Description: F:\MOVIE\web\Headeri\Novosti-L.jpg    


Description: F:\MOVIE\web\Images\Eng.gif
ENGLISH PAGES


Description: F:\MOVIE\web\Images\russian.gif
ПОСЛЕДНИ
НОВОСТИ
 

::..::


VODIČ
TOURIST GUIDE

::..::

ПОСЈЕТИТЕ НАС НА
FACEBOOKU
ЕПАРХИЈА ДАЛМАТИНСКА

::..::


Description: F:\MOVIE\web\Images\Manastiri\Krka\Krka5_small.jpg

ВИРТУАЛНА ШЕТЊА ЕПАРХИЈОМ
ДАЛМАТИНСКОМ

::..::

400 година Богословије Света Три Јерарха
у манастиру Крки
Химна богословије

::..::



ПРИЛОЗИ НОВОМ СТРАДАЊУ
ЕПАРХИЈЕ ДАЛМАТИНСКЕ

 



РЕЧ О НОВИМ

БОГОХУЛНИЦИМА


Description: F:\MOVIE\web\Images\Linkovi\Foto_arhiv.gif
ФОТО АРХИВ

ЕПАРХИЈЕ ДАЛМАТИНСКЕ

::..::

АПЕЛИ 

::..::

ДИГИТАЛНЕ БРОШУРЕ
ДАЛМАТИНСКИХ МАНАСТИРА

МАНАСТИР КРКА

МАНАСТИР КРУПА

МАНАСТИР ДРАГОВИЋ

::..::


 
св. Сава

БЕСЕДА О ПРАВОЈ ВЕРИ

::..::

 


Description: F:\MOVIE\web\Images\Publikacije\Pilipenda_small.jpg
СИМО МАТАВУЉ

ПИЛИПЕНДА
(приповетка)

::..::



Епископ Фотије
ВАПАЈ ИЗ ДАЛМАЦИЈЕ

Светосавска академија у Книну

У организацији Епархије далматинске и Српског културног друштва „Просвјета“ у недељу (26. 1. 2020.) је у Книну традиционално одржана свечана Светосавска академија. Богатим културно-уметничким програмом обележен је овај празник познат као школска и дечија слава. Ученици богословије „Света Три Јерарха“ хорским певањем су овом догађају дали посебно свечан тон, а својим извођењима обогатили су га чланови клуба „Далматинско Косово“ и КУД „Буковица“ из Кистања. Свој допринос дала су и деца из Книна, Бенковца и Обровца која су за ову прилику, уз помоћ својих вероучитеља, припремила пригодне рецитале.
Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим започео је своју беседу стиховима из песме „Ко удара тако позно“ песника Војислава Илића: „Векови су прохујали и многи ће јоште проћи, ал' то дете јоште живи, јер његова живи слава, јер то дете беше Растко, син Немањин, Свети Сава!“
„Драга браћо и сестре, векови су заиста прохујали откако је Свети Сава отишао на Свету Гору, презрео је царске дворе, лагодан живот  и напустио све и то само из једног јединог разлога – да би задобио Христа, да би постао калуђер и уподобио се свим светима, као што се и ми данас трудимо да следимо Христа. Када је Црква одлучила да га постави за првог Архиепископа српског, он се вратио назад у Србију где је организовао Цркву и постао онај који нам је кроз свој живот и подвиг зацртао шта бисмо и ми као православни хришћани требали да будемо.
Свети Сава нас учи да Христос треба да нам буде центар живота и једино мерило, да о Њему треба да размишљамо сваким даном и сваким дахом својим. Само тако ћемо бити достојни да се назовемо децом Светог Саве и наших славних предака који су нам оставили ове велелепне цркве и гробља која нас позивају да се ту окупљамо и сећамо свих оних који су живели у овим крајевима. Да бисмо били истински ученици Господњи, морамо да будемо људи, како је то рекао наш велики патријарх Павле, морамо да се бринемо једни о другима, посебно, јер имамо много оних који су напуштени и сами и позвани смо, и као људи и као хрићани, да имамо љубави према њима. Надасве, оно што је најтеже, позвани смо да праштамо свима, па и непријатељима нашим, да се молимо за њих, јер ће нас само по томе познати да смо истински ученици Његови.
Свети Сава је пре свега празник деце, сви ми смо позвани на то да будемо попут њих, али како каже Мали Принц, одрасли су заборавили како је то бити дете. Одрасли знају да забораве да деца разговарају са анђелима и овај свет виде другачијим очима. Тако ми често умемо да осудимо оне који су радосни као деца и кажемо да су они за нас луди, а то не бисмо смели, посебно зато што хришћанство подразумева да смо сви ми луди за овај свет, да му не припадамо, јер хришћани 'нису од овога света'.
Ми који носимо велико име хришћана требали бисмо да се радујемо сваким дахом својим и да будемо проповедници Васкрсења, а то подразумева да будемо радосни и разиграни као деца и да ту радост ширимо свима. Господ каже да ће Царство Небеско наследити само они који су као деца и зато смо позвани да будемо истински ученици Светога Саве који је оснивао школе, болнице и утврдио нас у хришћанству“, рекао је Епископ Никодим и своју беседу завршио поздравом уваженим гостима који су својим присуством умногоме увеличали овај свечани тренутак.
Уз речи захвалности Владика је поздравио градоначелника Книна г. Марка Јелића, саборског заступника г. Бориса Милошевића, а такође и све присутне, нагласивши да без свих њих не би било ни свега овога, јер само заједно можемо очувати нашу традицију, културу и светковине.

У ШИБЕНИКУ СВЕЧАНО ПРОСЛАВЉЕН ПРАЗНИК СВЕТОГ САВЕ

У недељу уочи Савиндана (26. 1. 2020.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је Свету Архијерејску Литургију у Шибенику. Храм Светог Спаса овога дана красило је мноштво дечице која су заједно са својим породицама дошла на ово свето место да прославе своју славу. За ову прилику, уз помоћ свога вероучитеља оца Душана Вуковића, они су припремили пригодне песме и рецитације којима су на свој дечије искрени начин од срца одали почаст првом српском Архиепископу и просветитељу.
Након Светог Причешћа Епископ Никодим честитао је празник свим верницима и истакао да су управо деца најбољи пример коме сви треба да тежимо, јер је и Господ рекао да ће једино они који су попут деце наследити Царство Небеско.
„Данас смо се окупили у овом нашем дивном храму да бисмо, на првом месту, прославили велико име Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа, да бисмо Му се помолили, да бисмо се гледали лицем к лицу и учествовали у Светим Тајнама. Поред тога, ми сада почињемо да прослављамо празник једнога од највећих светитеља за наш српски род, онога који је био оснивач наше Свете Цркве и који је нама Србима утемељио оно што треба да будемо. То је пут који је он изабрао, а ми треба да следимо како бисмо били достојни тог великог имена хришћана, које није тако лако носити у ово наше доба.
О његовом животу знамо много, познато је да је био царски син који је презрео круну и лагодан живот, напустио све и отишао да посвети свој живот Богу. Када га је Света Црква изабрала да буде први Архиепископ српски, он се вратио са Свете Горе, основао нашу Српску Цркву, помогао браћи да владају и мирио их, а то је и нама јако потребно, да се миримо, да имамо љубави једни према другима, а исто тако да живимо у миру и са онима који нису нашега рода и наше вере. Оно најтеже на шта нас Јеванђеље позива је да опростимо једни другима, па и онима који су нам зло чинили и да се кроз то надамо да ће и нама Бог опростити наше грехе. Управо то је та светосавска вера, она није вера у нацију већ у живога Бога који нам је дао постојање, привео нас у овај свет и који је Себе унизио да би нас узвисио. Наше је да живимо јеванђељски, јер ћемо само кроз то показати да смо синови Светлости и да смо достојна деца Светог Саве, првог српског Архиепископа“, поручио је Владика.
За сву дечицу која су данас присуствовала Светој Литургији Епархија далматинска и Српско народно вијеће обезбедили су пригодне поклоне, а у шибенском парохијском дому приређено је послужење за све присутне. Свечаном скупу присуствовали су шибенско-книнска дожупаница гђа Ања Шимпрага и градоначелник Шибеника, г. Жељко Бурић  који је свим православним верницима честитао овај празник истичући да је посебно поносан на одличну сарадњу градских власти и Епархије далматинске, те да се нада да ће овај однос у будућности још више напредовати.

ПРОСЛАВА СВЕТОГ САВЕ У КНИНУ

ПРОСЛАВА СВЕТОГ САВЕ У ПАЂЕНАМА

СВЕЧАНА СВЕТОСАВСКА АКАДЕМИЈА

У книнском велеучилишту „Марко Марулић“у недељу (26. 1. 2020.) од 18 часова биће одржана свечана Светосавска академија. Дођите да заједно уживамо у богатом програму и одамо почаст светитељу који је задужио српски род.

ВЛАДИКА НИКОДИМ: ПРИПРЕМИМО У СВОЈИМ СРЦИМА СТАЗЕ ДА ПРИМИМО У ЊИХ ГОСПОДА

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је данас (19. 1 2020.) Свету Архијерејску Литургију у Шибенику. Прослављање Богојављења окупило је у Храму Светог Спаса мноштво верног народа, а свима њима Владика се обратио кратком беседом о суштини овог празника.
„Данас смо чули из Јеванђеља о том догађају који се збио када је Господ ходио међу људима, а небеса су се отворила и из њих се чуо глас који рече: 'Ово је Син Мој љубљени који је по Мојој вољи', а Дух Свети сишао је у облику голуба. Из тога видимо да је то дело Гопсода нашега Исуса Христа који је дошао у овај свет зарад нашега спасења управо било по вољи Очевој и уз сагласност Духа Светога, јер је 'Бог тако заволео овај свет да је и Сина Свога Јединороднога дао да свако ко верује у Њега не погине, него да има живот вечни'.
Овај догађај данашњи једна је од потврда тога спасења и Божије љубави према нама, људима и читавом овом свету. Бог нам је као украс дао сву природу, мора, земљу и камен наш који имамо ми овде у Далмацији. Благословио нас је онаквом земљом каквом је и Он ходио, маслинама, виноградима, смоквама, смиљем и разним другим даровима. Ми, када се окупљамо на данашњи празник, када долазимо у Цркву, окупљамо се управо да бисмо својим учествовањем у Светим Тајнама на неки начин Њему принели принос и помолили Му се за читаву творевину и све што нам је даровао.
Знамо из Јеванђеља да Свети Јован Крститељ каже: 'Припремите пут Господњи, поравните стазе Његове' (Мк 1,3). И ми бисмо требали, као они који се надају милости Божијој, да у својој души и својим срцима припремимо стазе да примимо самога Господа, не бисмо ли, како то каже Свети Атанасије Велики и ми постали 'богови по благодати'. По природи не можемо постати богови, али по благодати можемо ако се уподобимо Господу, а основни предуслов за то је да имамо љубави према читавој Божијој творевини“, поручио је Епископ далматински.

СВЕТА ЛИТУРГИЈА У ДРНИШУ

На дан када прослављамо успомену на Светог Василија Великог (14. 1. 2020.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је Свету Литургију у дрнишком Храму Успења Пресвете Богородице. Владика је присутним верницима честитао Божић и истакао колико је важно да се у ове празничне дане окупљамо у нашим светим црквама.
 „Данас смо прославили спомен на један догађај из живота Господа нашега Исуса Христа, а то је Обрезање Христово у храму у Јерусалиму. Исто тако, прославили смо једног великог угодника Божијег, Светог Василија Великог, чију смо Литургију данас служили. Свима је нама познато да је 'Господ тако заволео овај свет да је и Сина Свог Јединороднога дао да свако ко верује у Њега не погине, него да има живот вечни', а Он који је раван Оцу у свему, који је сам Бог, одлучио је да се понизи толико, да се оваплоти у Марије Дјеве и да преузме на себе људску природу и све људске одлике, осим греха. Ушавши у овај свет зарад нас и нашега Спасења Он је нас ослободио свакога греха и свега чему један човек може да робује на овоме свету 'који у злу лежи' и даровао нам је оно чему се сви надамо, а то је живот вечни и Царство Небеско. Управо ка томе ми треба да тежимо и да сваки дан свога живота размишљамо о Господу, да Он буде центар нашег живота и да се једни другима радујемо, јер само кроз ту радост и љубав коју имамо једни према другима, па чак и према непријатељима нашим, ће нас познати да смо истински и прави ученици Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа“, поручио је Епископ Никодим и поздравио присутни народ једним од најрадоснијих хришћанских поздрава – ХРИСТОС СЕ РОДИ!

САБОР ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У КНИНУ

Другог дана Божића, када празнујемо Сабор Пресвете Богородице, Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је Свету Архијерејску Литургију у Книну. Верници су се данас традиционално окупили уз свог Епископа у Храму Покрова Пресвете Богородице, а он им је на почетку свога обраћања честитао Божић и поздравио их једним од најрадоснијих хришћанских поздрава – ХРИСТОС СЕ РОДИ! „По обичају, сабирамо се на светој Литургији у Книну на овај дан када је наша света Црква одредила да се прославља Сабор Пресвете Богородице, да се окупљамо и молитвама обраћамо оној мајци која је у име људскога рода пристала да прими у своју утробу самога Господа Бога и Спаса нашег и да Он кроз њу уђе у овај свет. Она је у име нас рекла Господу 'ево слушкиње Твоје, нека буде по речи Твојој' и тако је Господ кроз њу дошао да нас спасе, а она је као права мајка читавог свог живота ишла тихо уз Њега. И након што се узнела на небо, она је неко ко је нама, православним хришћанима, једна од највећих утеха, она која пред престолом Свевишњега, пред лицем свога Сина увек заступа нас, грешне и мале. Она заступа са својим молитвама нас који смо 'мала браћа Христова', јер Господ је дошао у овај свет управо зарад нас малих, не ради великих и силовитих, већ је дошао смирено, као Бог који жели Спасење свима, који воли човека и овај свет“, рекао је Владика Никодим и пожелео да се на многа и блага лета окупљамо у овом светом храму и прослављамо овај празник, јер када смо на богослужењима ми се радујемо једни другима и сабирамо се благодаћу Духа Светога.

БОЖИЋ У БЕНКОВЦУ

БАДЊЕ ВЕЧЕ И БОЖИЋ У ЖАГРОВИЋУ

БОЖИЋ У КНИНУ

БОЖИЋ У ШИБЕНИКУ

БАДЊЕ ВЕЧЕ У ШИБЕНИКУ

Вечерњом службом у Саборном храму свечано је обележено Бадње вече у Шибенику. Мноштво верника из града и околине сабрало се уз свога Епископа и заједно кренуло у сусрет празнику Рођења Господа Бога и Спаса нашег, Исуса Христа.
Уз велику радост због данашњег окупљања Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим поручио је присутном народу да је сам Бог одлучио да постане човек, да уђе у овај свет и оваплоти се од Марије Деве зарад нас и нашега спасења.
„Пресвета Богородица, којој је посвећен овај наш лепи храм, пристала је да зарад читавог људског рода у своју утробу прими самога Бога. У то доба Марија и Јосип су бежали и када су стигли близу града Назарета ушли су у једну шталу где су чуване овце и ту се родио Онај који је одлучио да приведе нас Спасењу. Родио се на тако смирен начин да би нам показао да долази код малих, да долази да спасе читаву творевину за чију је круну поставио управо нас, људе. Да бисмо били достојни Спасења и ми треба да покажемо свој труд, треба да долазимо у Цркву, да постимо, исповедамо се и причешћујемо, а изнад свега да имамо љубави једни према другима и да кроз ту љубав покажемо 'да смо истински ученици Његови'. Позвао бих вас да сутра у исто овако великом броју дођете на Божићну Литургију, јер је тај литургијски чин нешто најспасоносније и највеће на шта нас Господ позива“, поручио је Епископ Никодим.
Поводом немилих догађаја у Црној Гори Владика је позвао све вернике да се моле Господу за превазилажење тих искушења у којима се налазе наш народ и наша Света Црква.
„Управо сада, у ово време гоњења ми треба да им помогнемо молећи се да они који би требали да буду нашега рода не буду они који отимају светиње које су места окупљања и радовања, места на којима нас сабира Дух Свети. Исто тако, желим да вас охрабрим да се осећате слободно да будете то што јесте, јер нас који смо хришћани ослобађа управо Христос. Он је дошао на овај свет и ходио међу људима по земљи која је веома слична овој нашој која је благословена виноградима, маслином и смоквама, а надасве људима који су радосни и весели без обзира на то у каквом се политичком окружењу и стању друштва налазе. У ово Божично време посебно смо позвани да чувамо мир и љубав, да се радујемо једни другима и молимо се Господу, те да кроз то наследимо Царство Небеско“, рекао је Епископ далматински.

БАДЊЕ ВЕЧЕ И БОЖИЋ У ЗАДРУ

БАДЊИ ДАН У МАНАСТИРУ КРКИ

 СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА
СВОЈОЈ ДУХОВНОЈ ДЕЦИ
О БОЖИЋУ 2019. ГОДИНЕ
И Р И Н Е Ј
ПО МИЛОСТИ БОЖЈОЈ

ПРАВОСЛАВНИ АРХИЕПИСКОП ПЕЋКИ, МИТРОПОЛИТ БЕОГРАДСКО-КАРЛОВАЧКИ И ПАТРИЈАРХ СРПСКИ, СА СВИМ АРХИЈЕРЕЈИМА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ – СВЕШТЕНСТВУ, МОНАШТВУ И СВИМ СИНОВИМА И КЋЕРИМА НАШЕ СВЕТЕ ЦРКВЕ: БЛАГОДАТ, МИЛОСТ И МИР ОД БОГА ОЦА, И ГОСПОДА НАШЕГА ИСУСА ХРИСТА, И ДУХА СВЕТОГА, УЗ РАДОСНИ БОЖИЋНИ ПОЗДРАВ:

МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!

И ове године Господње, славећи преславно Оваплоћење Сина Божјега, Господа нашега Исуса Христа, јединог Новог под Сунцем, сви хитамо ка храму Божјем, да се саберемо око Богомладенца, Пречисте Богоматере и Увекдјеве Марије и праведнога Јосифа.
То чинимо да би се наше душе загрејале речима светога Јеванђеља о истинитом догађају Очовечења и рођења Спаситеља нашега, Богочовека Исуса Христа, када су Њему, Богомладенцу клицала Небеса и Земља: Слава на висини Богу и на Земљи мир, међу људима благовољење!
О том јединственом и преславном Догађају у историји и у свима световима, наш свети црквени песник славослови:
„Прашни Адам најпре причесник благодатног надахнућа беше, па лукавством змијиним поданик пропасти поста, но знамо да се ради њега Реч саобрази људима.
Дјево, Ти пређе границе смртних бића родивши превечну Реч Која изволе да прође кроз Тебе, запечаћени Кивот, о несагориви Кивоте и Купино.
Ти, Бог мира, посла нам Ангела Великога Савета Твојега да нас мироше, и к светлости богопознања нас упућује.
Где се много разбуја грех, Ти пружи неописиву благодат, па сви постасмо наследници Вишње светлости.”
Својој духовној деци, нашем и данас многострадалном српском народу у Отаџбини и расејању, ми, његови духовни пастири, желимо да се благочестиве мисли и осећања и овога Божића обилно и трајно уселе у нас и да се сав наш живот збива у Богу са свима светима. Тако, дакле, да ходимо и пред лицем Светога Саве и свих српских светитеља и просветитеља наше свете аутокефалне Српске Цркве. Главно је бринути о томе како ћемо живети, eда бисмо и све наше свете претке ми имали на својој страни на Христовом праведном Суду. Еда би нас они признали за своје следбенике. Ето нам свете дужности нашег постојања!
Драга наша духовна чеда, учинимо све што до нас стоји да вишак наших сваковрсних добара буде на попуњавање мањка код оних наших ближњих који се нуждавају у помоћи свих врста, а највише у нашем братољубљу. Божанствени Максим Исповедник нас тако и поучава: „Настојмо да трезвеноумним промишљањем уједначимо неравномерност природе, и оним чиме обилујемо, допунимо недостатке једни других“. То је угодно Оваплоћеном Сину Божјем, Који се поистoветио са најмањима и најсиромашнијима. Зато, ко њима чини, Њему чини. Зар Богомладенац није дошао пре свега да нахрани сва уста и да утеши сва наша срца?
Ако се већ Христос ради нас оваплотио и постао Богомладенац, умро и васкрсао, зар сва наша делатност у свету, као одговор и уздарје Њему, не би требало да нас краси и чини угоднима Богу? Свима нам је за то потребно смирење и свест да смо ми сарадници Божји и украситељи Цркве.
Ако сав свет лежи у злу страсти и грехова, а стварно лежи, онда ниједан човек да не узима учешћа у њему, то јест у делима таме! На небески поредак ствари заветовали смо се ми хришћани, а не на поредак без Божјих небеса и упркос небесима. У складу са једном проницљивом речи, у вези са темом слободе, рецимо да смо ми слободни онолико колико смо слободни од греха и тек као такви слободни смо за богоопштење. Са тога стајалишта полазећи, и покајањем и смирењем се утврђујући, ми ћемо моћи да узрастамо и у Божјим врлинама. Моћи ћемо да Духом Светим попримимо црте Христовога Лика кроз творење богоугодних дела. Тако ћемо плодове врлина убирати са Господа Исуса Христа као са Дрвета Живота нашега, – постављенога усред Цркве као Раја Сладости, – па се Њиме хранити и у времену и у вечности.
Главна порука и овогодишњега Божића треба да гласи да православну веру треба чувати и сачувати по сваку цену. А наше православно црквено Откривење и Свето Предање нас уче да је богоугодно исповедати веру у Оваплоћенога Сина и Логоса Божјега, Христа Богочовека, и заједно са тим веру у Пресвету Тројицу! То даје видело нашем ходу по тами овога света, огрезлог у греху. Од те црквене вере зависи наше поимање и усвајање светлог Лика Господњег, савршене мере свих ствари – Исуса Христа, Спаса нашега. У Којем узрастамо и Чијем се славном Другом доласку надамо. Од целовитости црквене вере православне коначно зависи и опстанак целокупне творевине. Тако онда из те православне вере происходи и могућност нашег најпотпунијег богоопштења и богопричастија у средишту нашег постојања: у Светој Литургији. Кроз њу наша Православна Црква живи и најпотпуније сведочи о нашој заједници са Богомладенцем Христом.
Наша света дужност јесте да носимо крст историјских догађаја и искушења у свим помесним Црквама као заједничким. Али је света дужност и обавеза и свих помесних православних Цркава да једна другу поштује и уважава. Дакле, посленике у Винограду Господњем, ма колико они били заслужни, треба подсећати да се ништа не чини без слоге и јединства са свима осталима; ништа на силу, да се не би цепала Христова нерукотворена риза, односно да се не би скрнавио у нама Лик Богомладенца Христа. Свуда, дакле, да важи правило лечења себе и других на благ, истинит и светоотачки начин.
У нашем овогодишњем божићном обраћању, упућеном нашој верној светосавској деци, подсећамо да не смемо заборавити нашу Стару Србију (Косово и Метохију). Према тој светињи треба да се опходимо као према српској заветној мисли, речи и наслеђу – неодвојивим од нашег народног бића. Јер, управо су о томе својом крвљу сведочили хорови српских мученика и новомученика свих векова. Данас на Божић најсвечаније поменимо косовске, јасеновачке, доњоградинске, и мученике са свих осталих стратишта. Ми им се за помоћ молимо да и сами лично исповедимо своју црквену православну веру у Богомладенца Христа, до самога краја, не бојећи се да о њима сведочимо пред свима.
Животни проблеми човека наше данашњице, а, изгледа, и будућности, често нас обесхрабрују, па и изненађују. И наш српски човек данас као да је одлучио да чињењем чедоморства допринесе да се на Страшном Божјем Суду, човечанство појави подељено, тако да један део, по бројности убијене деце, преовлада над бројем другог дела деце која су се родила и добила прилику да живе. Како са том чињеницом изићи пред Богомладенца Христа, пред Његову Богоматер, Приснодјеву Марију, и пред све свете, најболније је од свих наших питања сада и овде!
Очигледно да постоји и спремност устројитеља новога света да нам из наших руку истргну наш освештани живот у сваком погледу, па и у погледу самих полова и хришћанскога брака, и да нас уведу тамо 
камо људска мисао и реч, дело и људска нога досад нису крочили. Ипак, и о томе постоји реч охрабрења Богомладенца Христа: „Каква је корист човеку ако сав свет задобије, а души својој науди?” Једна душа која се каје и спасава претежнија је од целога света.
Доводећи у органску везу празновање Божића и Богојављења, као што то са правом чине наши иконографи и фрескописци, рецимо и ми у закључној речи наше божићне Посланице ово:
Спаситељ наш Господ Исус Христос је закорачио у овај свет онако како је у древности закорачио у Јордан. Тада, док је Јован полагао своју руку на Њега, сав грех је побегао од Њега, попут воде реке Јордана. То исто се дешавало док су апостоли, епископи и свештеници кроз векове полагали своје дланове на главе свих нас људи које су они крштавали и на пут обожења изводили. Благодатни огањ – од кога трепере херувими – и ми смо примили у светој Тајни крштења, у тој бањи поновнога рођења у Христу водом и Духом. Тако смо ми постали лученосци вере у Сина Божјега и Богомладенца Христа, добивши по дару и могућност да са Њим и вечно царујемо.
Зато је веома важно како ћемо ми живети и целокупно наше потомство и на чему ће оно градити дом свога свеукупног хришћанског постојања. Да ли на води, песку, слами, или на Христу, Крајеугаоном Камену Цркве и Дома Бога и Оца нашега Који је на небесима? Јер, сва наша дела ће на крају бити испитана огњем благодати Божје!
Само благодатним огњем проверена дела, укључујући и све људе лично, показаће и дела и нас оправданима или осуђенима. Показаће све нас људе као праву или одметнуту децу Бога и Оца, браћу Јединородног Сина и Богомладенца, и сасуде Господа Духа Светога! Да ли ће и нас показати као верне поклонике Тројице Једносушне и Равномоћне, Сапоштоване и Сапрослављане?
Ми, сабрани око Богомладенца у Пећини Витлејемској, такође желимо да се нађемо у Очевом наручју!
Нека би зато и све наше домове загревала, и у Духу Светом веселила, небоземна химна Богомладенца: Слава на висини Богу и на Земљи мир, међу људима добра воља!

МИР БОЖЈИ, ХРИСТОС СЕ РОДИ!
 

Дано у Патријаршији српској у Београду, о Божићу 2019. године.
Ваши молитвеници пред Богомладенцем Христом:

АРХИЕПИСКОП ПЕЋКИ,
МИТРОПОЛИТ БЕОГРАДСКО-КАРЛОВАЧКИ
И ПАТРИЈАРХ СРПСКИ И Р И Н Е Ј
Митрополит црногорско-приморски АМФИЛОХИЈЕ
Митрополит загребачко-љубљански ПОРФИРИЈЕ
Митрополит дабробосански ХРИЗОСТОМ
Епископ шабачки ЛАВРЕНТИЈЕ
Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ
Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ
Епископ будимски ЛУКИЈАН
Епископ банатски НИКАНОР
Епископ новограчаничко-средњезападноамерички ЛОНГИН
Епископ канадски МИТРОФАН
Епископ бачки ИРИНЕЈ
Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕЈ
Епископ западноевропски ЛУКА
Епископ жички ЈУСТИН
Епископ врањски ПАХОМИЈЕ
Епископ шумадијски ЈОВАН
Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ
Епископ зворничко-тузлански ФОТИЈЕ
Епископ милешевски АТАНАСИЈЕ
Епископ будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕ
Епископ диселдорфски и немачки ГРИГОРИЈЕ
Епископ ваљевски МИЛУТИН
Епископ рашко-призренски ТЕОДОСИЈЕ
Епископ западноамерички МАКСИМ
Епископ горњокарловачки ГЕРАСИМ
Епископ источноамерички ИРИНЕЈ
Епископ крушевачки ДАВИД
Епископ славонски ЈОВАН
Епископ аустријско-швајцарски АНДРЕЈ
Епископ бихаћко-петровачки СЕРГИЈЕ
Епископ тимочки ИЛАРИОН
Епископ нишки АРСЕНИЈЕ
Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске СИЛУАН
Епископ буеносаирески и јужно-централноамерички КИРИЛО
Епископ далматински НИКОДИМ
Епископ осечко-пољски и барањски ХЕРУВИМ
Епископ захумско-херцеговачки ДИМИТРИЈЕ
Викарни Епископ моравички АНТОНИЈЕ
Викарни Епископ ремезијански СТЕФАН
Викарни Епископ мохачки ИСИХИЈЕ
Викарни Епископ диоклијски МЕТОДИЈЕ
ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА:
Архиепископ охридски и Митрополит скопски ЈОВАН
Епископ полошко-кумановски ЈОАКИМ
Епископ брегалнички МАРКО
Викарни Епископ стобијски ДАВИД

ЕПИСКОП НИКОДИМ: ПОДРЖИМО ЈЕДНИ ДРУГЕ МОЛИТВОМ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је у недељу Отаца (5. 1. 2020.) Свету Архијерејску Литургију у Имотском.  Том приликом, он се обратио верном народу имотскога краја пожелевши им све најбоље од Господа у ове дане кад смо у ишчекивању једног од најрадоснијих празника.
„Желим вам да Божић прославите у миру и радости и да се сви заједно надамо благослову Божијем. У ове дане увек се сећамо онога првога дела Господњег у овоме свету, а то је само рођење Господње и кроз то улазак спасења свима нама. Господ је, оставши Бог, узео природу људску и родио се од Марије Деве, у пећини, смирено, онако како приличи ономе који жели спасење другима. Он је унизио себе и постао човек да би кроз сва своја дела на овоме свету уздигао људе, тако да и ми, по речима Светога Атанасија Великог, можемо да постанемо богови по благодати. А ми треба да се уподобљавамо Господу, да му се молимо и долазимо у наше свете храмове. Кроз молитву ми треба да се сећамо својих отаца и праотаца, као што смо у данашњем Јеванђељу чули како се набрајају оци и праоци Господњи. Управо то је нама упутство, када се кроз читање Јеванђеља сећамо предака Господа нашега Исуса Христа по Његовој мајци, а тако исто и ми треба да се сећамо у молитви и наших предака који су дизали свете храмове, окупљали се у њима, радовали се једни другима и кроз то давали свој принос Господу“, рекао је Владика.
Он је истакао да му је посебно драго што смо се данас у Имотском сабрали у овако великом броју и што заједно ишчекујемо празник Рођења Господа нашег Исуса Христа.
„Данас смо овде, у близини манастира у Црногорцима који је посвећен Светом Василију Острошком, и осећам потребу да вас замолим да у својим молитвама помињете нашу браћу у Црној Гори, да им Господ помогне да сачувају наше светиње од свакога зла које их је снашло у ове предбожићне дане, када би сви требали да се радујемо и када би све требало током поста да тихује и да у миру дочекамо велики предстојећи празник Рођења Господа и Бога и Спаса Нашега Исуса Христа. Нажалост, зло се дешава и ми смо сведоци тога у овом времену, али дигао се народ у Црној Гори, нису се дигли на побуну силом, него молитвом и кроз то су показали да су верни ученици Христови, да се брину и моле за своје светиње, за своје Спасење и Спасење свих нас. Видите да је и у данашње доба Црква прогоњена, иако би та држава требала да буде држава православних, али и поред тога жели да Цркву подјарми себи и све себи присвоји. Зато једни друге морамо увек да подржимо молитвом, а посебно нашу браћу прогоњену у Црној Гори и да се молимо Господу, Пресветој Богородици и Светоме Василију Острошком да уразуми те људе који желе зло Цркви и да дође мир какав треба и да буде у ове Божићне дане“, поручио је Епископ Никодим.

РАСПОРЕД БОГОСЛУЖЕЊА ЗА БОЖИЋ
У ЕПАРХИЈИ ДАЛМАТИНСКОЈ

 

 

 

АПЕЛ ЗА ОБНОВУ КРОВА
МАНАСТИРА КРКЕ

 

 

::..::


Преображење 2015
Манастир Крка

 

::..::

ЦРКВЕ И МАНАСТИРИ
ЕПАРХИЈЕ ДАЛМАТИНСКЕ

::..::

КАЛЕНДАР

ЧАСОПИСИ
ЕПАРХИЈЕ ДАЛМАТИНСКЕ

 

::..::

Description: F:\MOVIE\web\Images\e-knjige\eknjige_small.jpg


Е-књиге
Епархије далматинске

 

 



ЈАСЕНОВАЦ
НАЈСТРАШНИЈИ ЛОГОР СМРТИ

::..::

Description: F:\MOVIE\web\Images\Ikone\Andrej-rubljov_small.jpg

ЕПАРХИЈСКА РАДИОНИЦА

::..::


 
Description: F:\MOVIE\web\Images\Linkovi\spc.gif

Description: F:\MOVIE\web\Images\Linkovi\link150.gif

Description: F:\MOVIE\web\Images\Linkovi\hilandar.jpg

Description: F:\MOVIE\web\Images\Linkovi\odbor.gif

Description: F:\MOVIE\web\Images\Linkovi\verujem.jpg

Description: Projekat Rastko

Description: Svetosavlje.org

Description: F:\MOVIE\web\Images\Linkovi\BANER_pravoslavljec.gif

Description: F:\MOVIE\web\Images\Linkovi\zhh.jpg

Description: F:\MOVIE\web\Images\Linkovi\podvorje.gif

Description: F:\MOVIE\web\Images\Linkovi\logo-mk.jpg

 


Description: F:\MOVIE\web\Images\Animation\wallpapers.gif
WALLPAPERS

 

 
 
 
 
 
 
 


АРХИВА ВИЈЕСТИ 2011. ГОДИНЕ


АРХИВА ВИЈЕСТИ 2010. ГОДИНЕ


АРХИВА ВИЈЕСТИ 2009. ГОДИНЕ


АРХИВА ВИЈЕСТИ 2008. ГОДИНЕ


АРХИВА ВИЈЕСТИ 2007. ГОДИНЕ


АРХИВА ВИЈЕСТИ 2006. ГОДИНЕ


АРХИВА ВИЈЕСТИ 2005. ГОДИНЕ


АРХИВА ВИЈЕСТИ 2004. ГОДИНЕ

   
 

* КОНТАКТ -:_:- KONTAKT *
:  :  :
Copyright © 2004 SPC - Dalmatinska Eparhija.

Designed by SeRGio