Krka časopis br. 20

1. Beseda na Pedesetnicu; 2. Mitropolit Pergamski Jovan Zizjulas; GDE JE EVHARISTIJA, TU JE I SABORNA CRKVA; 3. JEROMONASI JUSTIN POPOVIĆ I IRINEJ ĐORĐEVIĆ JEDAN VAŽAN PREDLOG; 4. mr Dragan Karan SVETI SIMEON NOVI BOGOSLOV; «Adam i Novi Adam» - prikaz; 5. O PILIPENDI SIME MATAVULjA; 6. Rade Ležaić U RAVNIM KOTARIMA; 7. TRIJADE Jovan Majendorf; 8. Eparhijske vesti

IZDVAJAMO IZ SADRŽAJA

Mitropolit Pergamski Jovan Zizjulas

GDE JE EVHARISTIJA, TU JE I SABORNA CRKVA

Ukoliko u istočnoj Crkvi postoji neko ko je poslednjih godina bez ikakvih predrasuda govorio o osetljivom pitanju prvenstva koje još uvek deli rimokatolike i pravoslavne, onda je to Jovan Zizjulas, Mitropolit pergamski i član Sinoda Vaseljenske patrijaršije. On je predvodio konstantinopoljsku delegaciju, koja je krajem juna, prilikom proslave praznika sv. apostola Petra i Pavla, posetila Rim kako bi ukazala poštovanje novom Episkopu Rima. Po mišljenju svih najautoritativnijih živih pravoslavnih bogoslova, mitropolit Jovan će biti jedan od predsedavajućih pravoslavnih predstavnika Međunarodne komisije za dijalog između rimokatoličke i pravoslavne Crkve, koja će se, nakon višegodišnjih problema, sastati sledeće jeseni, kako bi razgovarala o pitanju prvenstva. Dakle, nije teško pretpostaviti da će mitropolit Jovan na predstojećoj raspravi dati suštinske odrednice, istorijsku analizu i ramišljanja, sazrela nakon dugog niza godina.

Vaše Preosveštenstvo, nesumnjivo je da pitanje prvenstva čini samu suštinu rimokatoličkih i pravoslavnih odnosa. Pravoslavno bogoslovlje u pogledu ove teme nema jedinstven stav. Molim Vas da nam objasnite neke osnovne kriterijume po kojima se oni razlikuju.

mitropolit Jovan: Postoji jedan broj pravoslavnih bogoslova – pre su bili brojniji – koji prvenstvo u potpunosti pripisuju organizaciji Crkve i tvrde da ono što papa podrazumeva pod svojim prvenstvom, nema dogmatski sadržaj, te se stoga može i relativizovati. Za njih je pitanje prvenstva kanonsko pitanje, koje ne podrazumeva i veru. Oni ne vide nikakvu vezu između prvenstva i same prirode Crkve, te je ono za njih pitanje dobrobitija, a ne suštine Crkve.

mitropolit Jovan: Ostali pravoslavni bogoslovi smatraju da pitanje prvenstva u Crkvi pripada Njenoj suštini, a ne oblasti kanonskog poretka. Oni shvataju da se ne možemo odreći prvenstva, a da pri tome ne izgubimo nešto što čini samu suštinu naše vere. To nam jasno pokazuje da se pitanje prvenstva ne tiče samo prava rimskog episkopa, već i same pravoslavne Crkve.

Možete li da nam navedete neke od argumenata, svojstvene onima koji pripadaju prvoj grupi?

mitropolit Jovan: Jedan od vodećih pravoslavnih bogoslova, profesor Jovan Karmiris je napisao: ,,Zbog političkog značaja Rima i apostolstva ove Crkve, kao i zbog mučeničkog stradanja apostola Petra i Pavla i njenih dela ljubavi, služenja i same misije Crkve, rimski Episkop je od Sabora, Otaca i blagočestivih careva – dakle, po ljudskom, a ne božanskom poretku – primio osnovno prvenstvo časti i poretka, kao prvog među jednakima u odnosu na prvojerarhe ostalih crkava.'' Sledujući ovom stanovištu, stvarne strukture prvenstva, uključujući i prvenstvo Rimske Stolice, predstavljaju rezultat čisto ljudskih i promenljivih faktora. To znači da Crkva može da postoji bez primata, iako ne može da postoji bez episkopa ili sabora, od kojih je ovaj poslednji stvarnost jure divino i čini deo same suštine Crkve.

Pravoslavni bogoslovi veoma često koriste formulu prvenstvo časti i poretka. Šta to zapravo znači?

mitropolit Jovan: Kada neko govori o prvenstvu časti on zapravo namerava da odbaci pravo prvenstva nad ostalim episkopima. Međutim, pokazalo se da je ova formula prilično dvosmislena. Izgleda da, u stvari, čak ni u pravoslavnoj Crkvi ne postoji jednostavan pojam časti...

mitropolit Jovan: U pravoslavnoj Crkvi, na primer, dok je patrijarh odsutan ili dok je njegov tron upražnjen, ne mogu da se biraju novi episkopi ili da se poduzimaju bilo kakve ,,kanonske radnje''. Možete li onda da objasnite prvenstvo patrijarha u smislu jednostavnog pojma časti?

mitropolit Jovan: Taj izraz se koristi da bi se istaklo kako su svi episkopi, počevši od pape i patrijarha do poslednjeg episkopa, jednaki sa stanovišta sveštenstva (hieratikos).

mitropolit Jovan: Ali sa jednom suštinskom razlikom. Naime, rimokatolici bi pomenutu jednakost primenili samo na nivo svetotajinske blagodati, koja automatski ne obuhvata i pitanje jurisdikcije, dok pravoslavni ne bi pravili takvu razliku.

mitropolit Jovan: Ova stanovišta kao da previđaju izvesne činjenice prisutne u pravoslavnom Predanju i veri – jednostavnu i očiglednu činjenicu da sabornost ne može da postoji bez prvenstva. U pravoslavnom Predanju nikada nije postojao, niti može da postoji sinod ili sabor bez protosa (prvog) ili primusa (poglavara). Ako, dakle, sabornost postoji jure divino, takođe, po tom istom pravu, mora da postoji i prvenstvo.

mitropolit Jovan: Alivisatos, na primer, tvrdi da nije neophodno da postoji stalni protos; prvenstvo se može smenjivati. Smatram da je ovo njegovo mišljenje neodrživo, jer se prvenstvo u Crkvi nikada nije projavljivalo na taj način. Suprotno tome, ono se uvek vezivalo za posebnu službu i za posebnu ličnost. Štaviše, ako logički primenimo ovaj princip u okviru svake autokefalne Crkve, to bi značilo ukidanje čina patrijaraha i mitropolita kao stalnih ličnih službi...

Ostali pravoslavni bogoslovi se u svojim bogoslovskim primedbama na pitanje prvenstva pozivaju na demokratiju...

mitropolit Jovan: Karmiris se, na primer, poziva na demokratiju kao karakteristiku pravoslavne Crkve. Ali, on, suprotstavljajući se papinom prvenstvu, ekpslicitno poistovećuje stav pravoslavnih sa zapadnim koncilijarizmom: u Crkvi ne može da postoji nikakvo prvenstvo, jer je najveći autoritet i istinski primus u Crkvi – Sabor.

Kako bi našli izlaz iz sadašnjeg ćorsokaka, rekli ste da su se nove mogućnosti otvorile u vreme pre i posle Drugog vatikanskog koncila. Zašto?

mitropolit Jovan: Pitanje koje je već jedan duži period dominiralo raspravama pre Sabora, kada su vodeće ličnosti Kongar, Raner, Rajcinger, de Lubak i drugi prokrčili put bogoslovlju Drugog koncila, odnosilo se na to da li se punoća Crkve, njene katoličnosti podudara sa njenim ustrojstvom.

mitropolit Jovan: Uglavnom su se okrenuli tzv. ,,evharistijskoj eklisiologiji'' ruskog bogoslova Nikolaja Afanasjeva, koji je uobličio činjenicu ,,gdegod je Evharistija, tamo je i Crkva''. To znači da se svaka pomesna crkva u kojoj se služi Evharistija, posmatra kao puna i saborna Crkva. Rimokatolički bogoslovi su bili pod uticajem ovog pristupa, te je, kao rezultat toga, bogoslovlje pomesne crkve ušlo u dokumente ovog sabora.

mitropolit Jovan: Tu raspravu su poveli pravoslavni bogoslovi i to uglavnom oni rukskog porekla, koji su najpre živeli u Parizu, a potom se preselili u Ameriku. Četvorica od njih – Afanasjev, Majendorf, Šmeman i Kolumzin – napisali su jedan tekst pod naslovom Prvenstvo ap. Petra u pravoslavnoj Crkvi (izd. na engl. 1973. g.) Oni ovo delo počinju pitanjem: ukoliko je svaka pomesna crkva katoličanska Crkva, zbog čega onda treba da se govori o opštem prvenstvu ili čak o ,,vaseljenskoj Crkvi''?

mitropolit Jovan: Ne. Afanasjev, na primer, tvrdi da vaseljenska eklisiologija nije bila poznata u periodu rane Crkve sve do pojave sv. Kiprijana. Prema njegovom mišljenju, pojedini pravoslavni bogoslovi govore da je vaseljenska Crkva samo privremena pojava, koja se projavljuje kada se episkopi i poglavari pomesnih crkava sastanu na saborima. Da ne postoje sabori, ni vaseljenska Crkva ne bi postojala. U tom slučaju bi postojalo samo sabranje vernih i svetotajinska zajednica, koja ne bi uticala na samo ustrojstvo Crkve.

mitropolit Jovan: Šmeman je, na primer, drugačijeg mišljenja. On smatra da je Crkvi svojstveno vaseljensko prvenstvo, koje je jure divino karaktera. ,,Prvenstvo'', on piše, ,,predstavlja neophodni izraz jedinstva vere i života pomesnih crkava.''

mitropolit Jovan: Za njega je prvenstvo neizbežna potreba samog postojanja Crkve u svetu. ,,Nikada nije bilo vreme'', on piše, ,,a da Crkva nije poznavala izvestan poredak, najpre među apostolima, a zatim među episkopima, te da je u tom poretku jedan apostol – ap. Petar, a kasnije jedan episkop, koji je predvodio određenu crkvu, zauzimao prvo mesto.'' On se usudio da tvrdi da je ,,funkcija tog jednog episkopa da radi na vaseljenskom jedinstvu, isto kao što je funkcija poglavara jedne regije da radi na jedinstvu te regije.''

mitropolit Jovan: Pravoslavni su odbacili vaseljensko prvenstvo u Crkvi koliko iz ne-bogoslovskih, toliko i iz bogoslovskih razloga. Nakon velike šizme, pravoslavni su pitanje papskog prvenstva tumačili kao svojevrsni eklisiološki imperijalizam. U savremeno doba, pravoslavni bogoslovi se suprotstavljaju prvenstvu uopšte, kao neprimerenim demokratskim idejama savremenog društva, čime ostavljaju prostora da ne-bogoslovski argumenti odlučuju o ovoj bogoslovskoj temi. Ali sada, sa stanovišta pravoslavne eklisiologije, treba da se zapitamo da li je to mišljenje ispravno.

mitropolit Jovan: Pre svega treba da se osvrnemo na naše Predanje. Kao što sam već rekao, u pravoslavnoj Crkvi nikada nisu postojali sabori bez protosa, a to jasno pokazuje da ukoliko je sabornost dogmatska neophodnost, onda i prvenstvo mora biti takvo. Upravo nam to kazuje i 34. kanon sv. apostola...

mitropolit Jovan: Ovaj kanon iz IV veka može biti zlatno pravilo bogoslovlja o prvenstvu. On zahteva da za instituciju sinoda protos bude conditio sine qua non, a da sinod sa druge strane predstavlja neophodan preduslov za projavu prvenstva.

Činjenica da svi sinodi imaju pravo prvenstva znači da i vaseljenski sabori treba da budu prvi. To automatski obuhvata i vaseljensko prvenstvo. Na osnovu toga, pravoslavno bogoslovlje bi bilo spremno da prihvati prvenstvo na svim nivoima crkvene jerarhije, uključujući i onaj vaseljenski. Problem o kome treba da se raspravlja u okviru bogoslovskog dijaloga između rimokatolika i pravoslavnih jeste o kakvom prvenstvu mi ovde govorimo.

Kakva vrsta prvenstva treba da se odbaci da bi se dve strane usaglasile po ovom pitanju?

mitropolit Jovan: Pravoslavni ne mogu da prihvate eklisiološku piramidu, gde nosilac vaseljenskog prvenstva, umesto da služi, sebi pokorava pomesne crkve. Vaseljensko prvenstvo može da funkcioniše samo u odnosu prema onima koji čine sinod, a nikada u izolaciji, tj. van stvarnosti zajednice.

Zbog čega je toliko važno da sva prvenstva (uključujući i vaseljensko) budu uključena u prvenstvo Poglavara pomesne crkve?

mitropolit Jovan: Prvenstvo nije neki pravni pojam, koji podrazumeva pokoravanje drugih, već je to oblik služenja. To takođe podrazumeva da ova služba dopire do vascele zajednice kroz zajednicu pomesnih crkava i to preko episkopa koji čine sabor ili sinod. Iz toga razloga prvi treba da bude poglavar pomesne crkve, tj. episkop. Kao poglavar pomesne crkve, a ne individua, doprineće jedinstvu Crkve kao zajednice punih crkava, a ne kao ,,kolaž'' nepotpunih delova vaseljenske Crkve. Prvenstvo shvaćeno na taj način neće narušavati celovitost nijedne lokalne crkve.

Zbog čega ne razmotrite ulogu egzegetskih argumenata koji se odnose na ovu raspravu o prvenstvu?

mitropolit Jovan: Biblijska egzegeza i istorija nisu baš sigurno tlo za vaspostavljanje bliskih odnosa. Iako Petrovu vodeću ulogu među Dvanaestoricom sve više i više otkriva i pravoslavna Crkva, posebnu važnost koju mu pripisuju rimokatolici, oni snažno osporavaju. To je dobro uočio kardinal Iv Kongar. On je napisao: ,,Na Istoku autoritet Rimske Stolice nikada nije bio apsolutni vladar. ... Telo Hristovo nema drugu Glavu do Samoga Hrista. ... Vizantijski bogoslovi veoma retko pripisuju prvenstvo Rimske Stolice apostolu Petru, iako istaknuti pisci poput Maksima Ispovednika ili Teodora Studita ponekad nešto govore o ovoj temi.''

mitropolit Jovan: Ako budemo čekali da se biblisti dogovore o odnosu uloge Petra u Novom Zavjetu i prvnstva Rimske Stolice, onda ćemo morati da odložimo ujedinjenje Crkve za drugi milenijum, ako ne i zauvek...

Kako komentarišete predlog povratka na model odnosa definisanih u prvom milenijumu?

mitropolit Jovan: Taj put mi se ne čini realnim, uglavnom zbog toga što rimokatolička Crkva ne bi bila spremna da odvoji drugi milenijum od istorije kako bi se ujedinila sa pravoslavnim.

Pa, po Vašem mišljenju koji je realni zajednički temelj za dogovore o ovim pitanjima?

mitropolit Jovan: Što se tiče budućeg razvoja dijaloga o ovoj temi, od suštinskog je značaja da pravoslavni prihvate da je prvenstvo deo suštine Crkve, a ne pitanje Njene organizacije. Oni isto tako treba da prihvate da je neophodno da postoji prvenstvo na vaseljenskom nivou. U ovom trenutku je to zaista teško, ali će postati mnogo lakše ako budemo dublje razmišljali o samoj prirodi Crkve. Crkva ne može biti pomesna, a da nije vaseljenska, niti može biti vaseljenska, ako nije pomesna.

mitropolit Jovan: Rimokatolici treba ozbiljno da prihvate pojam potpune sabornosti pomesne crkve promovisane na Drugom vatikanskom Koncilu, te da je primene na njenu eklisiologiju. To znači da svaki oblik prvenstva na vaseljenskom nivou treba da se projavljuje na pomesnoj crkvi i ne sme da se meša u pomesnu crkve bez njene saglasnosti. Svaka pomesna crkva treba da ima mogućnost da, u odnosu na prvenstvo, potvrdi vlastitu katoličnost. Iz toga razloga opet ponavljam da je zlatno pravilo za ispravno funkcionisanje prvenstva 34 kanon sv. apostola.

Kako je moguće da se istinsko zbližavanje dogodi na osnovu nove bogoslovske pretpostavke?

mitropolit Jovan: Prihvatanje rimskog prvenstva bi zavisilo od toga da li prihvatamo da se Crkva sastoji od punih pomesnih crkava sjedinjenih u jednu Crkvu, koje pri tome ne gube svoju eklisiološku punoću. Ali, to nije bogoslovska ,,inovacija''. Otac Kongar je verovao da se papsko prvenstvo, uprkos apsolutističkim tendencijama koje su povremeno preovladavale, projavljivalo u eklisiologiji zajednice i na Zapadu sve do XVI veka, kada je papstvo uspelo da nametne apsolutno prvenstvo celom Zapadu. Ako je to zaista tako, onda povratak takvoj eklisiologiji zajednice možda i nije tako nerealna pretpostavka.

I poslednje pitanje. Poznavali ste kardinala Rajcingera, sada papu Venedikta XVI. Šta mislite, kakav može biti doprinos i pristup novog pape ovim temama?

mitropolit Jovan: Imao sam tu čast i privilegiju da početkom 80-ih upoznam tadašnjeg kardinala Rajcingera, i to u vreme dok smo bili članovi Međunarodne komisije za zvanični Bogoslovski dijalog između rimokatoličke i pravoslavne Crkve. On je izvrstan bogoslov i stručnjak iz oblasti eklisiologije, kako zapadne, tako i istočne. Sigurno je da u svojoj novoj ulozi pape može bude od odlučujućeg značaja za približavanje rimokatoličkog i pravoslavnog razumevanja prvenstva. On je u prošlosti dao nekoliko veoma važnih predloga za rešavanje ovog problema. Može se pokazati da je on po promisli postao papa u ovom odlučujućem trtenutku rasprava o ovoj temi.

ČASOPIS EPARHIJE DALMATINSKE "KRKA" br. 28

SADRŽAJ:

IZDVAJAMO IZ SADRŽAJA

Mitropolit Pergamski Jovan Zizjulas

GDE JE EVHARISTIJA, TU JE I SABORNA CRKVA