ЧАСОПИС ЕПАРХИЈЕ ДАЛМАТИНСКЕ "КРКА" бр. 57

САДРЖАЈ:

Икона Пресвете Богородице Достојно јест; Европа и Христос;Религиозни живот Достојевског; Мисионару о покајању; Чуда светог Јована Шангајског; O нерасипању јела и пића; Уски и широки пут савременог монаштва; Мали виолиниста; Отац мој, који је служитељ на Небесимa; Његош - највећи српски песник; Његово краљевско височанство-Принц Томислав Карађорђевић; Човјек - субјект религије; O слави или крсном имену; Ропство Јанковић Стојана; O туђим и својим гресима; Време за молитву; Вијести из епархије

ИЗДВАЈАМО ИЗ САДРЖАЈА:

Свети Владика Николај (Велимировић)

ЕВРОПА И ХРИСТОС

На суду између Христа и Европе стварно се збива следеће: Христос говори Европи, да је она у Његово име крштена и да треба да остане верна Њему и Његовом Јеванђељу. На то оптужена Европа одговара:
- Све су вере једнаке. То су нам рекли француски енциклопедисти. И нико се не може присилити да верује ово или оно. Европа толерише све вере као народне сујеверице због својих империјалистичких интереса, но сама она не држи се ни једне вере. Када постигне своје политичке циљеве, онда ће се она брзо обрачунати са овим народним празноверицама.
На то Христос с тугом пита:
- Како можете, ви људи живети само империјалним, тј. материјалним интересима, тј. животињском похотом само за телесном храном? Ја сам вас хтео учинити боговима и синовима Божјим, а ви се отимате и трчите да се изједначите са теглећом стоком.
На то Европа одговара:
- Ти си застарео. Место Твога Јеванђеља ми смо пронашли зоологију и биологију. Сад знамо да смо потомци, не Твоји и Твога Оца небеснога, него орангутана и горила - мајмуна. Ми се сад усавршавамо да будемо богови. Јер, ми не признајемо других богова осим нас.
На то Христос говори:
- Ви сте тврдоглавији од старих Јевреја. Ја сам вас дигао из варварског мрака у светлост небесну, а ви хоћете опет у таму као биво у блато. Ја сам крв своју за вас дао. Ја сам показао љубав своју према вама када су сви анђели окретали главу у страну од вас, немогући да подносе ваш адски смрад. Кад сте ви, дакле, били мрак и смрад ја сам једини стао за вас да вас осветлим и очистим. Не будите ми дакле сада неверни, јер ћете се опет вратити у онај неподношљиви мрак и смрад.
На то Европа са подсмехом кличе:
- Иди од нас. Ми те не познајемо. Ми се држимо јелинске философије и римске културе. Ми хоћемо слободу. Ми имамо универзитете. Наука је наша звезда водиља. Наше је гесло: слобода, братство, једнакост. Наш разум је бог богова. Ти си Азијат. Ми те се одричемо. Ти си само једна стара легенда наших баба и ђедова.
На то ће Христос са сузама у очима: Ја ћу, ево, отићи али ви ћете видети. Сишли сте са пута Божјега и отишли сте путем сатанским. Благослов и срећа узети су од вас. У мојој руци је ваш живот и ваша смрт, јер сам се дао распети за вас. Ипак нећу вас ја каштиговати, но греси ваши и ваш отпад од мене Спаситеља вашега. Ја сам показао љубав очеву према свима људима и хтео сам љубављу да вас све спасем.
На то ће Европа:
- Каква љубав? Здрава и мушка мржња према свима који се не слажу са нама, то је наш програм. Твоја љубав је само једна басна. Место те басне ми смо истакли: национализам и интернационализам и етатизам и прогресизам и еволуционизам и сциентизам и културизам. У томе је наше спасење, а ти иди од нас!
Браћо моја, препирка се у наше време завршила. Христос се удаљио из Европе као некад из Гадаре на захтев Гадаринаца. Но, чим се Он удаљио, дошао је рат, беда, ужас, рушење, уништавање. Повратио се у Европу пре хришћански варваризам, аварски, хунски, лонгобардски, африкански само у стоструком ужасу своме. Свој крст и благослов узео је Христос и удаљио се. Остао је мрак и смрад. А ви, сад, решавајте с киме ћете: са мрачном и смрадном Европом или са Христом. Амин.

ЕКУМЕНИЗАМ

Јављате како сте имали необичну визију у Цркви на молитви. Видели сте, како Христос изађе из олтара и стаде. Потом изађе неко као јеврејски рабин и стаде с леве стране Христу. Најзад изађе опет неко са чалмом на глави и стаде Христу с десне стране. Онда обојица са стране пружише руке Христу и с Њим се руковаше. Такву сте визију имали. А као тумачење од надритумача саопштавате следеће: Бог жели, да се све вере измире, и да се створи једна вера у свету!
Свак ко је посвећен у тајне Царства Божијега може Вам рећи, да је и визија лажна и тумачење лажно. Утвар коју сте видели пред собом није од Бога него од оног који од увек диже своје рогове против вере Христове. Оченаш се завршава молитвом Богу да нас избави од њега «но избави нас од лукаваго». Човече Божији, ко се може руковати са Христом? Ко може стати напоредо с Богом? Није ли Христос рекао Јеврејима: Ето ће вам остати ваш дом пуст (Мт. 23, 38)? Пророчанство се испунило. Јевреји немају ни жртве ни свештенства. Обоје прешло је на крштене онога часа, кад се завеса на храму раздрла од врха до дна. Ни муслимани немају ни жртве ни свештенства. Не говори ли Јеврејима Јеврејин Павле, апостол Божији: Христос је свршетак Закона (Рим. 10, 4)? И још: укида (Христос) прво да постави друго (Јевр. 10, 9)? Како, дакле, оно што је опустело, што је свршено, што је одбачено и замењено другим, новим, може да се уједначује, и рукује, са живом вером Христовом? А и сам Мухамед, поред све своје ненависти према хришћанима, признаје и ставља у Коран, да ће Исус син Маријин судити свету, следствено и самом Мухамеду. Какво онда уједначење и поравнање! Откуда таква визија, питате? Од искушача. Разгледајте свој живот и расудите, па ћете увидети. У наше дане много се говори - од слабоверних, наравно - о измирењу и уједначењу свих вера. И Ви сте се подали тим мислима и жељама. Дато Вам је, да своју субјективну визију видите у утвари објективисану. И Ви се томе радујете, као милости Божијој. Ја не бих рекао, да је то милост; пре опомена. Извините, али Ви сте збркали појмове. Једна је ствар мир друштвени и политички, а друга измирење вера. И једна је ствар изједначење у грађанским правима и дужностима, а друга уједначење вера. Хришћанима је строго заповеђено милосрђе према свим људима, без разлике вере, али у исто време и строго држање Христове истине. Као хришћанин Ви можете жртвовати за иноверне и имање и живот свој, али никако и истину Христову, јер оно јесте а ово није Ваша својина. Ту је Ваш камен спотицања, у томе неразликовању. Од тог неразликовања дошла је и збрка у души. У ствари Ви нисте видели ни Христа ни Мухамеда; видели сте само душу своју. Бог нека Вам је на помоћ.

Прочитао си негде реч светог Кипријана која гласи: «Коме Црква није мати, томе Бог није отац». Па си много говорио против ове речи сматрајући је нетачном и чак немилосрдном. Наиме, ти би хтео да схватиш Бога као оца свих људи без разлике. Истина је, да је Бог Створитељ свих људи. Истина је, да се Бог нуди за оца свима људима. Али је истина и то, да незнабошци не сматрају Бога својим оцем. Кад би сви људи, без разлике и без моралних услова, могли бити названи синовима Божијим, зашто би онда Господ рекао: Блажени су миротворци, јер ће се синови Божији назвати?. У Јовановом Јеванђељу стоји написано о Сину Божијем: К својима дође, и своји га не примише; а који га примише даде им власт да буду синови Божији. А који Њега не примише, они и не марише за Божије очинство. Прича о блудном сину казује како људи престају бити Божијим синовима, и како се покајањем могу опет вратити у своје достојање. Прочитај и шта Павле пише у Галатима 4, 4-6. Па како се синовство задобија кроз крштење, покајање и све остало што Црква Божија и учи, јасно је, да «коме Црква није мати, томе Бог није отац». Таквоме је Бог - Створитељ и господар и судија; а Отац је свима онима који пожеле бити синови Божији кроз Христа Исуса Господа нашег.

из књиге: Речник вечнога живота