Krka časopis - Tematski br. 1

ČASOPIS EPARHIJE DALMATINSKE "KRKA"
Tematski br. 3 - Pravoslavna vjeronauka

Sadržaj:

Uvodna reč episkopa dalmatinskog G.G. Fotija; Predgovor; Liturgika; Dogmatika; Hrišćanska etika; Crkveno pravo; Patrologija; Istorija Crkve; Crkvena umetnost

PREDGOVOR

IMA TU NEŠTO

Pišeš mi, da mora da ima nešto na kraju krajeva. Čitao si, veliš, knjigu o zvezdama od nekoga velikog astronoma, pa ti je palo u oči tvrđenje toga slavnog naučnika: ,,bez Boga se ništa u svetu ne može ni razumeti ni objasniti.” Otuda si i ti došao do zaključka da ima nešto.

Kaži, sine car Lazarev, ima Boga i budi radsotan! Ima nešto – tako govore mnogi školovani ljudi. No, ako ti ostaneš do kraja života samo pri toj reči: ima nešto, tvoj će sav život biti ništa.

Jedna trenutna slutnja da postoji neka ogromna tajna sila iza vidljivog sveta, nije još ni izdaleka ona vera, životvorna i plodonosna, koja osvetljava naš put i ukazuje naš cilj.

Kazati samo ima nešto ne znači izaći na videlo dana. To jedva znači da je putnik prevalio ponoćni mrak i svojim proširenim zenicama nazreo belasanje na istoku. A odatle do velikog sunca nad temenom još je dug put. Požuri da te smrt ne postigne u tom sumraku. Da bar umeš da rečeš: ima Neko, zora bi zarudela.

Poznaj Stvoritelja svoga, brate dragi. To je važnije od poznanja stvorenja Njegovih. Ne budi u društvu onih na koje se apostol žali govoreći: ,,više poštovaše i poslužiše tvari nego Tvorcu.” (Rim. 1,25) Gle, Svevišnji umetnik stoji pokraj Svojih dela. Ti si se suviše zagledao u Njegove umetničke tvorevine, koje donekle otvaraju oči, a potom zaslepljuju. Zašto ne priđeš Umetniku i ne upoznaš Ga, i ne predstaviš Mu se? Hristos je zato i došao na zemlju da ti pruži ruku i da te privede. Ko ne priđe bliže Umetniku u ovome svetu, u Njegovoj prečudnoj radionici, ne upozna Ga, ne predstavi Mu se, i ne pokloni Mu se, neće biti pušten ni u dvor Njegov na nebesima.

Ovo ti pišem tek vrativši se sa jednog pogreba. Umro je jedan valjan mladić u Ohridu. Na samrtnom odru lice mu je bilo svetlo, svetlije nego za života. Živeo je po veri i upokojio se u punoj veri. Sasvim mlad, ama razuman. A ti si već stariji gospodin. Mir ti i milost od Boga.

pismo sv. Nikolaja Srpskog
jednom školovanom čoveku

Teologija (bogoslovlje) je učenje, nauka, reč, znanje o Bogu. Međutim, pojam teologija je vrlo širok i teško je dati njegovu definiciju u modernom značenju te reči. Sama reč teologija veoma je stara. Prvi je ovaj pojam upotrebio grčki filosof Platon u svome delu Država, ali ga on dovodi u vezu sa mnogoboštvom.

Sveti Oci Istočne Crkve ovaj Platonov pojam nazivaju igra reči, jer oni ne samo da odriču mogućnost izražavanja o Bogu već smatraju da čovek nije u stanju ni da zamisli suštinu Božiju.

Ni u Starom ni u Novom Zavetu pojam teologije se ne spominje. Ne spominje ga ni sveti apostol Pavle, imajući na umu opasnost koja bi pretila, ako bi se on shvatio kao kod Platona jer je hrišćanstvo monoteistička religija. Zato sveti apostol Pavle govori o ,,filosofiji ljudskoj” i ,,filosofiji po Hristu” (Kol. 2,8), a ,,filosofija po Hristu” je prava, bogootkrivena teologija. U spisima Svetih Otaca teologija ima mnogo značenja: učenje o Bogu uopšte, znanje o Svetoj Trojici, znanje o Gospodu Isusu Hristu, učenje o Hristu i Duhu Svetome, spasenje u Hristu, molitveno poznanje Boga, ispovedanje dogmata, a nije redak slučaj da se poistovećuje sa slavoslovljem (doksologija) ili da predstavlja znanje ili učenje o Bogu unutar sebe.

S obzirom na prethodno izloženo može se zaključiti da teologija ima veoma široko značenje. Stoga u ovom novom tematskom broju časopisa Krka, posvećenom pravoslavnoj veronauci iznosimo kratak pregled ,,filosofije po Hristu” prilagođene deci starijeg uzrasta. I to sledećim redom:

1. Liturgika

2. Hrišćanska etika

3. Dogmatika Pravoslavne Crkve

4. Patrologija sa agiologijom

5. Istorija Crkve

6. Crkveno pravo

7. Crkvena umetnost

Svaka celina se završava radnim listom, osmišljenim tako da olakšaju razumevanje gradiva i učine časove veronaume zanimljivijim.