Крка часопис - Тематски бр. 1

ЧАСОПИС ЕПАРХИЈЕ ДАЛМАТИНСКЕ "КРКА"
Тематски бр. 3 - Православна вјеронаука

Садржај:

Уводна реч епископа далматинског Г.Г. Фотија; Предговор; Литургика; Догматика; Хришћанска етика; Црквено право; Патрологија; Историја Цркве; Црквена уметност

ПРЕДГОВОР

ИМА ТУ НЕШТО

Пишеш ми, да мора да има нешто на крају крајева. Читао си, велиш, књигу о звездама од некога великог астронома, па ти је пало у очи тврђење тога славног научника: ,,без Бога се ништа у свету не може ни разумети ни објаснити.” Отуда си и ти дошао до закључка да има нешто.

Кажи, сине цар Лазарев, има Бога и буди радсотан! Има нешто – тако говоре многи школовани људи. Но, ако ти останеш до краја живота само при тој речи: има нешто, твој ће сав живот бити ништа.

Једна тренутна слутња да постоји нека огромна тајна сила иза видљивог света, није још ни издалека она вера, животворна и плодоносна, која осветљава наш пут и указује наш циљ.

Казати само има нешто не значи изаћи на видело дана. То једва значи да је путник превалио поноћни мрак и својим проширеним зеницама назрео беласање на истоку. А одатле до великог сунца над теменом још је дуг пут. Пожури да те смрт не постигне у том сумраку. Да бар умеш да речеш: има Неко, зора би зарудела.

Познај Створитеља свога, брате драги. То је важније од познања створења Његових. Не буди у друштву оних на које се апостол жали говорећи: ,,више поштоваше и послужише твари него Творцу.” (Рим. 1,25) Гле, Свевишњи уметник стоји покрај Својих дела. Ти си се сувише загледао у Његове уметничке творевине, које донекле отварају очи, а потом заслепљују. Зашто не приђеш Уметнику и не упознаш Га, и не представиш Му се? Христос је зато и дошао на земљу да ти пружи руку и да те приведе. Ко не приђе ближе Уметнику у овоме свету, у Његовој пречудној радионици, не упозна Га, не представи Му се, и не поклони Му се, неће бити пуштен ни у двор Његов на небесима.

Ово ти пишем тек вративши се са једног погреба. Умро је један ваљан младић у Охриду. На самртном одру лице му је било светло, светлије него за живота. Живео је по вери и упокојио се у пуној вери. Сасвим млад, ама разуман. А ти си већ старији господин. Мир ти и милост од Бога.

писмо св. Николаја Српског
једном школованом човеку

Теологија (богословље) је учење, наука, реч, знање о Богу. Међутим, појам теологија је врло широк и тешко је дати његову дефиницију у модерном значењу те речи. Сама реч теологија веома је стара. Први је овај појам употребио грчки философ Платон у своме делу Држава, али га он доводи у везу са многобоштвом.

Свети Оци Источне Цркве овај Платонов појам називају игра речи, јер они не само да одричу могућност изражавања о Богу већ сматрају да човек није у стању ни да замисли суштину Божију.

Ни у Старом ни у Новом Завету појам теологије се не спомиње. Не спомиње га ни свети апостол Павле, имајући на уму опасност која би претила, ако би се он схватио као код Платона јер је хришћанство монотеистичка религија. Зато свети апостол Павле говори о ,,философији људској” и ,,философији по Христу” (Кол. 2,8), а ,,философија по Христу” је права, богооткривена теологија. У списима Светих Отаца теологија има много значења: учење о Богу уопште, знање о Светој Тројици, знање о Господу Исусу Христу, учење о Христу и Духу Светоме, спасење у Христу, молитвено познање Бога, исповедање догмата, а није редак случај да се поистовећује са славословљем (доксологија) или да представља знање или учење о Богу унутар себе.

С обзиром на претходно изложено може се закључити да теологија има веома широко значење. Стога у овом новом тематском броју часописа Крка, посвећеном православној веронауци износимо кратак преглед ,,философије по Христу” прилагођене деци старијег узраста. И то следећим редом:

1. Литургика

2. Хришћанска етика

3. Догматика Православне Цркве

4. Патрологија са агиологијом

5. Историја Цркве

6. Црквено право

7. Црквена уметност

Свака целина се завршава радним листом, осмишљеним тако да олакшају разумевање градива и учине часове веронауме занимљивијим.