БЕСЕДА ЊЕГОВОГ ПРЕОСВЕШТЕНСТВА
ЕПИСКОПА ДАЛМАТИНСКОГ Г.Г. ФОТИЈА

- на светог архангела Михаила-

 

Часни оци,

Драги ученици,

Драга браћо и сестре,

 

Дозволите ми да честитам данашњу славу оцу игуману архимандриту Герману и братији нашег светог манастира и свима вама који сте дошли на храмовну славу манастира Крке. Данас је велики дан за нашу Епархију и наш манастир, јер прослављамо светог арахангела Михаила и остале бестелесне силе небеске, који су заштитници манастира Крке и наше богословије.

Сигурно сте ових дана пратили, као усталом и сви православни Срби на свим континентима, да смо се прекјуче опростили од нашег светог Патријарха Павла. Као Епископ наше Цркве учествовао сам на његовој сахрани у Београду. Били смо заједно са нашим народом у Саборној цркви, где су реке и реке људи долазиле да се поклоне и узму последњи благослов од нашег светог Патријарха. Патријарх Павле је читавог живота био смирен, али се то сада пројавило у свој пуноти, јер је он својим смирењем на свој погреб окупио сву васељену. У Београду су били људи не само из Србије, него и из Македоније, Црне Горе, Албаније, Републике Српске и мноштво људи са других континената. Били су ту представници не само православних цркава, него и римокатолици и протестанти и представници ислама и други људи добре воље. Сви су они у том малом и скромном човеку, Патријарху српском, видели истинитог човека, истинитог Епископа и истинитог духовника и, рекао бих, истинитог хришћанина. Београд је био мали да прими све људе. Кажу да је било око милион људи на његовој сахрани у четвртак. Био је то библијски догађај који вам се одиграва пред очима. Он је подсећао на онај догађај из Јеванђеља када је Господ Христос умножавао хлебове и рибу и хранио народ у пустињи. Тако је изгледао догађај сахране Патријарха Павла – једна свештена атмосфера и свештени трепет. Мноштво људи је било, али никакаве гужве и сви у неком страхопоштовању и вери. На Патријарховој сахрани се наш народ показао дивним народом. То говорим у своје име, а делим мишљење и осталих Епископа који су тамо били. Саборна црква је била отворена читав дан и читаву ноћ и реке људи су непрекидно долазиле. Неки су чак и по седам-осам сати чекали да уђу у цркву, само да би прошли поред кивота и узели благослов од нашег светог Патријарха. О светости нашег Патријарха чуло се и од Васељенског Патријарха Вартоломеја, који је служио заупокојену Литургију, а затим и опело, као и од многих других присутних. То се могло осетити и кад би се прилазило његовом телу, које уопште није било укочено, како то иначе бива код покојника. Четири дана је његово тело било изложено у кивоту, а он је изгледао као да се управо тога трена упокојио. Његов лик је сведочио победу истине Јеванђеља Христовог и силу Васкрсења.

Ми смо били у Саборној цркви и на опелу код храма Светог Саве. Владике које су ишле да испрате кивот до манастира Раковице где је сахрањен наш Патријарх кажу да су људи стајали поред пута (иначе има четрнаест километара до манастира Раковице) и тако одавали поштовање нашем великом Патријарху. Верујем да ће се тек сада о Патријарху Павлу много писати и да ће се проучавати његове поуке, дела и записи. Многи људи су га сусретали и слушали његове беседе, али су нам оне можда биле далеке. Сада ће, верујем, оне бити много ближе и више ћемо се удубљивати у њих.

Патријарх Павле је својом харизмом, својим даром и својим личношћу зацелио неколико раскола унутар Српске Православне Цркве у Америци, али и на другим континентима. Патријарх је, иако растом мали старчић, био велики аскета и уливао је поверење људима, те су они говорили: «Па, овај човек не долази у име политике и ничег земаљског. Ово је заиста јеванђелски човек!» Због тога су му веровали и слушали његове речи.

Кажу да га је на једном од тих путовања сусрео један западни човек – теолог, који је нешто мало чуо о Патријарху Павлу. Из кратког разговора са њим, он је рекао: «Не знам како живи овај човек, нити знам како је живео, али сам видео да он има голубији поглед.» Голубији поглед означава присуство благодати Духа Светога, јер голуб у Јеванђељу изображава Духа Светога. Јеванђељска поука за нас све хришћане јесте да «будемо мудри као змије и безазлени као голубови». То значи да је овај човек са Запада видео безазленост у очима Патријарха, јер он никаквог зла у себи није имао. Шта човек има у себи, то се најпре види у очима. Ето такав је био наш Патријарх Павле.

Ових дана смо проживели једну свештену радосну тугу и наравно да ће она трајати још дуго, а не само ових четрдесет дана док не будемо заједно одржали парастос. Већ сада обраћамо наше молитве њему, да он буде молитвеник пред Престолом Божијим за нас православне Србе, али и читав хришћански род, јер су на његовом опелу били представници свих вера и нација. Патријарх је својом личношћу све објединио и то је најбољи показатељ какви ми треба да будемо и како треба да живимо као пастири Цркве Христове. То се наравно односи и на све хришћане. Наш свети Патријарх се сада налази у Царству небеском, тамо где су наши свети преци, или како је он често говорио «свети преци рода нашега». Он је тамо где су свети Сава, свети Симеон Мироточиви, сви српски Архиепископи, Епископи и сви угодници Божији. Такав је био овај скромни човек – Патријарх Павле, чија је кућа у Кућанцима минирана и разрушена, а то је црква у којој је Патријарх крштен. Ако Бог да, љубављу нашег народа и бригом наше Цркве, та ће црква ускоро бити обновљена управо у спомен овог великог човека и аскете -Патријарха Павла.

Да не дужим, историја и суд нашег народа и наше Цркве ће много боље рећи о Патријарху Павлу. Пошто ових дана нисам био у Далмацији, наши свештеници служили су помене у свим црквама и манастирима, а верујем да је наш народ имао могућности да прати ове догађаје, те да дође у храмове и запали свећу и помоли се за овог истински великог и светог човека.

На данашњој светој Литургији доживели смо још једну духовну радост. Рукоположили смо у чин ђакона оца Херувима, сабрата манастира Крке. Дај Боже да се и он угледа на нашег великог Патријарха, те да својим служењем, смирењем, и трпљењем достигне меру раста висине Христове. Дај Боже да тако и буде и да он послужи овој светој обитељи и нашој светој Цркви на добро, а на своје спасење.

Желим да захвалим овде присутним оцима: оцу Данилу, игуману манастира Житомислића и његовом сабрату оцу Лазару из захумско-херцеговачке Епархије, оцу Немањи из осјечко-пољске Епархије, који су дошли да служе са нама свету Литургију и да прославе манастирску славу. Желим да се захвалим и игуманима наших манастира Драговића, Крупе и Лазарице, као и свима вама који сте данас дошли, јер знате шта за православне Србе значи манастир Крка и слава овог манастира. То је велики догађај за нас, јер нас је ова светиња кроз историју сачувала и чува до дана данашњег. Док постоји манастир Крка и наша богословија, то је нада православних Срба овога краја да ће овде живети, опстати и остати на својим вековним огњиштима. Потребно је и добро, браћо и сестре, да се оставимо земаљских размирица, свађа и свега онога што нас дели. Треба да се окупљамо само око онога што нас обједињује, а то је наша света Црква, то су наши светитељи и наше свеукупно културно и духовно предање. То је оно што нас обједињује и окупља, а земаљске ствари нас деле на плаве, жуте, црвене и било какве друге. Тако нешто не постоји у Цркви. У Цркви имамо само једног Оца небеског – Бога Створитеља и међусобно смо сви браћа и сестре. Тако нас Бог гледа. Он међу нама не прави никакве разлике. Људи се сами деле на оне који хоће да живе по закону Божијем и у љубави Божијој и оне који то неће. Зато се у светом Јеванђељу људи деле на две групе – синове и кћери светлости и на синове таме. Црква нас непрестано позива да будемо синови светлости, да идемо путем Христовим. То ћемо бити, ако живимо по заповестима Божијим и у љубави према Богу и ближњима. То је наш пут и то је наш закон. Он ће трајати у вечности и никада се неће променити.

Нека благослов Божији буде са свима вама, а заштита светог архангела Михаила и свих сила небеских на овој светој обитељи. Да се ових дана, све до парастоса, молимо Богу за нашег Патријарха Павла, а верујемо да ће он, по слободи коју буде имао пред Богом, бити наш молитвеник пред Престолом Божијим на небесима, заједно са светим Савом и осталим из нашега рода, а Господу нашем, дивном у светима Својим, нека је слава у векове векова. Амин.

 

манастир Крка, 21.11.2009. год.

 

 

 

* КОНТАКТ -:_:- KONTAKT *
:  :  :
Copyright 2004 SPC - Dalmatinska Eparhija.

Designed by SeRGio