Крка часопис бр. 6

ЧАСОПИС ЕПАРХИЈЕ ДАЛМАТИНСКЕ "КРКА" бр. 17

САДРЖАЈ:

О празнику рођења Христовог – Божићу; Беседа о миру; Прародитељски грех по Св. апостолу Павлу; Ради здравља тела и душе - православни увод у биоетику; Христос је љубав наша; О Сими Матавуљу; ИНТЕРВЈУ: Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије Слободној Далмацији; Потонуо у забораву земљака; Вијести из Епархије; Приложници.

ИЗДВАЈАМО ИЗ САДРЖАЈА:

О ПРАЗНИКУ РОЂЕЊА ХРИСТОВОГ – БОЖИЋУ

Божић је најрадоснији, свенародни и породични празник, јер тада је у Витлејему јудејском рођен Богочовек Исус Христос – Спаситељ света. Његовим рођењем започела је и хришћанска ера.

Божић за православне Србе, Русе и припаднике Јерусалимске патријаршије почиње тачно у поноћ између 6. и 7. јануара, оглашавањем црквених звона, појањем божићних песама и првим богослужењем. Јер, то је празник рађања новог живота, празник деце и детињства, као и родитеља, што објашњава смисао верских обреда и прелепих народних обичаја чији је основни циљ узношење молитви Богу да сачува и увећа породицу и иметак домаћина. Од Божића, па до Богојављења (19. јануара) људи се поздрављају речима "Христос се роди" и отпоздрављају "Ваистину се роди".

            Рождество Христово није се, међутим, празновало у прва три века наше ере. Прва прослава о којој постоји запис била је у Риму 354. године када је, како наводе теолози, Божић одвојен из до тада заједничког празновања Богојављења. Мада је Светом Јеванђељу записано готово све о рођењу Господа Исуса Христа, током векова у науци су се јављали они који су то оспоравали. Али, било је и "звездочатаца" који су, проучавајући кретање небеских тела, доказали да се у време Исусовог рођења заиста нешто чудесно десило на небу, да су се планете поређале у једну линију и да је Звезда Витлејемска која је, по предању, најавила Исусово рођење, заиста светлела.

ПРЕДАЊЕ О РОЂЕЊУ СИНА БОЖЈЕГ

            Кад се испуни девет месеци од безгрешног зачећа и вести коју је архангел Гаврило јавио Дјеви Марији у Назарету, говорећи: "Радуј се, благодатнаја, зачећеш и родићеш сина", по земљи јудејској настало је велико комешање становништва, јер је било наређено да се попише сав народ у Римској империји, тако што ће свако да оде у родно место и тамо се упише у књиге царске.

            Зато и дрводеља Јосиф крену са бременитом Маријом у Витлејем. Тамо се слегло мноштво народа, они нису могли да нађу коначиште, те се упутише у пећину, где су пастири склањали стада. Ту се, у ноћи између суботе и недеље 25. децембра (по јулијанском календару, који је установљен 46. године пре Христа), породила Богородица, "без бола, као што је и зачела без греха".

Повила је сина у ланене пелене, поклонила му се као Богу и положила га у јасле на слами. Богомладенцу се затим поклонио Јосиф, а затим и пастири које су о божанском рождеству обавестили анђели, певајући: "Слава на висини Богу и на Земљи мир, међу људима добра воља".

ПОРЕКЛО ИСУСОВОГ ИМЕНА

Име Исус, по тумачењу теолога, изводи се из јеврејске речи Јошуа, која значи спаситељ, а Христос (јеврејски месија) значи помазани (помазаник) и означава лице Богом одређено за посебно послање.

ХРИСТОС ЈЕ ГОВОРИО АРАМЕЈСКИ

Премда су Христос и готово сви његови ученици говорили арамејски, а не грчки, и мада су предања о Исусу најпре преношена на арамејском језику, постепено су све више бивала позната у текстовима на грчком. Отуда је било неизбежно што су и семитска и грчка култура и обичаји, који се и онако тешко разлучују, утицали на схватање и даље преношење Исусове проповеди у апостолском добу.

ВИТЛЕЈЕМ – МЕСТО СПАСИТЕЉЕВОГ РОЂЕЊА

За хришћане најзначајније међу светилиштима у околини Јерусалима је оно у Витлејему, месту рођења Исуса Христа. Витлејем је град окружен брдима, на чијем се великом градском тргу налази светилиште - Базилика рођења Господа Исуса Христа, која је изграђена изнад Пећине Исусовог рођења. Подигли су је цар Константин и царица Јелена у четвртом веку. Из средишњег олтарског дела те базилике степеницама, с леве и десне стране, кроз узан засвођен отвор испред којег су упаљена многа скупоцена кандила, улази се у крипту - Пећину рођења Господа Исуса Христа.

Пећина је дугачка 12, а широка три метра, површине 36 квм. У њој сада, с чеоне стране, у полукружној ниши испред малог олтара, а испод скупоцених драперија, непрекидно гори двадесетак златних и позлаћених кандила. Само место Христовог рођења је обележено белом мермерном плочом у чијој је средини велика сребрна звезда, на којој је на латинском исписано: "Овде је Дјева Марија родила Исуса Христа".

Неколико корака даље, низ три степеника, силази се у део пећине познатији као Јасле Исусове. То је омањи простор у којем је издубљено камено корито, сада споља обложено мермером, а у коме су се налазиле дрвене јасле у које је Пресвета Богородица положила своје новорођенче. Ту је Исус после подоја уснио свој први сан. Ту су се Христу Богомладенцу поклонили пастири, а потом и мудраци са истока: Мелихор који га је даривао златом (као цара), Гаспар - тамјаном (као Бога) и Валтазар - измирном или смирном (као човека и месију). Свод и улаз у овај простор држе антички стубови у горњем делу прекривени драперијама.

ТРОПАР ПРАЗНИКА

Тропар је краћа црквена песма која се у Цркви пева у част неком светитељу или празнику.

Рођење Твоје, Христе Боже наш, обасјло је свет светлошћу богопознања, јер тада је оне што звезде обожаваху, звезда научила да се клањају Теби, Сунцу Правде, и да познају Тебе, Исток с висине; Господе слава Ти!