Крка часопис - Тематски бр. 1

ЧАСОПИС ЕПАРХИЈЕ ДАЛМАТИНСКЕ "КРКА"
Тематски бр. 2 - Православна вјеронаука

Садржај:

0 православној вери;Црква је тело Христово; Свети Николај Чудотворац; Христово рођење; Радосна вест; Треба знати; Крштење Исуса Христа; Учимо кроз игру; Треба знати; Учимо кроз игру; Треба знати; Седам светих тајни; Свето писмо; Књиге Старог Завјета; Књиге Новог Завјета; Учимо кроз игру; Свето писмо и Свето предање; Свето предање; Храм; Молитва помоћу бројаница; Црквени празници и постови; 0 крсној слави; Слава или крсно име; Учимо кроз игру

УВОДНА РЕЧ ЕПИСКОПА ДАЛМАТИНСКОГ
Г. Г. ФОТИЈА

Драга браћо и сестре,

Пред вама се налази други тематски број нашега часописа ,,Крка” посвећен православној веронауци. Има више разлога што смо одлучили да други тематски број посветимо управо веронауци, јер смо као Црква одговорни за своју будућност, а ту првенствено мислимо на бригу о младима, о њиховом васпитању и упознавању са основним истинама православне вере.

Када Господ Христос у Светом Јеванђељу говори ,,Пустите децу нека долазе к мени, јер је таквих Царство Небеско”, из тога примера видимо да децу од најранијег узраста треба приближавати Христу, тј. учити их истинама Светога Јеванђеља и свему оном што проповеда и учи наша Света Црква.

Идеалан пример и образац веронауке за нашу православну децу је живот св. оца нашега Саве, који је као младић од 17 година отишао на Свету Гору, напустивши земаљско царство и сво благо овога света да би се приближио Христу. Својим животом св. Сава је и данас путеводитељ нашој богољубивој деци, која желе и траже вечне и истинске вредности и све оно што је добро и Богом благословено.

Ми се надамо да ће и ова православна веронаука помоћи нашој деци и омладини, а посебно ученицима православне веронауке, да боље упознају своју веру, а кроз то и да открију прави смисао овога живота, а то је припрема за будући вечни живот и Царство Небеско, које је сада и овде присутно кроз живот Цркве.

Нека Господ благослови ово наше дело на корист и духовну радост свих малих боготражитеља.

ЦРКВЕНИ ПРАЗНИЦИ И ПОСТОВИ
ПРАВОСЛАВНА ЦРКВЕНА ГОДИНА

Господ Исус Христос је осветио простор и време, јер је Он Господ и једног и другог. Где год је Његово име призивано, било на земљи, или у води, или у ваздуху, где год је мученичка крв проливена или мошти Његових светитеља сачуване од пропадања, или где је храм или каква друга зграда посвећена Његовој слави, свако такво место је освећено.

Тако је исто и са временом. Њему се служи и Он се слави светом тајном Евхаристије и другим црквеним богослужењима широм целога света: исто тако, страдањем нових мученика и гоњењем праведних људи Њега ради.

Стога је сваки дан преко године Њему посвећен, било директно, или индиректно преко Његових светитеља.

ПРАЗНИЦИ

Који су празници Христови?

Свака недеља је посвећена успомени на Његово славно Васкрсење или Његовој победи над смрћу.

Које друге велике свечане дане празнујемо у част Господа нашег Исуса Христа?

То су: Божић, Богојављење, Сретење Господње, Цветна недеља, Велики петак, Васкрс, Вазнесење, Духови, Преображење и Воздвижење Часног Крста.

Који су свечани дани посвећени Пресветој Богородици?

То су: Рођење Пресвете Дјеве, Ваведење, Благовести и Успење.

Који се дани славе у част светитеља?

Дан св. архангела Михаила и Гаврила и свих анђелских сила, дани св. Јована Крститеља, дани светих апостола, пророка, светих Отаца, светитеља и мученика.

Да ли су сви хришћани светитељи записани у црквени календар?

Ни из далека. Само мали број, тј. Неколико стотина нарочитих примера праведног живота, велике мудрости, самодисциплине, храброг исповедања вере и мучеништва за Православну Веру.

Да ли су седмични дани посвећени појединим светитељима?

Јесу: понедељак – светим анђелима; уторак – св. Јовану Крститељу, среда - Часном Крсту; четвртак – св. апостолима и св. Николају; петак - Часном Крсту; субота – свим светима и недеља – Васкрсењу Христовом.

ПОСТОВИ У ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ

Ко је установио пост као потребу за спасење?

Господ наш Исус Христос, Својим примером (Мт. 4, 2) и Својим учењем (Мт. 6, 16; 12, 21).

Који је циљ поста?

Очишћење тела, јачање воље, уздизање душе изнад тела, изнад свега, прослављање Бога и поштовање Његових светитеља.

У чему се састоји пост?

1. у уздржавању од мрсне хране; 2. у уздржавању од рђавих мисли, жеља и дела; 3. у умножавању молитава, доброчинстава, а исто тако у ревности упражњавања свих хришћанских врлина.

Како делимо постове?

У две групе: вишедневне и једнодневне постове.

Који су вишедневни постови?

Постоје четири вишедневна поста различите дужине: 1. Божићни пост (траје шест недеља); 2. Васкршњи пост (траје седам недеља); 3. Петровски пост (различите дужине и трајања) и 4. Великогоспојински пост (траје две недеље).

Датуми свих ових вишедневних постова су забележени у православном календару.

Који су једнодневни постови?

Свака среда и петак преко године, осим Божићне седмице, седмице иза недеље митара и фарисеја пре Васкршњег поста, Васкршње седмице и седмице Духова.

Други посни дани су: 1. Крстовдан уочи Богојављења, 2. Усековање главе св. Јована Крститеља, 3. Воздвижење Часнога Крста.