Видећи како Кирик пострада пре ње, света Јулита беше радосна и заблагодари Богу, што сина њеног удостоји мученичког венца. После многих мука и Јулита би мачем посечена 304. године. Мошти светих Кирика и Јулите до дана данашњега су чудотворне. Један део моштију ових светитеља налази се у Охриду у цркви Свете Богородице Болничке.

Љетно камповање на Златибору

Благословом Његовог Преосвештенства Епископа далматинског и новоизабраног Епископа зворничко -  тузланског г.г. Фотија, а у организацији манастира Хиландара, и ове године дјеца Книна и околине учествовала су у седмодневном љетном кампу на Златибору (од 15.7.до 22.7.2017.) заједно са дјецом из Епархија горњокарловачке, рашко - призенске и косовско - метохијске и врањске. Поред богатог програма на Златибору дјеца су посјетила манастире Милешеву, Студеницу и Добрун, те стару и саборну цркву у Сарајеву. Током камповања у Дому културе у Чајетини организована је приредба за дјецу на којој је учествовао пјесник Љубивоје Ршумовић. Учесници кампа стекли су нова пријатељства и носе лијепе утиске са Златибора.
Захваљујемо се свима који су помогли да се камп  одржи, игуману манастира Хиландара архимандриту Методију, повјеренику манастира Хиландара г. Милошу Стојковићу, предсједнику Општине Чајетина г. Милану Стаматовићу, власнику пршутане "Аћим" на Златибору г. Мирку Берићу и другима који су помогли у организацији.

ПРОСЛАВА СВЕТЕ НЕДЕЉЕ У КОЖЛОВЦУ

У недељу (23.07.2017.) Његово Преосвештенство Епископ далматински, новоизабрани Епископ зворничко – тузлански, Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у Кожловцу. Данашња служба посвећена је Светој великомученици Недељи, која се у овом крају посебно поштује и слави. Из тог разлога велики број верника окупио се данас у кожловачкој цкрви како би својим сабрањем одали почаст овој дивној светитељки.

ПРАЗНИК СВЕТЕ НЕДЕЉЕ У ОЋЕСТОВУ

На дан када празнујемо Свету великомученицу Недељу (16.07.2017.) Његово Преосвештенство Епископ далматински, новоизабрани Епископ зворничко – тузлански, Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у Оћестову. У манастиру посвећеном Светој Недељи окупило се мноштво верника да би и ове године уз звуке црквених звона  заблагодарили овој дивној светитељки и неговали традицију свога краја. Међу присутнима били су и градоначелник Книна Марко Јелић, заменик жупана Никола Блажевић, заменица жупана Ања Рашковић, начелници општина Бискупије, Ервеника, заменик начелника општине Кистање и многи други званичници. Света Недеља беше једино дете Јевсевије и Доротеја који до своје старости осташе бездетни, али чврсте вере у Господа. Молећи се стално за потомство они дочекаше да им Господ подари ћерку коју су од најранијег детињства васпитавали у хришћанском духу и врлинама. Када постаде девојка Свету Недељу тражили су многи просци, али она већ тада беше одлучила да се обручи Христу. Један од одбијених просаца из злобе оптужи њу и њене родитеље цару Диоклецијану као хришћане. Цар нареди да се Јевсевија и Доротеј муче и погубе, а Недељу посла на суд. Ћесар Максимилијан нареди да се она изложи страшним мукама, али ни једна не успе да пољуља у њој веру у Господа. Онда нареди да је због тога одведу у један идолски храм, али се Света Недеља и тамо помоли Господу, те наста земљотрес и све фигуре идола попадаше на земљу и претворише се у прах и сину муња која усмрти управитеља тога храма. На крају наредише да ова мученица буде посечена мачем и на путу до места где је требало да је погубе она замоли сцоје џелате да је пусте да се помоли. Дозволише јој и она онда клече на колена, уздиже руке к небу и помоли се Богу, да Бог помилује и спасе све оне који буду спомен њен славили и да упокоји њену душу заједно са душама њених родитеља. Свршивши молитву, она предаде душу своју Богу пре него се мач спусти на њену главу. А када војници, пришавши к њој да изврше над њом смртну казну, видеше да је већ умрла, зачудише се. Утом би к њима божански глас с неба који им рече: „Идите, браћо,и причајте свима о великим делима Божјим“. Војници се после тога вратише славећи Бога.

Петровдан у Доњем Тишковцу

Већ по традицији више од једног вијека народ Доњег Тишковца и околине на Петровдан сабирао се у храму Светог архангела Михаила на Свету божанствену Литургију. Тако и ове године у ову древну светињу пристигао народ да се Богу помоли и светим првоврховним апостолима Петру и Павлу за спасење своје, за мир и свако добро у свијету. Свету божанствену Литургију служио је надлежни свештеник Саво Мајсторовић. Отац Саво је у својој проповиједи говорио о празнику и између осталог  истакао важност учешћа хришћана у светој божанственој Литургији.

ПЕТРОВДАН У БИОЧИЋУ

На дан када празнујемо Свете апостоле Петра и Павла Његово Преосвештенство Епископ далматински, новоизабрани Епископ зворничко – тузлански, Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у Биочићу. Свети апостол Петар први је од ученика јасно изразио веру у Господа Исуса рекавши: "Ти су Христос, Син Бога живога". Његова љубав према Господу била је велика, а његова вера у Господа постепено се утврђивала. Када је Господ изведен на суд, Петар Га се три пута одрекао, но само један поглед у лице Господа - и душа Петрова била је испуњена стидом и покајањем. После силаска Светога Духа Петар се јавља наустрашивим и силним проповедником Јеванђеља. После његове једне беседе у Јерусалиму обратило се у веру око три хиљаде душа. Проповедао је Јеванђеље по Палестини и Малој Азији, по Илирику и Италији. Чинио је моћна чудеса: лечио је болесне, ваксрсавао мртве; чак и од сенке његове исцељивали су се болесници. Имао је велику борбу са Симоном Волхом, који се издавао за бога, а у ствари био је слуга сатанин. Најзад га је посрамио и победио. По заповести опакога цара Нерона, Симоновог пријатеља, Петар би осуђен на смрт. Поставивши Лина за епископа у Риму и посаветовавши и утешивши стадо Христово, Петар пође радосно на смрт. Видећи крст пред собом, он умоли своје џелате, да га распну наопако, пошто сматраше себе недостојним да умре као и Господ његов. И тако упокоји се велики слуга великог Господара и прими венац славе вечне. Свети апостол Павле беше родом из Тарса, а од племена Венијаминова. Најпре се звао Савле, учио се код Гамалила, био фарисеј и гонитељ хришћанства. Чудесно је обраћен у веру хришћанску самим Господом, који му се јавио на путу за Дамаска. Са пламеном ревношћу проповедао је Јеванђеље свуда, од граница Арабије до Шпаније, међу Јеврејима и међу незнабошцима, због чега је добио назив апостола незнабожаца. Колико су страховита била његова страдања, толико је било његово натчовечанско стрпљење. Кроз све године свог проповедања он је из дана у дан висио као о једном слабом кончићу између живота и смрти. Пошто је испунио све дане и ноћи трудом и страдањем за Христа и организовао цркву по многобројним местима, и пошто је достигао ту меру савршенства, да је могао рећи: "Не живим ја него Христос живи у мени", тада је био посечен у Риму, у време цара Нерона, кад и апостол Петар. Ова два апостола од неизмерног су значаја за нашу веру и зато се из године у годину до дана данашњег сабирамо да бисмо са радошћу прославили имена њихова.

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ШИБЕНИКУ

У недељу пету по Духовима (09.07.2017.) Његово Преосвештенство Епископ далматински, новоизабрани Епископ зворичко – тузлански, Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у Шибенику. И овог празничног дана верници из Шибеника и околине окупили су се у Храму Светог Спаса и заједно заблагодарили Господу. Том приликом смо из Јеванђеља могли чути шта се десило у земљи Гергесинској када је Господ Христос ступио на њено тлo. Два бесомучника, два човека у којима су били ђаволи, сретоше га и повикаше: „Шта си дошао овамо пре времена да нас мучиш?“ Ђаво је толико овладао овом двојицом да они нису били у стању да природно и нормално мисле, осећају и делају. Нико не смејаше проћи тим путем где су они били. Живели су по гробовима, страшни, ужасни за све које сретну, пуни демонске силе. А далеко од њих пасло је велико крдо свиња. И демони га мољаху говорећи: „Ако нас изгониш, дозволи нам да идемо у крдо свиња“. Рече им Господ „Идите“, а они изишавши отиђоше у крдо свиња. Тада навали крдо свиња са брега у море и утопи се, а свињари побегоше и дошавши у град обелоданише шта су видели, те сав град изађе у сусрет Исусу и видевши га, молише да оде из њиховог краја. Ова прича треба да нам буде за наук да се само уз Божију помоћ можемо ослободити од греха, јер је Он у вечитој борби против ђаволских сила. Човек је у овоземаљском свету стално изложен искушењима и ђавољем деловању, али са вером у Господа и практикујући свакодневно хришћанске врлине можемо им се одупрети.

ИВАЊДАН У ИВОШЕВЦИМА

На празник Рођења Светог Јована Претече (07.07.2017.) Његово Преосвештенство Епископ далматински, новоизабрани Епископ зворничко – тузлански, Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у Ивошевцима. Овај празник, у народу познат као Ивањдан, окупио је велики број верника са жељом да скупа заблагодаре Господу и прославе име Светог Јована Крститеља. На шест месеци пре  јављања Пресветој Деви Марији велики Гаврил, архангел Божји, јавио се првосвештенику Захарију у храму Јерусалимском. Пре него што је објавио чудесно зачеће безмужне девице, архангел је објавио чудесно зачеће бездетне старице. Захарије не поверова одмах речима весника Божјег и зато му се језик веза немилом, и остаде нем све до осмог дана по рођењу Јовановом. У тај дан скупише се сродници Захаријини и Јелисаветини ради обрезања младенца и ради надевања имена. Па када упиташе оца, какво би име он желео дати сину, он будући нем написа на дашчици: Јован. И у том часу одреши му се језик и он поче говорити. Дом Захаријин беше на висинама између Витлејема и Хеврона. По целом Израиљу беше се разнео глас о појави ангела Божјег Захарији, о немилу овога и о одрешењу језика његовог у часу када написа име Јован. Глас о томе беше дошао и до Ирода. Зато Ирод, када посла да се покољу деца по Витлејему, упути људе у брдско обиталиште породице Захаријине, да убију и Јована. Но Јелисавета благовремено сакрије дете. Разјарен због овога цар Ирод посла џелате у храм Захарији да га убију. Између притвора и храма Захарија би убијен, а крв његова се усири и скамени на плочама и оста тако као сталан сведок против Ирода. Јелисавета се сакрије са дететом у неку пештеру, где ускоро она премине. Младенац Јован оста у пустињи сам на старању Бога и ангела Божјих.

РОЂЕЊЕ СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА

На празник Рођења светог Јована Крститеља прослављена је прва храмовна слава у Стрмици. Уочи празника служено је вечерње богослужење и традиционално паљење свијетњака. На сам празник свету божанствену Литургију служио је гостујући свештеник о. Милорад Ђекановиц, трећи парох кнински. На крају службе сабраном народу беседом се   обратио надлежни свештеник о. Саво Мајсторовић, говорећи о личности, животу и раду светог Јована Крститеља. Затим је учињена литија око светог храма, освећење славског жита и колаца те помен свим упокојеним на мјесном гробљу. У братској кући поред храма припремљен је ручак за све присутне.

ПРИЈЕМНИ ИСПИТ ЗА ЕПАРХИЈУ ДАЛМАТИНСКУ


На основу уредбе о богословским школама и условима уписа у Богословије СПЦ Епархија далматинска објављује

К О Н К У Р С

За упис у I разред Богословија СПЦ за школску 2017/18. годину који садржи следеће услове:

  1. да кандидат није старији од 18 година.
    2. да није ожењен.
    3. да је душевно и тјелесно здрав.
    4. да кандидат има развијен слух и глас за појање.
    5. да кандидат има основно знање катихизиса и познавање Господњих и Богородичиних празника, као и знање из опште културе.
    6. да је завршио основну школу, најмање са врло добрим успјехом и примјерним владањем.
    Молбе за пријем подносе се одмах надлежном архијереју, преко надлежног парохијског свештеника или се доносе на пријемни испит.


Уз молбу прилажу се следећа документа:

а) оригинал извод из матичне књиге крштених, издат од надлежног пароха;
б) свједочанство о завршеној школи, заједно са ђачком књижицом и оцјенама;
в) љекарско увјерење да је кандидат душевно и тјелесно здрав
г) увјерење надлежног парохијског свештеника о владању и подобности за свештенички чин и да није ожењен;
д) писмени пристанак родитеља/старатеља да кандидат може уписати богословију;
ђ) писмену обавезу своју и својих родитеља/старатеља, потврђену од надлежног пароха, да ће уредно уплаћивати управи Богословије одређени допринос за своје издржавање у интернату школе.
Пријемни испит за кандидате за пријем у Епархију далматинску одржаће се 1.07.2017.г. (субота) у просторијама Богословије Света Три Јерарха у манастиру Крки, са почетком у 11:00 часова.
Напомена: Кандидати су обавезни донијети све горе наведене документе (оригинале или овјерене фотокопије) и дати их на увид испитној комисији.

ВИДОВДАН У МАНАСТИРУ ЛАЗАРИЦИ

Верни народ далматинског Косова традиционално се данас (28.06.2017.) окупио у манастиру Лазарици да би на овом светом месту заједно са својим Епископом прославили један од најзначајнијих празника у српској историји, Видовдан. Његово Преосвештенство Епископ далматински, новоизабрани Епископ зворничко – тузлански, Г. Фотије служио је том приликом Свету Архијерејску Литургију, заједно са свештеницима Епархије далматинске. Осим мештана, овај је велики празник у Лазарици окупио вернике са разних крајева Далмације, а међу њима и многе званичнике. За све њих припремљен је пригодан културно – уметнички програм, као и трпеза љубави.

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ШИБЕНИКУ

У трећу недељу по Духовима (25.06.2017.) Његово Преосвештенство Епископ далматински, новоизабрани Епископ зворничко – тузлански, Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у Шибенику. На овај дан верни народ се окупио у Храму Светог Спаса да би заједничким трудом узнео молитву Господу.

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ШИБЕНИКУ

Његово Преосвештенство Епископ далматински, новоизабрани Епископ зворничко – тузлански, Г. Фотије служио је данас (18.06.2017.) Свету Архијерејску Литургију у Шибенику. Верници окупљени у Храму Светог Спаса узнели су своју молитву Господу присетивши се два велика угодника Божија, Преподобног Теодора Пустињака и Преподобног Петра Коришког.  Преподобни Теодор је очистивши дух свој дугим подвигом у пустињи Јорданској, добио од Бога дар чудотворства. Путујући лађом за Цариград, догоди му се да лађа залута, и неста на њој воде за пиће. Када од жеђи сви путници на лађи беху близу смрти, Теодор подиже руке к небу, помоли се Богу и крсним знаком прекрсти морску воду. Потом рече лађарима да захвате из мора и пију; и кад пише, беше вода слатка. Када се сви почеше клањати Теодору, он их мољаше, да не благодаре њему но Господу Богу, који то чудо учини по своме човекољубљу. Мирно сконча 583. године.  Преподобни Петар Коришки беше родом из села Корише, више манастира Светог Марка код Призрена (по другом пак предању из једног села код Пећи). Као младић орао на једном ћоравом волу. Био је необично кротак и безгневан. Са својом сестром Јеленом удаљио се рано на подвиг. Подвизавао се врло тврдо и истрајно. У тешкој борби с демонским искушењима показао се победоносан. Око њега сабрало се мноштво монаха, и он им је био наставник. Бежећи од славе људске, он се неко време склонио у Црну Ријеку, где се доцније подвизавао Свети Јанићије Девички. У старости упокојио се у својој пештери у Кориши. Оне ноћи када се он упокојио, видела се светлост од много свећа у његовој пећини и чуло се ангелско појање. Овај дивни светитељ живео је вероватно у XIII веку. Над његовим чудотворним моштима цар Душан подигао цркву, која је била метохом хиландарским. У новије време остатак моштију Светог Петра пренет је тајно у Црну Ријеку где и данас почива.

ПОКЛОНИЧКО ПУТОВАЊЕ У МАНАСТИР ЛЕПАВИНУ

 По благослову Његовог Преосвештенства Епископа далматинског Г.Г Фотија,а у организацији црквене општине задарске,ходочасници из Задра и околине ходочастили су у манастир Лепавину,гдје су учествовали на св.Литургији.Вјернике је на крају св.Литургије са пригодном бесједом поздравио отац Василије.Након лијепог дружења у манастиру кренули су пут Загреба,гдје су посјетили цркву Преображења Господњег и ту је сачекао високопреподобни архимандит Данило Љуботина гдје је упознао парохијане са историјатом цркве.Поклоничка група изразила је велику радост,надајући се у будућности поновном одласку у наше дивне манастире и цркве.

Животопис новоизабраног
Епископа далматинског Никодима (Косовића)

Новоизабрани Епископ далматински г. Никодим (Косовић) рођен је 15. априла 1981. године у Задру, од оца Предрага Косовића (+1995) и мајке Ксеније, рођене Гуша (+1993).

Одрастао је, заједно са сестром Даницом, поред свог стрица Ненада Косовића, познатог бенковачког професора и преводиоца са руског језика.

Основну школу је започео у Задру, наставља 1991. у Бенковцу, а завршио 1995. у Драгоцвету код Јагодине. Од 1991. године живио је у селу Шуљковцу поред Јагодине гдје је као дијете услијед ратних дешавања отишао у избјеглиштво, а од 1994. године са оцем и сестром прелази да живи у Јагодину.

Српску православну богословију Светог Арсенија Сремца у Сремским Карловцима, по благослову Његове светости Патријарха српског Павла, уписује 1995, а петогодишње школовање у Карловачкој богословији завршава 2000. године.

Недуго по завршетку богословије, архимандрит Никодим одлази за својим духовним оцем Епископом Фотијем (Сладојевићем) на Епархијски двор Шибеник, гдје као искушеник проводи до 16/29. априла 2001. године, када је примио у Другу недјељу по Васкрсу монашки постриг у Светоархангелском манастиру Крка из руке свог духовног оца Епископа Фотија.

У манастиру Крки је руком Епископа далматинског Фотија у чин јерођакона рукоположен 18/1. јула 2001. године, на празник Св. мученика Леонтија, Ипатија и Теодула, а у чин јеромонаха 16/29. децембра 2002. г., када Црква слави Св. пророка Агеја.

На Богословском факултету Аристотеловог универзитета у Солуну дипломирао је 2009. године.

По завршетку студија у Грчкој, одлази у Рим на постдипломске студије на Понтификални источни институт, гдје је 2012. године одбранио магистарску тезу из области канонског права са темом „Залог вјере у православној теологији и римокатоличкој теологији“. Од 2012. године је докторанд на Факултету за канонско право на Универзитету Грегоријана у Риму.

Његово преосвештенство Епископ далматински Фотије га је поставио 2012. године на дужност настојатеља Светоархангелског манастира Крка, гдје је одмах по доласку проширио манастирско братство и дао значајан допринос како материјалној тако и духовној обнови манастира, те интензивно радио на стварању услова за повратак манастирске ризнице.

Чином архимандрита одликован је на празник Светог Архангела Михаила, славу манастира Крке, 8/21. новембра 2013. године.

Члан је Комисије за ревизију Устава СПЦ Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве.

Говори грчки и италијански језик, а служи се енглеским.

На редовном засиједању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве изабран је 24. маја 2017. године за Епископа далматинског.

ДУХОВСКИ УТОРАК У ШИБЕНИКУ

Његово Преосвештенство Епископ далматински, новоизабрани Епископ зворничко – тузлански, Фотије служио је данас (06.06.2017.) Свету Архијерејску Литургију у Цркви Светог Спаса у Шибенику. Верници шибенскога краја данас су у заједничкој молитви са својим Епископом обележили Духовски уторак.

ДУХОВСКИ ПОНЕДЕЉАК У БИСКУПИЈИ

Његово Преосвештенство Епископ далматински, новоизабрани Епископ зворничко – тузлански, Фотије служио је данас (05.06.2017.) Свету Архијерејску Литургију у храму Свете Тројице у Бискупији. Након Литургије, у обновљеном парохијском дому приређена је трпеза љубави за све присутне. На овај дан празнујемо Духовски понедељак којим обележавамо успомену на чудесан догађај након силаска Духа Светог на апостоле. Народ у Јерусалиму беше у чуду како апостоли наједном говоре језике сваког од њих. А Петар, испуњен Духом Светим, устаде и рече окупљеном народу да је то испуњење онога што је рекао пророк Јоил: „Говори Господ, излићу од Духа мојега на свако тијело, и прорицаће синови ваши и кћери ваше, и младићи ваши видјеће виђења и старци ваши сањаће снове (Дела Ап. 2, 17). Те им апостол Петар рече како су убили Исуса Назарећанина, како Он васкрсе и како се вазнесе на небо, и како „примивши од Оца обећање Светога Духа, изли ово што ви сада видите и чујете" (Дела Ап. 2, 33). И рече им: „Да се крсти сваки од вас у име Исуса Христа за опроштење гријехова" (Дела Ап. 2, 38). И крсти се тог дана око 3.000 душа.

ПРАЗНИК ДУХОВА У ОБРОВЦУ

На празник Духова (04.06.2017.) Његово Преосвештенство Епископ далматински, новоизабрани Епископ зворничко – тузлански, Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у Обровцу. На храмовној слави у храму Свете Тројице окупили су се верни људи тога краја да и ове недеље заједно заблагодаре Господу и помоле се за благословен празнични дан. У 50. дан после Васкрсења или 10. дан после Вазнесења Христовог (Спасовдан) наша Црква празнује Силазак Светога Духа на апостоле. Послушавши речи Христове, апостоли се вратише по Његовом Вазнесењу, у Јерусалим и ту на молитви сачекаше силазак Духа Светога. Десети дан по Христовом Вазнесењу, појави се Дух Свети у виду велике пламене буктиње и раздели се пламеним језицима на све апостоле. Тада они добише чудесне моћи, између осталог моћ да говоре многим језицима и да чине чудеса. Много људи тада поверова у Христа и крстише се у Његово име. За овај празник се у нашим храмовима служи Света Литургија, чита се молитва Призив Светом Духу и уноси се свежа трава и цвеће од којих се плету венци који се односе домовима и стављају поред славских икона у кући и кандила.

ПОКЛОНИЧКО ПУТОВАЊЕ У ОСТРОГ

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа Далматинског и новоизабраног Епископа зворничко-тузланског Г.Г.Фотија црквена општина Книнска организовала је поклоничко путовање у манастир Острог 29. и 30.маја ове године 2017 год. Групу од стотину верника која је и ове године била на поклоњењу чудотворним моштима Светог Оца Василија Острошког предводили су старешина Храма Покрова Пресвете Богородице у Книну протојереј Владимир Вукосављевић и протосинђел Јован Ковачевић сабрат манастира Драговић. Поклоници су првог дана ходочашћа обишли две православне светиње: манастир Савину и Митрополију Цетињску. У манастиру Савини целивали су део моштију руку Св.Јелене Анжујске посетили ризницу и видели крст Светог Саве као и многе реликвије које потичу из доба Немањића. Након Савине у поподневним сатима ходочасници обишли су манастир Цетиње и имали су ту част да целивају мошти Светог Петра Цетињског и Свету руку Јована Крститеља,где се уједно прочитала општа молитва за све присутне вернике. У вечерњим сатима  поклоници су стигли у конак Доњег манастира Острог смештеног код цркве Свете Тројице.Други дан ходочашћа у острошкој светињи верници су присуствовали Светој Литургији где је велики број њих присутупио Светој Тајни Причешћа.
Духовно оснажени отишли су до Горњег Острога и поклонили се Светом Василију за његово заступништво пред Васкрслим Господим. Са благосливом Његовог Високопреосвештенства Митрополита Г.Г.Амфилохија братсво манастира организовало је ручак за све ходочаснике из Книна где су нас   топло и са пуно љубави угостили. Тако укрепљени и духовно и телесно кренули смо пут Херцеговине где смо обишли Цркву Грачаницу и Саборни Храм у Требињу,а на самом крају успели смо и посетити манастир Тврдош.Црквена Општина Книнска захвална је и благодари свештенству и монаштву ,црквама и манастирима на братском пријему и гостопримству,а највише милости Божијој и благослову Светог Василија Острошког.

ЛИТУРГИЈА У МАНАСТИРУ КРКИ

У недељу 28. 05. 2017. године Његво Преосвештенство Епископ далматински Фотије, изабрани Епископ зворничко-тузлански, служио је свету архијерејску Литургију уз саслужење братства манастира Крке. Јуче је Православна Црква обележавала спомен светог Пахомија Великог, који је живео у 4. веку. Свети Пахомије је оснивач општежитељног монаштва, а образац и устројство унутрашњег манастирског живота примио је од самог Ангела Господњег. Тако се у оно време око овог дивног светитеља сабрало око 7000 монаха.

Прослава храмовне славе цркве Светог Николаја у Врлици

На седму недељу по Васкрсу света Литургија је служена у цркви Светог Николаја у Врлици. Литургијом је началствовао парох имотски, протојереј Драган Михајловић уз саслужење пароха врличког, јереја Милана Кадијевића. Црква Светог Николаја у Врлици или, како је у народу зову, црква Светог Нике, празнује као храмовну славу празник Преноса моштију Светог Николаја. На овај празник прије 399 година, тачније 1618. године, у овом храму је одслужена прва Литургија, тако да ће следеће године овај храм прославити велики јубилеј – 400 година постојања. По обичају, уколико се храмовна слава празнује радним даном, централна прослава буде организована у прву недељу по празнику. Тако је по завршетку свете Литургије пререзан славски колач и обављена свечана литија око храма.
Протојереј Драган Михајловић се по завршетку службе обратио вјерном народу пригодном бесједом. Као некад и сам јереј врлички, он је подсјетио народ на значај и улогу који Свети Никола има у народу овог краја и позвао их да чувају своје светиње и његују основне хришћанске врлине, не само ријечима, него и дјелима, јер само тако могу бити народ Божји. По завршетку свете Литургије у парохијском дому уприличено је послужење за вјерни народ.

Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора

Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве са редовног заседања одржаног у Пећкој Патријаршији и Београду од 14. до 24. маја 2017.Године

 

Редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве започето је у манастиру Пећкој Патријаршији саборним служењем свете архијерејске Литургије и призивом Светога Духа, а настављено у Патријаршији српској у Београду, под председништвом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја. На заседању су учествовали сви епархијски архијереји Српске Православне Цркве осим Епископа осечкопољског и барањског г. Лукијана, одсутног из здравствених разлога.

На почетку прве саборске седнице Патријарх је као председник Сабора, у уводном обраћању сабраним архијерејима, указао на витална питања црквеног живота данас, у времену великих духовних и егзистенцијалних изазова, с једне стране, и великих могућности за мисију Цркве и духовну обнову народа, са друге стране.

Најважнија саборска одлука јесте одлука о установљавању нових празника у календару Српске Православне Цркве, односно Православне Цркве уопште. Сабор је, наиме, једногласно одлучио да вечном Сабору светих приброји или канонизује:

     1. Патријарха пећког Пајсија Јањевца, чији ће се спомен славити 2/15. октобра;
     2. архимандрита Стефана Јовановића, чији ће се лик, под називом преподобни Стефан Троношки, славити 4/17. септембра;
     3. митрополита скопског Викентија (Крџића) и игумана Владимира (Протића) као свештеномученике и пострадале од бугарских окупатора у Сурдулици као мученике, који ће се празновати 16/25. маја;   
     4. зверски побијене страдалнике пивске као мученике, чији ће годишњи спомен бити сваког 25. маја/7. јуна, и страдалнике величке и горњеполимске, такође као мученике, чији ће се празник славити 15/28. јула, и
     5. монаха Јакова (световно име: др Радоје Арсовић), под називом преподобни Јаков Нови Тумански, који ће се празновати 8/21. августа.

Сабор је прихватио извештај о раду Критског сабора, односно Светог и Великог Сабора, одржаног у јуну прошле године.

Сабор је, такође, упутио писмо подршке и молитвене солидарности Патријарху московском и све Русије г. Кирилу поводом дискриминације и обесправљености којој су изложени епископи, свештенство, монаштво и верници највеће и једине канонске Цркве у Украјини, аутономне Украјинске Православне Цркве у саставу Руске Православне Цркве.

Као и сваке године, Сабор је посветио дужну пажњу црквеној просвети и школству. Донете су одлуке које имају за циљ побољшање духовних и материјалних услова живота и рада у Богословијама, а посебно на Богословском факултету Српске Православне Цркве у Либертивилу код Чикага.

Анализиране су и опште прилике у епархијама Српске Православне Цркве у Западној Европи, Америци и Аустралији. У том контексту донета је и одлука о премештању седишта Епархије источноамеричке из Ворена (Њу Џерси) у Парк Хилс (Јонкерс, Њујорк).

Донета је одлука да се при Светом Синоду оснују Одељење за бригу о светињи брака и породице, Одељење за биоетику и Одељење за праћење разбијачке делатности јеретичких организација, секти и неканонских групација.

Сабор подржава изградњу Меморијалног центра на Старом Сајмишту као трајног спомен-обележја српским жртвама у 20. веку, као и жртвама Јевреја, Рома и свих осталих народа који су са српским народом поделили његову горку судбину у томе трагичном столећу.

Сабор се позабавио и питањем црквеноправног (канонског) статуса православних војних свештеника у Војсци Србије.

Одобрено је Епархији рашко-призренској да, поред свог историјског седишта у Призрену, може установити, из практичних разлога, и административно седиште у древноме Расу (Новом Пазару).

Сабор сматра, као што је и раније сматрао, да земним остацима српског и светског великана Николе Тесле никако није место међу музејским експонатима – ова чињеница представља јединствен преседан и васељенску срамоту – него у гробници, и то у Храму Светог Саве на Врачару или, алтернативно, на платоу испред њега.

Саслушан је, са благодарношћу Богу и са молитвеним страхопоштовањем, извештај о недавном обретењу (проналажењу, откривању) моштију светога владике Мардарија (Ускоковића) Либертивилског у стању потпуне очуваности и нетрулежности, што је знак да га је Господ прославио на изузетан начин. С тим у вези, прихваћен је предлог да 14. и 15. јула ове године у Либертивилу буде свечано обележена стота годишњица његовог доласка у Америку.

Са задовољством је прихваћен и извештај о току обнове Храма Светога Саве у Њујорку.

Сабор је констатовао да су свештеници и верници Српске Православне Цркве у току овог извештајног периода уложили велики труд на сакупљању средстава у добротворне сврхе и за ублажавање тегоба пострадалог народа.

Сабор је пажљиво саслушао више важних извештаја, у првом реду извештај Светог Синода о његовом раду у протеклом периоду, са посебним нагласком на успешном раду Музеја и Архива Српске Православне Цркве, као и патријаршијске Библиотеке. Следили су извештаји Комисије за ревизију Устава Српске Православне Цркве, Патријаршијског управног одбора, добротворне Фондације Човекољубље, поклоничке агенције Доброчинство и других црквених тела и установа.

Сабор је, такође, размотрио питање антиканонског и цркворушилачког деловања расколничке групе познате под именом артемијевци, по некадашњем имену г. Марка Радосављевића, формалног вође групе. Тим поводом је Сабор упутио и посебно обраћање верном народу у којем позива вернике на духовну будност, трезвеност, расуђивање и истинску, јеванђелску верност и ревност, насупрот расколничкој, секташкој ,,ревности не по разуму”, а расколнике на покајање, једино спасоносно, и на повратак у крило Мајке Цркве. Притом је одлучио да Горана Мирковића, такозваног хорепископа хвостанског и барајевског, уствари свргнутог јеромонаха Наума, трајно искључи из црквене заједнице, с тим да ово изопштење или екскомуникација престаје да важи једино у случају искреног и делатног покајања.

Сабор је са великом жалошћу констатовао да Румунска Православна Црква не само што наставља са својим антиканонским упадима у јурисдикцију Српске Православне Цркве него их још и интезивира и проширује на читаву српску канонску територију. Уколико она са том крајње небратољубивом и етнофилетистичком праксом не престане у најскоријој будућности, Свети Синод ће, по овлашћењу са овог заседања Сабора, бити приморан да начини мучан, али једини могући корак – да прекине литургијско и канонско општење са овом Црквом све до њеног повратка ,,к познанију права”.

Сабор је размотрио и један излишан и у суштини бесмислен проблем. Реч је о уплитању групе наставникâ и асистената Православног богословског факултета у Београду у јавну расправу о Дарвиновој теорији еволуције, у међувремену ,,догматизованој” у мање-више атеистичком смислу, што је у медијима хорски проглашено за подршку дарвинизму у његовом најгорем издању и за посредно оспоравање богооткривене истине о Богу као Творцу света и библијске повести о стварању. Потписници тога текста су се обратили Сабору са исповедањем аутентичне хришћанске вере у Бога Творца (здрави и прави креационизам). Сабор је то прихватио, али са напоменом да нам читава та распра, без обзира на њихове намере и замисли, уопште није била потребна.

Сабор је одликовао Патријарха српског г. Иринеја орденом Светог Јована Владимира, а Епископа шабачког г. Лаврентија, поводом 50-годишњице његове архијерејске службе, орденом Светог Саве првога степена.

Попуњене су скоро све упражњене епархије Српске Православне Цркве. За митрополита дабробосанског изабран је досадашњи епископ зворничко-тузлански г. Хризостом, за епископа зворничко-тузланског досадашњи епископ далматински г. Фотије, за епископа далматинског архимандрит г. Никодим (Косовић), досадашњи настојатељ манастира Крке, за епископа милешевског досадашњи епископ бихаћко-петровачки г. Атанасије, за епископа бихаћко-петровачког досадашњи епископ франкфуртски и све Немачке г. Сергије и за епископа нишког досадашњи викарни епископ топлички г. Арсеније, док је за администратора епархије франкфуртске и све Немачке изабран епископ аустријско-швајцарски г. Андреј.

У Светом Синоду престао је мандат епископима бачком г. Иринеју и рашко-призренском г. Теодосију, који остају чланови заменици, а за нове чланове Светог Синода изабрани су, на предлог Патријарха српског г. Иринеја, митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије и епископ ваљевски г. Милутин.

 

Доставља: епископ бачки Иринеј,
портпарол Српске Православне Цркве

ЦРКВА У ИВОШЕВЦИМА ПОНОВО НА МЕТИ ВАНДАЛА

По други пут у овој години десио се немили догађај на храму св. Јована у Ивошевцима. Непознатa особа покушала је обити двоја врата на храму, при чему су нанета оштећења.
Овај догађај уочили су мештани села Ивошевци 25. маја око 19 часова и обавестили су надлежног свештеника. Одмах је позвана полиција, која је направила увиђај на лицу места. Надамо се да ће починилац бити откривен и санкционисан.

СПАСОВДАН У ШИБЕНИКУ

На празник Вазнесења Господњег – Спасовдана (25. маја 2017. године), Његово Преосвештенство Епископ далматински, изабрани Епископ зворничко-тузлански Г. Фотије служио је свету Архијерејску Литургију у цркви Светог Спаса у Шибенику. У својој беседи Епископ Фотије је честитао сабраном народу храмовну славу и подсетио да нам празник Вазнесења, по речима светог владике Николаја, открива нашу истинску отаџбину, а то је Царство небеско. Поред тога, Епископ Фотије је говорио и о догађајима са Светог Архијерејског Сабора СПЦ, одржаног недавно у Београду, као и о кадровским променама које ће у наредном периоду уследити, молећи их да то све разумеју као део промисла Божијег и благослов Свете Цркве. После свете Литургије, у просторијама Црквене општине, приређена је трпеза љубави за све присутне вернике.

СПАСОВДАН У ЦЕТИНИ

На празник Господњи, Спасовдан, који је уједно и храмовна слава цркве Св. Спаса у Цетини, служена је света Литургија. Литургију је у присуству бројног народа служио парох врлички, јереј Милан Кадијевић, који се по завршетку службе обратио вјерном народу, подсјећајући их на значај празника Спасовдана, који се прославља у четрдесети дан од Васкрсења Христовог, када се Господ, окупивши своје ученике у Витанији, узнео на небо и обећао им да ће им послати Духа Светога. Тада су анђели објавили људима, да, како се Христос вазнео на небо, тако исто ће опет доћи да суди живима и мртвима и Његовом Царству неће бити краја.
У том ишчекивању Другог доласка Христовог, народ, ако је Његов, треба да живи врлинским животом, у васкршњој радости и хришћанској побожности.
Након свете Литургије у дому МЗ Цетина уприличена је празнична трпеза љубави за вјерни народ.

ХРАМОВНА СЛАВА У КИСТАЊАМА

По већ устаљеној традицији вијерни народ Кистања и околине окупио се у храму св. Кирила и Методија, како би прославили ове угоднике Божије. Светом  Литургијом началствовао је парох I кистањске парохије протојереј Ђорђе Веселиновић,уз саслужење игумана Херувима (Ђермановића) настојатеља манастира Оћестово и  надлежног пароха јереја Бојана Савића. Окупило се око седамдесет вијерника, од којих се причестило њих девет.
По заамвоној молитви освећено је славско жито и преломљен славски колач. Такође је извршен трократни литијски опход око храма и учињен помен за све преминуле ктиторе и приложнике ове светиње.
Послужење за све присутне припремљено је у порти храма трудом кума овогодишње славе, предсједника СКД Просвјета пододбора Кистање, господина Растивоја Безбрадице.

ПРАЗНИК ПРЕНОСА МОШТИЈУ СВЕТОГ НИКОЛАЈА

Празновање Преноса Моштију Св.оца Николаја наша Света Црква установила је у мају месецу.Тако и ове године 22.05.2017.г прослављена је храмовна слава у селу Врбнику крај Книна. А уочи празника служен је акатист светитељу. Многи верници су узели учешћа у светој тајни причешћа и уздигли славу ломљењем славског колача и освећењем жита.Такође је служен помен за све упокојене осниваче и служитеље овог светог храма а и за житеље овог села који ту почивају. Нека данашњи празник и молитве Светог Оца Николаја буду на спасење из којег свагда долази помоћ нама немоћнима.

Слава храма у Кули Атлагића

У понедељак 22.05.2017.год. када наша Света Црква слави пренос моштију Св. Николаја Мирликијског свечано је прослављена храмовна слава у Кули Атлагића. Свету Литургију слушио је протојереј - ставрофор Петар Јовановић уз саслужење надлежног свештеника.
Након заамвоне молитве преломљен је славски колач и освећено славско жито, те затим извршен трократни опход око светог храма. Такође је служен помен за све упокојене служитеље овог светог храма а такође и за житеље овог села.

ПРОСЛАВА СВЕТОГ ВАСИЛИЈА ОСТРОШКОГ

На празник светог Василија Осторшког (12. 05. 2017. год.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Фотије служио је свету Архијерејску Литургију у манастиру Црногорци, уз саслужење свештенства и монаштва Епархије далматинске. У својој беседи Епископ Фотије је рекао да је свети Василије Острошки велики учитељ Православља и да сви, почевши од клира, треба да се учимо из његовог житија законима духовног живота. После свете Литургије пререзан је славски колач и одржана свечана литија, те помен ктиторима и приложницима овог манастира. Дај Боже да се овај манастир Светог Василија Острошког потпуно обнови и буде духовни центар православних хришћана Имотске крајине.

Беседа

 

link for download: here

Празник Св. Василија Острошког

Света Литургија је служена  у храму Св. Арх. Михаила у Смилчићу и том приликом прослављен угодник Божији Св. Василије Острошки. Окупљени народ Божији на Светој Литургији причестио се Светим Тајна Господа, Богс и Спаса нашег Исуса Христа. Након Свете Литургије свештеник се обратио пригодном бесједом, благодарећи Богу за све а посебно истакао значај Св. Василија Острошког за сав наш род.
Свети Василије, моли Бога за нас.

Храмовна слава у Биљанима Горњим

На дан 06.05.2017.год.када наша Црква прославља Св.вел.муч.Георгија служена је Света Литургија у Биљанима Горњим у храму Св.вел.муч.Георгија и том приликом прослављена је и храмовна слава. После заамвоне молитве освећено је славско жито и кочач. Ове године прослављамо 480 година постојања нашег храма.

ИСЦЕЛИМО СВОЈА ЧУЛА ДА БИСМО СЕ ПРИБЛИЖИЛИ ГОСПОДУ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Фотије служио је у недељу (07.05.2017.) Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крки. Том приликом смо могли чути јеванђељску причу о исцељењу човека у бањи Витезди. „Када свети оци тумаче ову причу они кажу да су тих пет купатила која су тамо била уствари симбол пет чула људских која треба да оздраве да би се човек исцелио. Ових дана сам био на Светој Гори и имао сам прилику да видим људе који су тамо дошли да исцеле своја чула благодаћу Духа Светога. Они су се прихватили труда, поста, молитве и светогорског типика само да би се исцељени могли сусрести са Христом као пуноћом свога подвига. Ми данас слушамо из Јеванђеља о чудесним исцељењима, али ретко имамо примере таквога сведочења, да видимо да неко васкрсава мртве именом Исуса Христа, силом вере. Зато је добро да се враћамо у историју Цркве и подсећамо се тих догађаја, да се њима окрепљујемо. Иста је благодат била тада, као што је и данас на свакој Светој Литургији, али у нама нема места за деловање Духа Светога, јер нисмо потпуно предани Богу, већ смо подељене личности. Због тога је неопходно да прво исцелимо човека греха у себи, да бисмо онда по благодати Божијој могли да помажемо другим људима и чинимо чудеса“, поручио је Епископ Фотије.

Беседа

 

link for download: here

ПРАЗНИК СВЕТОГ ГЕОРГИЈА У КНИНУ

На дан када славимо име Светога великомученика Георгија (06.05.2017.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у Книну. Окупљеним верницима у цркви посвећеној овом великом светитељу Владика је пожелео од срца срећан и благословен празник и изразио велику радост због данашњег сабрања. Свети Георгије је живео у 4. веку у време цара Диоклецијана и пострадао је за веру Христову, истину и правду Божију. Тиме нас је поучио да будемо правдољубиви и човекољубиви, те да не живимо по законима овога света, односно по телесној филозофији. „Бог нас позива преко Свога Јеванђеља да се супротставимо греху и прихватимо принцип крста и васкрсења као начин живота. Свети мученици живели су у време када су римски владари представљали себе као божанства и многи људи су им се тако и клањали, али су они  то одбили и исповедили веру у Христа као једног и јединога Бога. То је била њихова једина кривица и зато је Свети великомученик Георгје предат на страдање. Иако је имао високу функцију у царској војсци он се одрекао свих привилегија, али није хтео да се одрекне Христа“, рекао је Епископ Фотије. Многа су чудеса овога великомученика, из његовог гроба и данас тече исцељујуће свето миро, а Свети великомученик Георгије помаже у невољама свима којима је то потребно. Његова дела нас надахњују духом исповедништва и сведочења истине Божије и поручују нам да се ни по коју цену не одричемо своје вере у Господа.

Беседа

 

link for download: here

Епископ далматински Фотије посетио Свету Гору

Епископ далматински г. Фотије најпре је посетио манастир Хиландар у коме је 25. априла 2017. године служио свету Литургију. Сутрадан, 26. априла 2017. године, владика Фотије је богослужио у хиландарској келији Патерица. Била је то прва Литургија коју је служио један српски архијереј у овој келији после неколико векова.   Владика Фотије је посетио и административно седиште Свете Горе, где га је примио прот старац Варнава Ватопедски. Такође, Владика је, у пратњи јеромонаха Доситеја Хиландарца, посетио Велику Виглу где се налази посница Светог Атанасија Атонског, посницу Светог Саве Српског у Кареји, као и друга света места на Светој Гори.

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ШИБЕНИКУ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у Цркви Светог Спаса у Шибенику. Данашњи празник, Недеља мироносица посвећен је женама које су прве ушле у Христов гроб, са вером и без страха. На њих треба сви да се угледамо, а посебно црквени клир, те да у својој вери будемо неустрашиви, а живот живимо врлински и богоугодно. Епископ Фотије се након Свете Литургије обратио присутним верницима преносећи им своје утиске са путовања на Свету Гору. Ово чудесно место на коме се живи истински монашким животом, донело је духовну корист и утеху свакоме ко је на њега дошао чистог срца и с верм у Христа. Епископ Фотије и ђакон Миленко Лошић служили су Свете Архијерејске Литургије у манастиру Хиландару и келији Патерици. „Тамо где сам служио помињао сам наш народ у Далмацији и све људе које сам имао на памети тога тренутка. Поклоници који ту долазе дају монасима имена која они свакодневно помињу на богослужењима и сатима их читају на проскомидији. Они се моле за људе из читавог света, јер нам је свима потребна Божија помоћ и утеха“, рекао је Владика и нагласио да је живот на Светој Гори светли пример за сво монаштво.

Беседа

 

link for download: here

Обијен помоћни објекат при храму Св.мученика Кирика и Јулите у Карину Доњем

У Понедељак 24.04.2017.год.надлежни свештеник је затекао не радосно дјело поред Цркве у Карину Доњем. Починитељ је разбио врата  на помоћном објекту ( просторија за паљење свијећа при храму Св. мученика Кирика и Јулите. О овом  догађају је обавијештена надлежна полиција која је извршила увиђај. Овај догађај у Карину Доњем поред Светог храма је на исти начин био проваљен  и прошле године.

КОЛИКО ЈЕ СТАРА ИСТОЧНА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА

 

 

 

ВАСКРШЊИ ПОНЕДЕЉАК У МАНАСТИРУ КРУПИ

 

На Васкршњи понедељак (17.04.2017.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крупи. Он је поздравио све присутне и зажелео им срећан овај дивни и велики празник који чини да свако од нас лакше носи свој крст. "Све муке су лакше ако имамо веру у Васкрсење Христово. Тако и ми овде сабрани у манастиру Крупи треба да прославимо 700 година од оснивања овога светог манастира који се не би све те године могао одржати без вере у Васкрсење. Овдашњи народ који је изнедрио ову светињу ишао је уским путем и када смо били у невољама и падали под крстом увек смо се уздизали и васкрсавали“, рекао је Епископ Фотије. Владика је објаснио да није чудо што се Господ Христос својим ученицима у разним приликама јављао 40 дана после васкрсења. Предање говори да је Адам био у рају 40 дана пре него што је пао, а Господ се 40 дана јавља и онда се узноси на Небо на празник Вазнесења, да нас приведе Царству Небеском које је наша истинска отаџбина. Тиме он исправља Адамов грех и зато се назива Нови Адам. Стари грци нису могли да разумеју Бога који је узео на себе људко тело, јер су материју тела сматрали нечим злим и нижим. Они су кроз филозофију дошли до закључка да Бог постоји и да је створио свет, али нису могли да поверују да је Он постао човек. Са друге стране Јудеји нису веровали да је могуће да Бога који је цео свет створио Својом речју неко разапне на крсту и нису схватали да Христос добровољно страда ради нас, да би победио смрт која је човеку највећи непријатељ. „Христос је на крсту изгледао беспомоћно, презрен и остављен од свих, међутим после трећег дана васкрсава из мртвих и долазе на гроб жене мироносице, касније и апостоли и цела јерусалимска црква. До дана данашњег ми живимо то васкрсење, јер без њега не би било ничега осим гробља на земљи. Ми се на Литургији причешћујемо васкрслим Христом и на тај начин предокушамо тајну Васкрсења свако према својим могућностима и свом духовном стању, али нам она ипак некако измиче, јер нас Бог приводи себи и жели да стално узрастамо у Богопознању. Наш подвиг је да свакодневно на богослужењима сусрећемо васкрслога Христа да бисмо живели реалност Васкрсења и ишли путем вечнога живота“, поручио је Епископ Фотије.

Беседа

 

link for download: here

ВАСКРС У ЕПАРХИЈИ ДАЛМАТИНСКОЈ

Највећи хришћански празник Васкрсење Христово свечано је прослављен широм Епарххије далматинске у свим црквеним општинама и манастирима. На Васкрс Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије служио је васкршње Јутрење и Свету Литургију у манастиру Крки.

На Светој Литургији прочитана је васкршња посланица Његове Светости патријарха српског Г.Г. Иринеја и свих архијереја СПЦ-е у којој је наглашено да сви треба да живимо у духу васкрсења и да је Васкрс побада добра над злом и живота над смрћу.

После Свете васкршње Литургије припремљено је послужење за све вернике који су ове године празник Васкрса прославили на свеноћном бденију у манастиру Крка.

ВЕЛИКА СУБОТА У ВРЛИЦИ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Фотије служио је данас (15.04.2017.) Свету Архијерејску Литургију у Врлици. Он је поздравио све присутне у Цркви Светог Николаја, а посебно Чуваре Христовог гроба, који се на овај дан традиционално увек враћају у своју постојбину, Врлику. „Услед трагичног рата који нас је задесио ви сте се преселили у  Батајницу, али се молимо Богу да не заборавите никада своје корене и своје светиње у Далмацији. Данас смо чули прво Васкрсно Јеванђеље, Господ Исус Христос је победио смрт, највећег непријатеља људскога рода. Он је тиме победио грех, сатану и свако зло и даровао нам живот вечни. То у току читаве године предокушамо на нашим богослужењима, а посебно на велике празнике Божић и Васкрс када се пуноћа вере доживљава у целости“, рекао је Епископ Фотије и поручио да од овога дана теба да живимо духом васкрсења. Није случајно да се управо на Велику суботу појављује Благодатни огањ, православном Патријарху у Јерусалиму, већ се тиме показује да је у православљу Дух Свети који се тада јавља у виду благодатне светлости. О овоме треба да сведочимо свету и зато је велико дело Чувара Христовог гроба, јер они чувају традицију  која је потекла из Јерусалима, али и далматинску традицију и предање. Разни обичаји који се негују у овим крајевима чувају свето православље и веома су важни, посебно за младе генерације које данас воде разне струје, док нас Црква све враћа гробу Христовом, али и васкрсењу. „Јако је значајно што смо се сабрали овде данас да покажемо љубав коју гајимо једни према другима и према свим људима добре воље без обзира на веру и нацију, јер православље никада не дели већ свима и свакоме благовести Христову победу над смрћу крстом и васкрсењем“, нагласио је Владика Фотије.

Беседа

 

link for download: here

 

 

ЈУТРЕЊЕ ВЕЛИКЕ СУБОТЕ У МАНАСТИРУ КРКИ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Фотије служио је данас (14.04.2017.) Јутрење Велике суботе у манастиру Крки. Како се приближавамо најрадоснијем хришћанском празнику којим прослављамо Васкрсење Христово право је време да се у што већем броју саберемо на богослужењима и заблагодаримо Господу који је ради нас поднео неизмерну жртву. Епископ Фотије ће у манстиру Крки служити Васкршњу Литургију која почиње сутра у поноћ са надом да ће се што више верника скупити у овој, али и другим светињама Епархије далматинске да у миру и радости заједно славимо.

Српска Православна Црква својој духовној деци
о ВАСКРСУ 2017. године

 


ИРИНЕЈ


по милости Божјој
православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим Архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни ВАСКРШЊИ поздрав:


ХРИСТОС ВАСКРСЕ!


Христос васкрсе из мртвих,
смрћу смрт поразивши
и онима који су у гробовима
живот даровавши
(тропар Пасхе).

Драга браћо и сестре,
Васкрс је највећи хришћански празник, празник вере, живота и сваког благослова Божјег. Сва наша вера је у Васкрсу и Васкрс у вери. Отуда свети апостол Павле, учитељ народа, кога слободно можемо назвати и највећим проповедником Васкрсења, Христовог и нашег, јасно каже: „Ако Христос не устаде, узалуд вера ваша“, а одмах потом додаје: „Али је Христос устао из мртвих, те постаде Првенац оних који су умрли“ (И Кор. 15, 17-20). Вера у Васкрсење Христово суштина је апостолске проповеди и учења, темељ Цркве, њеног богослужења и богословља.
У Светом Писму, како Старог тако и Новог Завета, Васкрсење је централна тема. О њему се говори у два међусобно повезана смисла: као свеопштем васкрсењу мртвих на крају људске историје (Ис. 26, 19) и Васкрсењу Христовом, предсказаном од старозаветних пророка (Пс. 15, 10), а утврђеном кроз проповед светих апостола (Дап. 2, 23-24).
Стари Завет нам на много места, својим језиком и прасликама, говори о васкрсењу. О њему сведочи пророк Давид у својим Псалмима (Пс. 15, 9; 16, 15). Многострадални Јов вапије Богу вером у васкрсење: „Знам да је жив мој Искупитељ и да ћу опет у овом телу видети Бога“ (Јов. 19, 25-27). Пророк Јона је праобраз тридневног Васкрсења Христовог (Мт. 12, 40). Најпознатија визија васкрсења мртвих у Старом Завету дата је у Књизи пророка Језекиља: он, надахнут Духом Божјим, види како оживљавају сухе кости и како се свака облачи у своје људско тело (Јез. 37, 1-10). То виђење је испуњавало срца свих верујућих Јудеја Старог Завета и било је неодвојиво од вере у долазак Месије и у Његово Васкрсење (Ис. 53, 10).
Нови Завет је, са друге стране, сав у тајни Крста и Васкрсења Христовог. То нам потврђују свети јеванђелисти потресним описом последњих догађаја из Христовог живота који су се збили у Јерусалиму: Његовог извођења на суд пред Пилата, Његовог Распећа, Његове смрти на крсту, али и Његовога славнога Васкрсења (Мт. 27-28; Лк. 23-24). Прве које су се удостојиле да постану сведоци Васкрсења Христовог биле су жене мироносице (Мк. 16, 1-2), а потом свети апостоли и пуноћа ране Цркве. Њима се придружују ранохришћански мученици и сви потоњи мученици и новомученици, истински сведоци Васкрсења Христовог, као и Оци Цркве, који нам кроз свете саборе, кроз никео-цариградски Символ вере и кроз своје догматско учење оставише веру у васкрсење. Црква је сведок да је Христос са нама у векове (Мт. 28, 20). Она то посебно сведочи светом Литургијом, која се врши у спомен „смрти и Васкрсења Христовог“. У светој Литургији нам се кроз свето Причешће дарује Васкрсли Христос. Зато будимо деца Васкрсења! Живимо Васкрсењем Христовим и не дозволимо да нас, по речима светог апостола Павла, ишта одвоји од љубави Његове (Рим. 8, 35)!
Велики руски старац, свети Серафим Саровски, током читаве године је све ходочаснике у свом манастиру поздрављао речима: „Христос васкрсе, радости моја!“ Да бисмо то духовно стање достигли, по речима светог владике Николаја „морамо својим животом целивати Распеће Христово, не ради обичаја већ као своје сопствено, и ране Његове као своје ране“.
Са тугом и болом у срцу морамо рећи да данашњи свет не иде путем васкрсења већ више путем смрти и безнађа. Када то кажемо, имамо на уму податак да и у Србији сваке године умире по један велики град због смртности много веће него што је рађање. Тај податак је разлог за плач и ридање, али и аларм за узбуну. Мора се нешто учинити да се тај пут смрти заустави. „Рахиља оплакује децу своју и неће се утешити, јер их нема“ (Мт. 2, 18). Чедоморство је свагда и свугде, па и у нашем народу, смртни грех који вапије небу. Престанимо убијати своју сопствену децу у утроби! И она имају право на живот и на васкрсење. Питамо се где су вајни „борци за људска права“ да заштите најслабије, а то су још нерођена деца у утроби својих мајки. Изиђимо, браћо и сестре, из земље греха и смрти, као старозаветни Израиљ из Египта, и Бог ће нас благословити сваким благословом духовним, да бисмо били Народ Бога Живога. Нека радосни плач новорођене деце надјача беспомоћне крике смрти! Нека Србија – и сав свет – поново постане велика Колевка! Вратимо се вери у живот, вратимо се Васкрсењу!
Драга браћо и сестре, света Православна Црква је наша духовна Мајка. Она брине о својој деци без обзира на то где она живе и распиње се са својим синовима и кћерима да би сви заједно достигли у Васкрсење. Радујмо се са радоснима и тугујмо са онима који тугују, носећи бремена једни других, јер ћемо тако испунити закон Христов (Гал. 6, 2)! Свети старац Софроније (Сахаров) каже да држање заповести Божјих разапиње у нама старог човека и васкрсава новога, сазданог по лику Бога, Творца и Спаситеља нашега. Свети Василије Велики такође, у истом духу, говори о преображавајућем значају поста и каже да анђели Божји записују имена оних који држе цео Велики пост јер се они тим постом одричу земаљског и пролазног да би задобили вечно и непролазно, а то је васкрсење. Држећи заповести Божје, ми изражавамо и потврђујемо своју љубав према Христу (Јн. 14, 15), али и према својим ближњима (Мт. 22, 40).
Данашњи свет је увелико прихватио другу философију, философију широког пута који води у пропаст (Мт. 7, 13). Хришћанске врлине покушавају се заменити привидним хуманизмом и лажном духовношћу Далеког Истока. Све лажне религије и парарелигије, философије и лажне философије, идеологије и модерне митологије и саме робују смрти и људска бића осуђују на смрт уколико верују да је човек „биће за смрт“, а не биће за живот вечни, поготову пак уколико подстичу људе на убиства и самоубиства, тренутна (у рату и у крвавим „мирнодопским“ обрачунима) или продужена (разузданим живљењем у сваком пороку, особито робовањем дроги). Живимо у времену када се зло покушава прогласити добром, а добро злом, грех пак, по речима светог старца Пајсија Светогорца, нечим модерним и прихватљивим. Омладини се уместо примера врлине и честитости нуде идоли и антихероји, непослушност родитељима и одбацивање сваког ауторитета. Велика је одговорност Цркве, али и свих просветних институција ове земље, јер треба помоћи омладини да пронађе пут аутентичног живота и васкрсења. Поучавајмо децу да буду слична јеванђелском младићу који је питао Господа: „Шта да радим да бих задобио живот вечни?“ А тај младић је од Христа добио одговор: „Држи заповести!“ Ето пута спасења, ето васкрсења!
Очински позивамо све оне који су се из неког разлога одвојили од Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве да се врате у њено окриље. Страшан је грех раскола и јереси. По светим Оцима, ни мученичка крв га не може опрати. Опростимо једни другима ради Васкрсења и поново постанимо браћа у светој Цркви, јединој Лађи спасења!
Васкршњим поздравом поздрављамо сву нашу духовну децу у Отаџбини и расејању и молимо се да Васкрсли Господ свима дарује радост Васкрсења. Посебно поздрављамо наш народ на распетом Косову и Метохији, неодвојивом делу Србије, чије светиње су чувари не само српскога Православља него и хришћанства у Европи. Косово је било и остаће наше јер Бог није у сили него у правди и моћан је да нам врати оно што нам се на силу покушава одузети.
Нека са овим празником Васкрса васкрсне и Србија, и васцели српски род, како су говорили наши народни песници. Дај Боже да људи који воде и чувају државу буду надахнути духом Васкрсења и духом вере у победу добра над злом! Нека Васкрсли Господ, Победитељ смрти и Животодавац, дарује свако добро Своме Народу, што ће рећи свему роду хришћанском и православном, и свим људима добре воље, да би сви заједно предокусили радост будућег века, радост васкрсења и вечнога живота!

 

Христос васкрсе!

 

Ваши молитвеници пред Распетим и Васкрслим Господом
Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и
Патријарх српски ИРИНЕЈ
Митрополит црногорско-приморски АМФИЛОХИЈЕ
Митрополит загребачко-љубљански ПОРФИРИЈЕ
Епископ шабачки ЛАВРЕНТИЈЕ
Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ
Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ
Епископ будимски ЛУКИЈАН
Епископ банатски НИКАНОР
Епископ новограчаничко-средњезападноамерички ЛОНГИН
Епископ канадски МИТРОФАН
Епископ бачки ИРИНЕЈ
Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕЈ
Епископ зворничко-тузлански ХРИЗОСТОМ
Епископ осечкопољски и барањски ЛУКИЈАН
Епископ западноевропски ЛУКА
Епископ жички ЈУСТИН
Епископ врањски ПАХОМИЈЕ
Епископ шумадијски ЈОВАН
Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ
Епископ далматински ФОТИЈЕ
Епископ бихаћко-петровачки АТАНАСИЈЕ
Епископ будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕ
Епископ захумско-херцеговачки ГРИГОРИЈЕ
Епископ ваљевски МИЛУТИН
Епископ рашко-призренски ТЕОДОСИЈЕ
Епископ западноамерички МАКСИМ
Епископ горњокарловачки ГЕРАСИМ
Епископ источноамерички ИРИНЕЈ
Епископ крушевачки ДАВИД
Епископ славонски ЈОВАН
Епископ аустријско-швајцарски АНДРЕЈ
Епископ франкфуртски и све Немачке СЕРГИЈЕ
Епископ тимочки ИЛАРИОН
Епископ аустралијско-новозеландски СИЛУАН
Викарни Епископ моравички АНТОНИЈЕ
Викарни Епископ топлички АРСЕНИЈЕ
Викарни Епископ диоклијски КИРИЛО
ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА
Архиепископ охридски и Митрополит скопски ЈОВАН
Епископ полошко-кумановски ЈОАКИМ
Епископ брегалнички МАРКО

Викарни епископ стобијски ДАВИД

ВЕЛИКИ ЧЕТВРТАК У ШИБЕНИКУ

На Велики четвртак (13.04.2017.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у Цркви Светог Спаса у Шибенику. Овога дана Господ Исус је установио Свету Тајну Литургије. На Тајној вечери, по завршетку празновања јудејске Пасхе, Он је претворио хлеб у своје тело, а вино у своју крв и дао светим апостолима да се причесте. Међу 12 апостола нашао се један Јуда, онај који после Светога Причешћа беше наумио да изда Господа због 30 сребрњака које су му обећале јеврејске старешине. За време Тајне вечере сви су се апостоли питали ко ће од њих бити тај који ће издати Христа, како Он то беше прорекао. „За нас хришћане ово значи да стално треба да преиспитујемо да ли смо ми ти који својим недостојним животом издају Христа. Ако постанемо среброљубиви или нас пороби било која друга страст, блуд, гордост или мржња, може се лако десити да се одрекнемо Христа да бисмо угађали себи и страстима земаљским.  На данашњи дан јерусалимски Патријарх пере ноге Епископима који са њим служе, као што је и Христ прао својим апостолима, а та традиција има за циљ да покаже како треба да имамо смирење и служимо једни другима, а никако да се узносимо над другијма и да их презиремо“, рекао је Епископ Фотије. На Светој Литургији ми доживљавамо читаву икономију Старога и Новога завета, као и есхатолошку димензију Цркве, Други долазак Христов и Његово Васкрсење. Ми се причешћујемо Васкрслим Христом и обожујемо своје биће, али и после Свете Литургије треба да задржимо ту благодат у себи, а никако да почнемо да живимо греховним животом и тако поново распињемо Христа у себи. „Важно је да што чешће долазимо на богослужења и приступамо Светим Тајнама смирено и са покајањем како би смо ту литургијску димензију близине према Богу сачували и у свакодневном животу“, поручио је Владика Фотије.

СВЕТА ТАЈНА ЈЕЛЕОСВЕЋЕЊА У МАНАСТИРУ КРКИ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Фотије служио је на Велику среду (12.04.2017) Свету Тајну Јелеосвећења у манастиру Крки. „То је Света Тајна која се у православној Цркви врши по правилу једном годишње и она је намењена онима међу нама оји су болесни, немоћни и страдају од разних мука, духовних и телесних. Ту је Црква као брижна мајка да нас благослови и окрепљује својим молитвама. Ово је традиција још из апостолског времена која нам помаже да се исцелимо да бисмо могли да носимо свој крст достојанствено и да служимо самоме Богу и своме Спасењу“, рекао је Епископ Фотије. Сада улазимо у период великих празника, почев од сутрашњег Великог четвртка, дана када је установљена Литургија и када бисмо сви требали да дођемо на богослужење и причестимо се, ако је могуће. На тај дан, као и на Велики петак упознајемо се са тајном Крста Христовога и Његове љубави према нама, који смо слаби и немоћни, али ипак по вери деца Божија. На Велику суботу служи се Литургија Светог Василија Великог, а затим на свеноћном бдењу имамо Васкршње јутрење које претходи Васкршњој Литургији која ће негде бити служена у поноћ, а негде ујутру. „Ово су најдубљи дани у нашој вери, који нам откривају њену суштину и приводе нас, на првом месту покајању, а са друге стране самом Богу и тајни Христопознања, чине да постанемо свесни шта је то Господ Христос учинио за нас и каква је страшна страдања претрпео“, поручио је Епископ Фотије.

Беседа

 

link for download: here

ХРИСТОС НАМ ДАРУЈЕ ЖИВОТ ВЕЧНИ

На велики празник којим славимо успомену на улазак Христов у Јерусалим мноштво верника окупило се уз свога Епископа у Сплиту. Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Фотије данас (09.04.2017.) је служио Свету Архијерејску Литургију у сплитској капели посвећеној Светом Сави. Како идемо у сусрет најрадоснијем хришћанском празнику сведоци смо многих дивних чудеса која су плод неизмерне моћи Господње. Данашњи празник, Цвети, неодвојив је од  Лазареве суботе, јер нам и један и други приказују Христову божанску природу. Непосредно пре уласка у Јерусалим Христос је васкрсао четвородневног Лазара и учинио чудо какво само Бог може. Кроз историју је било много великих људи, лекара и научника, али нико никада није могао да васкрсне човека из мртвих. Господ Исус чини ово чудо да би утврдио своје ученике у вери да је Он Спаситељ и Син Божији и да би неверним Јудејима показао да васкрсење може бити само Божије дело. Нажалост, њихово помрачено срце није дозволило да они поверују да кроз Христа делују божанске силе, зато им је Он пружио највеће знамење од свих, а то је управо Његово Васкрсење. „Васкрсење Лазарево и свечани улазак Господа Христа у Јерусалим као месије и Спаситеља света показују да људска историја има смисла, а најдубљи смисао открива у доласку Христовом на Голготу, на Велики петак, Његовом распећу и Васкрсењу из мртвих. Тиме се показује пуноћа историје, јер без крста и васкрсења овај свет не би имао смисла и последња истанца у њему био би гроб“, рекао је Епископ Фотије. Он је нагласио да је важно да активно учествујемо у црквеном животу и богослужењима, јер свако од нас носи неки крст, али нисмо без наде ако идемо за Христом који нам дарује вечни живот и васкрсење.

Беседа

 

link for download: here

РАСПОРЕД БОГОСЛУЖЕЊА У МАНАСТИРУ КРКИ
ЗА ВЕЛИКУ НЕДЈЕЉУ И ВАСКРС 2017.Г.

ЛАЗАРЕВА СУБОТА У КНИНУ

На дан када празнујемо Лазареву суботу (08.04.2017.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у Цркви Покрова Пресвете Богородице у Книну. Овај дивни празник на најбољи начин нас уводи у празовање Васкрсења Христовог, јер нам приказује Христову природу и показује да једино Он као Богочовек има власт над смрћу. Када Хрисос са својим ученицима дође у Лазарев дом, он се већ упокојио и беше четири дана у гробу. Видевши његове сестре и друге ближње како жале за њим Господ учини чудо и васкрсе четвородневног Лазара из мртвих. „Ово је догађај који свети оци тумаче као праслику свеопштега васкрсења људи, али и Христовог Ваксрсења које ћемо прославити следеће недеље. Све нам то сабира овај велики празник и дај Боже да и ми будемо достојни попут Лазара да чујемо реч Христову када нас позове на васкрсење“, рекао је Епископ Фотије и додао да наш живот који нам је Бог даровао представља уствари подвиг да се сусретнемо са Христом и препознамо Га као Бога и Спаситеља. Овај нас догађај поучава да нема тога чуда које Бог не може да учини, па тако и само речју да васкрсне упокојеног Лазара, али да би се то десило треба да будемо честити, врлински људи попут њега и његове породице. Након овог чуда многи повероваше у Христа, а Лазар до Његовог Васкрсења остаде са апостолима и постаде епископ на Кипру. Пресвета Богородица пође на Кипар да га посети и окрепи у његовој мисији, али њен брод чудесно оде на Свету Гору. „Угледајући се на Лазара треба да будемо достојни духовног васкрсења, јер ако човек живи у греху он постаје сличан ономе у гробу. Овај догађај као слику свеопштег васкрсења треба стално да имамо на уму и да заиста припремљени дочекамо најрадоснији празник, Васкрсење Христово“, поручио је Епископ Фотије.

Беседа

link for download: here

Обнова цркве у Пађенама

По благослову Епископа далматинског Г. Фотија почела је обнова цркве Светог великомученика Георгија у Пађенама. У току су  радови на крову цркве. Ова древна  светиња сазидана је 1456.године, а потребна је обнова кровишта у потпуности.
Сви они који желе да помогну обнову пађенске цркве могу се јавити надлежном свештенику Александру Вујко на број телефона  +385 91 881 0 943 или на mail aleksandarvujko@hotmail.com

ОСЛИКАВАЊЕ ЦРКВЕ СВЕТОГ ПРОРОКА ИЛИЈЕ НА ДАЛМАТИНСКОМ КОСОВУ

Уз благослов Његовог Преосвештенства Епископа далматинског Г. Фотија и вољом и трудом нашег расејаног народа који потиче из свих села Далматинског Косова, отпочеле су припреме за осликавање нашег храма на извору Косовчице. За сада смо урадили модернизацију електроинсталација у цркви, те сада слиједе фасадерски радови у олтару којег ћемо прво и осликати. Како би ово богоугодно дјело и завршили, молимо све људе са ових мученичких простора да нам финансијски помогну и тако уграде и дио себе у ову цркву из 18. вијека, а да будуће фреске свима буду на поуку и на укрепљење душе.
Своје прилоге можете уплатити на рачун који се налази на једној од слика у прилогу.

ПОКАЈАЊЕ ЈЕ ПУТ СПАСЕЊА

На дан када празнујемо Свету Марију Египћанку и Светог Никодима Милаша (02.04.2017.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у Имотском. У својој беседи на крају Литургије владика се осврнуо на житије данас празноване светитељке које представља светао пример моћи покајања. Као млада девојка Марија Египћанка живела је недостојним животом, да би након путовања у Јерусалим у њеној души проклијало искрено покајање које је навело да оде у јорданску пустињу и тамо до краја живота живи у највећем подвигу. Пошто се у Јерусалиму помолила Пресветој Богородици преклињући је за опроштај својих грехова она одлучи да се повуче из света и посвети Господу. У пустињи је сусрете старац Зосим, који је испрва мислио да је она анђеоско биће, јер је видео како прелази реку Јордан ходећи као по сувом. Овај старац постаде касније чувар њеног житија из којега се и дан данас можемо поучити покајању. „Црква у петој недељи поста прославља име ове светитељке да нас подсети да прибегавамо светом покајању и да нема греха који се не може опростити осим оног који није покајан. Највећи проблем у духовном животу човека настаје ако се изгуби дар покајања, јер ко не може да се покаје, он не може ни да се промени и постаје роб греха. Из тог се стања може спасити једино молитвом и Светим Причешћем“, поручио је Епископ Фотије. Данашњи дан од посебног је значаја за вернике у Далмацији, јер данас славимо Никодима Милаша, исповедника и владику далматинског. Он се родио 1845. године, а епископ далматински је постао 1890.  Филозофију је учио у Бечу, а теологију богословља у Кијеву, да би се вратио да буде професор, а касније и ректор задарске Богословије. Дела која је оставио за собом представљају својеврсну историју нашега народа на овим просторима, како националну, тако и духовну и црквену. За Србе у Далмацији посебно је значајна књига „Православна Далмација“ која сведочи о томе колико су дуго наш народ и свети храмови присутни овде. Читав живот овога светог владике био је посвећен одбрани правослаља, због чега је он многима сметао. Последње четири године провео је у Дубровнику, а Господу се представио на данашњи дан (02.04.), на Велики Петак 1915. године. „Ако се угледамо на наше дивне светитеље живећемо заиста врлинским животом. Они нам поручују да је покајање пут Спасења, а ако заиста имамо жељу да у свом животу променимо све оно што није по заповестима Божијим, Он ће нам дати снаге за то“, рекао је Епископ Фотије.

Беседа

link for download: here

ПОМОЋ ЗА БОГОСЛОВИЈУ СВЕТА ТРИ ЈЕРАРХА У МАНАСТИРУ КРКИ

По благослову Његовог Високопреосвештенства митрополита загребачко – љубљанског Г. Порфирија свештеници ЦО Загреб, отац Душко Спасојевић и ђакон Бранимир Јокић довезли су хуманитарну помоћ за крчку богословију. Овај пут је довежен пун комби хране:  јестивог уља, брашна, паште, риже, јаја у праху и конзервиране рибе. То је велика помоћ за нашу богословију која се издржава од стране Цркве и донација верника. Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Фотије изразио је дубику захвалност због овог геста, као и наду да ће се сличне акције наставити за добробит богословије и њених ђака.

ПРОСЛАВА СЕДАМСТО ГОДИНА
      МАНАСТИРА КРУПЕ У ДАЛМАЦИЈИ

 

Епископ Фотије
О ЖИВОТУ ЦРКВЕ У ДАЛМАЦИЈИ

ПОЧЕТАК ПРОСЛАВЕ 700 ГОДИНА МАНАСТИРА КРУПЕ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Фотије служио је у недељу (26.03.2017.) Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крупи. Овим је започето обележавање 700 година постојања ове светиње, а тај радостан догађај својим су гласовима увеличали појци из манастира Ковиљ. Након Свете Литургије уследило је предавање оца Јеротеја о црквеној музици и концерт духовне музике ковиљског хора. Епископ Фотије је поздравио све присутне заблагодаривши Господу на овом благословеном скупу: „Данашњим сабрањем ми поручујемо колико дубоке корене има православље у Далмацији. Током ове године у више наврата ћемо прослављати седам векова постојања манастира Крупе, а осим њега вековну традицију имају и манстири Крка и Дрговић. Те три светиње стоје као оазе у којима се кроз историју до дана даншњег окупља православни свет“, поручио је Владика. Он је нагласио да захваљујући светим храмовима још из доба Немањића Срби успевају да се очувају у Далмацији упркос ратовима и другим недаћама, те да ради њих треба да чувамо и поштујемо своју свету веру која нас учи да се поносимо својим пореклом и волимо све људе, без обзира на националне и друге разлике.

700 ГОДИНА МАНАСТИРА КРУПЕ

Православни храмови у дрнишком крају
поново на мети изгредника

Православне светиње у дрнишком крају изнова су изложене ноћним насилничким поступцима непознатих починилаца. По трећи пут у једномјесечном раздобљу, у ноћи између 20.03. и 21.03.2017. године, изгредници су оскрнавили православне светиње, обили цркве  Светог Великомученика Георгија у Кричкама и Светог Јована Крститеља у Миочићу код Дрниша.
Овај чин уперен је против вјерујућег православног народа, а настојања полиције у Дрнишу да се разоткрију и казне починиоци још нису уродили очекиваним резултатима. Сваки хришћанин треба да осуди овај поновљени и објелодањени вандалски чин, да се све учини како би се његовала од Бога дарована слобода човјека и уважавала вјерска осјећања православних на дрнишком подручју.
Ни овај пут провалници нису опљачкали православне светиње, нити оскрнавили иконе и предмете храмова, те се неизбјежно намеће питање мотива непознатих насилника. У молитви и миру наставићемо пост у сусрет највећем хришћанском празнику Васкрсу и молити се Господу да уразуми насилнике и упути их на хришћанске врлине, како би најзад престали да скрнаве наше светиње. 

КРСТ НАС СНАЖИ И ОКРЕПЉУЈЕ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Фотије служио је данас (19.03.2017.) Свету Архијерејску Литургију у Цркви Светог Спаса у Шибенику. Треће недеље Великог поста празнујемо Часни крст Христов. У свим православним храмовима на месту целивајућих икона поставља се крст Господњи украшен зеленилом, цвећем и осталим даровима пролећа. Овај призор има својеврсну симболику, јер представља слику вакрсења као победе над смрћу и страдањем. Васкрсење и крст су неодвојиви једно од другог и стоје у темељу наше вере, а симбол крста стоји на свим православним храмовима широм света. Он се као знак јавља још у рају када је Бог Адаму и Еви поставио дрво живота и дрво познања добра и зла са заповешћу да не кушају плодове дрвета познања. Док су јели само са дрвета живота људи су били бесмртни, јер их је Бог створио за вечност. Међутим, по наговору Сатане Ева и Адам прекршили су Божију заповест и постали смртна и огреховљена бића. „Та два принципа која су постојала у рају и данас стоје пред нама, јер с једне стране имамо могућност да се хранимо са дрвета познања добра и зла, противно законима Божијим и свему јеванђељском, а са друге да се хранимо плодовима дрвета вечнога живота, а то значи да живимо по Божијим заповестима, у посту, молитви и подвигу. Сада већ имамо наслеђену огреховљену природу против које морамо да се боримо, а то је немогуће без крста. Човек је болесно, смртно биће и зато стално тражимо лек, а он нам је дат у Цркви у виду Светог Причешћа “, рекао је Епископ Фотије и нагласио да је борба за освећење нашег бића могућа једино уз крст и Свето Причешће. У свом свакодневном животу непрестано смо распети између искушења и врлине, између широког пута греха и уске стазе која води ка Спасењу. То је наше распеће и једино ако свој крст поистоветимо са крстом Христовим можемо се надати вечном животу. Зато је наш однос према ближњима изузетно важан, јер је он слика нашег односа према Господу, и само ако истински волимо и поштујемо сваког човека, без обзира на веру, нацију и било шта друго, можемо рећи да смо верници.

Беседа

link for download: here

ОБИЈЕНА ЦРКВА У МЕДВИЂОЈ

Дана 19.03.2017. примјећено је да је обијена црква Рођења Пресвете Богородице у Медвиђој. Надлежни свештеник је одмах обавијестио полицију која је убрзо изашла на терен и извршила увиђај. Јужна врата на цркви су проваљена при чему је начињена материјална штета. Црква Рођења Пресвете Богородице је у фази обнове и тренутно се у њој налази дио грађевинског материјала од кога ништа није отуђено. Ово је још један у низу немилих догађаја који се дешавају у нашој Eпархији и седми обијени храм у последњих мјесец дана. Надамо се да ће починиоци овог недјела бити откривени и санкционисани.

ВЛАДИКА ФОТИЈЕ СА ПРЕДСТАВНИЦИМА СРПСКЕ НАЦИОНАЛНЕ МАЊИНЕ У ОБИЛАСКУ ПРОВАЉЕНИХ ХРАМОВА

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Фотије са саборским заступником Борисом Милошевићем и шибенско – книнском дожупаницом Ањом Шимпрагом обишао је  данас (13.03.2017.) храмове Епархије далматинске у које је протеклих дана проваљено. У пратњи свештеника Милана Радусина, Драгана Зорице, Милана Кадијевића и ђакона Миленка Лошића они су посетили нападнуте цркве у книнском и дрнишком крају. Том приликом Епископ Фотије је рекао да је ово што се десило нашим црквама додатни крст за Србе у Далмацији. „Овакви догађаји нас неће поколебати, они нека руше, ми ћемо зидати, обнављати и молити се Богу за све, па и за починиоце ових недела. Пред нама споји пуно тога да учинимо, ове године празнујемо 700 година од оснивања манастира Крупе, имамо и друге јубилеје и надамо се да се овакве ствари више неће догађати и да ћемо се вратити Богу, молитви и међусобној братској љубави“, поручио је Епископ.

ЧУВАЈМО СВОЈУ ТРАДИЦИЈУ ДА БИСМО САЧУВАЛИ БУДУЋНОСТ

У недељу (12.03.2017.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у Бенковцу. На овај дан прослављамо име великог оца Цркве, Светог Григорија Паламе. Овај светитељ из 14. века један је од најзначајнијих учитеља Цркве који је  нас је поучавао исихазму и томе како човек може да обожи своје биће благодатном, таворском светлошћу још у току овога живота. У историји српске цркве било је много дивних светитеља који су се водили истом мишљу као Свети Григорије Палама. Један од њих је и Свети Сава, а он је уједно поставио идеал да на челу српске државе и цркве треба да буду свети људи, , јер ће се они заиста искрено и са душом борити за интерес свога народа. „То мора бити заједничка и непрестана борба која нам омогућује да будемо оно што јесмо и што смо вековима били. Ми смо овде створили дивне светиње, још из немањићког периода које су наши темељи и помажу нам да опстанемо као божији, благословен народ“, рекао је Епископ Фотије. У својој беседи Владика се осврнуо на скорашње инциденте у којима су у неколико наврата нападнути наши свети храмови и оштећена црквена имовина. „Ових дана смо имали провалу у пет наших цркава једне исте ноћи. Нажалост, ни светиње не могу да буду и миру и то је проблем који већ дуго постоји. Ми поштујемо све друге људе и њихову веру, али исто тако желимо да они поштују нас и пусте нас да живимо по својој традицији и предању. Тражимо да на миру чувамо свој језик, своје светиње и свето православље, да наша деца имају српска имена, да се не стиде своје националне припадности и слободно похађају веронауку. То је оно што нам по закону припада и не тражимо ништа више од тога, али смо нажалост у пракси врло често притиснути и обесправљени“, рекао је Епископ. Он је додао да је изузетно важно да и Срби који живе у расејању долазе у свој завичај, обилазе своју земљу и огњишта и о њима се брину, јер ће бити донети закони по којима ће сви који то не буду радили остати без своје имовине. „Да бисмо очували своје постојање на овим просторима сви морамо бити активни. Света Црква нас све обејдињује и не прави међу нама политичке, нити било какве друге разлике, али свако од нас мора да одради свој део посла да бисмо успели да се очувамо и остваримо своја права“, поручио је Епископ Фотије.

Беседа

link for download:here

НАСТАВЉЕН НИЗ ПРОВАЛА У ХРАМОВЕ ЕПАРХИЈЕ ДАЛМАТИНСКЕ

Након инцидената у Смилчићу, Ивошевцима, Сињу и Дрнишу приликом којих су оскрнављени свети храмови Епархије далматинске и оштећена црквена имовина, у Врбнику се десио нови изгред. У ноћи између 9. и 10. марта проваљено је у Цркву Светог Николе и том приликом је начињена материјална штета. Овај догађај дубоко је ражалостио и забринуо вернике Епархије далматинске, али се ипак надамо да то недело, као и она која су му претходила није слика општег односа локалне заједнице према православним светињама, већ само групе поремећених појединаца. После данашњег полицијског увиђаја остаје нам да се надамо да ће починиоци бити откривени и адекватно санкционисани.

Обијено пет православних храмова у дрнишком крају

Полицијска постаја у Дрнишу установила је 8. марта ове године да је између недјеље, 06.03. и сриједе 08.03.2017. године, обијено пет православних храмова у дрнишком крају: Црква Св. Јована Крститеља у Баљцима, Црква Св. Апостола и јеванђелисте Луке у Штикову, Црква Св. Великомученика Георгија у Кричкама, Црква Св. Јована Крститеља у Миочићу и Црква Св. Петке у Кањанима. Имајући у виду да је Црква Св. Великомученика Георгија у Кричкама обијена и прије петнаест дана, истовремено кад и Црква Св. Великомученика Георгија у Велушићу, наглашавамо са осудом и забринутошћу да је ово досад невиђени вандалски чин. На мети напада су правосалавне светиње на дрнишком подручју, па оштећења богомоља, духовног и културног насљеђа овог дијела Далмације, макар и незнатна, напаснички је чин вређања части и достојанства православних вјерника. Ваља се, одистински, понадати да ће полиција пронаћи починитеље и предузети одговарајуће законске мјере. Посебни чин напасника, засад неоткривених и непознатих мотива, свакако погађа вјерска и људска осјећања сваког хришћанина, потомка предака који су споменуте храмове побожно и неимарски изградили.
Полиција је приликом увиђаја устврдила да, осим нестанка мање количине новца, није на нападнутим вјерским објектима причињена већа материјална штета. Иначе, познато је да улажемо велики напор и труд да обновимо и сачувамо наше православне светиње, што треба да чинимо и истрајавамо и убудуће. Овом приликом молимо вјерни народ да обрати пажњу и обавијести свог парохијског свештеника уколико на храму примјете нешто сумњиво, видљив изглед уништавања наше светиње.

ИСПОВЕСТ СВЕШТЕНСТВА ЕПАРХИЈЕ ДАЛМАТИНСКЕ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Фотије служио је у среду (08.03.2017.) Пређеосвећену Литургију у манастиру Крки. У току Свете Литургије сви свештеници и монаси Епархије далматинске приступили су Светим Тајнама исповести и причешћа. Након што је изразио велику радост због данашњег сабрања Епископ Фотије се са пар речи обратио свештенослужитељима говорећи им о важности њиховог позива. „Сваки човек је светим крштењем постао храм Духа Светога и његов подвиг за живота је да ту цркву заиста учини благодатном и постане трон Свете Тројице.  Свештенички подвиг утом је и већи, јер ми морамо бити пастири нашега народа и носити крт са њим, па самим тим треба да смо истински сведоци Христови, јер ће људи веровати нашим речима само ако у нама препознају Христа“, рекао је Епископ Фотије. Поједини свети оци били су прототипи врлине, а на нама је да од њих учимо и угледамо се на њих. У данашње време чини нам се да су свети људи живели у прошлости и да их сада нема, али постоје многи људи нашега доба који сведоче да Христос живи и данас и да и ми можемо да будемо боголики. Често говоримо себи да су нам такви идеали недостижни и да нешто не можемо да постигнемо, али је у ствари само ђаво тај који нам поставља лимите, док за онога ко живи у Христу нема граница. „Све могу у Христу који ми моћ даје“, поручио је Владика Фотије.

Беседа

link for download:here

САОПШТЕЊЕ  ЗА  ЈАВНОСТ

Дана 06.03.2017. године на православној цркви Светих апостола Петра и Павла у Сињу, на јужном зиду храма, освануо је графит мржње „За дом спремни“ са проусташким обиљежјима. Случај је пријављен надлежним органима и истрага је у току. Ово није први пут да је црква исписана графитима ове и сличне садржине - последњи инцидент десио се 2010. године.
Епархија далматинска са жаљењем констатује да се оваквим, увредљивим садржајем графита шаље негативна порука локалном српском становништву у Сињу и шире, али и много говори о реалном стању у друштву и положају мањинских заједница у Хрватској.

НЕДЕЉА ПРАВОСЛАВЉА У ЗАДРУ

На дан када празнујемо Недељу Православља Њогово Преосвештенство Епископ далматински Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у Задру. У Цркви Светог пророрка Илије на овај се празник традиционално окупља верни народ задарског краја, како би у сабрању са својим Епископом заблагодарио Господу. Њедеља Православља представља победу једине праве, истините вере над свим врстама јереси кроз историју и као таква она је празник од великог значаја. „ Данас славимо победу истине, победу апостолске проповеди, црквеног учења и светих икона. И ми сами, као православни хришћани треба да будемо ти који ће победити старога човека у себи, да би на том месту засијала Божија благодат и од нас направила светило света. Епископ је позван да буде онај  у коме ће људи видети остварење свих учења православних, исто тако и сви свештенослужитељи треба да буду сведоци истине Христове. Онда ће и људи веровати у њихове проповеди и следити њихов пример у жељи да се просветле и да будемо заиста народ Божији. Томе нас учи данашњи празник, да будемо смирени, честити и живимо активним црквеним животом“, поручио је Епископ Фотије. Данас такође празнујемо и иконе светитеља, које су посебна карактеристика православља и многе од њих су чудотворне. Изузетно је важно да у својим домовима имамо иконе, пре свега Господа Исуса Христа, Пресвете Богородице и својих крсних слава, јер на тај начин наша кућа постаје домаћа црква. „Има много примера када су спаљивана читава села, да све изгори осим иконе. Икона је знамење Божије, пројава благодати Духа Светога у историји и потврда да је Христос постао човек ради нашега спасења“, рекао је Владика.

Беседа

link for download:here

СВЕТИ ТЕОДОР ТИРОН У МАНАСТИРУ КРКИ

На празник Светог Теодора Тирона Његово Преосвешетнство Епископ далматински Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крки. Прве недеље Часног поста сећамо се великих дела овог ранохришћанског мученика, који је пострадао за веру Христову 306. године. У време безбожних римских царева Максимилијана и Максимина,  Свети Теодор Тирон би бачен у тамницу након што је исповедио да је хришћанин. Тамо су га подвргли страшним мукама, а његово житије каже да му се у заточеништву јавио сам Господ Христос са мноштвом анђела Божијих и рекао му да се не плаши, јер ће ускоро бити са Њим у вечном животу. Његове свете мошти, по промислу Божијем, данас се налазе у манастиру Хопову на Фрушкој Гори. „Свети Теодор Тирон присутан је овде са нама преко честица његових моштију које се налазе у далматинским манастирима. Његов пример нас окрепљује да будемо истрајни у вери јер, како кажу свети оци, долази време када ће поново бити потребни велики јунаци вере какви су постојали у раној Цркви.  Поучени њима ми треба да се окрепљујемо и из дана у дан јачамо у вери, посебно у периоду Великога поста, а онда ће Божија благодат у нама полако да васкрсава самога Христа“, поручио је Епископ Фотије.

РАЗБИЈЕНО СТАКЛО НА ВРАТИМА ХРАМА СВ. ЈОВАНА У ИВОШЕВЦИМА

У петак, ( 03. марта 2017. године  ) око 16 и 30 часова , уочено је разбијено стакло на бочним вратима цркве св . Јована у Ивошевцима. Ово је други немили догађај покушаја провале и наношења материјалне штете у последњих  шест месеци. До саме провале није дошло и ништа није отуђено из храма. Полиција је изашла на место догађаја и направила увиђај . Надамо се да ће починилац бити откривен и прописно кажњен за ово злодјело.

ПОСТ ЈЕ ПУТ ДО ВЕЧНОГ ЖИВОТА

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Фотије служио је данас (03.03.2017.) Свету Пређеосвећену Литургију у Книну. Уз свога Епископа у Цркви Покрова Пресвете Богородице окупили су се верни људи книнског краја да би се поучили, оснажили и заједно помолили Господу у првој седмисци Часног поста. На данашњој Светој Литургији могли смо чути дивну поуку о првородном греху која нам објашеава шта је то рај. „Ми људи обично рај замишљамо као неки леп врт са пуно цвећа и птица, а то су само спољашњи украси. Међутим, то није суштински рај, већ је он оно духовно дтање у коме су прародитељи били, то јест њихово слободно обраћање Богу. Када су пали у грех они су то изгубили, а Адам се сакрио иза грма у покушају да се од Бога сакрије, јер се осећао грешно. Да бисмо досегли рај треба непрестано да се обраћамо Богу, да са њим успостављамо комуникацију и тако ће, у једном тренутку када ми будемо достојни тога, Он почети да нам одговара и са нама води дијалог“, рекао је Владика. Да би се то догодило треба да у себи победимо греховну, палу природу и Бог ће са нама почети да разговара као са својом децом, а ми ћемо доспети у рајско стање. Ослобођење од тираније пале природе јесте суштина поста који нам је потребан да би нас ослободио од богопротивних страсти. Да бисмо у току свог подвига задобили благодат Духа Светога, осим поста, потребна је молитва која нам помаже да се обожимо. „У посту треба јести лагану храну коју је Црква благословила, али то није његова суштина. Суштина је да треба да се измиримо са Богом и са својим ближњима, ако са неким не причамо да му пружимо руку помирења и покушамо да успоставимо заједницу, јер у своме срцу не смемо да гајимо никакву злобу нити мржњу према било коме. Ово је подвиг који треба да имамо читавог живота, али посебно сада пред Васкрс када се преиспитујемо где смо у своме духовном животу“, поручио је Епископ Фотије и додао да су људи који посте кренули путем Спасења.

Беседа

link for download:here

ПРЕЂЕОСВЕЋЕНА ЛИТУРГИЈА У МАНАСТИРУ КРКИ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Фотије служио је у среду (01.03.2017) Свету Пређеосвећену Литургију у манастиру Крки. На почетку Часног поста Владика Фотије је истакао његову важност за нашу душу и наш однос са Господом. „Ово је време подвига, молитве и распињања себе Богу и ближњима. Свети оци су почетак поста поредили са изласком старозавеног народа предвођеног Мојсијем из Египта. То значи оставити телесну, греховну природу да би човек ушао у обећану земљу благодати. На томе путу нам стоје три искушења које нам је Господ Христос открио у пустиињи, а то су искушења хлеба или тела,  сујете или таштине, а потом на крају искушење среброљубља и властољубља. Ова искушења дејствују из телесне природе, то су методе којима се ђаво служи да човека приволи да служи њему, а не Господу“, рекао је он. Период поста служи да у њему препознамо ова искушења са којима ћемо се борити читав живот и да их одгурнемо од себе аскетизмом и молитвом. Зато се у Великом посту јачамо чешћим богослужењима и причешћем, јер се не можемо борити сами већ нам је потребан Христос да победи у нама. „Ако будемо у Христу у радости ћемо дочекати овај Васкрс, али и свеопште Васкрсење у вечној и незалазној радости“, поручио је Епископ Фотије.

Беседа

link for download:here

ОПРАШТАЈМО ЈЕДНИ ДРУГИМА ДА БИ НАМ ГОСПОД ОПРОСТИО

На празник Светог Симеона Мироточивог (26.02.2017.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у Оћестову. Мноштво верника се окупило у манастиру Свете Великомученице Недеље да уз свога Владику обележи почетак Часног поста. Епископ Фотије њима се обратио говорећи о значају овог поста кроз историју. „Некада су људи пред сам почетак Великог поста прали сво посуђе које су користили за припрему мрсне хране и знало се да цела породица почиње да пости. Период поста је нераскидиво повезан са интензивним духовним животом, молитвом и добрим делима. У току њега ми преиспитујемо своје духовно стање, разматрамо докле смо дошли у заједништву са Богом и у каквом је стању наша породица. Размишљамо о томе да ли сви живимо богоугодним животом или не. Данас су, нажалост, људи умногоме препустили своју децу стихији учећи их да живе као сви други, а то није добро. Црква нас позива да своје потомке васпитавамо по законима Јеванђеља Христовог, да посте и моле се када и ми, да се пре јела чита молитва и да томе присуствују сви укућани“, рекао је Епископ далматински. Свети Немањићи дали су пример хришћанске породице, а данас празнујемо Светога Симеона Мироточивог који је утемељитељ српске средњовековне државе и који се пред крај свог живота повукао на Свету Гору, где је са Светим Савом основао манастир Хиландар. Они су пример праве, честите породице из које су потекли дивни светитељи који су нам оставили идеал вере, молитве и праштања. „Смисао поста је да испитамо себе и схватимо у чему грешимо пред Богом. Ако смо са неким завађени треба да се измиримо без обзира на то ко је крив и да једни у другима препознамо брата.То није могуће без покајања, али је управо то оно што Господ тражи од нас. Као што каже Свето Јеванђеље, ако ми опраштамо другима, Бог ће опростити нама. То треба да буде принцип нашега живота, да живимо у љубави, молитви и опраштању да бисмо били благословен народ“, рекао је Епископ Фотије.

ПРОВАЛА ПАРОХИЈСКОГ ДОМА У СМИЛЧИЋУ

Дана 10.02.2017. године непознати починитељи провалили су у парохијски дом у Смилчићу. Наиме,  разбојници су разбили  прозор на кухињи и тако ушли у кућу и узели новца што су нашли. Ово није први пут да се овако нешто дешава у нашој парохији. Прошле године је три пута проваљено у храм Светог великомученика Георгија у Биљанима Горњим и једном у храм Свете мученице Марине у Бињанима Доњим.
О свему овоме је обавијештена полиција, која ће надамо се пронаћи починиоце овог недјела.

КО ДЕЛУЈЕ У ЉУБАВИ, БОГУ СЕ ПРИБЛИЖАВА

У недељу (19.02.2017.), на дан посвећен Светом Фотију Великом, Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у Цркви Светог Спаса у Шибенику. Данас празновани светитељ био је патријарх цариградски, велики отац Цркве и неумољиви борац против јереси и папског властољубља. Светога Фотија можемо с правом назвати кумом свих Словена, јер је он послао свету браћу Кирила и Методија у мисију која је међу словенске народе донела православље и ћирилицу. „Свети Фотије ретко се помиње када се говори о раду Кирила и Методија, али је он као њихов духовник константно руководио њихову мисију. Житије овог светитеља треба да проучавамо и да се сећамо његовог дела, јер је заиста био велики отац Цркве који је наставио традицију Света Три Јерарха“, рекао је Епископ Фотије. Владика је додао да је у тешком времену у коме живимо посебно важно да се држимо наших светих отаца и њиховог предања, јер без истине православља не можемо се на прави начин припремити за Суд Божији. Кроз прве недеље припреме за пост поучени смо да треба искрено да се молимо у храму, да не будемо попут фарисеја, већ да се непрестано кроз покајање враћамо Богу. Данас нас Црква подсећа да је човек слободно, али и одговорно биће које може да чини шта хоће, али ће за то положити рачуне на Суду Божијем. „На Страшном суду биће најважније како смо се односили према ближњима. Многи људи ће рећи да су веровали у Бога, али вера не сме да остане само на уснама, већ треба да је живимо, а своју веру у Бога ми потврђујемо својим односом према ближњима. Ако ближњега презиремо, ниподаштавамо и чинимо му било какво зло, то смо учинили самоме Христу, а онај ко делује у љубави, он се приближава Господу“, поручио је Епископ Фотије.

Беседа

link for download:here

ЖИВИМО У ЉУБАВИ СА СВОЈИМ БЛИЖЊИМА ДА БИСМО СУСРЕЛИ ГОСПОДА

Дан после Сретења Господњег посвећен Светом Симеону Богопримцу и Светој пророчици Ани прослављен је у манастиру Лазарици Светом Архијерејском Литургијом коју је служио Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Фотије. Овај празник Црква је установила да би се одала почаст онима који су посредовали великом догађају представљања Богодетета и његовом уласку у храм јерусалимски. Свети преподобни старац Симеон благовестио је присутнима у храму да се међу мноштвом деце налази Спаситељ света, а пророчица Ана ту је вест донела људима изван храма. На тај начин Свети Симеон о Христовом представљању сведочи нама крштенима, који смо у Цркви, а Света пророчица Ана свима онима који широм света живе некрштени и позива их у праву веру. „Света Црква је установила овај празник да бисмо се од Светог Симеона Богопримца и Свете Ане поучили његовој суштини и схватили да Спаситељ света долази као Богочовек ради нас и нашега спасења. Свако наше богослужење јесте једно мало Сретење, јер се ту сусрећемо са васкрслим Христом, анђелима Божијим, али и са браћом својом у Христу да с њима делимо добро и зло, крст који носимо и да помогнемо свом ближњем који је у невољи и клеца под тим крстом. Овај празник нам поручује да је, да бисмо сусрели Господа, потребно да се према свим људима односимо као према икони Божијој, а никако да их презиремо, нити ниподаштавамо на било који начин, већ да са ближњима будемо једно у Духу Светом“ , поручио је Епископ Фотије окупљеним верницима на Далматинском Косову, а затим честитао крсну славу игуману манастира Лазарице оцу Симону, као и свима који данас славе.

СРЕТЕЊЕ ГОСПОДЊЕ У МАНАСТИРУ КРУПИ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Фотије на празник Сретења Господњег служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крупи. Овај дан додатно је увеличало одликовање игумана крупског оца Гаврила (Стевановића), који је примио чин архимандрита. Владика Фотије је поручио да овим чином започиње прослава 700 година  манастира Крупе, а новом архимандриту пожелео да му овај чин буде додатни подстрек да настави са подвизима и да се и даље труди око обнове ове светиње. Сретење Господње велики је празник установљен када су, по тадашњем обичају, четрдесети дан након рођења Богородица и праведни Јосиф донели богодете Исуса у јерусалимски храм да би га представили Господу. По промислу Божијем ту се тада нађе старац Симеон који је био удостојен даром прозорљивости и који је могао да препозна Спаситеља света међу мноштвом присутне деце. Видевши га, Свети Симеон Богопримац изговорио је чувене речи: „Сада отпушташ у миру слугу свога“. Рекавши то, он је обзнанио присутнима у храму да се испунило старозаветно пророчанство и да је ту са њима Син Божији. Људима изван храма о Исусу је сведочила пророчица Ана која се недалеко подвизавала живећи у сталном посту и молитви. Овај сусрет Христоса и Симеона, а у ширем смислу сусрет Бога и људи управо је оно што данас празнујемо. „Најдубља тајна овога празника јесте да сусрећући једни друге, ми сусрећемо Бога. У лику другога треба да препознајемо Господа, јер је сваки човек икона Божија. Они који су крштени приступили су Богу, а оне који нису ми треба да призовемо крштењу. Свети Јован Златоусти каже да када би људи били истински хришћани нико на свету не би остао незнабожац, а то значи да и ми носимо свој део кривице што није тако, јер нисмо своја срца очистили довољно да би други у нама видели Христа. Ово се посебно односи на свештенослужитеље, јер ми имамо највећи дар, али је на нама и највећа одговорност. Празник Сретења Господњег поручује нам свима да у другим људима треба да препознајемо Бога и да се према свима односимо са љубављу“, поручио је Епископ Фотије.

СЛАВА БОГОСЛОВИЈЕ СВЕТА ТРИ ЈЕРАРХА

Поводом славе богословије у манастиру Крки, уочи празника Света Три Јерарха служено је вечерње богослужење на којем је началствовао Епископ горњокарловачки Герасим. На дан празника, Свету Архијерејску Литургију служио је Високопреосвећени Митрополит загребачко-љубљански Порфирије уз саслужење Епископа бихаћко–петровачког Атанасија, Епископа горњокарловачког Герасима, Епископа франкфуртског и све Немачке Сергија и Епископа далматинског Фотија.
Након Свете Литургије, Епископ Фотије поздравио је све присутне изразивши неизмерну радост што смо се у оволиком броју окупили да прославимо велике светитеље, Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоустог. „Света Три Јерарха су наши учитељи и заштитници наше богословије и они нас уче да је суштина човековог битисања на Земљи његов призив да се обожи. Да бисмо то достигли потребно је оставити грехољубиви начин живота и сјединити се са Богом. Света Три Јерарха били су не само научници и философи који су изучили јелинску мудрост, већ су постали светитељи који препорађају све људе и саму Цркву Божију. Пуноћу наше вере предокусили смо данас на Светој Литургији, а њу можемо достићи само аскетским подвигом и сталним распињањем себе да бисмо се удостојили Божијег благослова и кренули путем спасења“, рекао је Епископ Фотије. Владика се захвалио свима које је данас овде довела љубав према овој светињи и подвигу нашега краја, а посебно онима који помажу да ова света обитељ и богословија функционишу и православном свету доносе нове пастире и свештенослужитеље.
Културно-уметничком програму који су припремили крчки богослови осим преосвећених архијереја присуствовали су и  представници амбасаде Србије у Хрватској, посланици у хрватском парламенту Миле Хорват и Борис Милошевић, директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама др Милета Радојевић и многи други званичници.
Орденом Никодима Милаша одликован је доктор Војислав Станимировић, који је од самог почетка био велики пријатељ и добротвор крчке богословије. На послетку се пристунима са неколико надахнутих речи обратио и Епископ бихаћко-петровачки Атанасије. „Ово је место које прочишћава и зато одавде одлазимо лакши него што смо дошли. То је место које сабира простор, време и генерације и које је значајно за цео свет, јер се богослови који одавде потичу образују и васпитавају у духу својих заштитника, Света Три Јерарха“, поручио је епископ Атанасије.

Беседа

link for download:here

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ШИБЕНИКУ

Његово Преосвештенство Епископ далматински служио је данас (05.02.2017.) Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог Спаса, у Шибенику. Данашњи празник посвећен је свештеномученику Клименту, епископу анкирском, за кога се може рећи да је највећи мученик међу светитељима. Он је ради своје вере 28 година провео у тешким мукама, да би на крају био посечен мачем. Над његовим мучитељима тријумфовало је смирење овога богоугодника, који је сваку жртву стоички поднео ради Христа. Управо то смирење поука је приче о царинику и фарисеју коју смо чули на данашњој Литургији. У храм Божији у Јерусалиму уђе фарисеј и крену се молити Господу, али он уствари није молио већ је пред Богом само набрајао своје врлине и добра дела, не помињући нити један грех који је починио. У својој уобразиљи он је чврсто веровао да је близак Богу и безграшан, толико да је себи дао за право да суди о другима, набрајајући њихове грехе, чак и ако је за многе од њих само чуо и није могао бити сигуран у истинитост својих тврдњи. То га ипак није спречило да своје ближње тужи пред Господом, а насупрот њему у цркву је дошао митар, погнуте главе, дубоко се кајући са сва недела која је починио. У ћошку светог храма он се ударао по грудима молећи Господа да му опрости грехе. Након тога обојица изађоше из храма, али је само митар био олакшан од својих греха, а гордом фарисеју ништа није могло бити опроштено. Ова прича нам говори да постоји само један пут Спасења, а то је пут смирења и покајања, никако самољубља и гордости. „Налазимо се у недељи митара и фарисеја у којој нас Црква својом педагогијом припрема за почетак Часног поста. То је време које служи да се саберемо и видимо ко смо и докле смо стигли у духовном животу. Не смемо заборавити да су демони отпали од Господа управо због греха гордости и да је она оно што нас одвлачи од Спасења и води пут погибије“, рекао је Епископ Фотије.

Беседа

link for download:here

СВЕТОСАВСКА АКАДЕМИЈА У КНИНУ

На велеучилишту „Марко Марулић“ у Книну данас (30.01.2017.) је одржана свечана академија у част првог српског архиепископа и просветитеља, Светог Саве. У организацији српског културног друштва “Просвјета“ и  свештенства Епархије далматинске припремљен је богат културно – уметнички програм. Многобројне госте својим игроказом су забављала и поучила деца книнског краја. Они најмлађи рецитовали су песмице посвећене овом дивном светитељу, док су старији показали своје глумачко умеће у покушају да оживе неке детаље из његовог живота. Весела песма у којој су се малишанима придружили сви присутни певала се уз гитару, а деца из хора Цркве Покорва Пресвете Богородице и крчки богослови пустили су своје гласове славећи нашег великог учитеља. У препуној сали нашли су се скупа деца и одрасли, свештенство и верни народ, као и многи представници градских и општинских власти, а међу њима доградоначелник Книна Жељко Џепина, шибенско – книнска дожупаница Ања Шимпрага, саборски заступник Борис Милошевић, као и начелници општина Кистања, Ервеника и Бискупија.

ПРОСЛАВА ЧАСНИХ ВЕРИГА И СВЕТОГ САВЕ У ШИБЕНИКУ

Празник Часне Вериге у шибенски храм Светог Спаса донео је двоструку духовну радост, а велики број верника окупљених на Светој Литургији присуствовао је несвакидашњем догађају. Наиме, у част Светог Саве, чије име смо прослављали читаве прошле седмице, деца из Шибеника и околине припремила су пригодан програм. Песмице о животу заштитника нашег рода, као и рецитације оних најмлађих пропраћене су громким аплаузом, након чега су малишани примили поклон пакетиће. При завршетку богослужења, шибенски парох, отац Дајан, поздравио је све присутне и обратио им се беседом о делу Светог Саве. „Кажу да је Свети Сава оплевио семе јеванђељске науке које су међу Словенима посејали света браћа, Ћирило и Методије. И заиста, његово је наслеђе огромно и неизмерно, а посебно се издваја манастир Хиландар као центар духовности из ког је потекло српско православље“, рекао је отац Дајан. Међу мноштвом верника, Светој Литургији су присуствовали градоначелник Шибеника Жељко Бурић, шибенко – книнска дожупаница Ања Шимпрага и чланови Већа српске националне мањине у Шибенику, којима је дан Светог Саве крсна слава. Они су, у просторијама ЦО Шибеник, припремили послужење за све присутне.

ЧАСНЕ ВЕРИГЕ У МАНАСТИРУ КРКИ

На дан када празнујемо Часне вериге (29.01.2017.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крки. Присутним верницима владика се обратио са неколико речи о празнику који је уједно и његова крсна слава. „Нека је срећан и благословен данашњи дан када смо се сабрали овде да прославимо име Божије и великог угодника Божијег Светог првоврховног апостола Петра.и његово избављење из тамнице. Ово је ранохришћански празник који нам указује на мучеништво Цркве и то да је проповед Јеванђеља увек повезана са сведочењем, страдањем и затварањем, а са друге стране, на то да земаљске силе не могу да стану на пут тој проповеди. То није било могуће ни када је цар Ирод затворио апостола Петра, нити у било ком другом историјском моменту, нити ће икада бити могуће“, рекао је Епископ Фотије и додао да је једина препрека између нас и Бога она коју сами поставимо, а то је грех. Из данашњег Јеванђеља смо чули да апостол Петар није имао власт над другим апостолима, како се верује у западном хришћанству, већ је апостолска служба истог достојанства, а власт над свим апостолима има само Господ Христос који њиховом мисијом руководи благодаћу Духа Светога. Свети апостол Петар казује да нам је Господ крштењем дао нови живот да бисмо постали свети попут њега и то је идеал који нам поставља свето Јеванђеље. Говорећи да не можемо да испунимо тај идеал, ми поричемо истинитост Јеванђеља, а истина је да је он свима дотижан, али до њега се може доћи само дугом и константном борбом. То је борба са старим човеком у нама, против греха, а да бисмо живели благословеним животом у Христу. Она представља непрестанио суочавање којим од себе терамо ђавола који покушава да се усели у нашу душу у виду разних нечистих помисли. Кључ успеха за свакога од нас јесте живот у Христу и  свакодневни труд да живимо исправно и богоугодно, то је порука Светог апостола Павла. На крају своје беседе Епископ Фотије се захвалио оцима из митрополије агребачко-љубљанске, епархије бачке и свима који су данас дошли у манастир Крку.

Беседа

link for download:here

СВЕТОСАВСКО ВЕЧЕРЊЕ У КИСТАЊАМА

На празник Светога Саве (27.01.2017.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Фотије служио је вечерње богослужење у Кистањама. Том приликом пресечен је славски колач и за све присутне припремљена је трпеза љубави. Деца из кистањске општине спремила су пригодан програм како би улепшали дан посвећен великом светитељу који је у народу познат и као школска слава. Епископ Фотије том приликом се обратио присутним верницима говорећи о животу и подвигу Светога Саве. Његово житије свима нам је добро познато као и значајна дела којима је задужио српски род. „Светосавље је важно за све православне Србе, а оно значи живот према примеру који нам је Свети Сава поставио. Сви треба да се угледамо на његова доброчинства, али и на важност његове поруке да будемо црквен народ, јер је то једна од највећих жеља нашег светитеља, који је нама Србима донео православље. Сваке недеље и празником барем по један члан из сваке породице треба да буде присутан у цркви, да би својој кући понео Божији благослов. Једино тако ћемо бити прави светосавци“, поручио је Епископ Фотије. Он је такође изразио велику жељу да се наш народ врати на подручје Далмације и да,  упркос недаћама, препозна предности и врлине овога краја у коме наш народ живи већ вековима и где би свако од нас требао да се осећа као свој на своме.

ПРОСЛАВА СВЕТОГ САВЕ У МАНАСТИРУ КРКИ

На дан када празнујемо првог српског просветитеља и великог угодника божијег Светога Саву, Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крки. Овај празник од давнина има посебан значај, јер предствља славу свих школа и просветних установа, како црквених, тако и оних државних. Овај дивни светитељ у српски је род донео праву веру и у наслеђе нам оставио, не само школе, болнице и манастире, већ и једну својеврсну светосавску филозофију. Његово учење говори нам како да, угледајући се на нашега светитеља, свој живот усмеримо на прави пут, уску стазу доброте, знања и богоспознаје. „Светосавска филозофија живота састоји се од светогорског учења које нам казује како смртан и пролазан човек може да обесмрти своје биће и постане син Божији по благодати. Свети Сава нам је својим житијем показао како да то учење спроведемо у дело, јер се од младости подвизавао и од светогорских монаха скупљао њихове мудрости да би их касније током свог живота употребио. Његова филозофија показује нам уствари како обожити, не само једног човека, већ читав народ“, рекао је Епископ Фотије. Први српски архиепископ остао је увек светогорац, онај који тихује и време проводи у молитви. Зато је и постао достојан да кроз њега делује Свети Дух и учини велика дела којима нас је задужио. Широм света, где год има православних Срба, они су се данас окупили  на Светој Литургији да заблагодаре Господу и Светом Сави. Након свете службе у манастиру Крки Епископ Фотије је свима пожелео срећан и благословен празник уз поруку да се увек поучавамо делима овог великог светитеља.

Беседа

link for download:here

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У СПЛИТУ

У недељу (22.01.2017.) Његово Преосвештенство Епископ далматиснки Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у капели Светог Саве у Сплиту. Овом Светом Литургијом започета је прослава великог празника посвећеног Светом Сави, који је уједно и храмовна слава нашег недовршеног сплитског храма. Широм Епархије далматинске, као и на свим континентима где живе православни Срби, у току наредное седмице прослављаће се име овог великог угодника божијег, духовног оца нашега народа. Његово житије свима нам је добро познато, као и велика дела којима је заувек задужио српски род. Свети Сава је 1219. устројио самосталну српску Цркву, а са њом и средњовековну државу, са жељом да цела земља живи као један манастир, продуховљеним и светим животом. Захвањујући овом светитељу прогнана је јерес из нашега народа, а свако дете крштено, па зато са правом можемо рећи да је Свети Сава почетак православља у нашем народу. „Увек треба да се сећамо подвига Светог Саве, јер је он желео да од средњовековне Србије направи државу у којој ће епископ бити духовни отац, а цар световни владар и да они живе у хармонији и сагласности. Његова жеља је била да земља буде пуна цркава, манастира и школа, да има довољно сиротишта и болница за оне којима је то потребно“, рекао је Епископ Фотије. Године 1221. Свети Сава је одржао познату жичку беседу о правој вери и рекао да Срби треба да буду православне вере. Он је учинио пресудно дело да наш народ постане и остане заувек православан, јер нас је везао са Светом Гором, са манастиром Хиландаром и изворним учењем отаца са првих седам Васељенских сабора. Свети Сава се упокојио у Трнову, у Бугарској, а његово тело било је пренето у манастир Милешеву где су реке православних верника константно долазиле да се поклоне благотворним моштима. Свете мошти су 1594. пренете на Врачар, где су спаљене од стране Турака који су на тај начин хтели да униште култ Светога Саве. Хвала Богу, њихове намере нису уродиле плодом, а на томе месту данас стоји храм посвећен овом свецу, који је у нашем народу остао заувек упамћен као велики духовни отац и родоначелник. Градња Храма Светог Саве у Сплиту започета је у слично време као и градња београдског, али је он до дана данашњег остао мученички храм, који већ осамдесет година стоји незавршен. Ми се ипак надамо и молимо Господу да се, молитвама Светог Саве и ова светиња изгради до краја и постане место сабрања и утехе свих хришћана који у њега кроче са искреном вером у Бога.

Беседа

link for download:here

ПРАЗНИК САБОР СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА У ЗАГРЕБУ - КРСНА СЛАВА МИТРОПОЛИТА ПОРФИРИЈА

У петак, 20. јануара 2017. године, када наша Црква молитвено прославља светог Пророка, Претечу и Крститеља Господњег Јована, Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански господин Порфирије прославио је своју Крсну славу.
Евхариситјским сабрањем у Саборном Преображењском храму у Загребу, начелствовао је Епископ далматински господин Фотије, уз саслужење Епископа горњокарловачког господина Герасима и домаћина Митрополита Порфирија, као и архимандрита Никодима (Косовића), игумана манастира Крке и братства Катедралног храма.
У славу Божју и у част Светог Јована Крститеља током свете Литургије појао је хор Преображењског Катедралног храма у Загребу.
Преосвештени Епископ далматински господин Фотије на крају Свете Литургије обратио се пригодном беседом Митрополиту Порфирију као и свој богољубивој пастви сабраној на Божанској Мистагогији и честитао свима велики празник, а Митроплиту Порфирију и свима који славе Светога Јована, срећну славу. 
По завршетку Литургијског сабрања, цењени гости пријатељи Митрополита Порфирија, сабрали су се у свечаној сали Духовног Центра на Светом Духу где је припремљена свечана славска трпеза љубави. Епископ горњокарловачки господин Герасим, уз саслужење Игумана Никодима и ђакона Драгана Радића, благословио је и освештао славско жито и пререзао славски колач, а потом се пригодном беседом обратио Митрополиту Порфирију и узваницима честитајући свима празник и славу.
Долгоденствуј Високопреосвећени Вадико на многа и блага лета!!!

преузето са: www.mitropolija-zagrebacka.org

БОГОЈАВЉЕЊЕ У МАНАСТИРУ КРКИ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Фотије служио је на Богојављење (19.01.2017.) Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крки. Овим празником прослављамо успомену на крштење Христово на реци Јордану и јављање Бога у виду голуба и гласа: "Ово је Син мој и Њега послушајте". Празнујући Богојављење Господње, које бива на водама Јорданским, треба да се подсетимо да се Господ Бог наш никада није јављао без разлога баш на том месту. Овај нам празник приказује Бога у виду Тројице једнобитне и нераздељиве. Тако се и свако од нас крштењем у води просвећује тиме што постаје усиновљен од Оца Светлости, заслугом Сина и силом Духа Светога. На овај дан се у свим црквама и храмовима освећује вода, коју народ узима и носи својим кућама. Она има духовна и лековита својства. Њена особина се огледа у томе што током целе године остаје свежа и освећена. Чува се у посебним посудама и користи се са искреном вером у болести, или било каквој другој недаћи. На сам Дан Богојављења може се са њом попрскати сваки кутак у кући, али у све друге дане ништа се не сме прскати њоме. Здрави је могу пити претходно припремљени, тако што ће постити, па ће ту освећену водицу попити изјутра као када се узима Свето причешће.

КРСТОВДАН У ШИБЕНИКУ

На Крстовдан (18.1.2017.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Светог Спаса у Шибенику, након чека је освећена вода- Овај велики празник, нераскидиво повезан са сутрашњим Богојављењем открива нам смисао хришћанске вере кроз свету тајну крштења. Господ Христос дошао је на реку Јордан да се крсти и тако освети природу воде и да читавој творевини врати првобитно достојанство и нетрулежност. „Човек је створен за вечни живот, а не за смрт, као и читава творевина, али је постала трулежна грехом људским. Улазећи у Јордан Христос освећује воду и зато је ми данас пијемо када хоћемо да се обожимо, да бисмо ми и наши домови били њоме освећени и благословени. Том водом се помазују болесни, а треба да је чувамо за здравље душе и тела и да је дајемо и другим хришћанима који нису православни, јер они очекују од нас освећење и благослов“, рекао је Епископ Фотије. На крштењу Христовом Бог нам се открио као Света Тројица, Он се јавио да посведочи Сина, а Дух Свети се приказао у виду голуба и сишао на самога Христа да покаже мноштву окупљеног народа да је управо Он Син Божији. Овај је догађај веома значајан за наше спасење, јер и ми треба да отројичимо своје биће и постанемо храмови Свете Тројице То је смисао и циљ нашег крштења, јер када се крштавамо Свети Дух силази на нас и уобличава Христа у нама, тако да  постанемо чланови Цркве Христове. Данашњи дан донео нам је још једну духовну радост, јер су граматом одликовани истакнути чланови ЦО Шибеник, Марко Бркић и Јован Добре, због својих добрих дела и показане љубави према Светој Цркви.

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ШИБЕНИКУ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Фотије служио је данас (15.01.2017.) Свету Архијерејску Литургију у Цркви Светог Спаса, у Шибенику. На овај дан сећамо се два светитеља, Светог Папе Силвестара који је живео у 4. веку и Светог Серафима Саровског, великог руског подвижника из 18. и 19. века.  Свети Силвестар је у своје време био велики чудотворац и учитељ Цркве, допринео је да се Свети Константин и Јелена обрате у хришћанство и постану заштитници Цркве Христове. Свети Серафим Саровски био је прави пример покајника и молитвеника, који је у дубокој старости добио благослов од Пресвете Богородице да прима људе, подучава их и исцељује немоћи људске. Чувена је његова беседа у којој говори шта је циљ хришћанског живота и човековог биствовања на Земљи, а то је задобијање Духа Светога. Идући у сусрет великим празницима, Крстовдану и Богојављењу, сви треба да се трудимо да живимо тајну Богојављења, да нам се Господ јави у нашем срцу и души, јер је човек створен да буде храм Духа Светога. „То је поука којој нас учи Свети Серафим, а из његовог житија можемо да се поучимо и још једној важној ствари. Он је тек у дубокој старости почео јавно да проповеда и прима људе на исповест, а пре тога је водио велике борбе, аскетски живот и већ је постао чудотворац и задобио дар прозорљивости. Данас многи млади људи, духовно неутврђени прерано постају учитељи, а сами се нису довољно поучили. Да бисмо ми учили људе треба пре свега да задобијемо дарове Духа Светога, јер нас онда Бог руководи у нашој проповеди и делима, а ако сами, само љуским моћима то чинимо можемо пропасти и ми и наши ученици“, рекао је Епископ Фотије и поручио да нам је пре свега потребно стрпљење да бисмо узрасли у тајни богопознања, да би наша прича о Богу била заснована на искуству и да бисмо пронашли покајање као једини пут Спасења.

Беседа

link for download:here

ТРОСТРУКИ ПРАЗНИК У ШИБЕНИКУ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Фотије  служио је данас (14.01.2017.) Свету Архијерејску Литургију у Шибенику. Данашњи дан донео нам је три духовне радости, јер прослављамо три празника: Обрезање Христово, Светог Василија Великог и Нову Годину по старом календару. „Обрезање Господње говори нам о томе да је Христос постао реалан човек и узео људско тело ради нашег спасења, овај празник је продужетак Божића и праслика хришћанскога крштења. У Старом Завету су се људи обрезивали да би показали да су чланови изабраног народа, а у Новом Завету крштење представља улазак у Цркву Божију“, рекао је Епископ Фотије. Данас се присећамо и великог аскете и учитеља Цркве из 4. века, Светог Василија Великог. Овај светитељ био је значајан богослов и чудотворац који се одликовао изузетном благодаћу. Написао је многе црквене књиге и борио се против јеретичких учења, а с правом је називан оцем монаштва, јер је написао правила живота у манастиру која монахе поучавају како да се подвизавају да би достигли Царство Небеско. Трећи празник данашњег дана представља Нова Година, а ово је један од три датума која за хришћане представљају почетак нове године. „Првог септембра почиње црквена нова година којом почиње нови богослужбени круг, првог јануара година почиње по новом, грегоријанском календару, а данас, 14. јануара по старом, јулијанском календару. Нека нови круг нашега живота буде благословен у овој новој години, да будемо трезвени хришћани и удубљујемо се у тајне наше вере, јер се у њима крије и тајна вечнога живота“, пожелео је Епископ Фотије и додао да нас Црква позива да будемо блиски Богу и једни другима и да то треба да буде програм нашега живота како у новој, тако и у свим наредним годинама.

Беседа