АРХИВА НОВОСТИ ЗА 2005.Г.

ИНТЕРВЈУ ЕПИСКОПА ДАЛМАТИНСКОГ  
Г
.ГФ О Т И Ј А ЗА
ПОЛИТИКУ
Шибеник, 30. 12. 2005. г.

Преосвећени Владико из Ваше епархије последњих недеља стижу узнемирујуће вести. Само у децембру је било неколико тежих напада на верске објекте СПЦ. У Сплиту је нападнута црквена општина, у Задру каменована црква у Дрнишу испаљен хитац на цркву а  пре неколико дана подметнут је и пожар испред шибенске епископије. Да ли је то знак да се безбедносна ситуација по Србе и СПЦ у вашој епархији погоршава?

  
Па по свему овоме што се у последње време догађа на просторима Епархије далматинске могло би се закључити, да се стање за СПЦ и православне Србе погоршало. Треба напоменути, да смо сви ми очекивали управо обрнуто тј. да ће приближавање Хрватске ЕУ и добијање статуса Кандидата за улазак у ЕУ допринети проширењу европских закона и европских стандарда на ове просторе, који би гарантовали слободан живот и рад СПЦ и нашег народа, поготово наших повратника. Међутим, тренутно се дешава обрнуто, и то до те мере да је проблем напада на Србе и СПЦ у Хрватској на вратима Скупштине Републике Хрватске, која ће као врховна инстанца морати да се позабави овим проблемом, ако је властима у Хрватској стало до имплементације европских стандарда у Хрватској.

    
Да ли је по Вама  реч о изолованим инцидентима вандала или иза ових напада стоје неке организоване снаге којима није циљ да се Срби врате на своје вековне просторе?

   
Сматрамо и верујемо, да су ови досадашњи напади и инциденти изоловани и спорадични, али да они истовремено уносе велики немир међу Србе, који данас живе на просторима Далмације. Они посебно узнемиравају људе који су намеравали и желе да се врате својим кућама.
    
Пре 1995. г. на просторима Епархије далматинске је живело преко 100.000 Срба, а данас их по последњем попису становништва живи око 25.000. То значи да је две трећине нашег народа исељено са ових простора и свакако да ови напади на Србе и СПЦ тим исељеним људима показује, да овде нема неопходног мира и безбедности, који би били основни предуслови њиховог повратка
.

   
Како на ове  нападе реагују обични грађани и да ли се Римокатоличка црква солидарише са вама, јер се последњи напад на шибенску епископију десио два дана уочи Божића 25. децембра?

   
Први напад на нашу Епископију у Шибенику десио се 29. 09. ове године на Св. Миховила, дан града Шибеника, а последњи ево уочи Божића. Слично је и на другим местима где је било напада на објекте СПЦ у Сплиту, Дрнишу, Книну итд. Има случајева да се напади дешавју и на наше празнике, као што је био случај у Врлици, где је на дан храмовне славе (Пренос моштију св. Николаја 22. мај), проваљено у цркву и спаљена је црквена застава. Из тога разлога наши свештеници пред све велике празнике и славе обавештавају о томе надлежне станице полиције. Овакви догађаји свакако узнемиравају обичне људе, а што се тиче реакција Римокатоличке цркве до сада, колико знамо, нигде није изнет званичан став нити било каква осуда ових напада.

   
У којој парохији су Срби и верски објекти СПЦ највише угрожени и да ли има случајева да се људи боје да после ових напада иду на богослужења?

   
Тренутно су у Епархији далматинској најугроженији верски објекти тамо где се најмање Срба вратило, а то су Равни Котари (задарско залеђе) и општине Врлика и Цетина, где је до сада незнатан повратак православних Срба. Тамо где нема наших људи нема ко ни да чува наше верске објекте и због тога су они, свакако, више угрожени. Због неколико последњих напада на цркву у Дрнишу, надлежни свештеник нам се жалио да су људи из страха престали да долазе на богослужења. То је разумљиво, али се ми надамо, да ће овај тренд престати и да ће уз активно учешће надлежних државних институција, Хрватска држава створити неопходан мир и безбедност за православне Србе на овим просторима, који не живе од јуче овде, већ њихово присуство и културни корени сежу до хиљаду година уназад.

    
Да је хрватска полиција до сада открила починиоце ових напада?

  
Колико је нама познато већина тих несретних људи, који су до сада нападали на објекте СПЦ и на наше вернике нису откривени. Ми им као Црква праштамо, јер смо на то по својој вери позвани, али би свакако Хрватска држава требала да чини своје, јер је њена дужност да обезбеђује мир и слободу свих својих грађана без обзира на верску или националну припадност.

   
Како Шибенска епархија може помоћи повратак нашег народа у своје домове одакле су протерани?

   
Па ми мислимо, да највећу помоћ повратку нашег прогнаног народа чинимо тиме што смо ту. Овде живимо и вршимо своју црквену мисију. Када смо 1999. г. као Епископ далматински устоличени у Шибенику, у Епархији далматинској је било само пет свештеника и двојица монаха, а данас имамо 21 свештеника и 15 монаха и монахиња. Оно што је посебно значајно то је да од 2001. г. ради наша богословија Света Три Јерарха у ман. Крки, у којој се тренутно школује преко 50 богослова. У тим оквирима крећу се наше активности. Свакако наша Црква је на много места делила хуманутарну помоћ повратницима и у том смислу је веома активна епархијска хуманитарна организација Човекољубље из Книна, која већ пет година помаже повратницима и унесрећенима. Наравно, више од тога могу и треба да чине сама држава и Међународна заједница, које треба да обезбеде на првом месту слободу, а потом и економски просперитет, што би у сваком случају допринело значајнијем повратку и нормализовању стања на овим просторима.

    
Од када сте на челу епархије обновљена су три манастира и основана два. Какви су планови за 2006.годину, које цркве и манастире ћете обнаваљати?

  
Далматинска епархија је до пре неку годину личила на апокалиптичку пустош. Све што смо до сада урадили знак је благослова Божијег и показује да није воља Божија да се овај древни део наше СПЦ угаси и нестане, већ да треба да васкрсне. За то васкрсење колико је значајна обнова објеката исто толико је значајан повратак нашег прогнаног народа на ове просторе то је паралелан процес и ми се надамо, да ће без обзира на ове тренутне нападе и проблеме које имамо  тај процес убрзано тећи првенствено захваљујући приближавању Хрватске ЕУ.
   
Ми се непрестано молимо Богу и позивамо наш прогнани народ да се врати, и да својом љубављу рушимо и укидамо све баријере постављене на том путу, па ће тако, надамо, се бити и са најновијим страдањем којему је изложена СПЦ и српски народ у Епархији далматинској.

ПРЕТЕЋИ ГРАФИТИ НА ЦРКВИ
СВЕТОГ ИЛИЈЕ У ЗАДРУ

У току ноћи, између 28. и 29. 12. 2005. г. на цркви св. Илије у Задру исписани су велики графити увредљиве и претеће садржине са псовкама на Светог Саву, усташким символима и натписом Србе на врбе.
        Ови
графити су исписани великим словима, у дужини од око 6-7 метара. Случај је пријављен полицији и истрага је у току.

ПРИЧА О КАЛЕНДАРИМА

Сигурно многи желе да знају зашто се Православна Црква
држи
старог календара у слављењу својих празника

Од најранијих времена па до данас у свету је коришћено око 1.500 календара. Разлике у њима настају зато што се једни равнају према Сунцу, други према Месецу, а трећи према звездама. Стари Грци су користили вавилонски, један од најтачнијих календара, али су као прву такозвану нулту годину, рачунали 756. пре нове ере, када је одржана прва Олимпијада. Римљани су преузели тај календар, само је њима нулта година била 753.
          
Због таквог почетног рачунања дошло је до огромних одступања, па је римска година каснила око 80 дана, колика је била разлика између календарских датума и природних појава које они обележавају. Жетвене свечаности су падале у зиму, није се знало како да се одређује и наплаћује порез, и остали државни и административни послови су били несређени.
           
Због тога је Гај Јулије Цезар 46. године пре Христа, одлучио да позове најпознатијег астронома тог времена Созигена, који је извршио реформу календара. Тај календар је био прихваћен у целој римској империји, што значи у целом цивилизованом свету. Јулијански календар се и данас у научном свету сматра веома прецизним.
           
У четвртом веку, за време цара Константина престало је гоњење хришћана. Године 325. одржан је Први Васељенски Сабор у Никеји, на коме је, између осталог, донесна одлука да се јулијански календар прихвати за одређивање датума хришћанских празника. Тада је хришћанска Црква била јединствена, а по том календару је установљен јединствени круг богослужења, постова и покретних празника за читав хришћански свет.
         
До реформе календара дошло је 1562. г. Када је папа Гргур XIII, уз подршку језуита, донео одлуку да се јулијански календар измени, тако што ће се прескочити десет дана. Од четвртка, 4. октобра 1562. године, прешло се на петак 15. октобра 1562. г. Западне хришћанске цркве су прихватиле овакав календар који се зове грегоријански, по папи Гргуру. Православна Црква се држи јулијанског календара, зато што су у грегоријанском календару промењене неке одлуке Првог васељенског сабора о датуму празновања Васкрса. Оваквом реформом календара, папа Гргур је западне хришћанске цркве удаљио од црквене традиције освештане вековима, продубљујући тако јаз између католичке и православних цркава.
      
Касније су и неке православне цркве прихватиле грегоријански календар. По јулијанском календару се одређује време празника у Српској, Руској и Грузијској Цркви, као и у Јерусалимској Патријаршији и на Светој Гори.
       
Око новог, грегоријанског календара створен је прави мит о његовој тачности и научном преимућству, али у озбиљној науци такво схватање нема упориште. Грегоријански календар сваких стотину година изостаје за један дан, тако да је данас разлика између јулијанског и грегоријанског календара не десет, већ тринаест дана. ,,Грегоријанска година тзв. тропска (сунчева) орјентисана је пре свега на ритмове који су у вези са Земљом, док је сидеричка (онако како се рачуна по јулијнаском календару) орјентисана на ритмове у вези са Космосом у целини. У том смислу грегоријански календар је у својој основи геоцентричан, а јулијански космоцентричан.
        
Српска Православна Црква се држи јулијанском календару јер је такву одлуку донео Први васељенски сабор у Никеји. Један од главних разлога је време израчунавања Васкрса, који никако не сме да буде пре или у време јеврејске Пасхе. Новим календаром је нарушено ово правило васељенског сабора, као и молитвено јединство Православне Цркве. Новим календаром су померени и постови, па док у неким Православним Црквама посте спремајући се за Божић, у другима се увелико мрси, јер је њихов Божић већ прошао. Ова календарска пометња је, неколико векова касније, одговарала комунистичким режимима, јер је стварањем култа Нове Године и потпуним занемаривањем Божића, код многих верника озбиљно нарушаван божићни пост.
      
Многи би хтели да наша Црква прихвати нови календар, јер је тако једноставније и лакше, но они заборављају једну веома битну ствар, која непорециво говори у прилог јулијанском календару. То је силазак благодатног огња на Гроб Господњи, непојмиво чудо које се пред десетинама хиљада верника збива сваке године у цркви Гроба Господњег на Велику Суботу. А то је право мистичко освећење календара, који је икона времена.                                                                                           

                                   текст преузет из часописа Светосавско Звонце, бр. 10/05

РАВНИ КОТАРИ ДОБИЛИ СВОГ СВЕШТЕНИКА

          Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије у циљу попуњавања парохије Равних Котара поставио је 25. децембра 2005.г. новога свештеника о. Владу Благојевића за упражњену равнокотарску парохију. Седиште ове новоформиране парохије биће у Бенковцу а ова тренутно најугроженија парохија у далматинској Епархији обухвата још Карин, Смиљчић, Смоковић, Ислам Грчки, Кулу Атлагића и Земуник.
           Већина православних храмова у Равним Котарима су делимично или потпуно срушени а такве су на жалост и куће православних Срба тога краја, тако да ће на новом свештенику бити велики терет и велики подвиг духовне обнове и духовног препорода овога краја. Наравно то мора да прати и неопходна грађевинска обнова цркава и кућа православних Срба.
          Треба такође напоменути да се због изузетно тешких услова у Равне Котаре најмање Срба вратило у своје куће али се надамо да ће постављање новога свештеника и формирање црквенога живота помоћи свеукупној обнови овога краја.


ПОЖАР ИСПРЕД СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЕПИСКОПИЈЕ У ШИБЕНИКУ   САСТАНАК ЕПАРХИЈСКОГ УПРАВНОГ ОДБОРА
ЕПАРХИЈЕ ДАЛМАТИНСКЕ

 
МОЛИТВА УТАМНИЧЕНОГ
АРХИЕПИСКОПА ОХРИДСКОГ ЈОВАНА
  НОВИ  БРОЈ ЧАСОПИСА  "КРКА"

 
СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА
У ХРАМУ СВЕТОГ НИКОЛЕ У КИСТАЊАМА
  ОПЕТ НАПАДНУТА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА
УСПЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У ДРНИШУ

 
ПОМОЋ БОГОСЛОВИЈИ СВЕТА ТРИ ЈЕРАРХА   КАМЕНОВАНА ЦРКВА СВЕТОГ ИЛИЈЕ У ЗАДРУ

 

НАПАДНУТА ЦРКВЕНА ОПШТИНА СПЛИТ

  ВАВЕДЕЊЕ У МАНАСТИРУ КРУПИ

 
СВЕТА ЛИТУРГИЈА У МАНАСТИРУ ДРАГОВИЋУ   АМБАСАДОР СЦГ МИЛАН СИМУРДИЋ
ПОНОВО У ПОСЕТИ МАНАСТИРУ КРКИ

 
ХРАМОВНА СЛАВА МАНАСТИРА КРКЕ   РУКОПОЛОЖЕЊЕ У МАНАСТИРУ КРКИ

 
КАМЕНОВАНА СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У ДРНИШУ   СВЕТИ ДИМИТРИЈЕ У КОЊЕВРАТИМА

 
НОВИ  БРОЈ ЧАСОПИСА  "КРКА"   ХРАМОВНА СЛАВА У КАЊАНИМА

 
САБОР У БИТЕЛИЋУ   ХРАМОВНА СЛАВА У КНИНУ

 
ПРЕДСТАВНИЦИ ОСЦЕ-а ПОСЈЕТИЛИ
ЕПИСКОПА ФОТИЈА И МАНАСТИР КРКУ
  НАПАД НА КРЧКЕ БОГОСЛОВЕ У КИСТАЊАМА

 
ПРАЗНИК СВЕТОГ ЈОВАНА БОГОСЛОВА
У МАНАСТИРУ КРКА
  МАТУРАНТСКА ЕКСКУРЗИЈА УЧЕНИКА
БОГОСЛОВИЈЕ

 
ОДГОВОР ЕПИСКОПА ДАЛМАТИНСКОГ Г. ФОТИЈА НА ПИСМО ПРЕДСЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ ХРВАТСКЕ Г. СТЈЕПАНА МЕСИЋА   BRUTAL ATTACK ON THE SERBIAN ORTHODOX DIOCESE IN SIBENIK

 
АМБАСАДОР СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ  Г. МИЛАН СИМУРДИЋ
ПОСЕТИО ЈЕ ЕПАРХИЈУ ДАЛМАТИНСКУ
  ЗВАНИЧНО  САОПШТЕЊЕ  ЕПИСКОПА  ДАЛМАТИНСКОГ
Г.ГФОТИЈА  ПОВОДОМ  НАПАДА НА
ЕПИСКОПСКУ РЕЗИДЕНЦИЈУ
 У ШИБЕНИКУ

 
БРУТАЛНИ НАПАД НА СРПСКУ ПРАВОСЛАВНУ
ЕПИСКОПИЈУ У ШИБЕНИКУ
 

ХРАМОВНА СЛАВА У БРИБИРУ 


 
МАЛА  ГОСПОЈИНА  У  ЧИСТОЈ  МАЛОЈ   НОВИ  БРОЈ ЧАСОПИСА  "КРКА"

 
САБОР У ДРАГОВИЋУ   ПОМОЗИМО ОБНОВУ ЦРКВЕ
СВЕТЕ НЕДЕЉЕ У КОЖЛОВЦУ
 

 
ПРОСЛАВА ДВАДЕСЕТ ГОДИНА МАТУРЕ   ПОЧЕЛА ШКОЛСКА ГОДИНА У БОГОСЛОВИЈИ
СВЕТА ТРИ ЈЕРАРХА

 
ПРАЗНИК УСПЕЊА БОГОРОДИЦЕ
 У ДАЛМАТИНСКОЈ ЕПАРХИЈИ
  НОВА РУКОПОЛОЖЕЊА У МАНАСТИРУ КРКИ

 
ОСВЕЋЕЊЕ ЗВОНА У ОТИШИЋУ   СВЕДАЛМАТИНСКИ САБОР У МАНАСТИРУ КРКИ

 
СЛАВА У ГОЛУБИЋУ   ПОНОВНО ЗЛОКОБНИ НАТПИСИ НА ЗИДУ ПОРТЕ ЦРКВЕ УСПЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У ИМОТСКОМ

 
КРШТЕЊЕ У МАНАСТИРУ КРКИ   ПОСЈЕТА ЛИШАНИМА ТИЊСКИМ

 
ИНТЕРВЈУ ЊЕГОВОГ ПРЕОСВЕШТЕНСТВА
ЕПИСКОПА ДАЛМАТИНСКОГ Г
.Г. ФОТИЈА
  САБОР У МАРКОВЦУ

 
ПАРАСТОС СВИМ ПОГИНУЛИМ
ОД КОСОВСКОГ БОЈА ДО ДАНАС
  ПРАЗНИК СВЕТОГ ИЛИЈЕ У ДАЛМАЦИЈИ

 

НОВИ  БРОЈЕВИ ЧАСОПИСА "ИСТИНА" И "КРКА"

  САБОР У КОЖЛОВЦУ

 
НОВИ НАПАДИ НА ПРАВОСЛАВНЕ
СРБЕ У
ДАЛМАЦИЈИ
  МАНАСТИР ОЋЕСТОВО

 
ЕКИПА ТВ БЕОГРАД
У ПОСЕТИ ЕПАРХИЈИ ДАЛМАТИНСКОЈ
  ПЕТРОВДАНСКИ САБОР У БИОВИЧИНУ СЕЛУ

 

ХРАМОВНА СЛАВА У БЕНКОВЦУ

  БАЊАЛУЧАНИ ПОМАЖУ БОГОСЛОВИЈУ
СВЕТА  ТРИ  ЈЕРАРХА  И МАНАСТИР
КРКУ

 
ЗИДАЊЕ НОВЕ ЦРКВЕ У ПЛАВНУ   ВИДОВДАН У ДАЛМАТИНСКОЈ ЛАЗАРИЦИ

 
НОВА ГОЊЕЊА ЦРКВЕ ХРИСТОВЕ   УСКОРОМАНАСТИРИ ЕПАРХИЈЕ ДАЛМАТИНСКЕ

 
ПРАЗНИК СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ У БИСКУПИЈИ   ПОСЈЕТА ЊЕГОВОГ ПРЕОСВЕШТЕНСТВА ЕПИСКОПА ДАЛМАТИНСКОГ Г.Г.ФОТИЈА
БИЉАНИМА ДОЊИМ И КИСТАЊАМА
 

 
МАТУРА ПРВЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ
СВРШЕНИХ БОГОСЛОВА
ОБНОВЉЕНЕ КРЧКЕ БОГОСЛОВИЈЕ
  УЧЕНИЦИ ВЈЕРОНАУКЕ У МАНАСТИРУ КРКА

 
КРШТЕЊЕ   СПАСОВДАН У ШИБЕНИКУ

 
СПЦ У ХРВАТСКОЈ ДО САДА ВРАЋЕНО
УКУПНО 10%
ОДУЗЕТЕ ИМОВИНЕ
  ЛИКОВНА КОЛОНИЈА У МАНАСТИРУ КРКА

 
ВЕРБАЛНИ НАПАДИ И ПРЕТЊЕ
ПРАВОСЛАВНИМА У ДРНИШУ
  СAОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ СА ЗАСЕДАЊА СВЕТОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ САБОРА У
БЕОГРАДУ  2005. ГОДИНЕ

 
САБРАНА ДЕЛА ЕПИСКОПА
ДАЛМАТИНСКО-ИСТАРСКОГ
НИКОДИМА (МИЛАША)
  АМБАСАДОР СиЦГ МИЛАН СИМУРДИЋ
У ПОСЈЕТИ МАНАСТИРУ КРКИ

 
СВЕТИ КИРИЛО И МЕТОДИЈЕ У КИСТАЊАМА  

ПОНОВНИ НАПАДИ НА ЦРКВУ


 
КОД ОБРОВЦА УБИЈЕН СРБИН,
А У ГРАЧАЦУ ГРАФИТИ "СРБЕ НА ВРБЕ"
  КАНОНИЗАЦИЈА СРПСКИХ СВЕТИТЕЉА
У ОБНОВЉЕНОМ МАНАСТИРУ ЖИТОМИСЛИЋУ

 
ПОСЈЕТА МАНАСТИРУ КРКА   НОВИ МАНАСТИР
 У ЕПАРХИЈИ ДАЛМАТИНСКОЈ

 
ТОМИНА НЕДЈЕЉА У МАНАСТИРУ КРКИ   ХРАМОВНА СЛАВА У КНИНУ

 
УВОД У НОВИ ЗАВЕТ
П Р И К А З
  СТРАСНА НЕДЕЉА И
ВАСКРС У МАНАСТИРУ КРК
А

 
НОВИ, ВАСКРШЊИ, БРОЈ ЧАСОПИСА "КРКА"   ЛАЗАРЕВА СУБОТА У КНИНУ

 
ПРОВАЉЕНА ВРАТА
НА ПОКРОВСКОЈ ЦРКВИ У КНИНУ
  ХОДОЧАСНИЦИ ИЗ СЛОВЕНИЈЕ

 
ПОСЈЕТА МАНАСТИРУ КРКИ   БЛАГОВИЈЕСТИ

 
ИСПОВЕСТ СВЕШТЕНСТВА ЕПАРХИЈЕ ДАЛМАТИНСКЕ   АМБАСАДОР СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ ГОСПОДИН МИЛАН СИМУРДИЋ У ПОСЈЕТИ МАНАСТИРУ КРКИ

 
НЕДЕЉА ПРАВОСЛАВЉА У ДАЛМАЦИЈИ   ВЕЛИКИ ПОСТ - ПЕРИОД ДУХОВНЕ РАДОСТИ

 
СВЕТА ЛИТУРГИЈА НА УБЛИМА   НОВО РУКОПОЛОЖЕЊЕ У МАНАСТИРУ КРКИ

 
САБРАНА ДЈЕЛА ДР НИКОДИМА МИЛАША   СЛАВА БОГОСЛОВИЈЕ
СВЕТА ТРИ ЈЕРАРХА У МАНАСТИРУ КРКИ

 
ПРВИ ТЕМАТСКИ БРОЈ ЧАСОПИСА "КРКА"   МОНАШЕЊЕ У МАНАСТИРУ КРКИ

 
ПРОСЛАВА СВЕТОГ САВЕ У ЕПАРХИЈИ ДАЛМАТИНСКОЈ   НОВИ БРОЈ ЧАСОПИСА "КРКА"

 
УВОД У НОВИ ЗАВЕТ  

НОВА ГОДИНА У МАНАСТИРУ ДРАГОВИЋУ


 

ПОСЈЕТ МИТРОПОЛИТА МАНАСТИРУ КРКА

 

БОЖИЋ У ШИБЕНИКУ


 

ДИРЕКТОР ЛЕКСИКОГРАФСКОГ ЗАВОДА МИРОСЛАВ КРЛЕЖА Г. ВЛАХО БОГИШИЋ ПОСЕТИО МАНАСТИР КРКУ

 

ПРАЗНИК ПРАОТАЦА У ИМОТСКОМ


АРХИВА ВИЈЕСТИ 2004. ВИЈЕСТИ

   
 
 

* КОНТАКТ -:_:- KONTAKT *
:  :  :
Copyright 2004, 2005 SPC - Dalmatinska Eparhija.

Designed by SeRGio