Krka časopis br. 5

ČASOPIS EPARHIJE DALMATINSKE "KRKA" br. 5

SADRŽAJ:

Besjeda o venčanju i krštenju; O svetoj tajni sveštenstva; Učenje Svetog Simeona Novog Bogoslova; Vjeronauka - potreba i značaj; Ima li Pilipende; Manastir Dragović; Monašenje u manastiru Dragoviću; Praznik Preobraženja u manastiru Krki; Razgovor sa Draganom Tarlaćem; Obnova i povratak; Obnova crkve u Biteliću; Obnovljen hram Svetog Oca Nikolaja u Čistoj Maloj; Česma presvete Bogorodice u Šibeniku; Episkop u Plavnu; Rukoploženje; Maturanti na ekskurziji; Obnovljen hram u Banja Luci; Poklonjenje Svetom Vasiliju Ostroškom; Vijesti iz eparhije; Spisak priložnika iz Kanade

IZDVAJAMO IZ SADRŽAJA:

Učenje svetog Simeona Novog Bogoslova
otac Serafim Rouz

Jedan od najpoštovanijih svetih Otaca danas među pravoslavnim hrišćanima, posebno u Ruskoj Crkvi jeste sveti Simeon Novi Bogoslov – jedan od samo tri velika Oca kojeg je Crkva nazvala bogoslovom, ili par edžcellence besednicima o Bogu. Sveti jevanđelista Jovan je neprevaziđeni bogolsov apostolskih vremena; sveti Grigorije (+ 390.) je najpoštovaniji bogoslov zlatnog doba svetootačke literature; a sveti Simeon (+ 1022.) je veliki bogoslov kasnijeg doba tj. drugog hrišćanskog milenijuma.
Iako mi živimo skoro hiljadu godina posle svetog Simeona, njegov hrišćanski svet se ne razlikuje tako mnogo od našeg, kako to zbog razlika u epohama može delovati. Do njegovog doba hrišćanstvo je već bilo dobro utemeljeno, spolja gledano jedva da se nešto i promenilo od onog što je bilo u ranijim vekovima. Ali baš zbog toga je i olako prihvatano, a sveti Simeon se obraća i našem dobu kada ističe potrebu da se vratimo izvornom hrišćanskom iskustvu, a ne da se samo oslanjamo na spoljašnje forme crkvenog života, koje same po sebi nisu spasonosne, već potrebuju svesno učešće vernika. Nažalost, ovo njegovo duhovno nastrojenje se u današnje vreme veoma često zloubotrebljava u odbrani lažnog misticizma i lažnih darova Duha Svetog, koje je u najboljem slučaju duševne (emotivne) pre nego duhovne prirode i samo bi izazvalo Simeonov pravedni gnev. Kao što nas savremeniji Oci upozoravaju, bolje je da ekstatičke mistične spise svetog Simeona (njegove Himne), mi, hrišćani poslednjih vremena ne diramo, jer smo previše ogrezli u sopstvenim strastima i nečistoti ovih iskvarenih i izopačenih epoha.
Međutim, postoje dela koja su dostupna i prikladna za nas poslednje hrišćane – a posebno ona koja nas podižu iz učmalosti i nadahnjuju da budemo revnosno svesni osnovnih učenja o našoj Veri. Među tim delima su i besede sv. Simeona o Adamu, prvostvorenom svetu i budućem veku.
Današnji hrišćani često nemaju jasnu predstavu o budućem dobu blaženstva, koje osmišljava i naš hrišćanski život na zemlji. Razne hilijastičke jeresi i učenja, koje propovedaju nekakav raj na zemlji, veoma su prisutne u naše vreme, i vrše veliki uticaj, često puta ne namerno, na hrišćane koji nisu u potpunosti svesni svoje Vere i njenog smisla. U ovom slučaju krivac je neznanje, ili bolje rečeno, nepoznavanje osnovnih istina o postanju čoveka i kosmosa tj. o stvaranju, o prvostvorenom svetu, Adamu i njegovom padu. Agnostičke i ateističke filosofije (tako česte danas) svojim predstavama o postanju mnogo su učinile da smute čak i dobronamerne pravoslavne hrišćane.
Prema tome, preko je potreban izvorni, pravoslavno patristički pogled o čovekovom početku i njegovom kraju, kako bi se konačno videlo šta se krije iza ličnih stavova i pretpostavki o ovoj temi. U tom smislu, besede svetog Simeona su jedan od osnovnih izvora, koje sadrže autentično pravoslavno učenje o postanju.
Sveti Simeon, pak, govori o ovoj temi sa takvom smelošću i uverenošću da čovek zastane i zapita se: Kako on sve to zna? Mi smo se navikli da prihvatamo samo znanje utemeljeno na spekulacijama i pretpostavkama, a posebno o tako iskustveno dalekim temama kao što je stvaranje sveta i budući vek. Današnji naučnici temelje svoje teorije o postanku čoveka i kosmosa na jednoličnim projekcijama svojih trenutnih, delimičnih otkrića i nesavršenog znanja. A današnji teolozi (od kojih je dobar deo pravoslavan), često čine slična spekulativna nagađanja utemeljena na površnom iščitavanju knjige Postanja, ponekog svetog Oca ili na osnovu loše prikupljenih naučnih podataka. Ali sve je ovo u domenu nesavršene ljudske mudrosti - mešavine znanja i neznanja. Kako nam, onda sveti Simeon daje učenje koje je izvorno hrišćansko, a ne puko teoretisanje i nagađanje?
Sveti Simeon govori iz prespektive božanskog otkrivanja. Kao prvo, njegovi temelji su uvek predanjski (tj. u Svetom Pismu), i udivljeni smo kada vidimo koji smisao i kakva dubina se krije u tim navodima, koje on koristi, a koje mi nikada ne bismo tako razumeli. Kao drugo, to je zato što on govori iz ličnog iskustva.
Sveti Grigorije Sinait (+ 1346.) je još jedan svetitelj, koji je živeo nešto kasnije, a dostigao je visine duhovnog života, pa je sa znanjem (tj. smelošću) govorio o tome što mi jedva da možemo pojmiti. Tako on u jednom delu svojih spisa navodi osam osnovnih viđenja u stanju savršene molitve. Ta viđenja su o: Bogu, anđelskim silama, postanju svega stvorenog, o očovečenju Slova (Logosa), opštem Vaskrsenju, Drugom dolasku Hristovom, večnim mukama, i večnom Carstvu Nebeskom. Predmeti ovih viđenja su kako sveti Grigorije uči jasni i čuvani u umu onih koji su blagodaću Božijom dostigli potpunu čistotu uma. (Poglavlja o zapovestima i dogmama; 130 glava u ruskom izdanju Dobrotoljublja). Iako ne mogu mnogo preneti nama koji nemamo to lično iskustvo, on i ostali svetitelji, koji su dostigli ovo stanje mogli su slobodno govoriti o tajnama naše Vere, doživevši ih u božanskim ozarenjima. Čak je i sveti Pavle, nakon što je bio vaznesen do trećeg neba, morao prvenstveno da naglasi kako je neizrecivo to što je tamo čuo (2. Kor. 12, 4), i kako je običnom ljudskom iskustvu nedostižno ono što čeka hrišćane u budućem veku (1. Kor 2,9).
Među tim, da tako kažemo, osnovnim viđenjima, kojih se udostoje samo najveći svetitelji, nisu samo muke (tj. Pakao), i blaženstva (tj. Raj) budućeg doba, već i viđenje ustrojstva svega vidljivog (ovde se sasvim sigurno radi o mističkom (tajanstvenom) otkrivanju, a ne naučnom odmeravnju tog ustrojstva!). Još jedan svetitelj, uzvišenog duhovnog života, sveti Isak Sirin (7. vek), u jednom odlomku svojih beseda opisuje to svoje iskustvo. Navodeći kako je duša obuzeta mišlju o netljenosti budućeg veka, sveti Isak piše: A od ovoga, čovek već biva u umu zanesen onim što je prethodilo stvaranju sveta, kada nije bilo stvorenja, ni nebesa, ni zemlje, ni anđela, ničeg od onog što je posle stvoreno, i kako je Bog samo svojom dobrom voljom u jednom trenutku sve priveo iz nebića u biće, i sve je savršeno bilo pred Njim. (21. beseda u ruskom izdanju; 85. beseda u grčkom izdanju).
Prema tome, sasvim je jasno gde možemo naći pravo, predanjsko tumačenje onog što je bilo i onog što će biti. Najpouzdaniji tumači Postanja i Otkrovenja su oni sveti Oci, koji su u stanju istupljenja (tj. božanskog otkrivanja) kao Mojsije i sveti Jovan jevanđelista sami videli taj početak i kraj. Sveti Isak Sirin u drugoj besedi opisuje kako to znanje utemeljeno na veri i viđenju prevazilazi uobičajeno znanje i razumevanje. Znanje ostaje u granicama prirode, ali vera prevazilazi prirodu... Pet hiljada godina (tj. od vremena stvaranja pa do rođenja Hristovog, koje se nešto razlikuje u hronologijama grčkog i jevrejskog Starog zaveta) znanje i sposobnost ljudskog rasuđivanja je upravljalo svetom, i čovek ni na koji način nije mogao podići glavu sa zemlje i spoznati svog Tvorca, dok nije zasijala naša Vera i izbavila nas iz tame ozvozemaljskog bitisanja i sujetnog umovanja. Čak i danas kada smo pronašli mirno more i neiscrpno blago, ipak se vraćamo siromašnim izvorima. Bez obzira koliko znanje može biti bogato, savršeno znanje ne postoji, a bogatstvo vere ne može se smestiti ni na nebu ni na zemlji.(25. Beseda ruskog izdanja; 62. beseda grčkog izdanja).
Sveti Simeon je jedan od onih velikih otaca Crkve koji je prozreo u ta blaga vere. On govori o tajnama vere sa takvom sigurnošću, baš zato što je bio udostojen da ih pozna. Njegove bogonadahnute besede o Adamu i budućem dobu su veoma značajne za pravoslavne hrišćane zato što bogoslovski utemeljuju hrišćanski život tj. život u podvigu. Prvobitno (prirodno) stanje čoveka kojeg je Adam bio lišen zbog svog pada, govori nam o našoj najdubljoj, najtajnastvenijoj prirodi, i kako stanje u kojem se sada nalazimo treba prevazilaziti; da je buduće blaženstvo smisao hrišćanskog podviga, a koje Božijom blagodaću možemo zadobiti uprkos našoj ogrehovljenoj prirodi.

prevod sa engleskog
sestrinstvo Trojeručice – Šibenik

RAZGOVOR SA DRAGANOM TARLAĆEM

Gospodin Dragan Tarlać je reprezentativac Srbije i Crne Gore u košarci i član CSKA iz Moskve. On je česti poklonik manastira Krke i rado viđen gost. Zamolili smo ga da za "Krku" odvoji malo vremena i porazgovara s članom naše redakcije.

Pitanje: Gospodine Tarlać, molimo Vas da za naše čitaoce kažete nekoliko riječi o sebi.

Tarlać: Pre svega da kažem da moji preci vode poreklo s ovih prostora, opštine Drniš, tačnije sela Gornji i Donji Baljci. Iz priča koje sam slušao i od dede i od babe o ovim predelima u meni je uvek rasla želja da, eto, jednog dana dođem u kontakt sa ovim krajevima i taj kontakt počinje da se ostvaruje onog trenutka kad sam upoznao vladiku Longina u Čikagu. Vladika Longin me je upoznao sa svim događanjima u Dalmaciji, kako o životu pravoslavnih Dalmatinaca tako i o njihovom poslednjem stradanju. Prva ideja koja je usledila i koja je, hvala Bogu, ostvarena uz prisustvo i blagoslov episkopa Fotija i Longina i uz veliku pomoć igumana Gerasima i bratstva manastira Krke, obavljeno je moje venčanje i krštenje sina Luke. I od tada počinje moja direktna povezanost sa manastirom Krka, koji zaista predstavlja centar pravoslavlja u Dalmaciji. Evo već drugu godinu za redom dolazim u manastir Krku sa porodicom i zahvaljujući bratiji manastira naš boravak ovde nije samo odmor već i duhovno uzrastanje.

Pitanje: Vi ste poznati sportista, pa bi možda za naše čitaoce bilo interesantno da opišete svoj sportski život. Gdje trenutno igrate i koji su Vaši budući planovi?

Tarlać: Prošlu godinu sam proveo u CSKA u Moskvi koji trenira Dušan Ivković, naš sigurno najbolji trener, koji je i sa mnogo uspeha vodio i reprezentaciju Jugoslavije i reprezentaciju Srbije i Crne Gore. Moji planovi za budućnost su vezani opet za inostranstvo. Nažalost, kod nas timovi još nisu u mogućnosti da se bore za sam vrh evropske klupske košarke. Postoje mnogi timovi koji stvaraju mlade igrače, ali to je maksimum koji dostižu. U Evropi smo i dalje nemoćni da uradimo nešto više, da dođemo do bilo kog finala u bilo kom evropskom takmičenju. Želja svih nas reprezentativaca koji igramo u inostranstvu je da naša košarka dostigne maksimum i u klupskom takmičenju.

Pitanje: Već ste nekoliko dana gost manastira Krke. Bili ste i na svenarodnom saboru za Preobraženje, pa bih Vas molio da kažete Vaše utiske o tome?

Tarlać: Doživeo sam manastir Krku iz dva različita ugla. Prošle godine jedan ambijent manastira, njegove autentičnosti, malog broja ljudi i ove godine jedan veliki praznik Preobraženje gde se ovde slilo na hiljade ljudi što je meni veoma drago da ih vidim u tolikom broju opet na ovim prostorima. To je jedan praznik koji ima, po meni, taj cilj da nas okupi, da nas ohrabri. Videli smo i veliki broj ljudi koji je, nažalost, samo prošao pored manastira i ne osvrnuvši se. Praznik Preobraženja je zaista jedna lepa, zdrava i čista poruka da pravoslavlje postoji na ovim prostorima i da nije iskorenjeno i da Dalmatinci mogu da žive jedan uz drugog makar se oni zvali Srbin i Hrvat. Svi smo mi Dalmatinci, svi smo bili ovde na Preobraženju i to je zaista jedna lepa poruka za budućnost.

Pitanje: Vi ste vezani za ovaj kraj, za Dalmaciju, a naš časopis se čita i van Dalmacije. Ima dosta ljudi izbjeglica koji možda imaju namjeru da se vrate. Šta biste za kraj ovog razgovora poručili tim ljudima?

Tarlać: Odlazeći u selo Baljke, koje napominjem ne zato što sam ja odatle, nego što je to selo koje je potpuno bez povratnika, jedno selo u kojem se ne može videti ni živa mačka. Ja lično imam želju da tu pomognem koliko god je u mojoj moći. Da osnova za povratak bude jaka volja, pametna diplomatija, i na taj način pošalje poruka da tu ima ljudi koji žele da se vrate. Najbolji pokazatelj toga su mjesta i gradovi gdje su se Srbi već vratili. Lijep primjer je i saradnja manastira Krke i Nacionalnog parka Krke.

D.J.