ČASOPIS EPARHIJE DALMATINSKE "KRKA" br. 51

SADRŽAJ:

Rođenje Gospoda i Boga i spasa našega Isusa Hrista; Sabor Presvete Bogorodice; Pouke sveštenoslužiteljima; Nema žive parohije bez misije; Male priče velikih duhovnika; Isus izgoni iz hrama trgovce; Lik srebroljupca; O pravednosti; INTERVJU: Ne diktiramo mi drugima put - nego oni nama; Kapetan Đorđe; Savremena psihologija i Pravoslavna vera; Vijesti iz eparhije

IZDVAJAMO IZ SADRŽAJA

NOVO IZDANjE EPARHIJE DALMATINSKE

SAVREMENA PSIHOLOGIJA I PRAVOSLAVNA VERA

Monahinja Matrona (Brdar)

Iz recenzije akademika Vladete Jerotića

U relativno zgusnutim poglavljima udžbenika za III razred Bogoslovija Srpske Pravoslavne Crkve pod naslovom „Savremena psihologija i Pravoslavna vera" koji je priredila monahinja Matrona (Brdar) iz manastara Trojeručice u Šibeniku, obuhvaćeni su svi bitni hrišćanski pojmovi: Božija suština i Božija Energija, razum i um, duh, duša i srce, kajanje, pokajanje i molitva, iskušenja i čovekov odgovor na njih, gordost i smirenoumlje, čovekova sloboda i Milost Božija.

Udžbenik mati Matrone „Savremena psihologija i Pravoslavna vera" sastoji se iz četiri poglavlja sa naslovima: „Gore imajmo srce", „Demonologija", „Savremena psihologija i Pravoslavna vera" (drugačiji pristup) i „Na uskom putu".

Bilo je značajno da je mati Matrona već u prvom poglavlju naglasila potrebu čoveka za „istinskim samopoznanjem". Čovek se nikad do kraja ne može samospoznati, jer „samo Sveti Duh može očistiti um" (otud i ono vrhunsko postignuće: Blago tebi ako ti um u srcu počiva!).

U drugom poglavlju, pod naslovom „Demonologija" (koji je nešto opširniji i sa ponavljanjima), najznačajnije je po mome mišljenju, upozorenje autora da „đavo nije kriv za sve". Poznato nam je da je naš narod (nažalost, slabo duhovno prosvećen) sklon da gotovo u svakoj neprilici, pa i nesreći „okrivi Boga i đavola". A šta ćemo onda sa slobodom koju je Bog podario čoveku?! Zato mati Matrona dobro piše: „Sami smo odgovorni za svoje padove i iskušenja". Neki Sveti oci, iz ranih hrišćanskih vekova, govorili su da će doći vreme „kada đavoli neće imati šta da rade, jer će ih čovek u svojim zlim mislima i delima nadmašiti". Da li je takvo vreme blizu našem? Zar nije već sveti Jovan Zlatoust govorio: „Nije đavo, već sopstvena nehatnost čoveka uzrok svim vašim zatajivanjima i nevoljama na koje se žalite"!

O demonima je danas teže pisati, i kao pravoverni hrišćani, iz prostog razloga što je u dugoj hrišćanskoj prošlosti (sve tri veroispovesti) preovlađivalo grubo zastrašivanje vernika đavolom i paklom. Zato je posebno danas potreban oprez pri razmišljanju i pisanju o odnosu Boga i đavola; mati Matrona je svesna ovog opreza kada dobro piše: „Načinom života veoma često mi sebi samima postajemo demoni i sami sebe iskušavamd".

U trećem poglavlju „Savremena psihologija i Pravoslavna vera", mati Matrona ispoljava valjano poznavanje i razumevanje raznih saopštavanja savremene psihologije i psihoterapije o čoveku, pri čemu primećuje da ovoj psihologiji nedostaje treća dimenzija ili treći sloj u čovekovoj složenoj ličnosti - to je pojam nadsvesnog, pojam „duhovne inteligencije" (osim obične i emotivne inteligencije). Otud naš autor tačno primećuje: „Celovitost se nikad ne gubi, samo se zaboravlja".

Posebno valja pohvaliti četvrto poglavlje „Na uskom putu", u kome naš autor daje mudre savete mladima na njihovom putu individuacije i/ili oboženja. Ovi hrišćanski saveti naročito se odnose na odnos mladih prema roditeljima (i roditelja prema svojoj deci), o bolnim događajima u životu za koje optužujemo druge umesto, većim delom sebe, o teškoj promeni karakternih crta koje smo stekli u ranom detinjstvu, o zaljubljenosti i ljubavi, o braku, o rđavim „proročanstvima" koji se ispunjavaju jer smo ih mi proizveli („ono čega se na preteran, neurotičan način plašiš - desiće ti se").

Zaključak iz svih ovih korisnih saveta mati Matrone jeste da je i teško, ali divno i odgovorno biti „na uskom putu Hristovom". Istinske komunikacije nema bez dijaloga; upravo za dijalog ljudi su najmanje svuda spremni. Jedan od najvažnijih uslova, ne samo za uspešno vođenje dijaloga, već i za korisnu svakodnevnu komunikaciju među ljudima jeste vladanje svojim emocijama. Zato opet s pravom mati Matrona objašnjava šta je to emocionalna pismenost (emocionalna inteligencija) koja je neophodan uslov za razvijanje treće vrste inteligencije - one duhovne.

Na kraju svakog puta (pre svega onog „uzanog") individuacije i/ili oboženja, nikad ne zaboraviti reči svetog Siluana Atonskog (XX vek) - koje s pravom spominje i naš autor, da je „cilj hrišćanskog života steći Duha Svetoga". Bez sticanja ovog najdragocenijeg dara - ali pazimo, i kada ga blagodaću Božijom dobijamo, nikako ne znači da ga našom nepažnjom i pogrešnim koracima, ne možemo izgubiti! - našim lutanjima i skretanjima sa Puta, neće biti kraja.

Smatram da je autor udžbenika „Savremena psihologija i Pravoslavna vera" mati Matrona (Brdar) iz dalmatinske Eparhije, u potpunosti ispunila svoj zadatak. Dovoljno je zastupljena i korišćena literatura, svetootačka i savremena, naročito savremena teološka (pravoslavno teološka) literatura. Ovakav savremen udžbenik iz psihologije za pravoslavne Bogoslovije u Srbiji u pravoslavnim krajevima van Srbije, trebalo bi da zadovolji i najstrože kriterije iz oblasti psihologije i teologije, pa sam zato mišljenja da ovaj udžbenik treba primiti i uvesti ga u praksu u Bogoslovijama.

Možda je nešto više pažnje moglo biti posvećeno u udžbeniku mati Matrone, psihosomatskoj medicini, danas u čitavoj medicini, kao i u psihologiji i psihoterapiji, sve aktualnijoj. Došlo je, srećom, vreme, da i manje duhovni lekari i psiholozi počinju da shvataju da su gotovo sve bolesti, od gripa do raka, psihosomatske bolesti. Svi danas s pravom govore o imunološkom sistemu, ali on se zvanično zove psihoneuroendokrino-imunološki sistem, iz koje definicije proizlazi da je upravo naš psihički, odnosno duševno-duhovni život najodgovorniji u očuvanju, ali i nastanku i lečenju svake bolesti. Autor udžbenika je zato s pravom posvetila dosta pažnje čovekovim pomislima od kojih i dobro i zlo počinje.