ČASOPIS EPARHIJE DALMATINSKE "KRKA" br. 33

SADRŽAJ:

IZDVAJAMO IZ SADRŽAJA

PRIKAZI KRSTA U STAROM ZAVETU

 "Kazivanja proroka predskazuju sveto Drvo, kojim je Adam oslobođen od drevnog prokletstva smrti. I danas, na Vozdiženje Časnog Krsta, celokupna tvorevina podiže svoj glas, tražeći od Boga obilje milosti. Gospodaru, ti koji si bezgranično samilostan, budi naše iskupljenje i spasi duše naše!" (Tropar glas 6. Časnome Krstu)

Svake godine 14. septembra, samo dve kratke nedelje nakon početka nove liturgijske godine, vernici se okupljaju u hramovima radi jedinstvenog praznika obavijenog tajnom i paradoksom. Godišnji liturgijski ciklus bogosluženja je opet na svom početku, i u ovom period Krst, najstrašnije od svih oruđa, slavi se u centru crkve. Episkop, uzimajući ukrašeni krst iznad svoje glave (ili ako je to veliki krst, iznad svojih ramena), nastavlja da ide do centra hrama gde, kao da kroz njega on predstavlja njegov blagoslov, ljudi svečano poju "Gospodi pomiluj" ne manje od pet stotina puta.

     Ipak ovo nije tužni događaj. Ovaj praznični dan ima sasvim drugačiji ton od onog kada je Krst bio tako istaknut u sredini naroda: Veliki i Sveti Petak. Tada, uprkos semenu neugasive radosti koje je već zasijano u nama, duh koji je ispunio naše duše bio je prvenstveno duh tuge i gubitka. Ali danas, dok taj isti Krst stoji među nama u sredini, vlada duh nepobedive nade i slavne pobede. "Slava životvornom Krstu! Slava nepobedivom spomeniku pobožnosti, vratima Raja, pomoći vernima, bedemu postavljenom oko Crkve! Kroz tebe je truležnost sasvim uništena, moć smrti je uništena, i mi smo uzdignuti sa zemlje do neba: nepobedivo oružje, protivniče đavola, slavo mučenika, pravi ukrase svetaca, luko spasenja daruješ svetu veliku milost!" Možda vesela melodija glasa 1. nikad ne zvuči tako pobednički i radosno kao kad objavljuje tropar ovog naročitog praznika: "Spasi Gospode narod Svoj i blagoslovi nasleđe Svoje, daruj pobedu svim Pravoslavnim Hrišćanima nad njihovim protivnicima, i sačuvaj Krstom Tvojim narod Tvoj."

   Na ovaj veliki dan, dragoceni Krst Hristov ne samo da se obožava, već se i uznosi. Podiže se do mesta najveće počasti, obožava uvek iznova kao "stoličica" kojom Hristos vlada univerzumom. Na ovaj dan, možda čak i više nego drugih dana, pun paradoks Krsta se glasno objavljuje: ovaj instrument najstrašnije smrti je postao znamenje pobede i večnog života. Svirepo oružje za mučenje je Bog uzeo u svoje ruke i pretvorio ga u mač kojim se pobeđuju svi neprijatelji. Mač je podignut, i đavo je pao. Bez Krsta — ništa.

   Kako se Praznik približava, neko se priseća, takođe, punog opisa događaja tog dana: ovom prilikom u sredini septembra, Crkva proslavlja sećanje ne samo na vozdiženje Krsta (i kao večne stvarnosti i u sećanje na određeni, istorijski događaj kada je Pravi Krst vraćen ljudima); ona proslavlja "univerzalno" uzdizanje Krsta. Univerzalno. "Katoličansko". Ovo su reči koje čine da prepoznamo istinitu kosmičku prirodu ovog svetog vozdiženja: svuda, u svim stvarima, Hristov Krst se objavljuje. Kao što su Svetitelji i sveti ljudi videli Krst kroz prirodu, urezanog u svim stvarima, tako nam i psalmopojac govori  da čak i polja kliču i drveće u šumi peva od radosti njihovog osvećenja Spasiteljevom žrtvom. Svuda i u svim stvarima se instrument Hristove pobede sveti, objavljuje i veliča.

    "Univerzalno" se, doduše, odnosi na više od prostora. Kao što himnografija tog dana čini veoma jasnim, "univerzalno" se podjednako odnosi i na "vreme". Krst koji je stajao na Golgoti uvek baca svoju senku u budućnost – u samu večnost. I u tajni bezvremenog Boga, Krst takođe zalazi u prošlost, i doseže do samog početka istorije i stvaranja. Iako je određeno vreme donelo čovečanstvu najjasnije otkrovenje Krsta kroz realnost Hristovog raspeća, događaja čiji su svedoci bili Njegovi učenici i svet, ipak nikad nije postojalo vreme u kome svet nije veličao ovo božansko i dragoceno Drvo. Od početka ljudske ekonomije, Bog je otkrio čoveku slavu stvari koje će doći. Takvo otkrovenje odzvanja u spisima Starog Zaveta, koje, kad se čita kroz crkvenu svest zbog koje je i dat, nudi bezbroj blesaka, pogleda na silu Krsta. Tekstovi u kojima naši sopstveni pomračeni umovi mogu naći zapise nevelikog značaja, ili možda samo istorijski značaj, crkva objavljuje kroz njene Oce kao otkrovenje veliki broj prikaza i nagoveštaja dragocenog i životvornog Drveta.

   Jer početak "predskazanja o svetom Drvetu" nema potrebe tražiti dalje od svedočenja onih stvari koje su se odigrale "na početku", zapisanih na uvodnim stranicama Postanja. Nije od malog značaja to što je jedan od elemenata u Raju koji je imao moć da odvede u smrt bilo Drvo (1. knjg. Mojs. 2, 16-17 ); ipak, nije samo po sebi Drvo Poznanja bilo zlo – Sv. Justin Mučenik je siguran da je drvo simvol Hrista – već da govoreći neistinu o drvetu đavo je mogao izvesti svoju prevaru. "Onaj koji je pomoću drveta obmanuo našeg praoca Adama, je Krstom sam zaveden". Himne prazničnog dana ne ostavljaju mesta sumnji da je zli upotrebio drvo da porazi čoveka i to je bilo mistično predskazanje Hristove upotrebe Drveta u budućnosti da pobedi samog đavola. Činjenica da je čovek postao smrtan pojevši plod drveta je, kažu Oci, jasan nagoveštaj da jednog dana može "naći obnovu u drvenom Krstu".

  Sveto Avramovo umalo izvršeno žrtvovanje voljenog sina, Isaka (1.knjg. Mojs. 22, 1-19), ponovo nagoveštava buduće žrtvovanje Jedinorodnog Sina Božijeg na Golgoti. Ali ovde nije predskazano samo Stradanje: sam Krst je posebno predskazan – jer kao što je Isak odveden na vrh brda da tamo bude žrtvovan, on je nosio drvo svog mučenja na svojim leđima (1.knjg. Mojs. 22, 6). Slika Isusa koji se uspinje do Golgote sa Svojim Krstom na Simonovim ramenima (Mark 15, 21; Luka 23, 26) je izvanredno predskazana. I otkrivamo da i u životu patrijarha Jakova, u vreme pre njegove smrti, njegovi  postupci, takođe, nagoveštavaju krst; jer u davanju očinskog blagoslova Josifovim sinovima, položaj njegovog tela sa rukama položenim na njihove glave, je položaj čovak raspetog na krstu (1.knjg. Mojs. 48, 14). Za Izraelca, božanski blagoslov dolazi Božijoj deci od Krsta.

   Sveti tekstovi nam takođe obezbeđuju likove određenijeg karaktera. Drveni štapovi koji su se koristili da vode Izabrani Narod, su primeri koji pokazuju stvarnost uzvišene moći Krsta. "Izrael, predvidevši budućnost, klanjao se vrhu Josifovog štapa, otkrivajući kako će u vremenima koja dolaze naslavniji Krst biti čuvar kraljevske moći". To je bio drveni štap koji je označavao kraljevsko sveštenstvo Arona (4. knjg. Mojs. 17, 1-8), i drveni štap koga je Bogovidac Mojsije upotrebio da razdvoji more (2. knjg. Mojs. 14, 15-29). Ovaj celokupni deo Izlaska iz Egipta je sam po sebi zračeća ikona duhovnog života: jer sveti ljudi, pre nego što su se spasli od svojih gonilaca, morali su da prođu kroz vode Crvenog Mora – vode koje tajno predočavaju vodu kojom se krštavaju ljudi. Ali pre nego što voda može postati put u život, bila je potrebna sila drveta da ih prizove u sveti poredak. Ima li igde značajnijeg prikaza sile Hristovog Krsta?

   Pismo takođe predskazuje veličinu sile Krsta: ne samo da će on imati moć, već da će imati kosmičku moć – moć koja se proteže izvan granica "prirodnih zakona" univerzuma. Kada je Jona, zarobljen u trbuhu kita, ispružio svoje ruke u molitvi i tako napravio oblik krsta, samo morsko čudovište se povinovalo božanskoj zapovesti i bezbedno ga izbacilo na suvu zemlju.  I Isus Navin je zaustavio sunce i mesec podižući svoje ruke unakrsno i izvikujući ime Gospodnje. Kako divno pristaje da je ovaj prvi Isus vodio Izabran Narod u  pobedu kroz oblik krsta, jasno nagoveštavajući večno oslobođenje koje nam je darovao Isus tim istim oblikom.

   Pismo otkriva, takođe, da će spasenje čovečanstvo zadobiti samo kroz Krst i samim Krstom. Kad je Mojsije zapovedio Isusu sinu Navinovom da se bori protiv Amalika, stari prorok je stajao na vrhu brda; i kad god je Mojsije držao svoje ruke (ispružene u obliku krsta), Izrael je pobeđivao. Ali kad god bi spustio ruke, Amalik bi pobeđivao (2. knjg. Mojs. 17, 10-11). Kao što je ovaj prvi Isus vodio Božiji narod u pobedu samo pod senkom krsta, tako je Krst večnog Isusa sila Božija za one koji se spasavaju (1. Kor 1,18). Kao što Justin piše, "Ljudi nisu bili jači zato što se Mojsije molio, već zato što je, dok je onaj koji je nosio ime Isus bio u prvom borbenom redu, sam Mojsije napravio znak krsta." Da će žrtvovanje Sina na Krstu biti vrata spasenja je čak mistično predskazano u uputstvima koje je Bog dao Mojsiju kako treba da izgradi i uredi sveti Hram; jer pre nego što neko može dobiti dozvolu da priđe Zavetnom Kovčegu, pravo mesto obitavanja Izrailjevog Jedinog Svetog, mora da prođe pored table žrtvovanja (2. knjg. Mojs. 25, 1-30). Ne treba da budemo iznenađeni saznavši da ova tabla treba da se napravi, ne od kamena što je uobičajeno za žrtvene oltare, već od drveta.

  Mogli bi smo da završimo ovde. Ovakvi primeri su dovoljni da pokažu da se univerzalnost uznošenja Krsta proteže sasvim do početaka ljudske istorije; da je božansko oruđe spasenja tajanstveno predskazivano u životima i delima najranijih članova ljudske porodice. Ali sa svim što je rečeno, mi smo tek stigli do najpronicivljijih nagoveštaja svetosti Hristovog Krsta. Pismo predskazuje silu Krsta, kraljevstvo Krsta, uticaj Krsta; ali ono podjednako predskazuje i njegovu slatkoću i životodavni karakter. U himnografiji praznika, mi uvek iznova čujemo o naročitom sukobu iz Starog Zaveta: Izraelci, u sred njihovog lutanja, nalaze da ih je njihovo nestrpljenje odvelo – kao i naše nestrpljene nas – u smrtonosno carstvo greha. Smrtonosni otrov zmija je za njih bio živi simbol smrti u koju vode svi gresi; i naravno da su njime svi propali. Ipak je spasenje došlo, ono je došlo od Boga i na krstu. "Mojsije je postavio na drvenu motku lek protiv smrtonosnog i otrovnog ujeda zmija; jer je unakrsno na drvetu – kao simbol Krsta – postavio zmiju koja gmiže oko zemlje, i stoga trijumfuje nad nesrećom." Izrael je našao život u znaku Krsta. Smrtonosni otrov zmije (treba li da pomenemo koju zlu silu zmija predstavlja?) nije mogao nadvladati silu koja je došla kroz drvo. Krst je možda sprava za mučenje, ali od početka su postojali nagoveštaji njegovog životvornog karaktera.

    I to što vodi u život vodi i, takođe, ka milosti Božijoj. Kada Izabrani Narod nije mogao piti vodu jer je bila gorka, Gospod ih nije ostavio da pate. Još jednom se Mojsije, od koga smo tako mnogo naučili o Spasitelju, okrenuo k božanskom vođstvu. "I Mojsije zavapi ka Gospodu, a Gospod mu pokaza drvo, te ga metnu u vodu, i voda posta slatka" (2. knjg. Mojs. 15, 25).

   Krst u svojoj sili. Krst u svojoj slavi. Krst u svom kraljevstvu. Krst u svojoj slatkoći. Krst u svojoj veličini. Krst u svojoj uzvišenosti. Sve su ovo čudesna predskazanja ispisana na stranicama Starog Zaveta za koje svi često misle da je "zastarelo" ili "staromodno". Ali kad Crkva peva svoje himne, ona peva o ovim pričama; i kada veliča dragoceni i životvorni Krst, ona okreće svoje oči ka ovoj slici. To je srcem uronjeno u ovu zaista kosmičku i večnu univerzalnost Krsta kojeg ona uznosi: "Krst je čuvar cele zemlje! Krst je lepota Crkve! Krst je snaga careva! Krst je vernih potpora! Krst je slava angela i udarac demonima! ... Mi se klanjamo Tvom Krstu, Gospodaru, i slavimo Tvoje sveto Vaskrsenje!".

s engleskog prevela:

Dušica Lazarević

* КОНТАКТ -:_:- KONTAKT *
:  :  :
Copyright © 2004, 2005 SPC - Dalmatinska Eparhija.
Designed by SeRGio