БЕСЕДА ЕПИСКОПА ДАЛМАТИНСКОГ Г.Г. ФОТИЈА

- на празник Покрова Пресвете Богородице -

 

Часни оци,

Драга браћо и сестре,

 

Дозволите ми да вам честитам данашњи празник Покрова Пресвете Богородице и храмовну славу нашег дивног и лепог храма у Книну. Данас смо се сабрали да прославимо храмовну славу како би сви наши Срби који живе у Книну и околини молитвено и духовно били са нама.

Покров је дан наше славе, дан наше заштите и рекао бих дан спасења, ако га гледамо очима вере. Овај велики празник је установљен у десетом веку, када се Пресвета Богородица јавила у једном храму у Цариграду, држећи омофор над сабраним народом. Тада, у рану зору, пошто је било свеноћно бденије, јуродиви старац Андреј је видео Пресвету Богородицу како стоји над народом и држи свој омофор, штитећи и молећи се за народ Божији. Онда је старац Андреј питао свога ученика да ли и он види овај дивни призор, што је он и потврдио. У спомен тога виђења и тога чуда установљен је празник Покрова у Цркви Христовој и ево већ се празнује хиљаду година. Покров има и духовну символику, јер показује, да Пресвета Богородица непрестано бди над Црквом Христовом и моли се за нас Богу. Она се моли за страдалнике Христове, исповеднике и за све оне који живе по вери и Закону Божијем. И тако ће бити до вечности.

Ми хришћани треба да будемо само достојни тога благослова и заштите Покрова Пресвете Богородице. У Цркви је заиста тако, јер очима вере видимо то што је видео јуродиви Андреј. Овај догађај непрестано доживљавамо у свом животу, али и у животу наше Цркве. Пресвета Богородица је наша заштитиница и Она која нас руководи. Она и данас чини многобројна чудеса. Препуне су књиге и житија светих која то доказују и показују.

Данас, по Промислу Божијем, празнујемо и два угодника Божија, који су добили духовне дарове управо од Пресвете Богородице. Један је свети Роман Слаткопојац, који је такође живео у десетом веку и био је ђакон при цркви Свете Софије у Цариграду. Пошто није имао дар појања, он се молио Богу и Пресветој Богородици да му помогну у томе. Потом је имао у сну виђење Пресвете Богородице, која му је дала један свитак да поједе – тзв. кондак. Од тог тренутка он је добио дар појања и писања кондака. Тада је испевао чувени Божићни кондак Дјева днес. Свети Роман Слаткопојац је написао хиљаду кондака, највише у част Пресвете Богородице, али и других светитеља и угодника Божијих.

Наша Црква данас празнује и светог Јована Кукузеља, дивног светитеља и монаха Свете Горе, који је живео у дванаестом веку. Он је такође од иконе Пресвете Богородице Кукузелисе добио дар појања. Каже његово житије да је он тако умилно анђелским гласом певао, да су се, док је поред манастира по послушању чувао овце и певао, оне саме окупљале да га слушају. Можемо тек замислити какво је појање било док је он певао у Цркви Христовој.

Ова двојица светитеља најбоље показују да је Пресвета Богородица непрестано са нама. Она наше немоћи исцељује, а наше недостатке допуњује. Ми само треба вером да гледамо и живимо, како би били достојни Њеног Покрова и Њене заштите.

То говорим посебно за нас овде – Србе у Книну и распетој Далмацији. Нама је посебно потребна та заштита и тај Покров. Земаљске силе нам не могу помоћи; људске организације нам не могу у толикој мери помоћи. Оне могу нешто да учине у земаљским стварима. Суштински, духовно и за вечни живот нам могу помоћи само Црква Христова, Сам Бог, Пресвета Богородица и наши светитељи које празнујемо. Посебно нам помажу наше крсне славе, али и сви ми заједно можемо један другоме помоћи уколико живимо по законима вере и љубави Христове и Јеванђеља Христовог. То нам је благослов данашњег празника; то нам је завет данашњег празника. Ако тако будемо живели, бићемо у заједници са Богом и благодат Божија ће бити са нама и над нама. Заштита Пресвете Богородице ће бити над нама, само да тога будемо достојни.

Сигурно сте пуно пута чули да епископ када рукополаже свештеника у нашој Цркви и народ говори: «Достојан!» Ту реч најпре изговара епископ, а народ је затим потврђује. То значи да свештеник треба да буде достојан те високе и анђелске службе коју је примио. Он својим животом треба да буде достојан, што и народ потврђује. Свештеник треба да буде достојан не само у тренутку рукоположења, него читав свој живот и читаву своју службу.

И ми сви, браћо и сестре, када смо се крстили, примили смо благодат и дар Светога Духа. Тада је Црква за нас рекла: «Достојан!», јер смо тада васкрсли у Самоме Живоме Христу. Међутим, треба крштењем да живимо читав свој живот. Треба у своме делању да будемо честити и поштени људи и да живимо од дела руку својих. Никада благослов Божији не почива на ономе ко пљачка и отима сиротињи, немоћнима, убогима и удовицама. Никада на таквом човеку, ни на његовој породици, а шире гледано, ни на таквом народу неће бити благослов Божији. Због тога треба непрестано да се подсећамо основних учења наше Цркве, да би благослов Божији био на нама, као и заштита Пресвете Богородице и свих светитеља Цркве Христове.

Већ сам рекао да је за нас у Книну посебно значајан данашњи празник, данашња слава града. Некада нас је овде било много више, али историјска догађања, невоље, страдања и прогони су допринели да нас има оволико. Али, колико год да нас има, треба да се сабирамо око Цркве Христове и онда ћемо сигурно опстати и остати као народ Божији. Можда ће дати Бог да од нас и други виде да се овде може живети. Тако они који су у дилеми могу се својим кућама и својој историји. Ми који смо овде треба чврсто да се држимо своје вере, своје Цркве, свога језика, свога Предања, своје културе. Сви знамо да то данас и овде није лако, али је то наш подвиг и наш крст.

Сада ме је ваш свештеник подестио да кажем да шаљете своју децу на веронауку. По закону имамо могућности да наша деца у школи уче и српски језик. Немојте се плашити да своју деце шаљете да уче свој језик и своју културу. То је по закону дозвољено и нико нам то не може замерити, нити забранити. Немојте да ми сами својој деци забранимо оно што им закон дозвољава. Српска деца треба да науче свој језик, да уче ћирилицу, као и своју културу и историју.

Нека благослов Божији и заштита Пресвете Богородице буде на свима нама, како би крст који носимо у овом тешком историјском тренутку достојно изнели. Јесу нам плећа немоћна, јесмо слаби и несавршени, али зато се молимо Пресветој Богородици и Господу нашем и Спаситељу да буду са нама. Они јесу и биће са нама, само ако ми будемо својим животом са њима, живећи по законима своје свете православне вере.

Живели и Бог вас благословио!

 

Книн, 14.10.2009. год.

 

 

 

* КОНТАКТ -:_:- KONTAKT *
:  :  :
Copyright 2004 SPC - Dalmatinska Eparhija.

Designed by SeRGio