Krka časopis br. 1

ЧАСОПИС ЕПАРХИЈЕ ДАЛМАТИНСКЕ "КРКА" бр. 1

САДРЖАЈ:

Бесједа епископа Далматинског Г. Фотија на Преображење у манастиру Крки 2003. г.; Учење светог Григорија Паламе о човеку; Василије Велики; Никола Тесла и Кистање; Ферман из Стамбола штити манастир; Обновљена богословија; Вратимо ли се - опстаћемо!; Опструкција на локалном нивоу; Свечаност за Преображење; Опет центар духовног народног живота; Ниједно зло довијека; Обнова храма у Мокром пољу; Прослава свете Петке у Бјелини; Храмовна слава Покрова Пресвете Богородице у Книну; Храм Успења Пресвете Богородице у Дицму; Храм Успења Пресвете Богородице у Ублама; Храм св. апостола Петра и Павла у Броћанцу; Храм св. Илије на Зелеову; Обнова храма у Чистој Малој; Вијести из православног свијета; Икона Паола Венецијана у Сплиту; Воља за опстанак; Служење његовог преосвештенства; Адресар.

ИЗДВАЈАМО ИЗ САДРЖАЈА:

БЕСЈЕДА ЕПИСКОПА ДАЛМАТИНСКОГ Г. ФОТИЈА НА ПРЕОБРАЖЕЊЕ У МАНАСТИРУ КРКИ 2003.Г

Ваше Преосвештенство,
уважени господине Маштруко, изасланиче председника Р.Хрватске, часни оци, господо амбасадори,драга браћо и сестре!
Сабрали смо се данас овдје, благодаћу Божијом, под сводове светиње манастира Крке, да обиљежимо велики Господњи празник Преображења.
Господ Исус Христос се шест дана пред Свој свечани улазак у Јерусалим преобразио пред тројицом апостола на Гори Таворској, да им покаже славу Свог божанства и славу Царства Небескога. На том величанственом и чудесном догађају, на Тавору појављују се велики старозавјетни пророци Мојсије и Илија, који су са Господом разговарали о Његовом предстојећем уласку, и Његовом страдању у Јерусалиму - тој највећој драми људске историје; а тројица ученика — свети апостоли, будући још увијек недовољно усавршени у вјери попадали су на земљу, немогући у том тренутку видјети толику Славу Божију, и преизобиље нетварне божанске Свјетлости, која се тог тренутка из преображеног тела Христовог излила на свако биће и на сву творевину Божију.
По Свом божанском Свезнању, Господ Исус Христос је знао да ће се Његови ученици разбјежати, када Он као чојвек буде доживио предстојеће највеће понижење и страдање на Голготи, али управо овом пројавом Своје божанске свјетлости и Своје божанске славе на Тавору, жели да их укрепи и оснажи за њихову каснију мисију проповједи Јеванђеља Христовог по читавој васељени.
Од празника Преображења пројављена је и потврђена коначна и једном за свагда побједа нетварне божанске Свјетлости над сваком тамом и тамама овог свијета. Тавор је пројава побједе Царства Небеског над сваким земаљским царством, над историјом и над смрћу и та победа ће коначно бити крунисана васкрсењем Богочовјека Исуса Христа из мртвих.
Трагајући за том божанском Свјетлоћшу и монаси манстира Крке су се повлачили у пећине и спиље овог дивног кањона Крке, желећи да подвигом вјере открију у себи и у свом срцу ову нетварану божанску Свјетлост, која преображава човјека; и од смртног пролазног човјека чини га преображеном личноћшу и грађанином Царства Небеског, већ сада у историји.
Управо је због њих, монаха боготражитеља, Преображење установљено као празник овог манастира. Кроз историју то је постао и свенародни празник на који су многобројни вјерници долазили да се по мери своје вјере и љубави према овој светињи и сами преображавају том божанском Свјетлошћу, која је од Горе Тавора присутна у Литургији Цркве, преко које је вјековима испуњавала, а и данас испуњава ову светињу манастира Крке.
Многи оци су говорили да је циљ човјековог живота успети се на Гору Таворску и преобразити своје биће божанском свјетлошћу Христовом, а та Гора, браћо и сестре, је кроз Свете Тајне Цркве постала унутра у нама, јер је по ријечима Светог Јеванђеља Царство Небеско унутра у нама. Наш подвиг је, а и призив сваком човјеку, да га вјером откријемо у дубини свога срца и свога бића, те учинимо да та Божанска Свјетлост Царства Небеског просија из нас, чинећи нас преображеним људима и онима који су свјетлост свијету.
На овај празник су кроз дугогодишњу историју долазили вјерници и ходочасници овој светињи да пројаве своју вјеру у Бога; да узнесу своје молитве за муке и распећа свог свакодневног живота; да се сусретну са Богом и са ближњим; да кроз покајање и напуштање закона таме овог свијета приступе Божанској Свјетлости и испуне своје биће вјечним животом Царства Небеског.
Браћо и сестре, без обзира колика и каква искушења у овом животу наилазила на нас људе, па и на читаве народе, не требамо остајати на њима. Света Црква нас позива, да непрестано ум свој уздижемо ка Небесима, созерцавајући тако преображеног Господа на Гори Таворској, који нам из Своје превелике љубави дарује нестворену Божанску Светлост Царства Небеског. У поређењу са њом ова наша физичка свјетлост није ни блиједа сјенка те Славе, међутим и земаљску свјетлост нам Бог дарује ради овога живота.
Ми се као Црква молимо да недавна трагедија, која је задесила ове просторе, буде превазиђена, да се, како су још говорили старозавјетни пророци - раскује оружје и да се од мачева направе плугови - да се народ Божији врати у своје куће, бринући се о својој земљи и о спасењу своје душе.
Понекад нам се као људима учини да због великих трагедија и катастрофа у овом свијету доминира царство таме, међутим Тавор упарво свједочи другачије - да је свјетлост изнад таме, да је добро изнад зла, и да је вјечно Царство Божије -Царство љубави и Божанске Свјетлости изнад свих историјских царстава и да Свјетлост Његову не може помрачити ништа. То је велика утјеха за нас смртне, обичне људе, јер бисмо ми и више од апостола пали на земљу пред овом Божанском Свјетлошћу, али без обзира на то желимо да будемо на Гори Преображења.
Дозволите да вас још једном све поздравим у своје име и у име братства овог манастира и да пожелим да се сви данас духовно обогатимо у овој светињи манастира Крке, која треба да буде, и јесте, мјесто мира и духовне утјехе.

Живјели! Бог вас благословио!
Манастир Крка Преображење 2003.

Обнова манастира Драговића
НИЈЕДНО ЗЛО ДОВИЈЕКА

У недавној ратној трагедији на простору Далмације, манастир Драговић је поново доживео велико страдање, остао је без монаштва, опустошен, са срушеним и уништеним манастирским конацима. Али, Богу хвала, као што ниједно зло не бива до вијека, тако, надамо се, пролази и трагедија манастира Драговића и ево у наше време почиње његова обнова.
По вољи Божијој и молитвама Пресвете Богородице и благослову Његовог преосвештенства епископа Далматинског г. г. Фотија почиње обнова и трећег православног древног манастира у Далмацији - Драговића подигнутог 1395. године на ријеци Цетини у Далмацији.
Од оснивања, манастир Драговић је три пута премјештан са својих темеља, а последњу највећу трагедију је доживио када је потпуно потопљен стварањем акумулационог језера за брану Перучу. Због тога је манастир са свога другог историјског мјеста измјештен више, у брдо, изнад тога акумулационог језера, где је 1958. године подигнута данашња црква манастира Драговића.
Пошто наша Црква и наш вјерујући народ у Далмацији живи још увијек у тешким условима, ми свакако нисмо у могућности да сами учинимо ово велико богоугодно дело, али се, на првом месту, уздамо у помоћ Божију и заступништво Пресвете Богородице и свете Петке, којима су посвећени храм и капела манастира Драговића, и свакако у помоћ благочестивога православнога народа, не само из Републике Хрватске, већ широм свијета, како бисмо ово велико дело извели.

Своје прилоге за обнову манастира Драговића можете послати на жиро-рачун:
Привредна банка Загреб , Имотски
девизни рачун: 70310-валута-1400000-948672,
кунски рачун: 2340009-1110105079.
Црквена општина Имотски са назнаком за манастир Драговић.

Српска православна богословија у манастиру Крка
ОБНОВЉЕНА БОГОСЛОВИЈА

Одлуком Светог архијерејског сабора у мају 2001. г. Српска православна богословија "Света Три Јерарха" поново почиње радом у манастиру Крка. Те године је Богословија имала само један разред и 12 ученика. Данас је Богословија много узнапредовала. У три разреда има 40 редовних и 10 ванредних ученика, којима Христову науку предају 9 предавача, на челу са епископом Далматинским Г.Г. Фотијем, који уједно врши дужност ректора богословије.
Богословија "Света Три Јерарха" у манастиру Крки је најстарија српска богословија. Њу је основао 1615. митрополит дабробосански кир Теодор, чије је сједиште било у то вријеме у манастиру Рмњу. Богата историја манастира Крке је уједно и историја Богословије. Како је живио српски народ у Далмацији, тако је и школа имала своје свијетле и тешке тренутке. Неколико пута школа је мијењала мјесто, али је увијек била везана за манастир Крку, јер је манастир био и остао центар духовности православне Далмације.
У аналима богословије је свијетлим словима исписано име блаженопочившег епископа Стефана Боце у чије вријеме (1964.) Богословија, у тешким тренутцима за Српску Цркву, почиње поново да ради. Ту су и имена многих професора који су се трудили да у срца младих богослова усаде љубав хришћанску, љубав према Богу и љубав према ближњем. Та наука и та љубав изњедриле су много епископа, свештеника и монаха Српске цркве.
Богословија је увијек дијелила судбину са народом, па тако и олујне '95-е када је премјештена најприје у Дивчибаре, а потом у Србиње, одакле се, чим су се стекли услови, враћа у своју колијевку, манастир Крку.
Богата просвјетна традиција овог древног манастира тако је продужена.