ЖАЛ ЗА КОМУНИЗМОМ

 

Ако ми ућутимо камење ће повикати (Лк. 19,40)

 

Ових дана када Црква Христова празнује највећу победу икада извојевану у историји човечанства, а то је победа над смрћу, коју је нама и читавом свету подарио Господ наш и Спаситељ Исус Христос, не мањка ни оних гласова који и даље вичу: Распни га распни (Јн. 19,6).

 

Када то кажемо, мислимо на недавне скупове одржане широм Београда разних невладиних организација, које су са правом назване «друштвени НЛО-и». Њихови покличи: «Немојте се молити у нашим школама», «Стоп клерикализацији Србије!», «Одвојити Цркву од државе», «реформисање Цркве» јасно показују природу ових организација као и њихову тоталитарну анти-мисију, коју оне покушавају прикрити наводном слободом говора и борбом за демократију.

 

Све ове покрете и организације повезује и чини препознатљивима изненађујућа сличност са «партијским ћелијама», које су као што је свима познато жариле и палиле у последњем веку атеизма. Као последица њихове «борбе за слободу» и «права пролетеријата» остале су на хиљаде порушених православних цркава и манастира, као и други културно-историјски спомениици, који су стварани вековима. Поред тога, Црква тј. њена јерархија и православни хришћани били су од «тадашњих бораца за слободу и демократију» гоњени и изложени најзверскијим мучењима, што нам сведоче многобројни гулази од Сибира па до Србије и мора.

 

«Демократски покличи» које данас чујемо из уста ових с правом названих «НЛО-а» или да се послужимо управо њиховом реториком «плаћеника спољњих непријатеља», представљају последњи жал за тим златним добом комунизма. Нови светски поредак, као што је свима познато, преко невладиног сектора свуда у свету руши непожељне или неподобне државне системе и поставља нове. То се исто чини или се покушава учинити у Србији, преко ових трагичних људи, који свој атеизам и безбожништво желе упорно да наметну и другима. Због тога им толико и смета светосавска Црква, као она која данас има највећи ауторитет и углед у Србији, јер чува оно што Србија данас има највредније, а то су њена православна вера и култура као и национално и етичко достојанство.

 

Мисија Цркве Христове је да сведочи Истину (1. Тим. 3,15) и свако ко је од Истине слуша глас своје Цркве. Данас је, хвала Богу, највећи део српског народа, а посебно његова светосавска омладина уз своју Цркву и бори се да очува идеале светосавља и православља. За друге нам остаје да се молимо Богу подсећајући их на речи светог Јеванђеља да Цркву Христову ни врата адова неће надвладати (Мт. 16, 18).

ЕПИСКОП ДАЛМАТИНСКИ

Фотије          

Шибеник, 30. 04. 2009

 

 

 

* КОНТАКТ -:_:- KONTAKT *
:  :  :
Copyright 2004 SPC - Dalmatinska Eparhija.

Designed by SeRGio