ЕПОХА ПРАВОСЛАВЉА

Разговор са игуманом Јефремом ватопедским

 

Деветнаестог маја 2009. године, уприличен је сусрет студената московских духовних школа са игуманом светогорског манастира Ватопеда, архимандритом Јефремом. Госта је поздравио проректор за васпитање, игуман Васијан (Змејев).

Ово није први сусрет игумана Јефрема са студентима Московске духовне академије. Он је примијетио посебан интерес Руса за искуство духовног живота Свете Горе.

 

ЕПОХА ПРАВОСЛАВЉА

 

Ми данас живимо у тешком времену – човјек пребива у многометежној атмосфери, која не зна одакле је дошла и куда иде. Савремена  Европа себе не повезује са хришћанством. Разлог је у томе што су Европљани примили лажно хришћанство. Бога, о Којем су их учили родитељи, они одбацују, и душе њихове не налазе покоја. Људи ишту нешто дубље и то баш – Православље. Они се могу научити Православљу од оних који правилно славе Бога. Задатак духовне школе је да покаже Православље које траже људи. Учећи се у духовној школи, треба да благодаримо Богу за то што нас је Он удостојио да се нађемо у школи са великом духовном традицијом, што живимо у православном окружењу и наслађујемо се вањском слободом и што је најважније унутрашњом – слободом срца.

 

МАЈКА БОЖИЈА - ЗАШТИТНИЦА МОНАХА И СВИХ КОЈИ СЕ ПОДВИЗАВАЈУ

 

Посјета оца Јефрема је уприличена на празник светог Михеја, ученика преподобног Сергија Радоњешког. Познато је да је свети Михеј био свједок јављања Пресвете Богородице преподобном Сергију. То јављање означава посебну бригу Пресвете Богородице за монахујуће. На Светој Гори су чести случајеви јављања Пресвете Богородице у којима Она учи, тјеши, подржава и уразумљује братију. Пресвета Дјева се поштује као покровитељница светогораца и свих монаха. Свети Григорије Палама је управо Њу назвао савршеном молитвеницом међу људима, првом монахињом послије Њеног Сина. Није случајно, што је Она, упознавши пуноћу божанске благодати, молитвом испросила Свету Гору за Свој удио. Она се радује умножењу и духовном узрастању монахујућих. Али, Божија Мајка се радује и спасењу свих људи. Изучавајући богословље, потребан је пажљив однос према свом животу, како би смо задобили наклоност и заступништво Мајке Божије.

 

 

 

ОГЛЕД ДУХОВНОГ ЖИВОТА

 

У духовном животу је веома важно чувати цјеломудрије и имати трезвеност, да би ум непрестано био окренут ка Богу, и да би смо сачували заповијести Христове у којима је сакривен Сам Христос. Онај који чува заповијести, одбацује гријех и замјењује га жељом за Богом. Човјек који непрестано има жеђ за Богом, стара се да непрестано чува заповијести и да се моли. Ум таквог човјека се просвјећује богоопштењем. Он почиње да увиђа сву своју грјеховност, но не очајава и не губи храброст, него почиње да покајањем искорјењује гријехе. Покајање наноси жалост срцу, но то није меланхолија душе, него радостна туга. Тада човјек почиње да плаче. Те сузе су дар Светога Духа. Онај који има такве сузе, у почетку избјегава гријехове учињене дјелом, а потом и ријечју и мишљу. Ум се његов приклања Богу посредством созерцатељног живота. Он већ тада види не само свој гријеховни живот, но и утицај Божијег промисла. Такав човјек одлази са почетног степена вјере и прелази у степен видљиве вјере. Сваки који слиједи пут такве вјере, осјетиће испуњавање обећања Христових.

 

ЦРКВА

 

Православна Црква није Црква идеологије, размишљања или философије. То је Црква духовног опита (искуства). Човјек који себе посвећује Богу, иште најприје Царство Божије и правду Његову, а остало ће му се додати.

 

 

ПИТАЊА УПУЋЕНА АРХИМАНДРИТУ ЈЕФРЕМУ ОД СТРАНЕ СТУДЕНАТА МДА И ЊЕГОВИ ОДГОВОРИ

 

О старцу Јосифу ватопедском – ученику старца Јосифа исихасте

Старац Јосиф ватопедски је човјек Божији. Његов ум се толико утврдио у Богу, да он неће да говори ни о чему земаљском. Он жели смрти од превелике љубави према Богу.

 

У чему је разлика између односа монаха и игумана и односа студената духовних школа са својим старјешинама?

У духовној академији не може бити толико послушања као у монаштву. Ректор духовне академије није старац (духовник). Но, требало би да га студенти поштују због његове дужности и да испуњавају његову заповијест у свему што се тиче вањског живота. Разлика од монаха је у томе што студент не може испуњавати послушање по срцу у духовним дјелима. Међутим послушање управи не смије да буде лицемјерно, не треба грдити управу у свом срцу.

 

 

О руском црквеном пјевању

Данашња руска појачка традиција није стара. Старо унисоно руско појање је више умилитељно. Византијско појање више је пријатно и умилно и  духовније је. Но појање је другостепени момент у богослужењу, главно је исправно срце.

 

О пракси изговарања Исусове молитве наглас

На Светој Гори постоји таква традиција, па и у Ватопеду такође. То је линија старца Јосифа исихасте. Он је говорио да проузношење молитве наглас, помаже уму да лакше прихвати смисао. Монаху то помаже да се усредсреди. Изговоарање молитве наглас умањује или потпуно одстрањује расејање: „од уста се потпаљује ум“. Наступа моменат када човјек више неће да проузноси молитву уснама, него прелази у савршенију форму – молитву ума.

 

Конфликти између грчког и руског монаштва на Светој Гори

Трвења је било, но то је дјело људске немоћи. Има ускоглавих Грка и ускоглавих Руса. Такав тип људи се и међусобно судара – рекао је отац Јефрем. Но има и љубави међу Русима, Србима, Грцима и свим становницима Свете Горе и има реалног општења у Христу.

 

Шта говоре на Атону о последњим временима?

Данас је у моди говорити о антихристу. Демон напада и с лијева и с десна: или савјетује да човјек буде потпуно безбрижан у вези са крајем свијета или убјеђује да је крај свијета сутра. Људи склони ка посљедњем мишљењу се боје свега. То је уважавање са духовном штетом. Велики број таквих савјета није по Богу. За нас је посљедњи дан наша смрт и она треба да нас брине. Будимо предани Христу, а Црква, Која чува Предање ће нас обавијестити о антихристу и рећи ће нам шта треба да радимо.

 

Какве квалитете треба да има савремени пастир?

Он треба да љуби Бога. Старац Пајсије је говроио: ако је свештеник моралан и није среброљубив он ће имати успијеха осамдесет посто, а ко уз то љуби Бога он ће имати сто посто успјеха.

 

Како у дјеци да пробудим љубав ка Христу?

Снисхођењем, трпљењем и молитвом. Старац Порфирије је говорио: „не говоримо дјеци много о Богу. Они не подносе много ријечи, него говоримо Богу о дјеци“. Много ће користи омладина обрести од савременог монаштва. Имамо таквих примјера. Често су се за кратко вријеме созерцања монаха млади људи обраћали Богу. Омладина корист налази у правилној манастирској атмосфери, необавезно од тога хоће ли постати монаси или неће. Они просто о многим стварима размишљају.

 

Духовни живот у свијету

Ни брак ни монаштво нису циљ – циљ је обожење. Нема монашке или мирјанске духовности. Све што су рекли Свети оци односи се на све. Јединствена разлика између монаха и мирјана је тјелесни однос у браку. Све остало је једнако, сви треба да се подвизавају. Молитве, богослужења, литургије, исповијест, причешће – све то имају и мирјани. Аскетско расположење не припада искључиво монасима, него читавој Цркви. Има породица које заједно врше богослужења. Тамо дјеца читају Житија светих за трпезом, траже благослов родитеља, цјеливају њихове руке. Такве породице живе као монаси.

 

О искушеништву на Светој Гори

Призив ка монаштву је божански Промисао. Искушеници се зато и одјељују у посебну категорију јер пролазе испит. Ако је монаштво њихов пут, они остају. Човјек може доћи побуђен вањским осјећајем, ентузијазмом, и не може издржати монашки живот. Старац треба да опредијели унутрашњу, духовну изградњу човјека.

 

Пракса исповијести и причешћа и молитвено правило пред причешће

Неки монаси се исповиједају свакодневно. Причешће у Ватопеду бива четири пута недјељно - у уторак, четвртак, суботу и недјељу. У остале дане се држи строги пост (без уља), а у суботу – храна са уљем. У манастиру има и до десет Литургија  на један дан и постоји распоред монасима када се који причешћује. Исповијест у Грчкој Цркви није повезана са причешћем. Човјек који није направио смртни гријех, онај гријех који се не може опростити, нема препреке ка причешћу. Причешће је од љубави срца. То је стремљење срца. Молитвено правило пред причешће је – ПРАВИЛО ПРЕД ПРИЧЕШЋЕ. Постоје канони, но не треба њихово читање узимати као закон. По питању припреме не треба да буде принуде. То се такође односи и на пост. Ко поштује све Црквом установљене постове, тај је испунио свој дуг, а правило које забрањује причешће онима који не посте, не постоји.

 

Савремена чудеса на Атону

Благо онима који не видјеше, а повјероваше. Недавно је било чудо са иконом у бугарском манастиру Зограф, када је икона на чудесан начин била пренесена од стране светог великомученика Георгија у део једног од храмова обитељи. Но главно је чудо – Црква са њеним Тајнама и свештенодејствима.

 

Руски свети који се поштују на Светој Гори

Таквих је много: преподобни Пајсије Величковски, Сергије Радоњешки, Серафим Саровски, Силуан Атонски, Максим Грк (који се подвизавао у Ватопеду), свети Лука Симферопољски, праведни Јован Кронштатски. На Атону се чувају мошти многих светих Руса и њихове иконе.

 

Служење иконописца – монашко или мирјанско

Иконописање је наравно монашко дјело, а мирјанима се допушта по снисхођењу. Иконописац треба да пости, да се моли и да бди. Благочестивим мирјанима се не забрањује иконописање. У Ватопеду ради много мирјана, они се баве, на примјер, резбаријом на дрвету. Главно је страхопоштовање.

 

О архимандриту Софронију Сaхaрову

Отац Софроније је, безусловно, велики угодник Божији. Понеки Светогорци га називају савременим Григоријем Паламом. Лично искуство из сусрета и односа са њим је свједочанство да је он био благодатни човјек.

 

Однос ка светом Игњатију Брјанчачниновом

У Ватопеду се његова дјела читају. То је човјек молитве, трезвености, „потпуни светогорац“, јер Света Гора није мјесто, него облик живота. Свако жив може бити назван светогорцем.

 

Прес-служба МДА

Превео са руског:

игуман манастира Крке

Архимандрит Герман (Богојевић)

 

 

 

* КОНТАКТ -:_:- KONTAKT *
:  :  :
Copyright 2004 SPC - Dalmatinska Eparhija.

Designed by SeRGio