Krka časopis br. 20

ČASOPIS EPARHIJE DALMATINSKE "KRKA" BROJ 66

Sadržaj broja: Biblijsko polazište i pretpostavke za nastanak ženskog monaštva; Ekonomu Spasi S. koji pita: zašto nepravednici napreduju; Dobra riječ: Kao zlato u vatri; Životopis svetog cara-mučenika Nikolaja II Romanova; Vežbanje pravoslavnog etosa; Duhovnost i tolerancija; O poštovanju svetog velikomučenika Lazara; Srpska nova era; Kosovo je duša srbinova; Kosovo, niti je prestalo, niti je nestalo,niti će ikada dok je nas; Sloboda: izbor ili dar; O bogosluženju uopšte; Hrista radi jurodivi; O milostinji; Duga istorija anglo-saksonskog razbijanja Srbije i Rusije; Iskra u kamenu; Vijesti iz eparhije.

IZDVAJAMO IZ SADRŽAJA:

MURAT JE BIO OTIŠAO U RAT PROTIV LAZARA

O poštovanju svetog velikomučenika Lazara

Boj na Kosovu polju snažno je delovao na savremenike, ali je ostalo malo pouzdanih vesti o toku i ishodu bitke. U žestokom sudaru dveju vojski poginula su oba vladara, knez Lazar i sultan Murat. Na Kosovu polju poginuo je Kosovski Velikomučenik Lazar sa čitavim pokoljenjem srpske vlastele i vitezovi.
Najstarija vest o Kosovskom boju zabeležena je dvanaest dana posle bitke. Ruski monah i hodočasnik Ignjatije zatekao se na turskoj teritoriji. Ruski monah svedoči: "Murat je bio otišao u rat protiv Lazara, srpskog kneza. Kružio je glas da su obojica, Murat i Lazar, bili ubijeni u jednoj bici. Zastrašeni ovim nemirima, pošto smo se nalazili u državi Turskoj, mitropolit otpusti monaha Mihaila, episkop Mihailo otpusti mene, Ignjatija i Sergeja Azakova, svoga monaha." Nijednom rečju, monah ne spominje tursku pobedu. Naprotiv, Muratova smrt je izazvala nemire i pometnju u evropskom delu Turskog carstva.
Kralj Tvrtko Kotromanić je pisao početkom avgusta Trogiranima i dva meseca kasnije i Firentincima, slaveći pobedu nad Turcima. Bosanski kralj se hvalio da je pobeda delo njegove vojske koju je predvodio Vlatko Vuković. Pismo Firentincima nije sačuvano, ali se iz njihovog odgovora 20. oktobra 1389. godine može naslutiti sadržaj Tvrtkovog pisma. Firentinska opština je čestitala kralju Tvrtku pobedu. Na Zapad su stizale vesti o hrišćanskoj pobedi. Zvona crkve Notr-dam u Parizu su se oglasila, slaveći pobedu nad nevernicima. U vestima koje su stizale precizno se određuje datum bitke i naglašava mesto pogibije sultana Murata. U tim vestima sultanova smrt se pripisuje dvanestorici zaverenih ratnika. Broj vojnika angažovanih u bici nije pouzdan. Filip Mezijer pominje dzadeset hiljada ratnika na obe strane. On je oktobra 1389. godine zapisao da su Murat i njegov sin potpuno razbijeni u predelima Arbanije. Poslovično dobro obavešteni, Mlečani su u julu 1389. dočuli "za smrt rečenog gospodina Murata". Poslali su pisma sultanovim sinovima Bajazitu i Jakubu, ne znajući za pogibiju ovog drugog.
Iz pisama vizantijskog retora Dimitrija Kidona upućenih izgnanom caru Manojlu, se ne naslućuje turska lobeda. "Onaj prokletnik (Murat) veoma osion prema Bogu i njegovoj baštini a istovremeno veoma drzak prema svima, sada nestade i pogibe." U drugom pismu kaže: "I tako tvoja odsutnost sada nama pomračuje radost zbog pobede nad neprijateljem". Za razliku od ovih vesti, Konstantin Filosof, biograf despota Stefana Lazarevića, pripisuje pobedu Turcima.
Gubici u Kosovskom boju bili su porazni za obe strane u sukobu. Osmansko carstvo je lakše prebolelo satiranje svoje vojske. Srbija nije mogla da nadoknadi pogibiju Velikomučenika Lazara, feudalnog plemstva i vitezova. Ostala je obezglavljena na duže vreme. Posledice bitke na to nedvosmisleno ukazuju.
Odmah posle bitke telo kneza Lazara sahranjeno je u crkvi Svetog Spasa u Prištini. Njegova porodica je uz blagoslov Patrijarha i episkopa, prenela mošti Kosovskog Novomučenika u manastir Ravanicu. Mošti su usput počivale u manastiru Nova Pavlica, zadužbini Musića, kosovskih stradalnika. Milica je u Ravanici dočekala povorku sa moštima svoga muža. Konstantin Filosof svedoči: "A tada ne beše mesta u celoj zemlji toj gde se nije čuo tužan glas ridanja i vapaj koji se ne može ni sa čim uporediti; toliki beše da se svim ovim vazduh ispuni."
Godinu ili dve posle Kosovskog boja, knez Lazar je proglašen za sveca. Za vreme Velike Seobe Srba pod patrijarhom Arsenijem III Čarnojevićem 1690. godine, mošti svetog Kneza prenete su u Sent-Andreju, a sedam godina kasnije u fruškogorski manastir Vrdnik. U doba revolucije 1848. godine, mošti su premeštene u Fenek, potom u Klenak. Posle tri meseca vraćene su ponovo u Vrdnik.
Početkom Drugog svetskog rata, arhimandrit Longin mošti sklanja u manastir Bešenevo, a aprila meseca 1942. godine, pred ustaškim zločincima, premeštene su iz Bešenova u beogradsku Sabornu crkvu gde su prebivale do 1989. godine kada su, nakon svečanog obilaska Srpske zemlje, posle 600 godina, vraćene u manastir Ravanicu gde počivaju i danas.
Mučenička smrt kneza Lazara i njegovo opredelenje za Carstvo Nebesko duboko su ukorenjeni u svesti Srpskog naroda koji je u žrtvi kneževoj prepoznao svoju istorijsku sudbinu. Srbija je na Kosovu polju izgubila carstvo zemaljsko, ali je za sva vremena dobila Sveca koji će svekoliko uticati na duhovni identitet srpskog naroda.
Pogibija kneza Lazara i njegove vojske ostaće kao jedinstven primer duhovne pobede hrišćanske civilizacije. Po istorijskim posledicama i duhovnom značaju, Kosovska bitka pripada redu sudbonosnih bitaka, kao što su Termopilski klanac (480. godina p.n.e.), Bitka kod Poatjea (732. godine) i Kulikovsko polje (1380. godine).
Srpski narod računa istorijsko vreme prema Kosovskom boju, svi ostali događaji su se odigrali pre ili posle njega.