ЦРКВА МОРА ДА НАДИЛАЗИ
СТРАДАЛНЕ ИСТОРИЈСКЕ ТОКОВЕ

 

ШИБЕНИК, 1. ФЕБРУАРА (СРНА) - Његово преосвештенство епископ далматински Фотије изјавио је да у Далмацији, гдје је прије 1995. године живјело више од 100 000 православних Срба, данас има између 20 000 и 25 000 становника српске националности.
Епископ Фотије је у интервјуу Срни рекао да су се у Далмацију вратили већином старији људи "који су при крају својих животних подвига", истакавши да има доста разлога што је такво стање.


"На првом месту су економски разлози, али наравно да су у то укључени и политички. Преко лета велики број православних Срба из Далмације долази у родни крај и обилазе наше цркве и манастире, али их мали број, нажалост, остане да и даље ту живи, јер су услови за живот и повратак још веома тешки", нагласио је епископ Фотије.


Он наводи да честе нападе на црквене објекте у Епархији далматинској, па и на саму Епископију у Шибенику сматрају као "додатни крст и израз свједочења православне вјере".


"Ми не мрзимо људе, који чине такве ствари већ се покушавамо молити Богу за њих. Томе нас учи наша православна вера и етика. Друга је ствар, шта би требало да у таквим случајевима чине држава и надлежне државне институције", навео је епископ далматински Фотије.


Он је додао да је, осим на црквене објекте, било и директних напада на Србе повратнике широм Далмације због чега је Епархија неколико пута морала да пише званичан допис предсједнику Хрватске и предсједнику Владе, да заштите православне Србе повратнике на просторима ове епархије. Према њиховим сазнањима, пронађен је веома мали број починилаца.

"Ти повремени инциденти и напади на Србе повратнике, показују да још нема потпуне слободе и демократије на овим просторима, што веома негативно утиче и на евентуални повратак других избеглих Срба", нагласио је епископ Фотије.


Епископ је навео да Црква и у тим околностима мора бити та која "надилази страдалне историјске токове, не негирајући ту реалност, али ипак дајући наду у превазилажење тих мука и страдања, вјером у васкрсење из мртвих и коначну побједу Божије правде".

Епископ Фотије сматра да је већи проблем у томе да законски од државе, као и од медија тако нешто буде жигосано као зло, недопустиво и кажњиво, чиме би се стварала атмосфера слободе и заштите свих људи и народа, без обзира на њихову различитост у вјери и култури.

Он наводи да је то дуготрајан процес и да треба да се достиже, уз садејство свих надлежних и мјеродавних државних фактора.


Владика истиче да у Епархији далматинској, посебно у великим градовима као што су Сплит, Шибеник и Задар, има случајева да се српска дјеца поново крштавају у Римокатоличкој цркви, на шта су раније указивали и свештеници загребачких парохија.


Таквих случајева, каже, највише има у тзв. мјешовитим браковима, гдје се православна дјеца "веома лако утапају у доминантну већину римокатоличког становништва".


"Ми, као Црква, покушавамо да спречимо ову појаву нашим обраћањима, као и радом свештеника на парохијама. Пресудна ствар за решење овога проблема била би потпуна слобода вероисповедања и да су људи те слободе свесни, односно да је она видљива у практичном животу. Све док тога нема, људи ће се по својој слабости приклањати овим другим решењима", сматра епископ Фотије.


Он је рекао да је у унутрашњости Далмације много боље стање, наводећи примјер Буковице и Книнске крајине, гдје има више од 300 православне дјеце, која похађају вјеронауку.


"То је за наше услове у Далмацији веома значајна и велика ствар", истакао је епископ Фотије.


Говорећи о српским богомољама, епископ Фотије је рекао да је Епархија до сада успјела да обнови велики број парохијских цркава и додао да су обновљени и сви далматински манастири, који имају и своја братства.

"Обнову је већином финансирала Епархија далматинска, али, хвала Богу, у последње време има све више Срба Далматинаца из света, који се укључују у обнову парохијских цркава. Такав случај имамо тренутно у Бенковцу, Кашићу и у Имотском. Хвала Богу да је тако, јер се по томе види да Срби овога краја нису заборавили своје светиње и да имају љубави према њима, па их због тога желе обновити", додао је епископ Фотије.


Он је нагласио да је веома значајна помоћ стизала и од Министарства вјера Србије без које, како је рекао, не би могли учинити веома битне ствари и изразио наду да ће те помоћи бити и убудуће.

 

Када је ријеч о помоћи хрватске државе, епископ далматински је истакао да је неколико објеката, као што су црква Светог Илије у Задру, манастир Крупа, Саборна црква у Шибенику, регистровано као културни споменици и да их помаже Министарство културе.


Та помоћ је, наводи, "нажалост, мала, али у сваком случају постоји и то је добро".

"Ми се трудимо да цару дајемо цареву, а Богу Божије. То значи да уважавамо околности у којима живимо, али да и у тим животним распећима живимо Литургијом и богослужењем наше Цркве, обожујући тако своје душе и припремајући се за вечно Царство Божије", рекао је епископ Фотије.

 

Разговарала: Марија Богдановић

 

 

 

* КОНТАКТ -:_:- KONTAKT *
:  :  :
Copyright 2004 SPC - Dalmatinska Eparhija.

Designed by SeRGio