Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора СПЦ
са редовног заседања одржаног у Београду
од 14. до 22. маја 2009. године

 

Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Павла, а под председништвом Његовог Високопреосвештенства митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија, који по члану 62 Устава Српске Православне Цркве врши дужност заменика оболелог Патријарха, у Патријаршијском двору у Београду одржано је, од 14. до 22. маја 2009. године, редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве. У раду Сабора узели су учешћа сви епархијски архијереји Српске Православне Цркве, укључујући и Његово Блаженство Архиепископа охридског и Митрополита скопског г. Јована и остале архијереје православне Охридске Архиепископије.

 

Са свешћу о одговорности Цркве за живот и спасење људи и о величини духовних изазова нашег времена, Свети Архијерејски Сабор се посветио решавању виталних питања Српске Православне Цркве данас.

 

Пре свега, Сабор је највећу пажњу посветио стању Цркве и народа у нашој јужној покрајини после незаконитог проглашења тобожње независности Косова и Метохије. Сабор је одао дужно признање држави Србији за све напоре да се то вапијуће безакоње, са свим несагледивим последицама које из њега могу проистећи у ближој и даљој будућности, заустави и онемогући, као и свим државама које га, поштујући међународни правни поредак и елементарни морал, нису признале, а посебно свима онима који су на делу показали солидарност са српским народом на Косову и Метохији, чија основна људска, верска и политичка права се безобзирно газе, уз хладно и равнодушно ћутање најмоћнијих и најгласнијих заговорника људских права. Сабор је захвалан свим међународним институцијама и организацијама, као и угледним личностима из света науке, уметности и културе, које дижу глас протеста против ове историјске направде и небивалог оспоравања норми међународног права. Сабор је уверен да Србија и српски народ никада неће пристати на насилно одузимање Косова и Метохије.

 

Посебна пажња је посвећена процесу обнове наших тамошњих светиња, порушених у мартовском погрому 2004. године. Та обнова, као прва фаза опште обнове која треба да обухвати и преко стотину храмова, манастира и црквених здања срушених или тешко оштећених пре мартовског погрома, треба да омогући живот монашким заједницама, свештенству и остацима прогнаног народа, као и да охрабри изгнанике да се враћају на своја прадедовска огњишта.

 

Умољен је Преосвештени Епископ рашко-призренски г. Артемије да хитно прими већ обновљене црквене објекте. Ради што озбиљнијег сагледавања проблема везаних за нашу јужну покрајину, одржан је и радни сусрет са министром за Косово и Метохију у Влади Србије, г. Гораном Богдановићем, и његовом пратњом коју су сачињавали саветници Председника Србије г. Млађан Ђорђевић и г. Дамјан Крњевић.

 

После разматрања приликâ у Српској Православној Цркви изазваних дуготрајном болешћу Његове Светости Патријарха српског г. Павла и анализе начина функционисања црквених тела и органа у садашњим условима, Сабор је одлучио да остане при својој ранијој одлуци да Патријарх и даље остане на челу Српске Православне Цркве.

 

У току заседања Сабора одржана је и заједничка седница саборских отаца и Централног тела за изградњу Спомен-храма Светог Саве на Врачару. Том приликом присутни чланови Сабора су се упознали са чињеницама о досад извршеним радовима и са планом предстојећих радова.

 

Сабор је, на основу извештајâ, анализирао положај Српске Православне Цркве на укупном српском духовном и етничком простору, у региону и у расејању широм света, и донео одговарајуће одлуке. Посебна пажња је посвећена положају Охридске Архиепископије и поздрављени су први наговештаји његовог побољшања, као и спремности свих на дијалог за коначно превазилажење нередовних црквених прилика у Републици Македонији.

 

Такође је показано дужно интересовање за интензивирање процеса реституције неправедно одузете црквене имовине, потребне Цркви ради вршења њене пастирске, социјално-добротворне, мисионарске и културно-просветне мисије, а не ради нечијег богаћења, како подозревају извесни ванцрквени „аналитичари".

 

Разматрани су односи међу сестринским Православним Црквама и са задовољством је констатовано да су они, уопште узевши, редовни, засновани на јединству вере и свези мира и љубави у Духу Светоме. Ипак, Сабор је био приморан да констатује да се наставља антиканонска и небратска делатност појединих представника Румунске Патријаршије у источној Србији, посебно у Епархији тимочкој. Сабор изражава наду да ће се проблем превазићи путем званичног дијалога двеју Цркава на највишем нивоу.

 

Имајући у виду предстојеће свеправославно саветовање о стању православне дијаспоре на свим континентима, Сабор је уобличио општи став о питањима везаним за живот, међуправославну сарадњу, организационе и друге тешкоће, али и одговорност за сведочење аутентичног устројства Православне Цркве у специфичним условима живота у расејању, у већинском инославном или чак иноверном окружењу. Сабор сматра да и убудуће ваља неговати одговоран и конструктиван дијалог са тим окружењем. Најважнија одлука Сабора у овом контексту јесте усвајање и потврда Устава Српске Православне Цркве на америчком континенту и коначног успостављања њеног пуног административног јединства, кроз прихватање саборног договора свих српских архијереја који делују у Америци о арондацији епархијâ и парохијâ.

 

Саслушан је и прихваћен извештај Светог Синода о његовом раду у протеклом периоду, са нарочитим нагласком на извршењу саборских одлука са прошлогодишњих заседања. Такође су саслушани извештаји господе епархијских архијереја о стању и проблемима у епархијама Српске Православне Цркве, као и извештаји о стању и проблемима у црквено-просветним установама и у настави веронауке у јавним школама, уз тражење путева и начина за побољшање њеног квалитета у сарадњи са надлежним министарствима и релевантним стручним службама и појединцима.

 

Разматран је и рад Човекољубља, добротворне установе Српске Православне Цркве, и других важних установа, као што су, примера ради, поклоничко-туристичка агенција Доброчинство или Информативна служба Светог Синода.

 

Сабор је са задовољством констатовао да је Влада Србије подржала иницијативу Светог Архијерејског Синода да се изграде Спомен-храм и Меморијални центар ради трајног молитвеног сећања на жртве агресије НАТО-пакта пре десет година, погрома над српским народом на Косову и Метохији, претходних трагичних грађанских и међуетничких сукоба на тлу бивше Југославије у последњој деценији прошлог века, као и првог и другог светског рата и ослободилачких ратова Србије уочи првог светског рата и уопште жртава сукобâ, терора и насиља током читавог 20. века и почетка 21. века. Тиме се, наравно, не поричу нити умањују жртве других народа са којима српски народ вековима живи или заједно или у суседству.

 

Сабор је основао и посебну саборску комисију која треба да припреми прославу 1700-годишњице Миланског едикта светог цара Константина (313-2013) којим је Црква, после три века гоњења, добила слободу деловања у тадашњој Римској Империји. Та прослава ће, ако Бог дâ, обухватити сав хришћански свет, али ће и у Српској Православној Цркви бити свеопшта, с обзиром на чињеницу да је Константинов родни град био Наисос, данашњи Ниш.

 

Поред свега осталог, Сабор је посветио дужну пажњу и обнови конака манастира Хиландара на Светој Гори, пострадалог у пожару, и користи прилику да апелује на вернике Српске Православне Цркве да и даље морално и материјално помажу својој браћи и сестрама на Косову и Метохији, манастиру Хиландару и свуда где је помоћ потребна. Сабор је свестан дубине светске и домаће економске кризе, као и још дубље духовне и моралне кризе која ју је изазвала, али подсећа на то да се духовним и моралним оздрављењем свака криза може пребродити и тиме означити нови почетак.

 

Његово Високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и даље ће вршити дужност заменика Његове Светости Патријарха у Архиепископији београдско-карловачкој и дужност председавајућег у Светом Архијерејском Синоду. За нове чланове Светог Синода Сабор је изабрао господу епископе нишког Иринеја, бачког Иринеја, далматинског Фотија и захумско-херцеговачког Григорија, а за чланове-заменике господу епископе жичког Хризостома и бихаћко-петровачког Хризостома.

 

Свој пуноћи Српске Православне Цркве, свим хришћанима и свим људима добре воље Сабор упућује поруку љубави и мира у име Господње.

 

Епископ бачки др Иринеј,

 

портпарол Светог Архијерејског Сабора

Српске Православне Цркве

 

 

 

* КОНТАКТ -:_:- KONTAKT *
:  :  :
Copyright 2004 SPC - Dalmatinska Eparhija.

Designed by SeRGio