ČASOPIS EPARHIJE DALMATINSKE "KRKA" br. 29

 

SADRŽAJ:

Bogoslovlje Svetog Siluana Atonskog; O pagubnim novotarijama tzv. revnitelja starog načina služenja; Dr Nikodim Milaš episkop dalmatinsko-istarski; Istorijat i razvoj guslarske tradicije ; Pohvalno slovo Svetom Vasiliju Velikom; Mikrokosmos i posrednik; Vijesti iz Eparhije; Priložnici.

IZDVAJAMO IZ SADRŽAJA

POHVALNO SLOVO SVETOM VASILIJU VELIKOM

- odlomak -

Na čudesan način Bog je ustanovio red i poredak praznika koje proslavljamo svake godine. Na primer, danas smo već proslavili jedan praznik o kojem ćemo kasnije reći koju reč. Naš poredak duhovnih praznika kojem nas veliki Pavle poučava, se sastoji u znanju o nebeskoj stvarnosti (1.Kor. 12, 28; Ef. 4, 11). On kaže da su na početku apostoli poštovali poredak koji su ustanovili proroci zajedno sa pastirima i učiteljima. Red godišnjih proslava se poklapa sa ovim apostolskim poretkom. Međutim, prvi (poredak) se ne poklapa sa ostalima, jer bogojavljenje Jedinorodnog Sina Božijeg, kroz Njegovo rođenje od Djeve, nije u svetu vaspostavljeno samo kao sveti praznik, već kao Svetinja nad svetinjama i Praznik nad praznicima. Zato hajde da nabrojimo one koji slede ovaj poredak, koji nam predade sabor apostola i proroka. Zaista, ljudi poput Stefana, Petra, Jakova, Jovana i Pavla poseduju apostolski i proročki duh, a odmah posle njih dolazi sveštenik i učitelj (Vasilije) koji pripada horu onih koje danas proslavljamo. Šta je, onda, ovaj praznik? Da li da govorim o imenu ili o blagodati dovoljnoj da otkrije čoveka? Znate da postoji učitelj i pastir među apostolima i razumete značenje ovakvih titula. Govorim o Vasiliju, sasudu izabranom (Dap. 9, 15), poznatom po svom časnom životu i propovedanju. Od rođenja je ugađao Bogu, dostojanstveno se od svoje mladosti vladao i bio je, poput Mojsija, naučen mudrosti (Dap. 7, 20-22), hranio se slovom osveštanim od junosti svoje do zrelog doba, da bi potom i dalje nastavljao da uzrasta i ploda donosi. Sve nas je poučavao božanskoj i svetovnoj mudrosti. Kao hrabri, iskusni čovek naoružan protiv neprijatelja, porazio ih je u obema veštinama. Bio je pobednik u svakoj od njih, protiveći se onima koji se istini odupiraše i nametaše dela jeretička umesto Svetog Pisma, odnosno mešaše jelinsko učenje sa svojim sopstvenim. Pobeda nad ovim neprijateljima nije izazvala njihov slom, već vaskrsenje; oni koji su istinom pobeđeni postaše pobednici, protiv laži krunisani.

Radujemo se ovom današnjem slavoslovlju koje se uznosi istinskom tumaču Duha i dobrom vojniku Hristovom (2.Tim. 2, 3). On koji uživa drugo mesto sa apostolima, glasno propoveda spasenje, a njegove snažne besede otvoreno za Hristovo Ime revnuju. Da je Vasilije živeo u isto vreme kada i sveti apostol Pavle, uživao bi isto poštovanje kao Sila i Timotej. Štaviše, sledeće zapažanje nije daleko od istine koju mi razumevamo: blagoslov svetih je u vremenu prisutan. Kada je u pitanju vrlina ili zlo, vreme ne priznaje razliku između prošlosti i budućnosti; niti je ono isto ili različito, jer se dobro u izboru sastoji, a ne u vremenu. Ali, potražimo ono što je predmet vere i razuma. Kada pravednik upoređuje čuda postavljena pred njega, on jedan dar u oba pronalazi, koji je istoga duha (Rim. 12, 6). Ako poštujemo svetog apostola Pavla koji je u prošlosti živeo i Vasilija koji je živeo mnogo generacija posle njega, možemo reći da promisao Božiji u našu korist svedoči, te da, po vrlini, nijedan od njih nije manje vredan. Isto tako, na primer, imamo Mojsija i mnogo ranije Avraama; Samuila posle Mojsija, a onda Iliju; zatim Jovana (Mt. 11, 11), Pavla i konačno Vasilija. Kao i u ranijim vremenima, ne postoji nikakvo drugo mesto kada su u pitanju svetitelji, koji Bogu slavu uznesoše, pa je bolje da ne govorimo o vrlini i privilegovanom mestu u vremenu. Ove reči svedoče da promisao Božiji svedoči u našu korist. Po prorokovim rečima, Bog je znao sve stvari pre nego što su one nastale i uzeo je u razmatranje đavolju poročnost koja se ukorenila u rodu ljudskom. Bog je u svakom vremenu nudio lek za čovekovu bolest, kako ona ne bi ostala neisceljena i kako taj lek kojim On želi da održi rod ljudski ne bi nedostajao. Na primer, kada je haldejska filosofija preovladala, oni koji su određivali uzrok bića pomoću kretanja zvezda, nisu u obzir uzeli stvaralačku silu Bića koje ih prevazilazi. Tada je Avraam istražio ono što leži iza vidljive stvarnosti. Verom je sozercavao Boga istinitog, usmerio je svoju pažnju, napuštajući lažnu domovinu (1.Mojs. 12, 1) i posmatrao odnos čula i vidljive tvorevine. Verujem da bi u obzir trebalo da uzmemo duh i znanje Misiraca, gatanje koje pametno obmanjuje duše; Mojsije je sigurno bio upoznat sa njim i njegova uzvišena mudrost je bila u stanju da razori misirsku lažnu mudrost. Svakako da je Mojsije znao za njihovu prepredenost o kojoj svedoči Sveto Pismo, zato što je njegova moć nadmašivala njihovo izdajničko gatanje, te je on egipatsku konjicu uništio božanskim znacima sviše. To ti je poznato i kroz druge primere - putem simbola štapa (2.Mojs. 7, 9-12,15,17,19). Tokom vremena Izrailj je osto bez vođe i načinio je veliku grešku ujedinjujući se sa lokalnim plemenima. Dok je još Samuilo bio živ, on je ostao poslušan i odbio je bilo kakvu rabotu sa inoplemenicima. U tako zamršenoj situaciji, narod je birao cara i Samuilo je okupio plemena sa namerom da izabere jedno.

 

Prevod s engleskog: Sestrinstvo Trojeručice, Šibenik

 

 

 

 

 

* КОНТАКТ -:_:- KONTAKT *
:  :  :
Copyright 2004, 2005 SPC - Dalmatinska Eparhija.

Designed by SeRGio