ČASOPIS EPARHIJE DALMATINSKE "KRKA" br. 57

SADRŽAJ:

Sadržaj broja: Ikona Presvete Bogorodice Dostojno jest; Evropa i Hristos;Religiozni život Dostojevskog; Misionaru o pokajanju; Čuda svetog Jovana Šangajskog; O nerasipanju jela i pića; Uski i široki put savremenog monaštva; Mali violinista; Otac moj, koji je služitelj na Nebesima; Njegoš - najveći srpski pesnik; Njegovo kraljevsko visočanstvo-Princ Tomislav Karađorđević; Čovjek - subjekt religije; O slavi ili krsnom imenu; Ropstvo Janković Stojana; O tuđim i svojim gresima; Vreme za molitvu; Vijesti iz eparhije

IZDVAJAMO IZ SADRŽAJA

Sveti Vladika Nikolaj (Velimirović)

EVROPA I HRISTOS

Na sudu između Hrista i Evrope stvarno se zbiva sledeće: Hristos govori Evropi, da je ona u Njegovo ime krštena i da treba da ostane verna Njemu i Njegovom Jevanđelju. Na to optužena Evropa odgovara:
- Sve su vere jednake. To su nam rekli francuski enciklopedisti. I niko se ne može prisiliti da veruje ovo ili ono. Evropa toleriše sve vere kao narodne sujeverice zbog svojih imperijalističkih interesa, no sama ona ne drži se ni jedne vere. Kada postigne svoje političke ciljeve, onda će se ona brzo obračunati sa ovim narodnim praznovericama.
Na to Hristos s tugom pita:
- Kako možete, vi ljudi živeti samo imperijalnim, tj. materijalnim interesima, tj. životinjskom pohotom samo za telesnom hranom? Ja sam vas hteo učiniti bogovima i sinovima Božjim, a vi se otimate i trčite da se izjednačite sa teglećom stokom.
Na to Evropa odgovara:
- Ti si zastareo. Mesto Tvoga Jevanđelja mi smo pronašli zoologiju i biologiju. Sad znamo da smo potomci, ne Tvoji i Tvoga Oca nebesnoga, nego orangutana i gorila - majmuna. Mi se sad usavršavamo da budemo bogovi. Jer, mi ne priznajemo drugih bogova osim nas.
Na to Hristos govori:
- Vi ste tvrdoglaviji od starih Jevreja. Ja sam vas digao iz varvarskog mraka u svetlost nebesnu, a vi hoćete opet u tamu kao bivo u blato. Ja sam krv svoju za vas dao. Ja sam pokazao ljubav svoju prema vama kada su svi anđeli okretali glavu u stranu od vas, nemogući da podnose vaš adski smrad. Kad ste vi, dakle, bili mrak i smrad ja sam jedini stao za vas da vas osvetlim i očistim. Ne budite mi dakle sada neverni, jer ćete se opet vratiti u onaj nepodnošljivi mrak i smrad.
Na to Evropa sa podsmehom kliče:
- Idi od nas. Mi te ne poznajemo. Mi se držimo jelinske filosofije i rimske kulture. Mi hoćemo slobodu. Mi imamo univerzitete. Nauka je naša zvezda vodilja. Naše je geslo: sloboda, bratstvo, jednakost. Naš razum je bog bogova. Ti si Azijat. Mi te se odričemo. Ti si samo jedna stara legenda naših baba i đedova.
Na to će Hristos sa suzama u očima: Ja ću, evo, otići ali vi ćete videti. Sišli ste sa puta Božjega i otišli ste putem satanskim. Blagoslov i sreća uzeti su od vas. U mojoj ruci je vaš život i vaša smrt, jer sam se dao raspeti za vas. Ipak neću vas ja kaštigovati, no gresi vaši i vaš otpad od mene Spasitelja vašega. Ja sam pokazao ljubav očevu prema svima ljudima i hteo sam ljubavlju da vas sve spasem.
Na to će Evropa:
- Kakva ljubav? Zdrava i muška mržnja prema svima koji se ne slažu sa nama, to je naš program. Tvoja ljubav je samo jedna basna. Mesto te basne mi smo istakli: nacionalizam i internacionalizam i etatizam i progresizam i evolucionizam i scientizam i kulturizam. U tome je naše spasenje, a ti idi od nas!
Braćo moja, prepirka se u naše vreme završila. Hristos se udaljio iz Evrope kao nekad iz Gadare na zahtev Gadarinaca. No, čim se On udaljio, došao je rat, beda, užas, rušenje, uništavanje. Povratio se u Evropu pre hrišćanski varvarizam, avarski, hunski, longobardski, afrikanski samo u stostrukom užasu svome. Svoj krst i blagoslov uzeo je Hristos i udaljio se. Ostao je mrak i smrad. A vi, sad, rešavajte s kime ćete: sa mračnom i smradnom Evropom ili sa Hristom. Amin.

EKUMENIZAM

Javljate kako ste imali neobičnu viziju u Crkvi na molitvi. Videli ste, kako Hristos izađe iz oltara i stade. Potom izađe neko kao jevrejski rabin i stade s leve strane Hristu. Najzad izađe opet neko sa čalmom na glavi i stade Hristu s desne strane. Onda obojica sa strane pružiše ruke Hristu i s Njim se rukovaše. Takvu ste viziju imali. A kao tumačenje od nadritumača saopštavate sledeće: Bog želi, da se sve vere izmire, i da se stvori jedna vera u svetu!
Svak ko je posvećen u tajne Carstva Božijega može Vam reći, da je i vizija lažna i tumačenje lažno. Utvar koju ste videli pred sobom nije od Boga nego od onog koji od uvek diže svoje rogove protiv vere Hristove. Očenaš se završava molitvom Bogu da nas izbavi od njega «no izbavi nas od lukavago». Čoveče Božiji, ko se može rukovati sa Hristom? Ko može stati naporedo s Bogom? Nije li Hristos rekao Jevrejima: Eto će vam ostati vaš dom pust (Mt. 23, 38)? Proročanstvo se ispunilo. Jevreji nemaju ni žrtve ni sveštenstva. Oboje prešlo je na krštene onoga časa, kad se zavesa na hramu razdrla od vrha do dna. Ni muslimani nemaju ni žrtve ni sveštenstva. Ne govori li Jevrejima Jevrejin Pavle, apostol Božiji: Hristos je svršetak Zakona (Rim. 10, 4)? I još: ukida (Hristos) prvo da postavi drugo (Jevr. 10, 9)? Kako, dakle, ono što je opustelo, što je svršeno, što je odbačeno i zamenjeno drugim, novim, može da se ujednačuje, i rukuje, sa živom verom Hristovom? A i sam Muhamed, pored sve svoje nenavisti prema hrišćanima, priznaje i stavlja u Koran, da će Isus sin Marijin suditi svetu, sledstveno i samom Muhamedu. Kakvo onda ujednačenje i poravnanje! Otkuda takva vizija, pitate? Od iskušača. Razgledajte svoj život i rasudite, pa ćete uvideti. U naše dane mnogo se govori - od slabovernih, naravno - o izmirenju i ujednačenju svih vera. I Vi ste se podali tim mislima i željama. Dato Vam je, da svoju subjektivnu viziju vidite u utvari objektivisanu. I Vi se tome radujete, kao milosti Božijoj. Ja ne bih rekao, da je to milost; pre opomena. Izvinite, ali Vi ste zbrkali pojmove. Jedna je stvar mir društveni i politički, a druga izmirenje vera. I jedna je stvar izjednačenje u građanskim pravima i dužnostima, a druga ujednačenje vera. Hrišćanima je strogo zapoveđeno milosrđe prema svim ljudima, bez razlike vere, ali u isto vreme i strogo držanje Hristove istine. Kao hrišćanin Vi možete žrtvovati za inoverne i imanje i život svoj, ali nikako i istinu Hristovu, jer ono jeste a ovo nije Vaša svojina. Tu je Vaš kamen spoticanja, u tome nerazlikovanju. Od tog nerazlikovanja došla je i zbrka u duši. U stvari Vi niste videli ni Hrista ni Muhameda; videli ste samo dušu svoju. Bog neka Vam je na pomoć.

Pročitao si negde reč svetog Kiprijana koja glasi: «Kome Crkva nije mati, tome Bog nije otac». Pa si mnogo govorio protiv ove reči smatrajući je netačnom i čak nemilosrdnom. Naime, ti bi hteo da shvatiš Boga kao oca svih ljudi bez razlike. Istina je, da je Bog Stvoritelj svih ljudi. Istina je, da se Bog nudi za oca svima ljudima. Ali je istina i to, da neznabošci ne smatraju Boga svojim ocem. Kad bi svi ljudi, bez razlike i bez moralnih uslova, mogli biti nazvani sinovima Božijim, zašto bi onda Gospod rekao: Blaženi su mirotvorci, jer će se sinovi Božiji nazvati?. U Jovanovom Jevanđelju stoji napisano o Sinu Božijem: K svojima dođe, i svoji ga ne primiše; a koji ga primiše dade im vlast da budu sinovi Božiji. A koji Njega ne primiše, oni i ne mariše za Božije očinstvo. Priča o bludnom sinu kazuje kako ljudi prestaju biti Božijim sinovima, i kako se pokajanjem mogu opet vratiti u svoje dostojanje. Pročitaj i šta Pavle piše u Galatima 4, 4-6. Pa kako se sinovstvo zadobija kroz krštenje, pokajanje i sve ostalo što Crkva Božija i uči, jasno je, da «kome Crkva nije mati, tome Bog nije otac». Takvome je Bog - Stvoritelj i gospodar i sudija; a Otac je svima onima koji požele biti sinovi Božiji kroz Hrista Isusa Gospoda našeg.

iz knjige: Rečnik večnoga života