asw
 
   


ENGLISH PAGES


ПОСЛЕДНИЕ
НОВОСТИ
 

::..::


ВОДИЧ
TOURIST GUIDE

::..::

POSJETITE NAS NA
FACEBOOKU
EPARHIJA DALMATINSKA

::..::

400 godina Bogoslovije Sveta Tri Jerarha
Himna bogoslovije

::..::


VIRTUALNA ŠETNJA EPARHIJOM
DALMATINSKOM

 

 

::..::


PRILOZI NOVOM STRADANJU EPARHIJE DALMATINSKE


REČ O NOVIM
BOGOHULNICIMA


::..::


FOTO ARHIV
EPARHIJE DALMATINSKE

::..::

::..::

DIGITALNE BROŠURE
DALMATINSKIH MANASTIRA

MANASTIR KRKA

MANASTIR KRUPA

MANASTIR DRAGOVIĆ

::..::


 sv. Sava
BESEDA O PRAVOJ VERI

::..::

 


SIMO MATAVULJ
PILIPENDA
(pripovetka)

::..::


Episkop Fotije
VAPAJ IZ DALMACIJE


 

 

HRAMOVNA SLAVA U SKRADINU

U hramu posvećenom Svetom Spiridonu, na dan kada se sećamo ovoga svetitelja (25.12.2016.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju. Uz želju da se za predstojeće praznike saberemo u većem broju nego danas Episkop Fotije obratio se prisutnim vernicima. „Mi koji smo danas bili na Svetoj Liturgiji bili smo ustvari u Carstvu Nebeskom, ostavili smo sve ono što smo imali kod kuće, svoje poslove, brige i obaveze i došli ovde u sveti hram da izađemo pred lice Božije i sa Njim se sjedinimo verom, pokajanjem, postom i Svetim Pričešćem. To je punoća našega zemaljskog života, koji nam je Gospod dao da bismo Njega prepoznali među ljudima koji nas okružuju.  Kao što je Sveti Jovan Krstitelj prepoznao Gospoda Hrista u mnoštvu naroda koji mu je došao na Jordan da se krsti, tako i mi neprestano treba da tražimo Hrista u svome životu, a najpre ćemo ga naći u svetome hramu, na bogosluženjma i žitijima svetih“, rekao je Episkop Fotije. Kada čitamo žitije ovoga divnog svetitelja kojeg praznujemo danas može nam biti teško da poverujemo sve što se u njemu zbiva. Toliko je čudesan bio njegov život, jer je obilovao skromnošću, smirenjem i raznim čudesima. Njegov nas primer uči da činimo dobra dela, pomažemo sirotinji i čuvamo svoje manastire i svetinje. Kada je Sveti Spiridon došao u Aleksandriju da isceli sina Svetog cara Konstantina koji beše bolovao od teške bolesti, svi idolski hramovi popadaše od sile njegovoga prisustva.  Toliko je bio skroman i smiren da su čuvari carevog dvorca od njega mislili da je prosjak, te su mu udarili šamar, na šta je Sveti Spiridon samo okrenuo drugi obraz, a čuvari se postideše shvativši ko je on. „Treba da se vraćamo ovome žitiju i učimo iz njega, da vidimo gde smo mi u veri i da li smo i koliko slični svojim svetiteljima. Daj Bože da molitvama Svetog Spiridona Čudotvorca obnovimo ovaj hram i sve naše crkve u Dalmaciji, da se naši ljudi vrate na svoja ognjišta i da budemo, kao nekada, blagosloven narod, koji čuva sveto pravoslavlje na ovim prostorima, živeći vrlinskim i svetim životom“, poželeo je Episkop Fotije.

EPISKOP FOTIJE U POSETI CRKVENOJ OPŠTINI SPLIT

U četvrtak (22.12.2016.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije u pratnji đakona Milenka Lošića i monaha Dositeja (Jovića) posetio je CO Split. Episkopa Fotija i njegovu bratiju su dočekali splitski sveštenici, protojerej Milorad Đurđević i Slavoljub Knežević i upoznali ga sa trenutnim aktivnostima ove CO, posebno onim koje su u vezi sa Hramom Svetoga Save.  Njegova izgradnja započeta je 1937. godine i još uvek nije dovršena. Ovih dana se očekuje poseta nadležnih iz Zavoda za zaštitu spomenika u Splitu, što će, nadamo se, konačno pomoći oko dobijanja dozvole za dovršetak ovoga mučeničkog hrama. Tokom ove posete bilo je reči o manastiru Svete Petke na Hvaru, koji je pretvoren u ugostiteljski objekat.

PROSLAVA SVETOG NIKOLAJA U MANASTIRU DRAGOVIĆU

Na jedan od najvećih hrišćanskih praznika, Svetog Nikolaja Čudotvorca (19.12.2016.), Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru Dragoviću. Vernom narodu koji se sabrao danas u ovoj svetinji Episkop Fotije obratio se sa nekoliko reči o životu ovog sveca. Sveti Nikolaj bio je izvanredna ličnost koja je zračila ljubavlju i dobrotom. Po svojoj revnosnoj veri i milosrđu, za života je zavredio Božiju blagodat kojom je već tada činio razna čudesa. Kod pravoslavnih Srba on je jedan od najpoštovanijih svetitelja, a na području Dalmacije i krsna slava više od polovine vernika. Njegovo čudesno žitije može da služi za primer kako monasima i sveštenicima, tako i svakome čoveku, jer su dobra dela koja je činio i predanost veri putokaz ka uskom putu koji vodi do Spasenja. „Često se pitamo da li je moguće i u današnje vreme sresti takve svete ljude, poput Svetog Nikolaja Čudotvorca. Iako je ovo doba koje nas mnogo čime odvraća od svetosti, među nama ipak ima takvih ljudi, onih koji su svojim životom zaslužili da budu nazivani svetima. Takav je bio patrijarh Pavle, a svako od nas trebao bi da ima za cilj da živi blagočestivo i bogougodno. Danas je uobičajeno da izopačeni i greholjubivi ljudi pokušavaju da nametnu sebe kao normalne, a svetitelje kao nešto pogrešno i da tako potpuno izokrenu vrednosti, ali nas naša Sveta Crkva uči ko su oni na koje treba da se ugledamo“, poručio je Episkop Fotije. Današnji praznik uveličala je i nesvakidašnja duhovna radost, jer je otac Jovan iz manastira Dragovića odlikovan činom protosinđela. Episkop Fotije poželeo mu je da i dalje nastavi svoj trud, a tom prilikom i čestitao krsnu slavu igumanu Dragovića, ocu Varsonufiju.

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U VRLICI

U nedelju (18.12.2016.), na dan kada se prisećamo Svetog Save Osvećenog i Svetoga Prepodobnog Nektarija Bitoljskog, Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Vrlici. Sveti Sava Osvećeni živeo je u 5. veku, bio je veliki asketa i podvižnik, a još za života postao je čudotvorac. Zbog svih tih vrlina njemu se javila Presveta Bogorodica i rekla mu da osnuje u judejskoj pustinji manastir koji će postojati sve do drugog dolaska Hristovog. Taj blagoslov živi i danas, a ta svetinja prepuna čudotvornih moštiju i ikona izrodila je mnoge Božije ugodnike. Kroz istoriju do današnjih dana mnogi ljudi su odlazili u taj manastir da se poklone grobu Svetog Save Osvećenog, a među tim hodočasnicima bio je i naš Sveti Sava koji je u ovome manastiru, po blagoslovu Božijem dobio patericu i dve čudotvorne ikone. „Naša crkva posebno je vezana za taj manastir, jer su se pravoslavni Srbi vekovima iz njega, i uopšte iz Svete Zemlje, učili pravoslavlju. Tamo smo naučili kako da ostanemo pravoslavci i da se nadograđujemo na duhovne temelje koje su nam sveti oci postavili“, rekao je Episkop Fotije i dodao da smo se danas okupili upravo u Vrlici, jer smo pred praznikom Svetog Nikolaja, kome je posvećen vrlički sveti hram. Praznik prenosa moštiju Svetog Nikolaja, hramovna je slava ove crkve, a ovaj vrli svetitelj u narodu je naširoko poštovan i slavljen zbog svoje posvećenosti veri i dobročinstava. „Prvi je ujutru ulazio u crkvu, a poslednji izlazio iz nje, takođe je bio poznat po svom milosrđu. U čitavoj njegovoj Eparhiji nije bilo čoveka kome je zatrebala pomoć, a da ovaj on nije bio prvi tu da mu pomogne“, objasnio je vladika Fotije. On je naglasio da treba da se ugledamo na naše svetitelje, da čitamo njihova žitija, jer je to put i način da naše svetinje i mi opstanemo ovde u Dalmaciji.

EPISKOP FOTIJE U POSETI GRADONAČELNIKU KNINA

U sredu (14.12.2016.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije u pratnji protojereja Vladimira Vukosavljevića i Save Majstorovića i đakona Milenka Lošića posetio je gradonačelnika Knina, G. Nikolu Blaževića. U srdačnom razgovoru sa gradonačelnikom bilo je reči o imovinsko – pravnim pitanjima koja se tiču Eparhije dalmatinske i CO Knin, te povratku i regulisanju statusa crkvene imovine. Osim toga, govorilo se i o projektu grada Knina za obnovu starog centra grada u kome se nalaze Crkva Pokrova Presvete Bogorodice, zgrada kninske Crkvene opštine i drugi crkveni objekti koji bi trebali biti obuhvaćeni ovim planom obnove iz EU fondova. Gradonačelnik Blažević je izrazio spremnost da pomogne da se sva otvorena pitanja u vezi sa imovinom SPC u Kninu reše, a posebno ona koja se tiču obnove crkvenih zdanja.

LAVRA SVETOG SAVE OSVEĆENOG U JUDEJSKOJ PUSTINjI

Lavra Svetoga Save je jedan od najstarijih i najznačajnijih manastira pravoslavne Crkve. Ovaj manastir je imao veoma važnu ulogu u razvoju monaštva, pobožnosti i teologije i odbrani pravoslavne vere od jeresi.
Sveti Sava Osvećeni je postao monah u osmoj godini života u svojoj otadžbini Kapadokiji u Maloj Aziji. U uzrastu od osamnaest godina dolazi u Svetu Zemlju, gde postaje poslušnik svetog Jevtimija Velikog. Godine 478, on dolazi na mesto današnje Lavre po jednom otkrovenju angela Gospodnjeg i tu počinje organizovanje monaškog opštežića. Pošto prva mala crkva, nazvana Teoktistos (od Boga sačinjen), koja je bila posvećena svetom Nikolaju, nije bila dovoljna za potrebe bratstva, sveti Sava podiže veliku crkvu, današnji katolikon manastira, posvećen Blagovestima Presvete Bogorodice. Ovaj saborni hram Lavre je osvećen 502. godine.
Pored velike Lavre, sveti Sava je osnovao i mnoge druge manastire i kinovije. Najznačajnije od njih su kinovija Kastelija, kinovija Dokimos (poslušnik), Gadara, Nikopoleos, Spileon, Sholaria i Nova Lavra. Kaže se da su sveti Sava i sveti Teodosije sve svoje monahe priveli Carstvu Nebeskom.
Sveti Sava Osvećeni je po svojoj svetosti postao poznat u čitavom svetu. Upokojio se 532. godine i samo nekoliko godina kasnije otkrivene su njegove netljene mošti. U vreme krstaša one su bile odnešene na Zapad i tu su bile sve do 1964, kada se sveti Sava u jednoj viziji javio Latinima i naredio im da vrate njegove svete mošti u Lavru, što će se dogoditi u oktobru 1965. godine.
Žitije svetoga Save govori kako je on često imao susrete i viđenje anđela. Jedan anđeo mu je otkrio da treba da dođe na mesto gde je podignuta Lavra i tu da se podvizava. Drugi anđeo Gospodnji mu je objavio vreme smrti svetog Antima Zatvornika, kao i upokojenje monaha Jakova. Jedan anđeo je pratio svetitelja prilikom njegove posete caru Anastasiju u Konstantinopolju 502. godine, te je i sam car video ovog anđela.
Sveti Sava je živeo uzvišenim asketskim životom, kao sami anđeli i svojom askezom je dostigao punoću vrline. Stekavši ljubav prema Bogu i bližnjima, dostigao je visinu blagočešća i smirenja. Sveti Sava Osvećeni je ustanovio uzvišeni monaški podvig, koji je on nasledio od svetog Jevtimija Velikog, a tako je živeo i sveti Stefan Čudotvorac. Svetu Četrdesetnicu je provodio u suhojedeniju, uzimajući samo malo hleba i vode, a vreme Časnog posta je provodo u pustinji između Lavre i Mrtvog mora. Po upokojenju svetog Save, pa sve do razorenja Svete Zemlje od strane Persijanaca 614. godine, a potom i od Arabljana 638, u Judejskoj pustinji i u Lavri svetoga Save je cvetalo monaštvo. U Lavri svetog Save je tada živelo oko pet hiljada monaha, dok ih je ukupno petanest hiljada živelo u oblastima oko Mrtvog mora i Vitlejema, između Jerihona i Ermona, nastanjujući oko sedamdeset manastira i kinovija. U to vreme je kao obični monah savait živeo i sveti Ksenofont, koji je bio carskog porekla, sa svoja dva sina - svetim Arkadijem i svetim Jovanom.
Posle svetog Save, Lavra je najpoznatija po svetom Jovanu Damaskinu, koji je živeo sredinom osmog veka, budući u to vreme najveći teolog, filosof i himnograf čitave hrišćanske carevine. Lavra je takođe poznata po svetom Mihailu Singelosu i dvojici ikonopoštovalaca svetom Teofanu i Teodoru. Njih trojicu je sveti Teodor Stolpnik pozvao u Konstantinopolj da brane Pravoslavlje od ikonoboračke jeresi.
Sveti Teodor Savait je takođe jedan od velikih svetitelja Lavre, koji je 836. godine posvećen za Episkopa u gradu Edesi u Siriji. Svojom vrlinom i svetošću, on je bagdadskog kalifa Al-Muavija preveo u hrišćanstvo. Ovaj kalif će svoju veru u Hrista posvedočiti svojim mučeništvom.
Sveti Mihailo srodnik svetog Teodora Edeskog nekoliko godina kasnije će takođe postati mučenik.
Mnogi poznati i nepoznati Savaiti postradali su mučenički u vreme Persijanaca 614. godine, dok su drugi takođe stradali u vreme arapskog razbojništva i pustošenja 796. godine. Manastir je četrnaest puta u svojoj istoriji doživeo razne neprijateljske napade. Ruski iguman Danilo prilikom svoje posete Svetoj Zemlji 1106-1107. godine, piše da se u Lavri molio pred moštima petorice velkih svetitelja i da se u manastiru na sve strane osećao blagouhani miris: svetog Jovana Damaskina, Jovana Isihaste, Teodora Edeskog, prepodobnomučenika Mihaila i svetoga Afrodisija. Savaiti su poznati po tome što su uvek bili branitelji vere, ne samo u Svetoj Zemlji nego i izvan nje. Sveti Sava Osvećeni je zajedno sa svetim Teodosijem imao presudnu ulogu u organizovanju monaha Judeje protiv monofizitske jeresi 516. godine. Kasniji Savaiti su imali značajnu ulogu u razobličenju origenizma i monotelita. Savaiti su takođe učestvovali u odbrani sveštenih ikona i prvi su ustali u borbi protiv jeresi Filiokve, koju su Franci pod uticajem papizma 809. godine doneli u Jerusalim.
Za pravoslavnu Crkvu veoma je značajan Tipik svetog Save Osvećenog, kojim su ustrojena bogosluženja i poredak u pravoslavnoj Crkvi. Tipik svetog Save je držan veoma dugo posle njegove smrti. Njega su se pridržavali i mnogi drugi veliki oci - sv. Hariton, Jevtimije Veliki, Teoktist, Sofronije i Jovan Damaskin. Iz Lavre svetog Save ovaj tipik se proširio do Konstantinopolja i Svete Gore, a imao je velikog uticaja i na život studitskih manastira u Carigradu. Posebna karakteristika savaitskog tipika je da se svake nedelje vrši svenoćno bdenije; da su 150 Davidovih Psalama podeljeni u dvadeset katizmi. Kao prepoznatljivost ovog savaitskog tipika su i: Malo večernje, bdenije, litija, blagoslov hleba i vina, blagoslov grožđa koje se svake godine vrši na Preobraženje.
U Rusiji je najpre dominirao tipik svete Sofije tzv. konstantinopoljski tipik, ali je kasnije preko Kijeva veliki uticaj izvršio savaitski tipik koji je štampan 1682. godine. Od njega potiče tradicija blagosiljanja koljiva.
Posle krstaša i vladavine mamerluka i Turaka u Svetoj Zemlji, Lavra više nije doživela «zlatna vremena», ali je uvek bila najznačajniji manastir u pustinji. U Lavri su živeli svi monasi jerusalimske Patrijaršije da bi se učili monaškom životu. To pravilo je određeno jerusalimskim Patrijarhom Dositejem. Postoji predanje da se prilikom izgradnje Lavre, svetom Savi javila Presveta Bogorodica i obećala mu da će svi monasi koji na ovom teškom mestu žive i budu ispunjavali svoje monaške podvige, zadobiti spasenje i da će Lavra postojati sve do Drugog dolaska Gospodnjeg. I zaista, evo Lavra, uprkos mnogobrojnim napadima i stradanjima do danas nije razorena.
Interesantno je pomenuti da se Lavra svetog Save nalazi u Josafatovoj dolini na potoku Kedronu. Ova dolina je produženje onoga mesta do Maslinske gore na kome će, po Otkrovenju, biti postavljen tron Sudije prilkom Drugog dolaska Hristovog.
U pećinama nad kojima je podignuta Lavra, neprestano teče sveta voda. Ovu vodu je Sam Hristos darovao na čudesan način, pošto se sveti Sava molio da monasi iz Lavre ne moraju ići nekoliko kilometara severno kako bi zahvatili vodu. Jedino u Lavri postoje izvori vode, dok je čitava okolina manastira bezvodna i ovu vodu koriste kako monasi Savaiti, tako i poklonici.
U manastiru svetog Save Osvećenog vrlo često kod monaha koji se upokoje, mošti ne budu ukočene, već im telo posle smrti, po blagodati ostaje pokretljivo. U manastiru svetog Save primetno je i jedno drugo čudo: po upokojenju, od tela monaha savaita ne oseća se nikakav neprijatan zadah, iako se oni najčešće sahranjuju u kamene grobove, gde uopšte nema zemlje. Posle izvesnog vremena, njihovi grobovi se otvaraju i kosti upokojenih monaha se sabiraju u kosturnicu, kako bi se napravilo mesto za novoprestavljene monahe.
Sveti Sava je činio i čini mnoga čuda. Isceljivao je ljude od raka, ali je pomogao i mnogim bezdetnim roditeljima. U ranija vremena u Lavri je postojala jedna palma, čiji je plod lečio neplodnost ljudi. Ova palma se osušila malo pre povratka moštiju svetog Save u manastir 1965. godine. Posle toga je poklonicima kao blagoslov darivan po jedan osušeni komadić stabla ove palme. Posle nekoliko godina, iz korena ove palme je ponovo počela da niče nova mladica, čiji listovi takođe imaju isto celebno dejstvo. Od njih se priprema čaj po određenom receptu i daje se bezdetnim roditeljima, koji uz post, molitvu i pokajanje najčešće dobijaju decu.
Sveti Sava i danas čini mnogobrojna čudesa u Lavri. Predanje kaže da je u vreme upokojenja svetog Save Osvećenog u Jerusalimu bila opljačkana prodavnica jednog blagočestivog hrišćanina. Ovaj se molio svetom velikomučeniku Teodoru da mu pomogne, ali nije imao nikakvog odgovora. Posle pet dana mu se javio sveti Teodor i pokazao mu gde se nalaze ukradene stvari, rekavši mu da nije ranije mogao doći, zato što su svi sveti na nebesima dočekivali dušu svetog Save Osvećenog.
Posle povratka moštiju svetog Save u Lavru 1965. godine, monasi su poskidali sa moštiju latinske svešteničke odežde u koje je telo svetog Save bilo obučeno na Zapadu. Prilikom presvlačenja mošti svetog Save su se same od sebe uspravile, da bi ga sveštenomonasi mogli lakše obući u pravoslavne odežde.
Monaški život u manastiru svetog Save je veoma strog. Manastir živi po vizantijskom vremenu, što znači da dvanaest sati dana uvek se poklapa sa zalaskom sunca. Bogosluženja počinju sat ili dva posle ponoći, traju šest do sedam sati svaki dan, a u Velikom postu ona traju i do deset sati. U manastiru se jede samo jedanput dnevno, izuzev subote, nedelje i velikih praznika, kada se postavljaju dve trpeze. Za vreme Velikog posta, unutar nedelje se jede samo hrana na vodi. Sveti Sava je ustanovio tipik da monasi nemaju veliki izbor hrane u Lavri, pa zbog toga u Lavri ima samo nekoliko ukrasnih biljaka, malo maslina i limuna. Kao mlad monah, sveti Sava se borio sa pomišlju da ubere jednu jabuku u vreme kada nije bio blagoslov za jelo. Pošto je pobedio ovo iskušenje, sveti Sava je uzeo sebi za pravilo da do kraja života ne jede jabuke. Iz poštovanja prema svetom Savi, ni današnji monasi savaiti u Lavri ne jedu jabuke.
U pustinji oko Lavre su visoke temperature od 45 do 50 stepeni, a kiša vrlo retko pada, možda tri ili četiri puta godišnje. U vreme kada pada kiša, monasi sakupljaju kišnicu i kasnije je koriste za razne potrebe manastira. U Lavri je opskrba vodom zaista u rukama Božijim. U manastiru se ne koristi električna struja, osim u slučaju nekih popravki i građevinskih radova. Iz okolne pustinje u Lavru dolaze mnoge zmije i škorpije, ali do sada nije zebeležen nijedan slučaj da su učinile zlo nekome od monaha.
Molitvama svetog Save Osvećenog i svih svetih Savaita, neka nas Gospod pomiluje i spase. Amin.

Prevod s nemačkog:
Episkop dalmatinski Fotije (Sladojević)

NAUČIMO SE MILOSRĐU DA BISMO ISPUNjAVALI ZAKON HRISTOV

U nedelju 25. po Duhovima (11.12.2016.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. G. Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Žagroviću. Okupljenom narodu u Crkvi Svetog Nikole Episkop Fotije se obratio poučnom besedom koja nam govori o istinski hrišćanskom životu. On je pri tome kao jedan od najvećih problema današnjice naglasio neosetljivost i nedostatak saosećanja među ljudima koji nas konstantno udaljavaju, kako jedne od drugih tako i od Gospoda. „Danas smo u Jevanđelju čuli kako nas Crkva poučava da budemo slični milostivom Samarjaninu, jer smo skloni da kažemo da verujemo u Boga, ali ta vera često ostaje samo na rečima. Naša se vera u Boga prvenstveno potvrđuje našim odnosom prema drugima i ako svoje bližnje smatramo neprijateljima i suparnicima ne možemo govoriti o ljubavi prema Gospodu. Svaki čovek je ikona Božija i zato ako očekujemo Njegovu pomoć moramo i mi biti spremni da pomognemo drugima“, rekao je Episkop Fotije. U srpskom narodu, nažalost, nije retkost da su ljudi zavađeni sa svojim nabližima, porodicom, kumovima, a razlog tome najčešće su prizemne i materijalne stvari. Danas je široko prihvaćena filozofija egoizma kojom čovek uvek na prvo mesto stavlja svoje želje i potrebe, nimalo ne mareći za druge. Ovakvo razmišljanje i postupanje ne vodi nas u život večni, već naprotiv, u tragediju. Biti milostiv je zapovest koju nam je sam Hristos dao kada je stradao na krstu  i podneo žrtvu da bi ljudskom rodu zadobio spasenje. „Hvala Bogu da još ima dobrih ljudi koji žive poštujući zakon Hristov, čineći dobro i pomažući u obnovi naših svetinja: Jedan takav čovek je i Nedjeljko Rašković iz Žagrovića kojeg danas odlikujemo gramatom za dobra dela i pokazanu ljubav prema svojoj Svetoj Crkvi“, rekao je Episkop dalmatinski i istakao da ovakve ljude treba da uzimamo za primer, jer zahvaljujući njima možemo da verujemo u svoj opstanak na ovim prostorima.

Beseda

link for download:here

VAVEDENjE PRESVETE BOGORODICE U MANASTIRU LAZARICI

Na veliki praznik Vavedenja Presvete Bogorodice Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju na Dalmatinskom Kosovu. Uz svoga Episkopa u manastiru Lazarici su se sabrali mnogi verni ljudi ovoga kraja da bi skupa proslavili ime Gospodnje i pomolili se Njemu i Presvetoj Bogomajci. Nakon Svete Liturgije Episkop Fotije obratio se prisutnima istakavši da ga je posebno obradovao broj dečice koja su se danas pričestila. „Naša deca u školama uče veronauku, ali ovo je prava veronauka, doći na bogosluženje, pričestiti se i sjediniti sa Bogom u koga verujemo. Današnji praznik uči nas da je smisao čovekovog života da postane sveti, a to znači da živimo čestitim životom. To je duh u kome treba da vaspitavamo našu decu da bismo zajedno sa njima živeli slobodno u Hristu, životom poštenih, vrlinskih i dostojanstvenih ljudi“, poručio je Episkop dalmatinski. Ovoga dana prisećamo se važnog događaja iz života Presvete Bogorodice, dana kada su je njeni roditelji, Sveti Joakim i Ana, kao trogodišnju devojčicu doveli u jedan jerusalimski hram da bi se zaveštala Gospodu. Ona se udostoji takve slave da postade majka Spasitelja sveta, večna posrednica našega Spasenja i zaštinica svih nas. Da bismo zaslužili pomoć i zaštitu Presvete Bogorodice najvažnije za svakoga od nas jeste da živimo u ljubavi sa Bogom i svojim bližnjima. Ljudi koji nas okružuju naša su braća i sestre u Hristu i treba im uvek činiti samo dobro, bez obzira kojem narodu ili veri pripadaju. One ljude koji su nekršteni ili su otpali od Crkve nikako ne smemo prezirati, već je na nama da ih svojom ljubavlju privedemo Gospodu. Ovim pokazujemo svoju ljubav prema bližnjima, a ljubav prema Bogu dolaskom na sveta bogosluženja. Nije dovoljno ako u crkvu odemo dva, tri puta godišnje, već ona treba da bude mesto gde se sabiramo svake nedelje i praznikom. Tako i manastir Lazarica treba da bude jedan od centara dalmatinskog pravoslavlja koji ćemo posećivati često, nalazeći u njemu utehu i mir. Iguman ovog hrama, otac Simon, danas je odlikovan činom protosinđela, na čemu mu je Episkop Fotije od srca čestitao sa verom i nadom da će se njegov trud u ovoj svetoj kući nastaviti i ubuduće.

Beseda

link for download:here

POKLONIČKO PUTOVANJE U MANASTIR LEPAVINU

U organizaciji parohije hrama Sv. Georgija u Kninu učinjeno je pokloničko putovanje u manastir Lepavinu na božićne poklade 27.11.2016. Manastir Lepavina poznat je po svojoj čudotvornoj ikoni Presvete Bogorodice gdje su se desila mnoga iscelenja od raznoraznih bolesti, te narod pritiče iz mnogih krajeva na duhovno okrepljenje i ozdravljenje. U povratku za Knin posjetilo se i manastir Gomirje u Gorskom Kotaru. Igumanu manastira Lepavina o. Gavrilu sa njegovim bratstvom i o. Mihajlu gomirskom sa njegovim sestrinstvo zahvaljujemo na srdačnom gostoljublju.

Upokojio se u Gospodu Episkop jegarski Jeronim


Sa verom i nadom u Vakrsenje, Eparhija bačka obaveštava javnost da je 24. novembra 2016. godine, nešto posle 22 časa, u Gospodu usnuo Episkop jegarski Jeronim, vikar Episkopa bačkog.


O vremenu služenja zaupokojene Liturgije i opela novoprestavljenom vladici Jeronimu biće naknadno saopšteno.
Večan ti spomen, dostojni blaženstva i nezaboravni vladiko Jeronime!


Životopis  blaženopočivšeg Episkopa jegarskog Jeronima (Močevića)

Episkop jegarski Jeronim  (Močević) rođen je u Sarajevu 26. septembra 1969. godine, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Monaški postrig je primio na praznik Sabora svetog arhangela Mihaila, 8/21. novembra 1990. godine, u Svetoarhangelskom manastiru u Kovilju. Na praznik  Svetog Save, prvog arhiepiskopa srpskog, 14/27. januara 1991. godine, rukopoložen je u čin jerođakona rukom Episkopa bačkog g. Irineja. Od početka obnove manastira Kovilja i duhovne obnove bratstva, jerođakon Jeronim je dao nemerljiv doprinos obnovi bogosluženja i njegovom blagoljepiju, po čemu je ovaj manastir ubrzo postao nadaleko poznat. Jedno vreme boravio je u manastiru Grigorijatu na Svetoj Gori, gde se učio svetogorskom monaškom etosu i drevnom bogoslužbenom poretku.
U čin arhiđakona je rukopoložen na manastirsku slavu, na dan Sabora svetog arhangela Gavrila 13/26. jula 1999. godine. Diplomirao je na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu Srpske Pravoslavne Crkve u Beogradu 2002. godine. U Nedelju svih svetih, 9/22. juna 2003. godine, Episkop bački ga je rukopoložio u čin prezvitera u manastiru Kovilju. Po završenom fakultetu, upisao se na postdiplomske studije na Papskom orijentalnom institutu u Rimu, gde je 2005. godine stekao zvanje magistra teologije. Bavio se specijalističkim studijama u oblasti liturgike. U toku postdiplomskih studija usavršavao je svoje znanje francuskoga jezika u Centru za učenje francuskog jezika u Bezansonu (Francuska). U čin arhimandrita je rukoproizveden rukom Mitropolita mitilinskog g. Jakova na praznik Svetog apostola Filipa 2008. godine, u crkvi Svete Filoteje u Smirni (Mala Azija). U manastiru Svetog proroka Ilije u Mitilini, na ostrvu Lezvosu u Grčkoj, o prazniku Svetog proroka Ilije, Mitropolit ikonijski g. Teolipt rukoproizveo ga je u duhovnika. Iste godine je završio napredni nivo nemačkog jezika na Univerzitetu u Beču. Bavio se izradom doktorske disertacije iz oblasti liturgičkog bogoslovlja. Govorio je grčki, italijanski, francuski, ruski, nemački i engleski jezik.
Na redovnom prolećnom zasedanju Svetog Arhijerejskog Sabora Srpske Pravoslavne Crkve 23. maja 2014. godine izabran je za Episkopa jegarskog, vikara Episkopa bačkog.
Čin hirotonije izvršio je Njegova Svetost Patrijarh srpski Gospodin Irinej, u Sabornom hramu Svetog velikomučenika Georgija u Novom Sadu, 28. septembra 2014. godine. Patrijarhu su sasluživala dvadeset i dva episkopa, više arhimandrita i protojereja, kao i devet đakona.
Episkop Jeronim je, živeći u manastiru Kovilju, kao vikar Episkopa bačkog g. Irineja, bogoslužio u mnogim hramovima Eparhije poučavajući verni narod i sa svojstvenom mu neposrednošću svedočio radost Vaskrsenja Hristova i vaskrsenja našeg koje nam je Gospod darovao, kojem se nadamo i koje čekamo.

Izvor: Eparhija bačka

HRAMOVNA SLAVA U MANASTIRU KRKI

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije služio je na praznik Svetog arhangela Mihaila (21.11.2016.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru Krki. Hramovna slava manastira tradicionalno je i ove godine okupila veliki broj vernika, a među njima ambasadorku Srbije u Hrvatskoj, Miru Nikolić, kao i mnoge druge zvaničnike i predstavnike lokalnih opština. U svojoj besedi nakon svete službe Episkop Fotije zahvalio se svim prisutnima i poželeo im srećan i Bogom blagosloven praznik. „Zahvaljujem se svima vama koji ste došli sa raznih strana, iz raznih krajeva Hrvatske, Bosne i Srbije da budemo zajedno na ovaj dan i očuvamo srpski narod, našu kulturu, veru, istoriju i samo postojanje na ovim prostorima. Zaista je blagosloven današnji dan i bio je blagosloven kroz istoriju, jer je Sveti arhangel Mihailo čuva ovaj hram još od onda kada su dvojica monaha iz Svete Zemlje, osnovali ovde svoje kelije. Tako je tradicija Svete Zemlje preneta u krševitu Dalmaciju, a ti monasi počeli su ovdašnji narod da krštavaju i privode Crkvi“, rekao je Episkop Fotije. Tokom svoje duge istorije manastir Krka prošao je kroz mnoge nedaće, ali je uvek ostao simbol krsta i vaskrsenja. Za vreme Turaka bio je rušen, a 70 godina bio je bez monaštva, ali je Gospod dao da on ponovo oživi i da odavde krene preporod našeg naroda i širenje istine pravoslavne vere. Sveti arhangel Mihailo zaštitnik je ove svetinje, ali i svih vernih ljudi koji se trude da svoj život žive bogougodno i poštuju Boga i Crkvu. „Anđeli Božiji su prisutni sa nama, oni su naša starija duhovna braća, uz nas su na Svetim Liturgijama, zajedno sa nama služe  i oni ljudi koji su duhovno progledali mogu da ih vide. Potrebno je da progledamo i, kao što smo danas čuli, steknemo bezazlenost, da bismo pronikli u tajne bogoslovlja. To znači da božija blagodat mora da pobedi starog čoveka u nama, čoveka greha, da bi iz nas prosijao Hristos“, poručio je Episkop Fotije.

Beseda

link for download:here

HRAMOVNA SLAVA U SMILČIĆU

Dana 21.11.2016. kada naša Crkva proslavlja Sabor Svetog arhangela Mihaila proslavljena je hramovna slava u Smilčiću. Svetu Liturgiju služio je protonamjesnik Slađan Tubić uz sasluženje nadležnog sveštenika jereja Mladena Skopljaka. Nakon Svete Liturgije prelomljen je slavski kolač i nadležni sveštenik se obratio prigodnom besjedom.

PROSLAVA HRAMOVNE SLAVE U OTIŠIĆU

Danas je u Crkvi Svetog Arhangela Mihaila u Otišiću proslavljena hramovna slava. Svetu Liturgiju služio je vrlički paroh, jerej Milan Kadijević, uz prisustvo velikog broja vernika kojima je ovaj praznik krsna slava. Na kraju svete službe otac Milan se zahvalio svim prisutnima i podsetio ih da ne smeju da dozvole da ovaj hram ponovo bude zapušten kao što je do skora bio. On je pozvao sve vernike da zajedno uzmu učešća u obnovi ove crkve kako bi se hramovna slava sledeće godine proslavila još lepše i bolje kako dolikuje ovakvoj svetinji i meštanima Otišića.

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U ŠIBULjINAMA

U nedelju (20.11.2016.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Šibuljinama kod Zadra. Na ovom svetom mestu mučeništva na dan pre hramovne slave, Svetog arhangela Mihaila, okupili su se mnogi vernici da zajedno sa svojim Episkopom zablagodare Gospodu.
„U ovoj zavetnoj crkvi za vreme Drugog svetskog rata nevino je postradalo 85 ljudi, a jedina njihova krivica bila je to što su pravoslavni Srbi. Takva je sudbina u zla vremena, ali naš narod je uspeo da preživi sva mučeništva i progone, vraća se svojim svetinjama i svojim crkvama, obnavlja ih da bi one nas obnavljale i ukrašava da bi one nas duhovno ukrašavale“, rekao je Episkop Fotije. „Danas se nekoliko ljudi pričestilo, a treba da se pričestimo svi, jer Svete Liturgije služe da se pričešćujemo i na taj način obožujemo svoju prirodu i sjedinjujemo se sa Bogom. U tome je punoća naše vere i moramo se vratiti Svetom Pričešću, tako što ćemo kroz veronauku decu vaspitavati u hrišćanskom duhu, a starije podsećati na ono što su zaboravili“, dodao je on. Današnja jevanđeljska priča o bogatašu i ubogom Lazaru sadrži u sebi značajnu pouku koja naš život, ako je čujemo, usmerava na ispravnu stazu. Bogataš koji se uzdao samo u svoj imetak, ne videći pri tom pravedan život, niti muke ubogoga Lazara, u večnosti je zadobio samo pakao. Taj se pakao već nalazio u njegovom srcu koje je bilo ispunjeno gordošću i mržnjom i on je bio jedino što je bogataš poneo sa sobom u večnost, jer po završetku zemaljskog života on nije mogao zadržati svoja blaga i imanja. Sa druge strane skromni i ubogi Lazar zaslužio je Carstvo Nebesko i postao bogat u večnosti. Ova priča nas poučava da treba dobro da promislimo šta je zaista vredno u našim životima, jer nema bogatstva većeg od Boga, niti novca vrednijeg od milosrđa i dobrih dela.
Posebna duhovna radost današljeg dana usledila je nakon Svete Liturgije kada je Episkop Fotije izvršio Svetu Tajnu Krštenja nad Nenadom Poljakom. Uz dobrodošlicu u liturgijsku zajednicu čestitamo Nenadu i njegovom kumu Peteru Čančali.

pROSLAVA ĐURĐICA U KNINU

Na dan kada proslavljamo uspomenu na prenos moštiju Svetog velikomučenika Georgija i obnovu hrama u kome one počivaju (16.11.2016.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Kninu. Okupljenom vernom narodu u crkvi Svetog Georgija Episkop Fotije govorio je o životu i stradanju ovog svetitelja. „Svi dobro znamo da je Sveti Georgije postradao u 4. veku, u vreme Dioklecijana, rimskog imperatora, pretrpevši velike muke i stradanja koja se rečima ne mogu opisati. Posle ogromnih iskušenja kojima je junački odoleo on beše posečen mačem, ali ga je Bog ovenčao slavom koja i danas traje i trajaće u večnosti. Njegove mošti ubrzo su otkrivene i on se javio jednom blagočestivom čoveku rekavši mu da ih prenese u njegov rodni grad, Lidu Palestinsku, gde je sagrađen hram u čast ovog velikomučenika“, rekao je Episkop Fotije i dodao da je Sveti Georgije izuzetno poštovan od strane svih palestinskih hrišćana, pravoslavaca, katolika i protestanata. Čitajući žitija Svetog Georgija, kao i drugih naših svetitelja možemo da vidimo da problemi koji nas svakodnevno muče, ipak nisu toliko veliki i da se od svetih mučenika poučimo kako da smerno i dostojno nosimo svoj krst. Treba svakodnevno da se molimo i uzdamo u Božiju pomoć, ali i da živimo tako da budemo nje dostojni.
Nakon Svete Liturgije priređena je trpeza ljubavi u parohijskom domu koji je tom prilikom i osvećen. Vladika Fotije susreo se sa saborskim zastupnikom Borisom Miloševićem i sa njim razgovarao o položaju i značaju SPC u Kninu.

VjenČanje u ŽagroviĆu

U subotu (12.11.2016.) obavljeno je vjenčanje u Žagroviću u crkvi Sv. Nikole između Save Martića iz Žagrovića i Jelene Medić iz Knina. Stupanje u blagoslovenu bračnu zajednicu kod nas je poseban i nadasve radostan događaj jer su vjenčanja rijetka. Mladencima želimo svako dobro u novom zajedničkom životu i da ih Gospod blagoslovi u sve dane života njihovog. Na mnogaja ljeta.

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U SKRADINU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije služio je danas (13.11.2016.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Skradinu. Episkop Fotije izrazio je posebnu radost zbog današnjeg okupljanja u obnovljenom hramu Svetog Spiridona koji je do skora bio ruševina.
„Vreme rata je vreme bezumlja, stradaju nevini ljudi i svetinje, ostaje samo pustoš. Do nedavno je tako bilo i na ovim našim prostorima, ali Bog nas je prizvao na mir, blagoslov, zajednicu i ljubav prema Njemu i prema bližnjima. To je hrišćanska filozofija koju nije lako izabrati, jer nas sve vuče da živimo prema zakonima tela i greha, ali ako tako učinimo dolazi do mržnje, pakosti i zla“, rekao je Episkop Fotije i dodao da svako u sebi ima dva zakona, zakon blagodati i zakon greha, a šta će prevladati to zavisi od nas. Onoliko koliko se trudimo i verujemo toliko možemo i da očekujemo dobrobiti, a tome nas poučava i današnja priča o sejaču semena. Ona govori da je čitav svet jedna njiva Gospodnja. Na toj njivi danas žive ljudi različitih religija, kao i oni koji ne veruju ni u šta, koji su skeptici u svemu. Od duhovnog stanja u kome se čovek nalazi zavisi kako će primiti reč Hristovu, a ako je njegovo srce kameno od greha u njemu nema mesta za Boga. Sveti ljudi su uspeli u tome da dobro u njima pobedi zlo i tako postali dom Duha Svetoga, primili su reč Božiju u svoje srce i ona je donela stostruki plod. Zato i mi treba da se poučavamo iz njihovih žitija i uzimamo ih za primer kada razmišljamo o tome kako treba da živimo. „Svako od nas je hrišćanin samo u onoj meri koliko se ponaša hrišćanski u svakodnevnom životu. Ako dođemo u hram kao vernici, a kada iz njega izađemo činimo zlo, nismo hrišćani, nego samo onda kada smo neprestano svesni da smo u prisustvu Božijem i da On vidi sve što radimo i mislimo. Ako su nam misli čiste i bogougodne, samo tada idemo putem spasenja“, poručio je Episkop Fotije.

Beseda

link for download:here

HRAMOVNA SLAVA U KONjEVRATIMA

Na praznik Svetoga velikomučenika Dimitrija Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Konjevratima. U crkvi posvećenoj ovom svetitelju okupili su se danas vernici da se prisete njegovog žitija i mučeničtva. Sveti Dimitrije je živeo u 4. veku, bio je vojvoda solunski i dobio je iz Rima zapovest da goni hrišćane. Ne samo da nije hteo da posluša takvo  naređenje, nego je počeo da poučava i širi hrišćansku veru među tamošnjim narodom. Kada je ta vest stigla do Rima Sveti Dimitrije beše osušen na smrt. Ovaj veliki mučenik Hristov postradao je u vreme rane crkve i neprestanog gonjenja hrišćana, a nad njegovim svetim moštima desila su se mnogobrojna čudesa. „Kada proslavljamo ovako velike mučenike Božije onda treba da se setimo da naše muke koje imamo u životu nisu tako velike i strašne.  Krst koji nosimo nije prevelik i treba da ga nosimo postojano i dostojanstveno, u zajednici sa svojom Crkvom i svetiteljima“, rekao je Episkop Fotije. Sveta Crkva nas uči da ovaj život ne živimo uzalud, već da ga provedemo vrlinski, u hrišćanskoj ljubavi prema Bogu i svojim bližnjima, jer naš život ne završava smrću, već time što ćemo ga živeti bogougodno treba da zalužimo svoje mesto u večnosti. Na kraju Svete Liturgije Episkop Fotije je zahvalio svima koji pomažu obnovu crkve u Konjevratima i izrazio veru i nadu da će i ovaj blagosloveni hram biti u potpunosti obnovljen i da će nastaviti da bude mesto mira i okupljanja vernog naroda.

Beseda

link for download:here

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U CRNOGORCIMA

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. G. Fotije služio je danas (06.11.2016.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Crnogorcima. Verni narod ovoga kraja okupio se u manastiru Svetog Vasilija Ostroškog da i ove praznične nedelje zablagodari Gospodu.
Ovaj hram posvećen je jednom od najvećih svetitelja, ne samo srpske crkve, već i celog pravoslavlja i pod njegovom zaštitom opstao je kroz ratove sve do danas. Sada je ovoj svetinji potrebna obnova da bi ispunila svoju svrhu i postala duhovni centar i mesto okupljanja vernika u zajedničkoj molitvi. Sveti Vasilije Ostroški Čudotvorac podvizavao se u manastirima Zavali i Tvrdošu, a kasnije je zbog svoga vrlinskog života izabran za mitropolita. Brinuo se o tamošnjem narodu i štitio ih od otrovnog rimokatoličkog prozilitizma, a sa svojom crkvom borio se za oslobođenje od turskoga ropstva. Kao i Petar Cetinjski, i on je činio mnogo da bi pomirio zavađena srpska plemena u Crnoj Gori među kojima je tada često bilo razmirica, pa čak i krvne osvete. Kada su Turci razorili manastir Tvrdoš on se povukao u Ostrog, gde je već za života činio čudesa, a do dana današnjeg tamo se nad njegovim svetim moštima dešavaju čudesna isceljenja. „Dobro je da su naši predhodnici ovde blagoslovili da se podigne ova crkva koju smo kasnije proglasili manastirom, da bi bila mesto svakodnevne neprestane molitve. Daj Bože da uspemo ovde da uredimo jednu svetu obitelj, sazidamo kelije za monahe i da kandilo vere ovde uvek bude upaljeno“, rekao je Episkop Fotije. On je dodao da su Srbi na području dalmacije od sedmog veka i da tu i treba da ostanu, zajedno sa svojim svetinjama, u ljubavi, miru i zajedništvu. „To je naša etika koja nam nalaže da poštujemo sve ljude i religije, a pritom čuvamo i cenimo svoje. Mi ovde imamo duboke korene i nećemo da odemo sa ovih prostora“, poručio je Episkop dalmatinski.

Beseda

link for download:here

 

POSETA RUSKOG NAUČNIKA
BOGOSLOVIJI SVETA TRI JERARHA U MANASTIRU KRKI

U utorak 1.11.2016.g poznati ruski naučnik Vladimir Grigorijevič doktor istorijskih nauka sa Sibirskog federalnog univerziteta u Krasnojarsku sa suprugom posetio je manastir Krku i Bogosloviju Sveta Tri Jerarha.

Sa visokim gostom iz Rusije razgovarao je Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G.G. Fotije i upoznao ga sa stanjem pravoslavne Crkve u Eparhiji dalmatinskoj, a posebno u Bogosloviji Sveta Tri Jerarha u manastiru Krki. Gospodin Vladimir Grigorijevič je rekao da je prvi put u Dalmaciji i da se veoma raduje poseti ovakvom drevnom pravoslavnom manastiru i bogoslovskoj seminariji i izrazio spremnost da svoja svoja dela ponudi na raspolaganje Izdavačkoj ustanovi “Istina” Eparhije dalmatinske i biblioteci Bogoslovije Sveta Tri Jerarha u manastiru Krki.

DVA VEKA HRAMA U ŠTIKOVU

Dan kada praznujemo Svetog apostola i jevanđelistu Luku i Svetog Petra Cetinjskog (31.10.2016.) u Eparhiji dalmatinskoj bio je posebna duhovna radost. Na Svetoj Arhijerejskoj Liturgiji koju je služio Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije, u crkvi Svetog Luke u Štikovu danas se okupilo više od pet stotina vernika. Osim ovog divnog praznika povod našega sabranja bila je je dvestota godišnjica ovoga svetog hrama.
Mnoštvu sabranih vernika Episkop Fotije nakon Svetog Pričešća govorio je o žitijima danas praznovanih svetitelja, naglašavajući da njihovim svetlim primerom treba da se pouči i svako od nas. Sveti Luka poreklom je bio Grk, učenik svetih apostola i pisac Jevanđelja koje je propovedao od Palestine, kroz Siriju, Grčku, Malu Aziju i naše prostore, pa sve do Rima. Postradao je kao mučenik, u dubogoj starosti, a za života je izučio sve grčke nauke, po struci je bio lekar, ali i veoma talentovan umetnik. Prvi je naslikao ikonu Presvete Bogorodice i Svetih apostola Petra i Pavla i tako započeo tradiciju ikonopisanja u pravoslavnoj crkvi. Petar Cetinjski bio je veliko svetilo pravoslavne crkve, živeo je u Crnoj Gori u 18. veku i borio se za očuvanje svetoga pravoslavlja. Vojevao je protiv rimskog prozilitizma, turskih osvajača i trudio se da ujedini srpska plemena u Crnoj Gori. Već za života smatran je svetiteljem, a nakon njegove smrti to se i potvrdilo kada su četiri godine kasnije pronađene njegove svete mošti koje danas obitavaju u cetinjskom manastiru, domu mnogih čudesa koja se nad njima događaju. „Danas smo se sabrali da proslavimo ova dva ugodnika Božija i veliki jubilej ovoga svetoga hrama. Velika je radost što smo se okupili u ovolikom broju i dobro je da se vidi da nas ima i da naša vera živi na području Dalmacije. Širom Eparhije obnovili smo mnoge svete hramove, jer je ta obnova ustvari početak obnove naših života i našeg bistvovanja na ovoj zemlji. Jasno je da je teško vratiti se u obnovljene, ali prazne kuće, bez posla i sigurnosti, ali je važno da takva namera postoji. Ne smemo da zaboravimo svoja ognjišta, jer ako to učinimo drugi će doći i zauzeti naše mesto. Vekovima smo ovde i tu treba da ostanemo, da očuvamo našu veru, poštujemo sve druge ljude, ali nikad ne zaboravimo svoju tradiciju“, rekao je Episkop Fotije i zahvalio svima koji su pomogli obnovu ovoga svetog hrama.

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U ŠIBENIKU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije služio je danas (30.10.2016.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Šibeniku. Nakon svete službe on se obratio vernicima govoreći o smislu ovozemaljskog života. „Neka je blagosloveno naše današnje sabranje i Sveto Pričešće telom i krvlju vaskrsloga Hrista, jer je cilj našega života da se sa Njime sjedinjujemo. Kroz tu živovornu Svetu Tajnu, mi osećamo punoću naše vere i zato je ona od presudnog značaja za dušu svakoga od nas. Crkve su hramovi u kojima se okupljamo radi molitve, ali čovekovo srce treba da postane hram Svete Trojice“, rekao je Episkop Fotije. Danas smo mogli čuti kako se dostiže duhovni ideal praktikujući hrišćanske vrline, a posebno milost. Treba da budemo milestivi jedni prema drugima kao što je Bog milostiv prema nama, jer da On nije milostiv prema svetu, njemu bi brzo došao kraj. Živeti vrlinskim životom nije lako, jer traži od nas da raspinjemo sebe i da razumemo druge, ali je to trud koji je neophodan da bismo bili slični Bogu. U svemu tome posebno su važne smirenost i skromnost, jer skromnim ljudima Bog daje blagodat, a gordima se protivi, samo smirenjem, opraštanjem i krotkošću mi se upodobljavamo Bogu. „Gospod je pokazao krajnje smirenje time što je postao čovek i što je raspet radi našega spasenja. Sva žitija svetitelja uče nas da treba da budemo smireni i milostivi, jer je samo takav način života lestvica kojom se mi uspinjemo ka Bogu“, rekao je Episkop Fotije.

PROSLAVA SVETKE PETKE

Na dan svete Petke 27.10. u Bjelini, i ove godine je Svetom Liturgijom najsvečanije  proslavljena ova Božija ugodnica.
Po već ustaljenoj tradiciji, na dan manastirske slave pristigao je veliki broj vjernika sa svih strana srpskog rasijanja, pa čak i sa dalekih kontinenata, da se saberu,  najprije ovdje u hramu, na svetoj Liturgiji, a onda i na  ognjištima svojih predaka. I oni su, kao i sadašnje generacije, mada rasute širom svijeta, sa puno ljubavi i staranja, najprije podigli, a potom i brižno čuvali i brinuli se o ovom svetom hramu. Crkva manastira, već nekoliko godina je u fazi potpune obnove, te svake godine na slavi hrama možemo vidjeti veliki napredak u radovima, a ako  da Bog po molitvenom zastupništvu sv. Petke, te kao i do sada što su , mještani Bjeline, Kalanjeve Drage, Gračka i Parčića budu složni i štedri, već za godinu, ili dvije možemo se nadati podizanju i prve manastirske zgrade-konaka.
Svetu Liturgiju služili su arhimandriti Marko i Pavle, rodom iz Bjeline, te iguman dragovićki Varsonufije, paroh kistanjski o. Bojan i paroh bjelinski o. Đorđe. Na sv. Liturgiji se pričestio veliki broj prisutnih vjernika, a divnu i dirljivu besjedu u slavu Božiju i svete Petke uznio je o. Marko. Po besjedi su blagosloveni  slavski kolač i žito, a potom je uz zvona nade u spasenje i opstojanje pravoslavnih na ovim prostorima učinjena litija oko hrama i tom prilikom blagoslovena sela, polja i blagovjerni narod. I slijedeće godine, molitvenim zastupništvom Svete Petke, nadamo se  u još većem broju proslaviti slavu novoosnovanog manastira.

EPISKOP FOTIJE NA SAJMU KNjIGA

Na 61. međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu (23.10.2016. – 30.10.2016.) Eparhija dalmatinska tradicionalno i ove godine ima svoj štand. Pored knjiga izdatih od strane naše Eparhijs, tu se mogu pronaći i razna druga dela na temu vere, religije, psihologije, kao i kvalitetne monografije naših manastira. Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije posetio je sajam na dan otvaranja i upoznao se sa ovogodišnjim novim izdanjima. Poseta Episkopa Fotija na štand naše Eparhije privukla je mnoge vernike koji su tu priliku iskoristili da uzmu blagoslov, ali i da za sebe pronađu dušekorisnu knjigu.

PROSLAVA SVETE PETKE U OBROVCU

Širom Eparhije dalmatinske danas je proslavljen praznik posvećen velikoj ugodnici Božijoj, Svetoj Petki. Na Svetoj Arhijerejskoj Liturgiji u obrovačkoj crkvi, uz Njegovo Preosveštenstvo Episkopa dalmatinskog G. Fotija okupilo se mnoštvo vernika koji su skupa zablagodarili ovoj svetiteljki.

Njeno žitije bogato je dobrim delima, podvizima i čudesima zbog kojih je Prepodobna mati Paraskeva izuzetno voljena i poštovana u narodu. Još kao devojčica ona je sa majkom odlazila u crkvu, a reči Svetog Jevanđelja inspirisale su je da se posveti Gospodu. U ranoj mladosti ona je napustila svetovni život i otišla u jordansku pustinju, gde je živela u najstrožijem podvigu, poput drevnih asketa. Već tada je dostigla visoki stepen duhovnog savršenstva, te je mogla izgoniti demonske sile i činiti čudesa. Pred kraj njenoga života, po promislu Božijem, javi joj se anđeo sa porukom da se vrati u zemlju iz koje je potekla i Sveta Petka ga posluša pa se vrati u Carigrad, gde je poživela još dve godine. Njene svete mošti dugo godina su stajale u Carigradu, gde su im prilazili mnogi hrišćani moleći se i tražeći od nje utehu i pomoć. Kada su počela turska osvajanja one su prenete najpre u Bugarsku, a zatim i u Srbiju, na Kalemegdan, gde i danas stoji crkva Svete Prepodobne mati Paraskeve, sa čudotvornim lekovitim izvorom.

Kada su turski osvajači došli i do naših prostora svete mošti su odnete u Rumuniju, gde su ostale do dana današnjeg. „Zaista je velika ugodnica Božija bila Prepodobna mati Paraskeva. Ona je bila mudra devojka koja je izabrala put koji vodi u večni život, a nemudri su oni ljudi koji ne misle na svoje spasenje, već žive od danas do sutra“, rekao je Episkop Fotije i dodao da nam je Bog ovaj život dao da se pripremimo za susret sa Njim i da ga živimo ugledajući se na svoje svetitelje. On je takođe poručio da je potrebno da se konstantno preispitujemo pitajući se da li živimo u ljubavi sa Bogom i svojim bližnjima, jer su to osnovne koordinate koje nas vode ka večnom životu. „Bez obzira na veru, naciju i položaj, život svakoga od nas trebao bi da bude bogougodan i samo tako će Božiji blagoslov uvek biti sa nama i bićemo bliski svetiteljima“, rekao je on i zahvalio se svim vernicima koji su danas došli u dalmatinske svete hramove i poželeo da se molitvama ove divne svetiteljke na ove prostore vrati mir i da tu živimo u bratskoj ljubavi i međusobnom razumevanju.

MALO OSVEĆENjE HRAMA U POLjICI

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije služio je danas (23.10.2016.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u mestu Poljica, kod Zadra. Veliku radost ovoga dana predstavlja malo osvećenje obnovljenog hrama posvećenog Rođenju Presvete Bogorodice.
Episkop Fotije tom prilikom je zahvalio svima koji su pomogli obnovu, a posebno opštini Vrsi. „Mi se sabiramo svake nedelje i praznikom da proslavljamo centralni događaj naše vere, a to je Vaskrsenje Hristovo. Sveti oltar u trenutku Liturgije simboliše grob iz koga je Hristos vaskrsao i to je tajna koju mi blagovestimo na svakoj Svetoj Liturgiji. Verujemo u sveopšte vasrsenje koje ljudskom životu daje punoću i smisao“, rekao je on i dodao da grob nije poslednja realnost za čoveka, već je to vaskrsenje sa kojim dolazi i Strašni sud koji će pravednicima doneti blagosloveno mesto u večnosti. Zato smo pozvani da se ugledamo na dobre ljude i svetitelje, kao što su danas praznovani Sveti oci 7. vaseljenskog sabora koji su nam utvrdili dogmat o ikoni Hristovoj. Teologija ikone je vera da se Hristos ovaplotio i postao realan čovek u svemu sličan nama, osim u grehu i da je On raspet na Veliki petak, a trećeg dana ustao iz mrtvih i time darovao svim ljudima veru u sveopšte vaskrsenje. „Danas nam mir treba više nego bilo šta drugo, treba nam međusobna bratska ljubav bez obzira da li smo pravoslavne ili druge vere, jer u večnosti nema mesta za one koji mrze, već samo za ljude čije je srce ispunjeno ljubavlju prema bližnjima i Gospodu“, rekao je Episkop Fotije.
Na kraju Svete Liturgije Episkop Fotije posebno je zahvalio svima koji su doprineli obnovi ovog svetog hrama, prilogom ili molitvom. Gramate zahvalnosti dodeljene su ovom prilikom načelnici opštine Vrsi Sandri Vukić, donačelniku Mariu Radobuljcu, Jovanu Poljaku i Miloradu Marinkoviću.

Beseda

link for download:here

APEL ZA IZGRADNjU KONAKA U MANASTIRU OĆESTOVO

Manastir Oćestovo se nalazi pet kilometara severozapadno od Knina. Izgradnja zavetne crkve Svete Velikomučenice Nedelje u Oćestovu počela je 1928. godine, jer su pravoslavni Dalmatinci, a posebno stanovnici mesta Oćestova, želeli da podignu crkvu u mestu rođenja velikoga Episkopa dalmatinskog Stefana Kneževića (1853-1890). Ova zavetna crkve Eparhije dalmatinske, postala je kroz svoju istoriju mesto hodočašća i poklonjenja kako pravoslavnih tako i rimokatolika i predstavnika drugih veroispovesti. Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije svojom odlukom E. br. 169/05 od 13. 07. 2005. godine crkvu Svete Velikomučenice Nedelje u Oćestovu proglasio je manastirom. Od 2011. Godine, blagoslovom Njegovog Preosveštenstva Episkopa dalmatinskog G. Fotija, počela je obnova ove svete obitelji, a 2013. u njoj je aktivno otpočeo manastirski život. Zahvaljujući Božijoj pomoći i ljudima dobre volje urađeno je dosta na manastirskoj obnovi, a dalji planovi baziraju se na izradi novoga konaka, neophodnog za život bratije ovoga manastira i smeštaj za pridošle goste koje manastir redovno posećuju. Shodno činjenici da nismo u mogućnosti da sami nastavimo dalje radove i nadajući se opet u pomoć dobrih ljudi, smatramo da ćemo i ove, kao i protekle radove ,završiti uz Božiju i Vašu pomoć. Obnavljajući svetinje mi obnavljamo sebe i ostavljamo svedočanstvo za pokoljenja koja dolaze kao što su nama ostavili u nasleđe naši bogoljubivi oci.

POMOZIMO IZGRADNjU OVE SVETINjE!
Kunski račun: 2402006-1100648908

IBAN:8824020061100648908

SWIFT: ESBCHR22XXX
Broj telefona:
+38598587241

NAŠA CRKVA

 

HRAMOVNA SLAVA U BITELIĆU

U hramu posvećenom Pokrovu Presvete Bogorodice ovaj praznik proslavljen je danas (16.10.2016.) sabranjem vernika na Svetoj Arhijerejskoj Liturgiji. Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije nakon svete službe obratio se prisutnima i zablagodario Gospodu na ovom divnom danu. „Uprkos tome što živimo u teškim uslovima dade Bog da se obnovi ovaj hram, da se oslika i freskopiše, a nadamo se da ćemo nastaviti obnovu čitave porte i bratske kuće i napraviti ovde jedan duhovni centar, kako to priliči ovom svetom mestu. Znam da su se, kroz istoriju, ovde na današnji praznik okupljale na hiljade ljudi, pravoslavaca i rimokatolika, svi su sa ljubavlju dolazili u ovu svetinju da čuju reč Božiju. Danas se još osećaju posledice nesretnog rata koji nas je zadesio, malo je ljudi ostalo u ovom kraju, ali je na nama da vidamo te rane i živimo kao bratski narod, u hrišćanskoj ljubavi, poštujući razlike u veri i običajima i čuvajući svoju tradiciju“, rekao je Episkop Fotije. Danas takođe praznujemo Svetog Dionisija Areopagita, učenika Svetog apostola Pavla, koji je bio veliki mučenik i propovednik Jevanđelja Hristovoga. On je za života imao želju da vidi Presvetu Bogorodicu i taj je susret opisao u jednom svome delu. Kada je došao do doma Svetog Jovana Bogoslova, gde je Bogorodica živela, video je anđele Božije kako stoje oko nje i služe je kao veliku caricu nebesku. U tolikoj je svetlosti on zatekao Bogomajku, koja je zaštitnica celog hrišćanskog roda i svih ljudi dobre volje. „Zaista možemo da imamo nadu u njene molitve i pomoć, samo moramo da se trudimo da budemo dostojni te pomoći. Treba da se ugledamo na naše svetitelje, da proučavamo njihov život i svoju decu usmeravamo pravim putem“, poučio je Episkop Fotije.

HRAMOVNA SLAVA U KNINU

Na praznik Pokrova Presvete Bogorodice .(14.10.2016.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Kninu. Hramovnu slavu crkve Pokrova Presvete Bogorodice zajedno su proslavili mnogi vernici, a među njima i gradonačelnik Knina Nikola Blažević, dogradonačelnik Željko Džepina i predstavnici lokalnih opština. Ovaj praznik takođe je i slava Srpskog narodnog veća grada Knina.

Episkop Fotije čestitao je svim vernicima rečima: „Hvala Bogu da smo se sabrali u ovako velikom broju, da među nama ima i dečice, a članovi kninskog hora dodatno su ulepšali ovaj dan. Ovaj praznik je ustanovljen u 10. veku, kada se Presveta Bogorodica javila u jednoj crkvi u Carigradu na svenoćnom bdeniju, sa svetim apostolima i prorocima, držeći jedan omofor nad narodom koji je bio sabran u crkvi. Taj je dan slika zaštite Presvete Bogorodice i cele Crkve Hristove nad svim dušama hrišćanskim kroz istoriju“. Danas se slavi u čitavoj Crkvi i svim zemljama gde ima pravoslavnog naroda i to nas podseća na ljubav i zašitu Presvete Bogorodice. Na nama je, pak, da zaslužimo tu zaštitu ulazeći u hram Božiji kao smerni pokajnici. „Dobro je kada braća žive zajedno u ljubavi, kada sve svoje razmirice ostave kod kuće i dođu u hram Božiji da pred lice Božije i Presvetu Bogorodicu izađeu izmireni jedni sa drugima i sa svojom savešću“, rekao je Episkop Fotije. Danas takođe praznujemo i Svetoga Romana Meloda, jednog od velikih otaca Crkve koji je bio, između ostalog, pojac, a dar pojanja je dobio od Presvete Bogorodice. To je samo jedan od mnogih pokazatelja koliko je Presveta Bogorodica prisutna u životima ljudi, čineći razna čudesa i dajući nam mnoge darove. Ipak, da bismo mogli da se nadamo tome, treba da budemo otvorenih duhovnih očiju i živimo smerno i smireno. „Mi Srbi u Dalmaciji treba da budemo otvoreni i da svi zajedno, kako narod tako i naši politički predstavnici, budemo na svetim liturgijama, da zajedno nosimo naš krst i molimo se Gospodu“, poručio je Episkop dalmatinski.

POSETA SPLITSKOJ PAROHIJI

U četvrtak (13.10.2016.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije, u pratnji đakona Milenka Lošića, posetio je splitsku crkvenu opštinu. Tom prilikom je razgovarao sa splitskim sveštenstvom, ocem Miloradom Đurđevićem i ocem Slavoljubom Kneževićem, o dovršetku hrama Svetoga Save u Spiltu. Ovaj hram, sa pravom nazvan mučenikom, počeo je da se gradi 1936. godine i već 80 godina traje njegova izgradnja, a danas njegov završetak koči nemogućnost dobijanja potrebnih dozvola. Da čudo bude veće, sve ova drama se dešava u jednoj hrišćanskoj zemlji, zemlji koja služi jednom istom Jevanđelju i istoj hrišćanskoj etici. I pored svega toga, ovaj sveti hram stoji nedovršen, ali se nadamo da će uz Božiju pomoć i molitve Svetog Save ovaj problem biti prevaziđen. Osim toga, bilo je govora i o drugim aktivnostima crkvene opštine Split, kao i o problemima koji pogađaju srpsku zajednicu u splitskoj županiji.

SVETOST CRKVE

 

NOVI POKROVSKI BROJ KRKE

Iz štampe je izišao novi pokrovski broj Krke.

Sadržaj broja: Praznik Pokrova Presvete Bogorodice, Svetlost što Bogu uzvodi, Nikad, izgleda, dosta zla, Svakom je njegova muka najveća, Imam li vremena za večnost?, Valja li se, oče, nedjeljom...", Rak je izlečiv, Kviz - Anđeli - Božanski vesnici, Pronaći sebe, O privremenom i večnom životu, Ni ti ga se nisi setio, Nijesam bio onakav, O kulturnom obrascu, Tehnologija i stvarnost , Ljudima je danas Bog na poslednjem mestu, Autobiografija, Doći će vrijeme, Zavoleo sam stradanje, Misterija istorije, Za djecu, Vijesti iz eparhije i adresar.

NAUČNO VASPITNA EKSKURZIJA MATURANATA U KRKI

Po blagoslovu Svetog arhijerejskog sinoda SPC-e maturanti bogoslovije "Sveta Tri Jerarha" u manastiru Krki, u pratnji razrednog starješine Vukašina Bojića i igumana Heruvima, izveli  su naučno - vaspitnu ekskurziju. U programu ekskurzije bila je posjeta svetinjama i kulturnim spomenicima eparhija slavonske, bačke, sremske, zvorničko - tuzlanske, banjalučke i mitropolije beogradsko - karlovačke. Učenike su primili episkop sremski G. Vasilije, vikarni episkop toplički G. Arsenije, a u posjeti manastiru Tavna dočekao ih je umirovljeni episkop Konstantin. Po povratku u bogosloviju, svi učesnici ekskurzije bili su zadivljeni ljubavlju koju je prema njima pokazala sva bratija manastira i hramova i zbog toga su im od sveg srca zahvalni.

PROSLAVA SVETOG JOVANA BOGOSLOVA U MANASTIRU KRKI

Na dan kada praznujemo Svetog apostola i jevanđelistu Jovana Bogoslova (09.10.2016.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru Krki. Ovaj praznik, koji je slava Teološkog fakulteta u Beogradu, ima posebno značenje za sve teologe i bogoslove.
„Danas smo čuli da je suština bogoslovlja ovoga velikog svetitelja i učitelja Crkve upravo učenje o ljubavi.  On nas uči da je cilj našega podviga da steknemo ljubav Božiju, jer ako učinimo to, stekli smo i samoga Boga. Jevanđelje nam govori o umnožavanju talenata, da oni koji umnožavaju talente Božije u sebi, oni umnožavaju i Njegovu blagodat i ljubav. Onaj pomenut čovek koji ima jedan talenat i ostao je telesni čovek nije umnožio lik Božiji u sebi, nije stekao ljubav prema Bogu niti bližnjima i Boga vidi kao strogog i nepravednog. To je odlika telesnog čoveka, podložnog grehu i svega onoga od čega treba da se udaljimo približavajući se Bogu kroz molitvu, Svetu Liturgiju i Sveto Pričešće“, rekao je Episkop Fotije. Na svakoj Liturgiji mi se susrećemo sa Vaskrslim Hristom i Njime se pričešćujemo, upravo u tome je punoća naše vere i tako zadobijamo sve božanske darove. „Sveti oci i jevanđelisti podsećali su nas da je potrebno se svako od nas pripremi za to, tako što ćemo se pomiriti sa svojom savešću, ali i jedni sa drugima, da se pokajemo, ispovedimo da bismo zaista čisti, obučeni u blagodatnu haljinu Duha Svetoga prišli Hristu i pričestili se“, poučio je Episkop Fotije. On je istakao da je podvig svih bogoslova da Crkvu brane od jeretika tako što će oni prvi biti svedoci istine Jevanđelja Hristovog i svojim životom i učenjem stajati iza onoga što govore.

Beseda

link for download:here

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U GORNjOJ JAGODNjI

Na praznik Svetog Stefana Prvovenčanog (07.10.2016.) Njegovo Preosveštensvo Episkop dalmatinski G. G. Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Gornjoj Jagodnji kod Benkovca. Episkop Fotije izrazio je veliku radost zbog značajnog broja okupljenih vernika koje je pozdravio rečima: „Hvala Bogu na današnjem danu i ovom sabranju povodom velikog praznika. Danas praznujemo monaha Simona, brata Svetoga Save i Svete Nemanjiće od kojih nam je ostala bogata istorija i mnoge svetinje od Hilandara, preko Kosova do Dalmacije“. Naš veliki patrijarh Pavle govorio je da uvek treba da se sećamo naših svetih predaka i da nastojimo da budemo poput njih, da pomažemo svoje svetinje i brinemo o duši našega naroda učeći svoju decu pravoslavnoj veri i međusobnoj ljubavi. Na današnjoj Svetoj Liturgiji mogli smo čuti šta je suština naše vere, a to je trud da naučimo da volimo sve bližnje svoje, počev od svoje porodice, komšija, prijatelja, preko svojih sugrađana, pa da tako volimo i sve ljude ovoga sveta. „Ova svetinja koju smo obnovili zahvaljujući mnogim prilozima svedoči našu istinu, a to je da mi, Srbi, nećemo da odemo iz Dalmacije, sa ove zemlje na kojoj smo vekovima živeli, gde su naše svetinje koje nastojimo da očuvamo i obnovimo. Preko leta bude puno naših ljudi na dalmatinskim saborima, ali se kasnije svi ti ljudi vrate svojim kućama. To nije dobro i trebalo bi napraviti pokret prema ovim prostorima, da se ljudi koji su u godinama i u mirovini vrate i obnove svoje kuće, a oni koji su imućni da ulože u firme i poljoprivredu i time se stvore uslovi da se i mladi vrate i žive ovde. Potreban je jedan ekonomski povratak, posle koga će uslediti i politički, jer ako nestanemo odavde kome će služiti naše svetinje“, poručio je Episkop Fotije i dodao da nam je pre svega potrebno jedinstvo da bismo živeli u Hristovoj ljubavi i ponoslili se svojom verom i istorijom.

crkva kao hram duha svetoga

 

PODELA HUMANITARNE POMOĆI U OBROVAČKOJ PAROHIJI

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije obišao je u utorak (04.10.2016.) obrovačku parohiju. Tom prilikom on je u pratnji oca Slađana Tubića i đakona Milenka Lošića posetio parohijane u Žegaru, Golubiću i Bilišanima i odneo im pakete humanitarne pomoći. Pomoć za vrličku parohiju uručena je ocu Milanu Kadijeviću, koji će je dalje proslediti onima kojima je potrebna.

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U GOLUBIĆU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije služio je u nedelju (02.10.2016.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Golubiću. Verni narod ovoga kraja okupio se u obnovljenom hramu Svetog arhiđakona Stefana da bi u zajedničkoj molitvi zablagodarili Gospodu.

„Hvala Bogu što je ova divna crkva obnovljena, oslikana i ukrašena da bi nas duhovno okrepljivala. Upravo to je smisao obnove svih crkava, da nas, ljude, koji smo hramovi Duha Svetoga, obnovi i pmogne nam da postanemo bogolika bića“, rekao je Episkop Fotije. Današnje Sveto Jevanđelje kazuje nam šta je suština zakona Božijega; da zadobijemo ljubav prema Bogu i prema bližnjima. Postoje mnogi stepeni ljubavi, od telesne ljubavi koju osećamo prema svojoj porodici i prijateljima, do duhovne ljubavi koja je blagodat Duha Svetoga. Iako nije savršena, telesna ljubav je dobra, jer je ona temelj za duhovnu ljubav koja nas privodi Bogu i Carstvu Nebeskom. Nama je lakše da shvatimo ovu prvu vrstu ljubavi, ali samo kroz savršenu ljubav možemo saznati tajnu Bogopostojanja i na taj način razumeti druge ljude kao svoju braću i sestre u Hristu. „Filozofija krsta je u temelju naše vere i ona nam nalaže da prinosimo sebe na žrtvu radi bližnjega. Ova žrtva počinje u porodici, brigom o deci i starima, a nastavlja se brigom o siromašnima i nemoćnima. Samo ako tako živimo Hristos će nas prepoznati kao svoje istinske sluge i zadobićemo Njegovu ljubav. Ljudi koji su napustili filozofiju krsta i žive samo da bi sebi udovoljili, pritom čineći drugima zlo, ustvari su tragičari, jer će doći vreme kada će svako od nas morati da položi račune na Strašnom sudu “, poručio je Episkop Fotije.

Nakon Svete Liturgije Episkop Fotije, u pratnji oca Save Majstorovića i đakona Milenka Lošića obišao je parohijane u Golubiću i podelio pakete humanitarne pomoći.

BLAGODATNI STARAC SERAPION GRUZIJAC
BLAGOSILJA NAROD

 

KRSTOVDAN U ŠIBENIKU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije na Krstovdan (27.09.2016.) služio je Svetu Arhijerejsku Lituriju u crkvi Svetog Spasa u Šibeniku. Ovaj važan praznik, u kome je sadržana sama suština naše vere okupio je mnoge vernike koji su u tom svetom hramu zablagodarili Gospodu.
U svojoj besedi nakon Svete Liturgije Episkop Fotije govorio je o poreklu i prirodi praznika koji je utemeljen na dva istorijska događaja. Prvi od njih je pronalazak Časnog Krsta Hristovog koji je u 4. veku na Golgoti pronašla Sveta Jelena, majka cara Konstantina Velikog. Rimski imperator podigao je na tom mestu neznabožački hram, sa namerom da spreči hrišćane da tu dolaze i da vrati paganstvo. U to vreme biti hrišćanin značilo je biti mučenik i tako je bilo sve do 4. veka kada je Konstantin Veliki Milanskim ediktom obznanio slobodu hrišćanstva. Putujući po Svetoj Zemlji njegova majka pronašla je Časni Krst, da bi ga u sedmom veku persijski car Hozroj zavladavši Jerusalimom odneo u Persiju. Krst Gospodnji tu je ležao 14 godina, sve dok vizantijski car Iraklije ne pobedi Hozroja i na svojim leđima Časni Krst unese u Jerusalim. „U spomen ova dva velika događaja ustanovljen je praznik Krstovdan, a u duhovnom smislu on nam pokazuje suštinu naše vere. Filozofija krsta upisana je duboko u čoveku i ona je ustvari ljubav prema Bogu i prema bližnjima. Krst nas vodi na Golgotu, ali i na Vaskrsenje“, rekao je Episkop Fotije. Svako od nas tokom svog zemaljskog života nosi neki krst, ali to ne znači da treba da bežimo od toga, već da bližnjima pomažemo i nosimo krst jedni drugima. Jedino hrišćanska ljubav treba da bude zakon života, jer je ona jedino što nam može olakšati svaku muku i obezbediti mir i radost u Duhu Svetom.

RADOVI NA GOLUBIĆKOM GROBLjU

Na mjesnom groblju u Golubiću, kod hrama Svetog arhođakona Stefana, iza oltarskog dijela na putu prema Radinovićima, završen je projekat izrade potpornog zida. Na toj lokaciji nužno je bilo izraditi potporni zid, jer se na tom dijelu groblja pojavilo klizište i ugrozilo mnoga grobna mijesta. Golubićani su se brzo organizirali, u dijaspori, Srbiji i Golubiću, i okončali ovo dijelo. Svim priložnicima i dobrotvorima želimo blagoslov Božiji, pomoć i zaštitu Svetog arhiđakona Stefana.

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U BILjANIMA GORNjIM

U 14. nedelju po Duhovima (25.09.2016.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Biljanima Gornjim. Vernicima okupljenim u hramu Svetog velikomučenika Georgija Episkop Fotije je govorio o važnosti prisustva na Svetoj Liturgiji. „Hvala Bogu da smo se okupili ovde danas na svadbi Carevog Sina, jer svako sveto bogosluženje je upravo to, ono je predokus Carstva Nebeskog gde se susrećemo sa Bogom i Njegovim svetiteljima, ali i jedni sa drugima, sa braćom svojom i sestrama u Hristu“, rekao je on. Vladika je istakao koliko je važno da ljudi budu svesni da su nedelje i praznici dani koje treba da posvetimo Gospodu. „Ako ne mogu svi ukućani, barem jedno iz svake kuće trebalo bi da dođe na Svetu Liturgiju, upali sveću i prinese molitvu. Ranije su ljudi znali da svake nedelje i praznika uzmu za ruku svoje dete i povedu ga u crkvu da bi ga naučili životu u pravoslavnom duhu, na taj način su činili sebi dušekorisno i očuvavali sveto pravoslavlje“, rekao je Episkop dalmatinski. Naša sveta vera uči nas da kroz Crkvu pronalazimo bližnjeg svoga, da nikome ne činmo zlo, već da se u Božijoj ljubavi sabiramo jedni sa drugima i budemo dostojni potomci svojih slavnih predaka.
U okviru humanitarne akcije Episkop Fotije u pratnji jereja Mladena Skopljaka i đakona Milenka Lošića obišao je parohijane i podelio prigodne pakete.

KRŠTENjE U HRAMU VAZNESENjA HRISTOVOG

U subotu 24.09.2016. u hramu Vaznesenja Hristovog u Šibeniku Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije izvršio je Svetu Tajnu Kršenja nad Emilijom Lošić, ćerkom đakona Milenka i Aleksandre Lošić. Roditeljima i okupljenim prijateljima i rodbini Episkop Fotije čestitao je krštenje malene Emilije i poželeo da im ona uvek bude na radost, blagoslov i ponos i da se vaspitava u pravoslavnom duhu kao crkveno i liturgijsko biće. „Svi smo kao deca kršteni i time smo dobili zalog i blagodat Svetoga Duha, ali taj dar koji smo dobili treba da raste u nama da bismo dostigli meru rasta visine Hristove. To nam je put kojim treba ići i kojim je danas mala Emilija krenula. Daj Bože da na tom putu bude uvek blagosloena, zdrava i čila, da lepo peva, slika i sve druge darove da ima“, poručio je Episkop.

HRAMOVNA SLAVA U BRIBIRU

Na praznik posvećen Svetim Joakimu i Ani (22.09.2016.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Bribiru. Na hramovnoj slavi bribirske crkve okupio se značajan broj vernika koji su zajedno proslavili ovaj dan. Episkop Fotije je, obrativši se pristutnima, istakao neizmeran istorijski značaj mesta na kome smo se danas okupili, jer je ono bilo dom Jelene Šubić, sestre cara Dušana, koja je bila udata za bribirskog kneza. Njen doprinos očuvanju i razvoju pravoslavne vere na ovim prostorima nadaleko je poznat, a arheolozi su ovde pronašli ostatke ranohrišćanskih crkava koje datiraju još iz 9. veka. „Jelena Šubić je ostala uvek verna svetom pravoslavlju i u tom duhu uvek je brinula o Srbima u Dalmaciji. Ona je 1345. godine podigla manastir Krku koji je sve do danas ostao centar naše duhovnosti“, rekao je Episkop Fotije. Danas praznujemo Svete Joakima i Anu koji su veći deo svog života proveli bez deteta, u neprestanoj molitvi i podvigu, da bi se tako udostojili da postanu roditelji najsavršenije u ljudskom rodu, Presvete Bogorodice. Oni su živeli tako da su svu svoju imovinu delili na tri dela, jedan su davali Crkvi, drugim su pomagali sirotinju, a tek trećinu svoga imetka koristili su za sopstvene potrebe. Njihov primer milosrđa i dobrote treba da služi kao vodilja svima nama, jer među našim bližnjima uvek ima onih kojima je potrebna pomoć, a naša je hrišćanska dužnost da im tu pomoć pružimo koliko god je u našoj moći. Samo onaj ko ima ljubavi prema bližnjima može da se udostoji savršene, božanske ljubavi. Na današnji dan prisećamo se i svetih otaca sa 3. Vaseljenskog sabora na kome je utvrđeno da se Bogorodica zove tim imenom, a ne Hristorodica kako su učili neki jeretici. Tada je takođe ustanovljen Simbol vere koji je već više od 2000 godina čuvar svetog pravoslavlja. „Molimo se bogu da se i zapadni hrišćani vrate simbolu drevne Crkve koji je jedini put ka istinskom jedinstvu“, rekao je Episkop Fotije. Nakon Svete Liturgije Episkop Fotije, zajedno sa protojerejem Đorđem Veselinovićem i đakonom Milenkom Lošićem obišao je parohijane i podelio pakete humanitarne pomoći.

Beseda

link for download:here

PROSLAVA ROĐENjA PRESVETE BOGORODICE U RADUČIĆU

Na praznik rođenja Presvete Bogorodice (21.09.2016.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Radučiću. Ovaj praznik, u narodu nazvan Mala Gospojina od velikog je značaja za svakog hrišćanina, jer i sama Bogorodica ima posebno mesto u našim srcima.

Od kako su je kao trogodišnju devojčicu roditelji doveli u hram jerusalimski ona je svoj život posvetila Bogu i tako se udostojila da postane majka Spasitelja. Bogougodnim delima i silnim vrlinama zaslužila je svoje mesto pored Gospoda gde se i danas moli za sve ljude. „Nije čudo da Crkva slavi samo tri rođendana, proslavljamo rođenje Hristovo, Svetog Jovana Krstitelja i Presvete Bogorodice. To je tako da bismo znali od koga nam je Spasenje i ko nam pokazuje pravi put kojim treba ići“, rekao je Episkop Fotije. Od vremena Hristovog, pa do danas Bogomajka je ostala najsvetliji primer bogougodnog života, a njenim žitijem poučavaće se i mnoge generacije posle nas. U današnje vreme često nam se kao idoli nameću glumci, sportisti i razni drugi ljudi iz javnog života. Ipak, ne treba se ugledati na njih, jer se njihova dostignuća završavaju u zemaljskom, prizemnom životu, već na svetitelje koji i vekovima posle vremena u kom su živeli ostaju svetionik koji nam pokazuje usku stazu koja vodi do Gospoda.

Nakon Svete Liturgije Episkop Fotije u pratnji jereja Bojana Savića i đakona Milenka Lošića obišao je parohijane u Radučiću i podelio humanitarnu pomoć. Oni su takođe obišli hram Svetog Jovana Krstitelja u Ivoševcima koji se obnavlja. Episkop Fotije istakao je koliko je obnova svetih hramova važna za duhovni život Srba u Dalmaciji i zahvalio svima koji su do sada učestvovali u obnovi kao i Zoranu Vapi, direktoru Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Novog Sada.

Hramovna slava u Strmici

Na praznik Rođenja Presvete Bogorodice (21.9.2016.) svečano i radosno proslavljena je hramovna slava u Strmici. Svetu Liturgiju je služio gostujući sveštenik Milan Radusin, paroh biočićki. Slava Bogu, sabrali se mještani u velikom broju da u svojoj svetinji proslave ime Božje i onu koja nam je Bozijim proviđenjem i svojom slobodom rodila Spasitelja svijeta, Gospoda našega Isusa Hrista. Došao narod da se u ovim hudim vremenima, u velikoj borbi za opstanak, pomoli Presvetoj Bogorodici za život i zdravlje, da nam pomogne da ostanemo na putu pravde, istine i spasenja, da ostvarimo svoje na značenje koje je zajednica sa Bogom i svim svetima - spasenje. Nadležni sveštenik o. Savo zahvalio se o. Milanu što je i ove godine bio na hramovnoj slavi u Strmici i ukratko govorio o prazniku. Posle Svete Lliturgije osveštan je slavski kolač žito i načinjen ophod - litija oko Svetoga hrama. Posle toga pripremljena je trpeza ljubavi za sav narod.

PODELA HUMANITARNE POMOĆI U SKRADINSKOJ PAROHIJI

U utorak (20.09.2016.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije, u pratnji protojereja Save Milankovića i đakona Milenka Lošića, podelio je humanitarnu pomoć u skradinskoj parohiji. Oni su obišli parohijane u Velikoj Glavi, Bratiškovcima i Ždrapnju i nakon razgovora sa njima uručili im prigodne pakete.
Ova humanitarna akcija plod je saradnje mitropolije zagrebačko – ljubljanske i eparhije dalmatinske i uz Božiju pomoć nastaviće se i ubuduće. Briga o siromašnima uvek je bila zastupljena u Crkvi, a posebno je značajna na području Dalmacije gde danas, nažalost, ima biblijske sirotinje. Osim toga, ona je i obaveza svakoga od nas i treba da bude delo svakog hrišćanina, jer su ljubav i milosrđe u samoj srži naše vere. Poučeni jevanđeljskim kazivanjem o milostivom Samarjaninu treba da budemo svesni da među nama ima dosta ljudi kojima je potrebna pomoć i da svi shodno svojim mogućnostima damo doprinos da bismo im olakšali i ulepšali život, tako što ćemo im obezbediti osnovne namirnice koje im nedostaju, ali i lepu reč i osećaj vrednosti i zajedništva.

HRAMOVNA SLAVA U MANASTIRU DRAGOVIĆU

U nedelju (18.09.2016.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru Dragoviću. Na ovom svetom mestu danas se tradicionalno okupio verni narod da zajedno sa svojim sveštenoslužiteljima proslavi slavu manastira.
Nakon Svete Liturgije bratija manstira za sve prisutne upriličila je trpezu ljubavi, a Episkop Fotije zahvalio im je na trudu na početku svoga obraćanja prisutnima. On je govorio o važnosti srpske pravoslavne istorije na ovim prostorima o kojoj svedoče mnoge svetinje stare po nekoliko stotina godina, a koju neki danas pokušavaju da ospore. „Prošle godine proslavili smo 400 godina od osnivanja krčke bogoslovije, a sada idemo u susret 700. godišnjici manastira Krupe koju ćemo proslaviti dogodine. Ta duga tradicija dalmatinskog pravoslavlja govori o tome da naši ljudi ne žive na ovim prostorima od juče i isto tako da oni žele ovde da ostanu, negujući svoju kulturu i poštujući svetinje“, rekao je vladika Fotije. U našim svetim crkvama mogu se čuti samo reči jevanđeljske ljubavi koja nam nalaže da volimo svakoga, onom savršenom, hristolikom ljubavlju, bez obzira na razlike kao što su nacionalnost i veroispovest. „Čovek je uprostio ljubav, jer mu je tako lakše da je shvati, pa je zato deli voleći ovoga ili onoga, ali nas Hristos uči da bez razlike volimo sve svoje bližnje i bez dvojbe budemo spremni da prihvatimo njihov krst i pomognemo im svojom žrtvom, jer je jedino takva ljubav prava i suština je naše svete vere“, rekao je Episkop dalmatinski.  Uloga Crkve je, između ostalog da ljude održava na okupu, ujedinjene, prvenstveno Srbe u Dalmaciji, kojih danas ima malo, zatim pripadnike našega naroda bez obzira u kom delu sveta žive, ali i da naš narod drži u zajednici sa pripadnicima drugih nacija i druge vere, da sa svima imamo dobar i bratski odnos. Da bismo se približili Bogu moramo biti bliski sa svim ljudima oko nas, zajednički podnositi žrtve i podvige i činiti sve što je u našoj moći da živimo bogougodno i vrlinski. Ako se nadamo dobrom, moramo dobro i činiti, ako molimo Boga za nešto ne smemo ostati gluvi za tuđe molitve, već svakome pomoći koliko smo u mogućnosti, jer kako je govorio Patrijarh Pavle: „Ako učinimo sve što možemo, Gospod će učiniti ostalo“!

IZJAVA ZAHVALNOSTI VLADIKE FOTIJA

U ime pravoslavnih Srba Dalmacije, imam dužnost, ali isto tako osećam ličnu potrebu da svima koji su neposredno ili posredno osudili najnovije brutalne pretnje upućene našoj zajednici, preko grafita „Oj Hrvatska mati Srbe ćemo klati“, ispisanog na zidu jedne šibenske škole, javno izrazim duboku i iskrenu zahvalnost.
Posebno blagodarim mojim dragim sugrađanima i susedima Šibenčanima i gradskom internet portalu: sibenik.in, koji svojim istinoljubljem, ljudskom i hrišćanskom solidarnošću, u ovim iskušenjima bremenitim vremenima, po mom skromnom shvatanju, čuvaju dušu i hrvatskom i srpskom narodu.

Episkop dalmatinski Fotije

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U ŠIBENIKU

Na veliki i strašni praznik Usekovanja glave Svetog Jovana Krstitelja (11.09.2016.), Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalomatinski G. Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Šibeniku.
Tom prilikom vladika Fotije govorio je prisutnim vernicima o jučerašnjem sabranju u Jasenovcu kome je, pored mnoštva ličnosti iz crkvenog i javnog života, prisustvovao i Patrijarh vaseljenski G. Vartolonej. „Na tom mestu Golgote juče je bilo sabrano mnoštvo ljudi koji se sećaju stradanja i strašnih zločina koji su se tu odigrali. Bilo je teško i potresno posetiti to mesto na kome možemo da vidimo kakve plodove može zlo da donese. Ono je strašno, a u isto vreme i sveto, jer je to mesto pobede dobra nad zlom, sa koga su se Bogu predstavili ljudi koji su postali sveti mučenici, dok je sudbina njihovih mučitelja daleko od blagoslovene“, rekao je Episkop Fotije. On je takođe poručio da se niko ko čini zlo ne može nadati dobrom u večnosti, jer će na Strašnom sudu samo pravednici i mučenici dobiti mesto pokraj Gospoda, dok će njihovi dželati biti gurnuti u najdublju tamu. I ovaj današnji praznik govori nam da je jedino put mučeništva ustvari put spasenja. Slaveći ime Svetog Jovana Krstitelja koji je bez razmišljanja život svoj žrtvovao za Gospoda treba da imamo na umu da postoje razne vrste žrtve, ali da bez podviga nema spasenja. Današnji praznik pokazuje upravo taj fenomen borbe između dobra i zla i govori nam da je vrhunac vere u mučeništvu. U svakodnevnom životu svako od nas nosi neki krst, a način na koji taj krst prihvatimo i da li smo spremni da sa nesebičnošću, smirenjem i ljubavlju pomognemo jedni drugima u iznošenju toga krsta ono je što će odrediti naše mesto u večnostm životu. Zato se ugledajmo na sve svete mučenike koji su u ime Hristovo podneli najveće žrtve i živimo trudeći se da postignemo zajednicu sa bližnjima i jedinstvo sa Bogom.

POČETAK NOVE ŠKOLSKE GODINE
U BOGOSLOVIJI SVETA TRI JERARHA

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije služio je danas (04.09.2016.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru Krki. Povodom početka nove školske godine on se obratio učenicima krčke bogoslovije i poželeo im uspešno školovanje.

„Neka je blagosloven ovaj početak i učenje nauke koja nije slična ni jednoj ljudskoj. To je nebeska nauka i zato se ona teško usvaja, ali ima duboki smisao i dobar razlog zašto baš oko nje treba da se trudimo, jer ako dostignemo nju, dostižemo i spasenje u Hristu“, rekao je Episkop Fotije. On je poručio bogoslovima da treba da teže čistoti i ugledaju se na angele Božije, da se od svetih mučenika uče strpljenju, od svetih otaca asketskom podvigu, a od običnog naroda smirenju i trpljenju. Svako od nas, a posebno bogoslov trebao bi da bude spreman da oprosti bližnjemu svaki dug, dakle da bude sličan čoveku iz današnjeg Jevanđelja koji je svom bližnjem oprostio dug od sto dinara, jer je to beznačajno u odnosu na ono što mi dugujemo Gospodu. „Bogu smo dužni sve, ovaj i budući život, sve što imamo On nam je dao kao dar. Za mnogo šta smo i krivi pred Bogom, ali nam On neprestano prašta, a mi često nismo u stanju da nekome oprostimo ni sitnicu. Tako pokazujemo da nismo slični Bogu, da u nama nema pravdoljubivosti, ni milosrđa“, poučio je Episkop dalmatinski i dodao da je osnovni zadatak bogoslova da ne bude takav, već da se trudi da živi po ugledu na svetitelje da bi zadobio Božiji blagoslov. Treba da budemo svesni toga da su nam svetitelji blizu ako živimo bogougodno, u ljubavi i nosimo krst jedni drugima, ali su nam i demoni blizu ako smo nečastivi i u svome životu imamo mesta za mržnju i nedela.

Beseda

link for download:here

OBNOVA HRAMA SV. JOVANA U IVOŠEVCIMA

Blagoslovom Njegovog Preosveštenstva Episkopa dalmatinskog G. G. Fotija započela je realizacija plana obnove naše svetinje u Ivoševcima. Veliki donator i Ivoševčanin gospodin Dušan Tišma i njegovi radnici firme TIŠMA d.o.o. iz Maribora, izvodili su  krovopokrivačke i limarske radove. Svi miještani sela dali su svoj doprinos u radu i organizaciji. Postavljena je nova letva i parapropusna folija, kao i novi crijep. Postavljeni su bakarni limovi kao podašivi i bakreni oluci oko hrama. Na zvonik je stavljen bakar i postavljeni su gromobrani. U fazi radova je i pijeskarenje i fugiranje cijelog hrama, čime smo zaokružili cijelokupni vanjski izgled svetinje. Važno je napomenuti da su skupljani dobrovoljni prilozi po selu i da je veliki broj Ivoševčana, koji žive u bijelom svijetu, dao svoj novčani prilog. Organizovano je i donatorsko veče na Busijama gde smo prikupili dosta novca za realizaciju ovog bogougodnog dijela.
Pozivamo vas da i dalje pomažete svoju svetinju i posećujete svoja ognjišta, kako ne bi pao u zaborav trud naših dedova i pradedova. U planu nam je i urediti unutrašnjost hrama i oslikati ga freskama.  A bez vas ne bi mogli ništa učiniti.
Svoje priloge možete uplatiti na račun otvoren kod

Raiffeisenbank Austria.d.d. Zagreb, Swift RZBHHR2X
IBAN HR5524840081105848635,
naziv subjekta: SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA U HRVATSKOJ, EPARHIJA DALMATINSKA,
CRKVENA OPŠTINA IVOŠEVCI

Podario vam Gospod Bog dobro zdravlje, izobilje blaga i svako dobro, posredničkim molitvama sv. Jovana Proroka Preteče i Krstitelja
Gospodnjeg.

PROSLAVA USPENjA PRESVETE BOGORODICE
U EPARHIJI DALMATINSKOJ

Širom Eparhije dalmatinske danas (28.08.2016.) je svečano proslavljen praznik Uspenja Presvete Bogorodice. Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatisnki G. Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru Krupi. Hramovna slava ovog manastira okupila je mnoge vernike koji su se sabrali na ovom svetom mestu da bi odali počast podvigu bogomajke, koja je duhovna majka svih nas.
Oko 60. godine, u gradu Jerusalimu, Presveta Bogorodica predstavila se Gospodu, a čudesnom događaju njenoga Uspenja prisustvovali su svi apostoli i vernici jerusalimski. Trećega dana nakon upokojenja ona je telom uznesena na nebesa, pa zato sveti oci ovaj praznik nazivaju drugim Vaskrsom. „Danas u manastiru Krupi mi proslavljamo ovaj veličanstveni praznik i na taj način smo se i mi priključili litiji koja je išla Jerusalimom na dan upokojenja Bogorodice. Blagodat Duha Svetoga nas je sabrala u ovu svetinju da Bogu prinesemo molitvu, pokajanje i svoju veru“, rekao je Episkop Fotije. Na današnjoj Liturgiji mogli smo čuti iz svetog Jevanđelja šta je suština naše vere i cilj našega postojanja, a to je trud da obožimo svoju prirodu. Biti uspešan čovek u zemaljskom životu je dobro, ali ne i dovoljno, jer je Gospod stvorio čoveka za više, da  Njegovom blagodašću i sam postane Bog. To je jedino moguće ako živimo po zakonima Hristovim i podvigom, molitvom i pokajanjem dostižemo svetlost. „Zemaljska realnost navodi nas da sebi postavljamo niže ciljeve i zadovoljavamo se sitnim uspesima, a zaista treba da težimo primeru Presvete Bogorodice koja je ceo svoj život živela služeći Gospodu i danas neprekidno bdije nad nama i moli se za sve ljude, a posebno za blagočestive majke koje svoju decu odgajaju u hrišćanskim porodicama učeći ih osnovama naše vere“, poručio je vladika Fotije. Ovom prilikom on je zahvalio svima koji pomažu obnovu manstira Krupe, a posebno gospodinu Miljenku Domijanu koji je učinio puno za ovu svetu obitelj. Na predlog igumana manastira Krupe i Krke i Episkopa dalmatinskog Fotija, a po blagoslovu Njegove Svetosti Patrijarha srpskog G. Irineja gospodin Domijan, zbog svojih izuzetnih zasluga, odlikovan je ordenom Svetog Save drugog stepena.
Nakon Svete Liturgije za sve prisutne priređena je trpeza ljubavi. Tom prilikom Episkop Fotije pozdravio je sve goste među kojima su bili i ambasadorka Srbije u Hrvatskoj, Mira Nikolić, gradonačelnik Obrovca, Ante Župan, predstavnici lokalnih opštinskih vlasti i mnogi drugi. Episkop Fotije poručio je da je zajednička misija svih nas bez obzira kojoj veri pripadamo, suživot u bratskoj ljubavi i pozvao sve ljude dobre volje da se sledeće godine ponovo okupimo u manastiru Krupi i zajedno proslavimo 700 godina postojanja ove svetinje.

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U ŠIBENIKU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. G. Fotije služio je danas (21.08.2016.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Hramu Vaznesenja Hristovog u Šibeniku. Tom prilikom vernicima je predstavio novog šibenskog paroha, Dajana Trifunovića koji je odlikovan činom protojereja i novog eparhijskog đakona, Milenka Lošića.
Episkop Fotije rekao je da se sada nalazimo u periodu između dva velika praznika, Preobraženja Gospodnjeg i Uspenja Presvete Bogorodice, te da je ovo vreme kada, kao i u svakom postu, preispitujemo svoje duhovno stanje. „Kako je govorio Sveti apostol Pavle, zapitajmo se da li sebe zidamo kao hram Božiji, sa dragim kamenjem, mermerom i zlatom ili samo slamom i blatom zemaljskim. Da li sebe ugrađujemo u živu Crkvu Hristovu ili se vaspitavamo kao smrtno, prolazno biće koje neće proći oganj prilikom drugog dolaska Hristovog“, poručio je vladika Fotije i naglasio da je period posta vreme kada treba da se trudimo da budemo bolji nego što jesmo, da se udubljujemo u tajne naše vere i dolazimo na sveta bogosluženja. „Nema nas mnogo danas ovde i zato se pitamo gde su oni ljudi koji  ponekad dođu u hram Božiji, najčešće za Božić, Vaskrs i hramovnu slavu. Gde su oni čitave godine i šta se u međuvremenu desilo u njihovim životima, koliko bezakonja su učinili, a koliko muka i nevolja su imali“, upitao je Episkop sa porukom da je hram Božiji dom svakog vernika u koji se ne ulazi iz obaveze, već iz ljubavi i saznanja koliko je to dušekorisno za svakoga od nas.

PROSLAVA PREOBRAŽENjA GOSPODNjEG U MANASTIRU KRKI

Tradicionalno sabranje povodom Preobraženja Gospodnjeg okupilo je mnoge vernike u svetoarhangelski manastir Krku. Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. G. Fotije služio je danas (19.08.2016.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u ovom svetom hramu, a zatim se obratio prisutnima i zaželeo im srećan i blagosloven praznik.
„Svako ko je danas ovde došao je ustvari na goru Tavor da se susretne sa preobraženim Hristom. Nije čudo da su u 14. veku monasi ovoga manastira došli ovde iz Svete Zemlje u potrazi za božanskom svetlošću i osnovali nekoliko skromnih kelija, čime je manastir Krka 1345. godine započeo svoju istoriju. Od toga vremena monasi ovog manstira kao preobraženi ljudi svedoče Hrista, poput Njegovih učenika koji su propovedali čudo kojem su prisustvovali na gori tavorskoj“, rekao je Episkop Fotije i dodao da smo svi danas na ovom svetom mestu da se pričestimo tom božanskom svetlošću da bismo predokusili tajnu vaskrsenja ka kojoj ide ljudska istorija. U tom smislu Preobraženje takođe predstavlja i predokus suda Božijeg, jer sve ono što je od tame i greha biće odagnano od Boga, a ono što je od istine i svetlosti, pravedno i vrlinsko biće preobraženo. Tako će i oni ljudi koji su ispunjeni hrišćanskim vrlinama, verom, ljubavlju i nadom, naslediti Carstvo Nebesko. Današnji praznik nam poručuje da se preobrazimo i budemo takvi, blagočestivi ljudi, da svako ko živi nedostojnim životom iskusi pokajanje i postane čestit i uljudan čovek. „Sve ono što nije po Bogu treba da se preobrazi u nama kroz zajednicu sa Bogom koju ostvarujemo prvenstveno u Crkvi Hristovoj na Svetim Liturgijama. Uz blagodat Duha Svetoga treba da postanemo ljudi koji će svojim bližnjima uvek pružati utehu i nadu“, rekao je vladika Fotije. On je pozdravio sve prisutne, a posebno predstavnike vlasti koji se bore da naš narod na ovim prostorima dobije priliku da ostvari svoja prava i bude ravnopravan i prihvaćen bratskom i hrišćanskom ljubavlju. „Želimo da kažemo da mi jesmo tu i da nećemo otići sa ove svete zemlje koju nam je Bog dao, ali sve druge ljude poštujemo i prihvatamo kao braću i sestre u Hristu“, poručio je Episkop dalmatinski. I ove godine preobraženjski sabor posetilo je mnoštvo zvaničnika, a među njima i ambasadorka Srbije u Hrvatskoj, Mira Nikolić, kao i predstavnici lokalnih opštinskih vlasti.

Beseda

link for download:here

Beseda

link for download:here

LIKOVNA KOLONIJA U MANASTIRU KRKI

U periodu od 11. do 18. 08. 2016. manastir Krka tradicionalno je bio domaćin slikarima. Umetničko bratstvo manastira Krke okuplja se već više od dve decenije i svojim radovima koji imaju zavidan umjetnički kvalitet predstavljaju manastir kao mecenu likovne kulture.
U likovnoj koloniji 2016. godine učestvovali su: Darko Omčikus, Nikola Marčeta, Vukašin Delić i Dejan Krga.

SISTEMATIČNO PLjAČKANjE PRAVOSLAVNIH HRAMOVA
U KISTANjSKOJ OPŠTINI

U zadnjih godinu i po do dvije, na području opštine Kistanje i bližoj okolici,  tačnije, na parohijama: đevrsačkoj, te prvoj i drugoj kistanjskoj, preko petnaest puta je provaljeno i dva-tri puta neuspješno pokušano, u hramove SPC.
Tako u hram sv. Ilije u Đevrskama šest puta, tri puta u hram sv. Joakima i Ane na Bribiru, te  hramove sv. Đorđa u Dobropoljcima,  sv. Nikole u Kistanjama, sv. Petra i Pavla u Biovičinom Selu, sv. Jovana u Ivoševcima. Pri svemu ovome počinjena je  velika materijalna šteta, ali više zabrinjava da se nekažnjeno i uporno mogu gaziti i obesvećivati nečije svetinje i vjersko i ljudsko dostojanstvo!   Ni jednom od svih ovih pljački, iako su uglavnom sve uredno prijavljene policiji, ista nije uspjela izdvojiti nijedan materijalni dokaz,  koji bi uputilo na počinitelja, iako je počinitelj svima poznat i redovno priznaje počinjenje djela. Riječ je o nesrećnom mladom čovjeku iz Đevrsaka, koji je uporan da napravi kakvugod kriminalnu karijeru, ali svoj zanat bezuspješno pokušava ispeći "kokošareći" po crkvama i kućama sumještana. S obzirom da je stanovništvo uglavnom starije životne dobi, te nemoćno i nezaštićeno, javio se i veliki strah šta se može desiti, ako koga u svojim junačkim pohodima zatekne u kući.
Policija tvrdi da je nemoćna i da nema mehanizme kojim bi se spriječilo ovo iživljavanje nad pravoslavnim svetinjama i narodom, a pravosuđe "čovjekoljubivo" uzima u obzir mlade godine i nesređenu porodičnu situaciju dotičnoga, pa ga oslobađa, bez obzira ne posljedice i uporno ponavljanje nedjela.
S obzirom da su pravosudne institucije i državni aparat nemoćni pred "bolešću" jednog neostvarenog mladića promašenog životnog cilja, pozivamo parohijane da u većoj mjeri obrate pažnju na svoje svetinje i domove i ne dozvole oni, kad ne mogu oni koji su za to plaćeni, da se bilo ko iživljava nad zajedničkim i teškom mukom obnovljenim hramovima i domovima.

 

paroh parohije đevrsačke i prve kistanjske
protojerej Đorđe Veselinović

HRAMOVNA SLAVA U GOLUBIĆU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. G. Fotije služio je danas (15.08.2016.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Golubiću. Tom prilikom u čin čteca rukoproizveden je Nemanja Plavšić.
Na praznik prenošenja moštiju Svetog arhiđakona Stefana, tradicionalno je održan sabor povodom hramovne slave. Prisutni vernici imali su priliku da čuju o životu i podvigu Svetog arhiđakona Stefana koji je bio prvi mučenik za veru Hristovu. Bezgranična vernost Gospodu i istrajno ispovedanje vere bile su njegove velike vrline, uz pomoć kojih je pokušao i svoje sunarodnike da pouči Hristovom predanju. Jevreji, nažalost, nisu prihvatili Sina Božijeg, te su se okrenuli protiv Svetog Stefana i na njega nasrnuli kamenjem. Tako postrada ovaj veliki ugodnik Božiji, a njegovo telo ostaviše psima, ali ga druge noći pronađe Gamalil, potajni učenik Hristov, odnese ga na svoje imanje i pogrebe u jednoj pećini. Vekovima nakon toga nije se znalo gde se nalazi telo svetitelja, sve dok se 415. godine sam Gamalil ne ukaza u snu svešteniku Lukijanu koji se javi patrijarhu i sa njegovim blagoslovom otkopa grob Svetog Stefana. Njegove mošti tada prenesoše na Sion, a kasnije u Carigrad i nad njima se od toga doba deciše mnoga čudesna isceljenja. „Od Svetog arhiđakona Stefana možemo da naučimo da budemo postojani u veri kao što je on bio kada je pred svojim sunarodnicima ispovedio Hrista. Pa čak i u trenutku smrti, u njegovom srcu nema zlobe, on moli Boga da im oprosti to nedelo. Svetitelj nas time takođe uči da one ljude koji ne prihvataju našu veru ne mrzimo, već da se molimo da i oni osete blagodat Svetoga Duha“, rekao je Episkop Fotije.  Vladika je zatim svim prisutnima čestitao hramovnu slavu i zahvalio onima koji pomažu obnovu crkve u Golubiću.

Beseda

link for download:here

MONAŠENjE U MANASTIRU SVETE NEDELjE

Današnji dan (14.08.2016.) doneo je veliku duhovnu radost u manastir Svete Velikomučenice Nedelje u Oćestovu, jer je ova sveta obitelj dobila novog člana. Na današnjoj Svetoj Liturgiji koju su služili Episkop dalmatinski G. G. Fotije i Episkop frankfurtski i sve Nemačke G. G. Sergije, dosadašnji iskušenik Radomir Vranješević primio je monaški čin. Novi sabrat manastira u Oćestovu svetu se predstavio pod imenom Kirijak koje je dobio po Svetoj Velikomučenici Nedelji, na grčkom jeziku nazvanom Kirijaki.
Njegovo Preosveštentvo Episkop dalmatinski G. G. Fotije uputio je čestitke svim prisutnima koji su podelili ovaj duhovni dar, a posebno ocu Kirijaku i igumanu manastira u Oćestovu, ocu Heruvimu. On je istakao koliko je monaštvo važno u današnjem svetu koji vrednuje pre svega površne i materijalne stvari, jer je ono žrtva bez krvi koja nas uči krotkosti, smirenju i životu sa Bogom. „Monah Kirijak nosi ime jednog velikog svetitelja, Kirijaka Otšelnika, koji je živeo u Jordanskoj pustinji u najstožem podvigu i za svoga života dostigao je taj duhovni nivo da je mogao da progoni demone i isceljuje svaku bolest. Daj Bože da i naš otac Kirijak ima takav dar podvižništva“, rekao je Episkop Fotije. On je podsetio da danas praznujemo sedam Makaveja i njihovu majku Solomoniju, postradale za veru u vreme bezbožnničkog cara Antioha koji je pokušao da Jevrejima nametne idolpoklonstvo. Iako su postradali u vreme Staroga Zaveta njihova je žrtva Hristolika, jer se ne htedoše odreći jednoga Boga i zakona Mojsijevih.
Nakon Svete Liturgije, sa nekoliko reči prisutnima se obratio i Njegovo Preosveštenstvo Episkop frankfurtski i svenemački G. G. Sergije izrazivši veliku radost što je danas prisustvovao ovom radosnom događaju. „Možda je danas najveće raspeće u Dalmaciji, ali vidite kako Gospod kroz taj krst donosi svetlost Vaskrsenja u današnjem danu kada ova Eparhija dobija novog monaha koji će nadalje da se moli za svoj narod“, rekao je Episkop Sergije i dodao da je od izuzetne važnosti da Srbi u Dalmaciji sačuvaju svoje hramove i ognjišta. Uprkos svim nedaćama sa kojima se naši ljudi vekovima sukobljavaju, oni zajedno sa svojom verom na ovim prostorima ipak opstaju, a na nama je svima da molimo Gospoda za snagu i istrajnost kako bismo svoje dalmatinsko nasleđe sačuvali i predali novim generacijama kada za to dođe vreme.

Beseda

link for download:here

Beseda

link for download:here

SAD ĆU TI POMOĆI

Prepodobni Gerasim i lav Jordan
Druti Svetitelj iz petog veka, Prepodobni Gerasim živeo je u manastiru u jordanskoj pustinji. Jednom, dok se Prepodobni molio Bogu u pustinji, iznenada začu strašnu riku i ugleda lava. Lav je, hramljući, prilazio Prepodobnom Gerasimu. Prišavši, pruži mu povređenu i zagnojenu šapu. Sveti vide da se u šapu zarila velika bodlja. Lav je posmatrao starca pogledom punim patnje.
- Šta je, prijatelju, mnogo te boli? - upita starac.
- Strpi se, sad ću ti pomoći.
On izvadi bodlju iz šape, očisti ranu i poveza je komadićem tkanine. Zatim nežno pogleda zver sa velikom grivom i otpusti je. Ali lav nije hteo da ode i od tada je pratio Prepodobnog kud god da krene, kao učenik učitelja, i u svemu mu je bio poslušan.
U manastiru, u kome je živeo Prepodobni Gerasim, vodu su iz reke Jordan donosi na magaretu. Starac je dao lavu zadatak da čuva magare dok ono pase na obali. Lav je usrdno ispunjavao ovo poslušanje, ali jednom je zaspao u senci pod palmom. U to vreme, tuda je prolazio karavan kamila. Vlasnik karavana vide da niko ne čuva magare i odvede ga, pomislivši da je zalutalo.
Kada se lav vratio u obitelj bez magareta, Gerasim mu reče:
- Pojeo si magare? Ako je tako, onda ćeš morati da obavljaš sav njegov posao!
Osećajući krivicu, lav spusti glavu.
Od tada je lav počeo ispunjavati svoje novo poslušanje: donosio je vodu u manastir.
Posle izvesnog vremena, isti taj karavan se vraćao nazad. Sa visoke obale lav ugleda svoje magare i radosno potrča prema njemu. Trgovac se uplaši i pobeže, ostavivši svoj karavan, a lav uze u zube uzdu kao što je ranije činio, povede magare u obitelj i dovede ga starcu.
Gerasim pogleda lava i osmehnuvši se, reče:
- Grdio sam te ni krivog ni dužnog. Ti si poštena životinja, i evo, dajem ti ime Jordan.
Još dugo je lav Jordan živeo u manstiru. Kada je Prepodobni Gerasim sasvim ostario i umro, lav poče tugovati i prestade da jede. Zatim leže na starčev grob, zaurla tako da od njegove rike i vazduh zadrhta, i umre.
Od tog davnog doba Prepodobnog Gerasima Jordanskog na ikonama često prikazuju sa lavom.
Sveti Antonije Veliki i gavran
Sveti Antonije živeo je u četvrtom veku. Njemu su lavovi pomagali kao odani prijatelji. Jedne noći mu Gospod otkri da na drugom kraju Egipatske pustinje živi pustinjak koga on treba da vidi. I devedesetogodišnji starac se otisnu na put.
Težak je put kroz pustinju: sunce prži, vode nema, samo vetar nosi užareni pesak. Pred starcem je išla hijena pokazujući mu put. Ona ga dovede do pećine čiji je ulaz bio prikriven palmom. Sveti Antonije uđe u pećinu i u polumraku jedva razaznade čoveka koji se molio. To je bio Prepodobni Pavle Tivejski. Starci se zagrliše.
Zatim se dogodi nešto zadivljujuće: dolete gavran i stade kraj njihovih nogu sa hlebom u kljunu.
- To nam je Gospod priredio trpezu - reče Sveti Pavle.
- Svaki dan dobijam od Njega po pola hleba, a danas zbog tvoje posete, poslao nam je ceo hleb.
Posle trpeze Pavle reče svome drugu da će uskoro umreti i da je Bog, ustvari, poslao Antonija da ga sahrani.
Zaplaka Antonije, izađe iz pećine i stade se moliti da Gospod još ne uzima njegovog druga. I ugleda divno viđenje: neobično jarku svetlost, Anđele kako poju, Proroke, Apostole, a među njima Prepodobnog Pavla.
Sveti Antonije se vrati u pećinu i vide da se Sveti Pavle već upokojio...
Svu noć je Sveti Antonije plakao i molio se nad telom svoga druga, ali dođe i jutro, trebalo je kopati grob, a lopate nigde nema. Sve sam kamen i zemlja sasušena od vrućine.
Iznenada, pred njega stadoše dva lava. Ti lavovi su se mnogo godina družili sa Prepodobnim Pavlom. Oni spustiše glave pred upokojenim i počeše kopati grob. I Sveti Antonije zablagodari Bogu za takve pomoćnike.

SAJAM U MARKOVCU

U sedmu nedelju po Pedesetnici, a prvu po uspomeni praznika svetog proroka Ilije, svetom Liturgijom u Markovcu proslavljen je zaštitnik ovdašnjeg hrama i cijele Parohije markovačke.
Iako jesenje kišno vrijeme nije odavalo utisak da se proslavlja praznik ovog ljetnog sveca, narod se ipak okupio u velikom broju u svojoj crkvi kako bi učešćem na svetoj Liturgiji i pričešćivanjem svetim Tajnama Hristovim pokazao da je Crkva jedina koja okuplja Duhom Svetim sve ljude na jednom mjestu bez obzira na ljihove različitosti i profile.
Svetom Liturgijom načalstvovao je protojerej-stavrofor Rajko Marić, penzionisani sveštenik sremske Eparhije, a koji je rodom sa ove parohije, uz sasluženje bratije iz Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, te Eparhija budimske i dalmatinske, uz pojanje hora hrama Pokrova Presvete Bogorodice iz Knina.
U toku svete Liturgije pričestio se veliki broj vijernog naroda, a nakon rezanja slavskog kolača i osvećenja slavskog žita, prota Rajko obratio se vijernicima poučnim slovom o svetom proroku Iliji. Pozdravio ih je i čestitao im hramovnu i parohijsku slavu i izrazio iskrenu duhovnu radost da se u ovoj crkvi svake godine o ovom sajmu okupi većina naroda koji je napustio ovu parohiju kako svojom voljom, a tako i voljom dušmana i čovjekomrzaca.
U nastavku je izvršen ophod oko hrama, te je načinjen pomen svim upokojenim žiteljima ove parohije.
Molimo se dragom Gospodu da podari još mnogo godina saborovanja oko ovog svetog hrama na Dalmatinskom Kosovu, te da prognani narod nađe put svjetlosti i povratka na svoja vijekovna ognjišta.

protonamjesnik Stanko Antić

RUKOPOLOŽENjE U MANASTIRU DRAGOVIĆU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. G. Fotije služio je danas (04.08.2016.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru Dragoviću. Veliku duhovnu radost današnjega dana predstavlja rukopoloženje đakona Milana Kadijevića u čin sveštenika.
Tom prilikom Epikop Fotije obratio se prisutnima sa nekoliko reči o svešteničkom pozivu. „ Danas smo u ovoj svetoj obitelji imali blagoslov rukopoloženja, koji je veliki dar Duha Svetoga. Sveštenička služba nije zemaljska služba, jer sveštenik ulazi u oltar i obraća se živome Bogu i time ulazi u nebesku realnost. Sveštenik se na Svetoj Liturgiji dotiče Svetih Tajni u koje i anđeli žele da zavire. Zbog toga njegov život treba da bude  uzvišen, jer je takva i njegova služba. On ne sme sebi dozvoliti da je samo u crkvi sveštenik, a van nje da bude razbojnik, jer takvoga čoveka narod neće slušati i u njemu neće videti slugu Božijeg, svedoka raspetog i vaskrslog Hrista“, rekao je Episkop Fotije. Jedan sveštenoslužitelj treba svojim parohijanima da služi kao primer poštenog i bogougodnog života, da ga i tome vode skromnost i ljubav prema Bogu i bližnjima, a nikako da se nad njima na bilo koji način uzdiže. Hrist nam je dao obrazac savršenog života koji je preduslov večnoga života i Carstva nebeskog. Blagodat božija ne može se steći novcem, već samo postom, molitvom i bogougodnim životom. Ova ljudska istorija bila bi besmislena bez Božijeg suda, zločinci bi ostali nekažnjeni i u ovom svetu trijumfovalo bi zlo. „Božija pravda je neizbežna i On će suditi svima nama, pa tako ni sveštenoslužitelji nemaju nikakvu privilegiju pred Bogom, već naprotiv, njihova je odgovornost veća, jer im je dat veći dar nego ostalim ljudima“, rekao je Episkop Fotije.
Nakon Svete Liturgije u manastiru Dragoviću, kao i u drugim crkvama širom Eparhije dalmatinsk,e služen je mali pomen za žrtve rata od 1991. do 1995. godine.

PARASTOS ZA ŽRTVE RATA U CRKVAMA
EPARHIJE DALMATINSKE

Dan uoči godišnjice velike tragedije srpskog naroda u Hrvatskoj (04.08.2016.) u manastiru Krki, kao i u drugim svetinjama Eparhije dalmatinske, služen je mali pomen za nastradale u vojnoj akciji „Oluja“. Bratstvo manastira pomolilo se za duše svih nevino postradalih u ratnom periodu od 1991. do 1995. godine. Posledice ove velike nevolje koja je zadesila naš narod osećaju se i danas, više od dvadeset godina kasnije. Još traje obnova kuća i crkava koje su tada uništene, a izgubljeni životi nažalost, ne mogu se obnoviti niti nadoknaditi. Zbog toga je na svima nama da se tokom cele godine, a ne samo uoči godišnjica, sećamo onih koji su nevino stradali i molimo Gospoda da se više nikada slična tragedija ne dogodi.

NOVI ILINDANSKI BROJ KRKE

Iz štampe je izišao novi ilindanski broj Krke.

Sadržaj broja: Sveta prorok Ilija, Apostol Petar, Ne bacati biser, Značenje arhijerejskih svetih odeždi, Premudrost, smerno stojmo! Čujmo Sveto jevanđelje!, Kad trnje procveta, Ubistvo cara Nikolaja II i njegove porodice, Izabrao je krst ljubavi Božije, Svetogorske crtice, Otac Joakim, Manastir Hilandar i car Ivan Grozni, Marija!, Dođite i poklonite se, Traćenje čijeg vremena?, Osveta ili kazna, Jedno pismo, Pravoslavlje i put joge, Kompjuterska zavisnost i kako se od nje izlečiti, Moj drug Dušan je otputovao u Pariz, Sin čovečiji kada dođe, hođe li naći veru na zemlji?, O nama i našoj legendi, Sad ću ti pomoći, Vijesti iz eparhije i adresar.

opširnije u našoj sekciji publikacije.

HRAMOVNA SLAVA U ĐEVRSKAMA

Na praznik Svetoga proroka Ilije (02.08.2016.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. G. Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Đevrskama. Povodom hramovne slave crkva posvećena ovom svetitelju bila je ispunjena vernicima, a posebna duhovna radost današnjega dana bilo je rukopoloženje Milana Kadijevića u čin đakona.
„Danas je blagosloven dan, jer se podsećamo na jednog velikog ugodnika Božijeg koji je živeo u 8. veku pre Hrista, upravo u vreme kada se judejski narod podelio, a plemena Izrailjeva su otpala od prave i istinite vere. Samo dva plemena su ostala verna Bogu i Mojsijevim odredbama bogosluženja, a Sveti prorok Ilija je tada pokušao te otpale ljude da vrati istinitome Bogu i Starozavetnoj crkvi. To je bila njegova borba i podvig u kome je on bio veoma revnosan. On je izobličavao bezakonje i idolpoklonstvo, a da bi u tome uspeo na tri godine i šest meseci zatvorio je nebo i  nije bilo kiše, te je nastala pustinja i glad. Sve to imalo je za cilj da se ljudi pokaju i vrate Bogu, jer je bolje da pate nekoliko godina, nego da čitavu večnost provedu u stradanju. Sveti Ilija je nosio krst svoga naroda, posećivao sirotinju i nemoćne isceljivao. Za svoga života susreo se sa Gospodom, koji mu se nakon brojnih znamenja obratio“, rekao je Episkop Fotije i dodao da nas Sveti Ilija poučava da verujemo za Boga i Crkvu Hristovu, da verujemo jedni za druge, da budemo jedni drugima u nevolji blizu. Ovo je posebno važno za Srbe u Dalmaciji, jer veliki deo našeg naroda ovde živi u biblijskoj sirotinji. „Upravo tim ljudima treba da pomognemo kojiko god je u moći svakoga od nas, treba da budemo ujedinjeni, i sveštena lica i predstavnici lokalne samouprave i da damo sve od sebe da olakšamo život svojim sunarodnicima“, rekao je Episkop Fotije. Uska staza dobročinstva, skromnosti i bogougodnog života jedini je put ka Gospodu.

Sveta Arhijerejska Liturgija u Šibuljini

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski Gospodin Fotije služio je danas (01.08.2016.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Šibuljini uz sasluženje sveštenstva Eparhije dalmatinske.
Lirurgiji je prisustvovao veliki broj vjernika iz ovog malog dalmatinskog mjesta i većina njih pristupila je Svetoj Tajni Pričešća.
Po završetku službe Vladika Fotije odslužio je pomen šibuljinjanima postradalim na današnji dan 1941. godine. Naime, njih su sljedbenici tadašnjeg zločinačkog režima okupili u hram Sv. Arhangela Mihaila, mučili na najzvjerskiji način, a potom odveli u Slano na ostrvu Pagu i tamo ih pogubili.
U prigodnoj besjedi Episkop je pozdravio okupljene vjernike i istakao da su njihovi preci mučenički postradali za vjeru pravoslavnu, te da je njihov podvig jednak podvigu jasenovačkih, glinskih i mnogih drugih mučenika postradalih širom tadašnje države.
Trudom nadležnog sveštenika, protojereja Saše Drče, za sve prisutne upriličeno je posluženje u hramovnoj porti.

Beseda

link for download:here

Hramovna slava u Razvođu

Kao što je već uobičajeno, u treću nedjelju po Petrovdanu 1.07.2016.godine, hram Svete Velikomučenice Nedjelje u Razvođu, obilježio je svoju hramovnu slavu. Ove godine smo imali zadovoljstvo ugostiti značajan broj nekadašnjih i sadašnjih stanovnika ovoga sela. Svetu Liturgiju služio je protojerej Vladimir Vukosavljević paroh iz Knina uz sasluženje đakona Jove Kalinića (Arhiepiskopija beogradsko-karlovačka), rodom iz Drniša, uz pojanje paroha i parohijana. Besedu o Sv. Vmč. Nedjelji, njenom značaju i primjeru za sve vjernike dalmatinskoga kraja proiznio je nadležni paroh jerej Dragan Zorica, osvrnuvši se i na graditeljske poduhvate u obnavljanju kako ove svetinje, tako i drugih hramova drniške parohije, kao i probleme sa kojima se susreće malobrojni pravoslavni živalj na prostorima Eparhije dalmatinske.
Nakon odslužene Svete Liturgije, pošlo se u litiju oko hrama, a potom je prerezan slavski kolač i odslužen pomen svim upokojenim parohijanima.
Zahvaljujemo se svima koji su uzeli učešća u ovogodišnjem slavlju, kao i onima koji ove godine nisu bili u mogućnosti da prisustvuju s nadom da ćemo se u još većem broju okupiti iduće godine.

Uprava drniške parohije

Provaljen Hram Sv. Vmč. Georgija u selu Velušić

Već drugi put u posljednjih pet godina, provaljen je Hram Sv. Vmč. Georgija u selu Velušić, parohija drniška. Nakon izvršenog očevida od strane policije 31.07.2016.godine, nadležni paroh je ustanovio da je iz hrama odnjeta manja količina novca od priloga vjernika i prodaje svijeća. Ustanovljeno je i to da su vrata značajno oštećena, te su kao takva neupotrebljiva do sanacije štete.
Kako provale u pravoslavne hramove na našim prostorima nisu rijetkost, molimo sve vjernike da paze na svoje hramove i nikome ne dozvoljavaju njihovo obesvećenje ma iz kakvih pobuda to bilo. Ukoliko se indicije policijskih službenika o počinitelju potvrde, a pravosudni organi odrade svoj dio posla, izvjesno vrijeme se možemo nadati miru.

Uprava parohije drniške

POKUŠAJ PROVALE HRAMA SV. JOVANA U IVOŠEVCIMA

U nedelju (31. jula) oko 11 i 30 časova, uočen je pokušaj provale u crkvu sv. Jovana u Ivoševcima.

Nepoznati počinitelj pokušao je obiti bočna ulazna vrata metalnim predmetom i time naneo manja oštećenja. Do samog provaljivanja nije došlo i na svu sreću nije bilo otuđenja hramovnih predmeta.

Policija je izašla na mesto događaja i napravila uviđaj. Podnesena je krivična prijava za N. N. osobom u nadležnoj policijskoj upravi u Kninu.

HRAMOVNA SLAVA U KARINU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. G. Fotije služio je danas (28.07.2016.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Karinu. Pomodom hramovne slave u crkvi posvećenoj Svetim Kiriku i Juliti okupilo se mnoštvo vernika kojima se Episkop Fotije obratio sa nekoliko reči o današnjem prazniku.
„Danas proslavljamo ranohrišćanske mučenike Kirika i Julitu, koji su postradali u vreme cara Dioklecijana. U to vreme Kirik je bio malo dete, kada je njegova majka izvedena da joj se sudi, jer je hrišćanka. Zajedno sa njom i on je ispovedio Hrista i tako su oboje postradali“, rekao je Episkop Fotije. Na današnji dan takođe praznujemo i Svetog Vladimira Kijevskog koji je sa 10. na 11. vek vladao u Rusiji i poslao svoje izaslanike u pravoslavni Carigrad, da bi se poučili pravoslavlju i odlučili da li da prihvate veru sa zapada ili sa istoka. Kada su došli na Svetu Liturgiju u crkvu Svete Sofije, Rusi koji su do tada bili neznabožci i poštovali razna slovenska božanstva, bili su toliko zadivljeni da su rekli da nisu znali da li su na zemlji ili na nebu. Tako je Sveti knez Vladimir odlučio da od Vizantije Rusi prime pravoslavlje i postanu pravoslavni narod Božiji. U svojoj besedi Episkop Fotije se zahvalio onima koji su pomogli obnovu karinskog hrama i svima koji pomažu u obnovi i uređenju ostalih svetih hramova Eparhije dalmatinske. „Ovaj nesretni rat, progon i stradanje doveli su do toga da mnoga srpska sela budu uništena. Ipak, hvala Bogu i dobrim ljudima, veliki deo porušenih svetinja danas je obnovljen“, rekao je Episkop dalmatinski i posebno se zahvalio gospodinu Mirku Dubroji i njegovoj porodici koji pomažu crkvu u Karinu.

PROSLAVA SVETE NEDELjE U KOŽLOVCU

U nedelju 24. 07.2016. godine Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. G. Fotije služio je Svetu Arhijejsku Liturgiju u Kožlovcu. Današnje sabranje, poput prošlonedeljnog u Oćestovu, posvećeno je Svetoj velikomučenici Nedelji, a za sedam dana će se i u Razvođu održati sabor u ime ove svetiteljke.
„Nije čudo što je ova velikomučenica tako poštovana u Dalmaciji, jer je ona postradala u ranom hrišćanstvu, a mnoga čudesa i divna dela vežu se uz nju, kao i uz danas praznovane Svetu velikomučenicu Jefimiju i Svetu ravnoapostolnu Olgu koja je pomogla da se krsti velika pravoslavna Rusija“, rekao je Episkop Fotije. U toku 4. Vaseljenskog sabora trajala je rasprava o tome da li je Gospod Isus Bog i čovek ili je posle ovaploćenja božanska priroda preuzela Njegovu ličnost. Kako se nikako nije mogla razrešiti, oba ova ispovedanja stavljena su u kivot, u ruke Svete Jefimije, a svi učesnici Sabora proveli su naredna tri dana u postu i molitvi. Kada su konačno otvorili kivot, pravoslavno ispovedanje vere stajalo je u njenoj desnoj ruci, dok joj je jeretičko učenje bilo pod nogama. Time je utvrđena pravoslavna vera, naš put i etika. Danas smo čuli jevanđeljsku priču o tome kako je Gospod icselio dva čoveka koja su bila  demonizovana. Ona nam govori da Bog nije odredio da čovek bude stanište demona, već stanište Duha Svetoga. Ipak, ako čovek živi neblagoslovenim životom, on se izlaže riziku da bude pogodna žrtva demona koji će ga odvesti u večnu provaliju. Zato je na nama da se poučavamo kroz primere svetitelja, da živimo u duhu svoje svete vere i svoju decu vaspitavamo da gaje ljubav prema Bogu i bližnjima. „To je ono čemu nas uči današnji praznik i ovaj sabor“, rekao je Episkop Fotije i dodao da su ovakvi sabori širom Eparhije dalmatinske izuzetno značajni, jer okupljaju ljude iz čitave dijaspore oko naših svetinja i time pospešuju naš opstanak na ovim prostorima.

UČENICI IZ KNINA I KISTANjA KOJI POHAĐAJU PRAVOSLAVNI VJERONAUK POSJETILI SU PRAVOSLAVNI KAMP NA ZLATIBORU

Blagoslovom Njegovog Preosveštenstva Episkopa dalmatinskog Gospodina G.Fotija i neizmjernom ljubavlju igumana manastira Hilandara,Visokoprepodobnog arhimandrita Metodija,naša dječica iz Knina i okolnih sela,i dječica iz Kistanja mogli su da uzmu učešća u pravoslavnom kampu na Zlatiboru.Polazak na put je bio 13.07.2016.g.u 09:30 časova.Na put je krenulo 125 učenika,16 roditelja i tri vodiča.Vodiči su bili:protojerej Milorad Đekanović sveštenik i vjeroučitelj iz Knina,jeromonah o.Jovan Kovačević sabrat manastira Dragovića i g.Dušan Vuković vjeroučitelj iz Kistanja i Šibenika.Boravak na Zlatiboru je trajao do 21.07.2016.g.Djeca su imala priliku da upoznaju ljepote zlatiborskog kraja i gostoljubivost predivnih ljudi koji su se od srca obradovali našem dolasku i boravku na Zlatiboru.Od tih ljepota izdvajamo:Stopića pećinu,zatim ,,Staro selo“ u Sirogojnu i vodopad u Gostilju.U Nedjelju 17.07.2016.g.djeca su uzela učešća kao pojci na Svetoj Liturgiji u hramu Preobraženja Gospodnjeg na Zlatiboru i pristupili svetoj Tajni Pričešća.18.07.2016.g.(ponedjeljak),djeca su imala priliku da se druže sa trenerkom ,,zlatnih košarkašica Srbije“Marinom Maljković i košarkašicama Tamarom Radoča i Nevenom Jovanović,a zatim je uslijedilo druženje sa mladim narodnim pjevačem Nikolom Rokvićem.U utorak 19.07.2016.g.djeca iz Eparhije dalmatinske,Eparhije vranjske i Eparhije raško-prizrenske imali su zajedničko druženje u Domu kulture u opštini Čajetina.Sve prisutne je pozdravio presjednik opštine Čajetina g.Milan Stamatović, rekavši koliko je bitno da se vjera i narodni običaji očuvaju u krajevima odakle djeca dolazei da je Čajetina njihova kuća i da su u nju uvijek dobro došli.Okupljenima se obratio i g.Miloš Stojković,povjerenik manastira Hilandara bez čijeg zalaganja ovo plemenito djelo ne bi bilo realizovano.Sve prisutne je arhijerejskim blagoslovom blagoslovio Episkop vranjski g.Pahomije.Djecu je svojim stihovima uveseljavao g.Raša Popov.Dječica su svoju Eparhiju predstavili sa po dvije otpjevane pjesme iz tog kraja odakle dolaze.U ime Eparhije dalmatinske riječi zahvalnosti na gostoprimstvu uputio je protojerej Milorad Đekanović.Poslije programa u Domu kulture,uz Episkopa Pahomija,za vodiče je upriličen prijem u uredu presjednika Opšine Čajetina g.Milana Stamatovića.U sklopu boravka na Zlatiboru djeci je bio neograničen besplatni boravak u ,,luna parku“ i na otvorenom bazenu u hotelu ,,Olimp“.U četvrtak 21.07.2016.g.u 08:00 časova uslijedio je put preko Čačka,Kraljeva,Kragujevca,Beograda prema Kninu.Učesnike kampa ispratio je g.Miloš Stojković i g.Milan Stamatović,zagrlivši svako dijete i poželivši mu da opet dođe.Na putu za Beograd djeca su posjetila jednu od najvećih srpskih svetinja manastir Žiču.Tu su upoznati sa istorijatom ove svetinje kroz usmenu riječ i kroz kratki film.Zalaganjem igumanije ove svetinje sa njenim sestrinstvom djeci je priređeno posluženje.Protojerej Milorad Đekanović i grupa djece posjetili su grob bivšeg Episkopa dalmatinskog a kasnije Episkopa žičkog  g.Stefana Boce.Došavši u Beograd djeca su imala priliku da posjete muzej i stadion fudbalskog kluba Crvene Zvijezde.Riječi dobrodošlice uputio je presjednik kluba g.Svetozar Mijailović.Uprava kluba dodjelila je djeci skromne poklone a u ime djece poklon ikonu Majke Božije presjedniku je uručio o.Jovan Kovačević,vatreni navijač Crvene Zvijezde.Kruna našeg putovanja priređena je u sabornom hramu u Beogradu.Svetim arhijerejskim blagoslovom djecu je blagoslovio Njegova Svetost Patrijarh srpski g.Irinej u prisustvu Episkopa topličkog  g.Arsenija,vikara Patrijarha srpskog.Patrijar se zahvalio dječici na posjeti i zaželio im svako dobro u njihovom životu i da žive životom pravog hrišćanina i da šire ljubav i vole sve ljude oko sebe ma gdje da žive.Putovanje se završilo posjetom hramu Svetog Save na Vračaru.Grupa sa svojim vodičima vratila se u Knin 22.07.2016.g.u jutarnjim satima sa puno lijepih utisaka koji su od duhovne koristi za njih i koje će pamtiti do kraja ovozemaljskog života.U ime Eparhije dalmatinske,u ime roditelja,u ime dječice učesnika kampa i u naše lično ime, mi vodiči blagodarimo Gospodu što nas je udostojio da budemo sudionici ovoga druženja.Prvenstveno se zahvaljujemo igumanu manastira Hilandara,arhimandritu Metodiju sa bratstvom,predsjedniku opštine Čajetina g.Milanu Stamatoviću,g.Milošu Stojkoviću,povjereniku manastira Hilandara,igumaniji manastira Žiče sa sestrinstvom,upravi kluba Crvene Zvijezde,bratstvu sabornog hrama u Beogradu.Posebnu zahvalnost dugujemo roditeljima koji su uzeli učešća kao vaspitači na kampovanju.Zahvaljujemo im se na nesebičnoj ljubavi i brizi što su se dječica osjećala sigurno i bezbjedno.

protojerej Milorad Đekanović

VJENČANjE U CRKVI SVETOG NIKOLE U KULI ATLAGIĆ

Sveštenik Mladen Skopljak vjenčao je u Subotu (16.07.2016.) u hramu Svetog Nikole u Kula Atlagić Slobodana Vuletić i Nikolinu Kolundžić. Izvršivši Svetu Tajni Braka nad supružnicima sveštenik im je čestitao i poželio dug, srećan i čestit život.
Ovom Svetom Tajnom blagoslovena je zajednica između muškarca i žene kojoj samo prisustvo Hrista daje pravo značenje i suštinu.

SVETA NEDELjA U OĆESTOVU

Na praznik Svete velikomučenice Nedelje (17.07.2016.) Njegovo Preosveštenstvo G. G. Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Oćestovu. U manastiru koji nosi ime ove svetiteljke na današnji dan, kao i mnogih prethodnih godina, skupili su se vernici iz Dalmacije, ali i raznih krajeva sveta koji imaju želju da ovaj praznik provedu u svojoj otadžbini.
Njima se nakon Svete Liturgije obratio vladika Fotije govoreći o podvgu Svete velikomučenice Nedelje. „Neka nam je na zdravlje i spasenje današnji praznik, hramovna slava manastira u Oćestovu. Praznujemo veliku svetiteljku koja je mučenički postradala u 4. veku kada je Crkva bila gonjena, a biti hrišćanin značilo je biti mučenik“. On je objasnio da je za mnoge nerazumljivo zašto je potrebno da čovek strada da bi se spasio, ali da je upravo to put smirenja, spasenja i ljubavi. Tim putem su išli sveti apostoli i mnogi svetitelji nakon njih, a nit mučeništva proteže se sve do danas. „Nama u Dalmaciji mučeništvo nije strano, jer je ovde pravoslavni Srbin i dalje mučenik. S jedne strane tu je unutrašnje raspeće koje se odnosi na borbu sa čovekom greha u nama samima, a sa druge mučeništvo konteksta u kome živimo koji je vrlo često nepovoljan za Crkvu Hristovu. To su istorijske okolnosti počev od prvih progona hršćana, do najnovijega gonjenja posle Drugog svetskog rata, a kako neki svetogorski oci i proroci našeg vremena kažu, sve one vode ka novom ratu i velikom progonu. Oni nas savetuju da se pripremimo za to vreme koje će početi zacarenjem jednoga čoveka koji će sebe proglasiti ne samo carem, već i Bogom i zahteveati da mu se svi drugi ljudi pokore“, rekao je Episkop Fotije. On je istakao da će u tom periodu sve što ima veze sa Hristom i Crkvom biti gonjeno i zato je potrebno da se jačamo u veri, da o njoj čitamo i da je živimo sakupljajući se na bogosluženjima. „Na prvom mestu treba da se uzdamo u Boga i Njegove svetitelje, da sa njima budemo jedno u veri, pokajanju i molitvi. Treba da budemo dostojanstveni pravoslavni Srbi i molimo se i za one koji nas ne vole, jer je čovek koji je ispunjen ljubavlju prema Bogu i bližnjem svome ispunjen je Božijim blagoslovom i u večnosti ga očekuje vaskrsenje“, poručio je Episkop dalmatinski.

Beseda

link for download:here

PETROVDAN NA POLAČI

I ove godine, a uprkos velikim vrućinama,polačani sa svih strana svijeta okupili su se oko svog hrama i kroz svetuLiturgiju i pričešće Hristovim darovima proslavili su svoje nebeske zaštitnike, prvovrhovne apostole Petra i Pavla. Iako ovo selo podno Dinare broji svega stotinjak duša, u ove svečarske dane se u njega slije još četverostruko toliko ljudi, koji su ratnim vihorom odneseni na razne strane zemaljskog šara. To je jedan od primjera kako se svoje ognjište ne zaboravlja i ne prepušta trajnom otuđenju. Svetu Liturgiju služio je jeromonah Jovan, sabrat manastira Dragovića i nastojatelj manastira Crnogoraca. Crkvenu slavu uljepšao je ženski hor koji je pri hramu Pokrova Presvete Bogomajke u Kninu. Nakon pričešćivanja velikog broja naroda Hristovim Tajnama, prerezan je slavski kolač i osvećeno slavsko žito, te je načinjen trokratni ophod oko hrama sa pomenom svih u Gospodu upokojenih žitelja ovog sela. Na kraju svete Liturgije nadležni sveštenik se zahvalio ocu Jovanu što svake godine uzima učešća u ovoj crkvenoj slavi, te je zablagodario Bogu što se narod iz godine u godinu okuplja u sve većem broju oko svoje parohijske crkve. Takođe se zahvalio svima koji pomažu započetu akciju oko obnove krova ove crkve i na kraju poučivši narod slovom o zaštitnicima ovog sela i crkve, povukao je paralelu između mučeničkog svjedočenja Hristovog Jevanđelja u vrijeme apostola i mučeničkog stradanja srpskog naroda za vjeru Hristovu na ovim prostorima u poslednjih stotinu godina s jedne strane, i mučeničkog ispovijedanja vjere Pravoslavne u našoj Eparhiji u ovim smutnim vremenima s druge strane.
Molimo se Gospodu i svetim apostolima Petru i Pavlu da ova spaljena zemlja vaskrsne i nanovo postane bogati izvor Pravoslavlja.

protonamjesnik Stanko Antić

POSLE 20 GODINA SVETA LITURGIJA U CRNOM

U obnovljenom hramu posvećenom apostolima Petru i Pavlu, u blizini Zadra, Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. G. Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju. Crkva koja je do nedavno bila u ruševnom stanju, bez krova i zvonika danas (12.07.2016.) je bila mesto okupljanja mnogih vernika koji su u ime Gospodnje proslavili praznik zaštitnika ovog svetog hrama.
„Velika je duhovna radost što smo se okupili u ovako značajnom broju ovde kraj Zadra, duhovnog centra Srba, gde su kroz čitav 19. vek stolovale vladike naše Crkve. Danas slavimo apostole Petra i Pavla koji su mučenički postradali propovedajući veru jedinog Gospoda istinitog u vreme kada su mnoge zemaljske vođe pokušale da se nametnu kao božanstva“, rekao je Episkop Fotije. Apostoli Petar i Pavle učili su ljude Svetom Jevanđelju, učenju ljubavi, da volimo Boga i jedni druge. Veliki učitelj Crkve, Sveti Jovan Zlatousti kaže: „Bog će suditi o nama i biti prema nama onakav kakvi smo mi prema drugim ljudima“. Ako očekujemo da Bog bude milopstiv prema nama moramo i mi prema drugima biti dobri i milostivi. To je učenje koje su nam doneli apostoli, Sveti apostol Pavle u svojoj Himni ljubavi i apostol Petar u svoje dve saborne Poslanice. „Suština njihove propovedi jeste da volimo Boga i svoje bližnje, to je osnovni katihizis. Samo ako tako živimo idemo putem spasenja i Bog će nam dati duhovne snage da budemo pravi ljudi i pravi hrišćani, pa će tako i ljudi drugih vera i nacija prepoznati u nama čestite i dobre ljude, komšije, prijatelje i srodnike“, istakao je Episkop Fotije. On je zablagodario svima koji su pomogli dosadašnju obnovu ovog svetog hrama i izrazio želju da se taj projekat uspešno dovede do kraja, da se u ovoj crkvi tradicionalno okupljamo na Petrovdan, da bogosluženja postanu redovna i da se iz nje uvek čuje reč blagoslova i utehe.

Beseda

link for download:here

Nedjelja 3. po Duhovima u Šibeniku

Danas (10.07.2016.) kad naša Sveta Crkva Pravoslavna slavi Treću nedjelju po Duhovima i spomen sv. Sampsona Stranoprimca Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski Gospodin Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju uz sasluženje protojereja Save Milankovića i jereja Dajana Trifunovića.
U besjedi nakon sv. Službe Vladika je okupljenim vjernicima govorio o žitiju sv. Sampsona, te o pogubiteljnom djelovanju crne magije, svakojakih novokomponovanih "vidioca" i raznih sektaških organizacija.
Pored navedenog ,Episkop je naglasio da danas, kad se služi Sveta Liturgija, pravoslavnom vjerniku nema bitnijeg djela osim prisustva na službi Božijoj.

PROSLAVA IVANjDANA U MIOČIĆU

Na praznik Rođelja Svetog Jovana Preteče (07.07.2016.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. G. Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Miočiću. U hramu posvećenom ovom svetitelju Episkop Fotije čestitao je vernicima praznik i obratio im se sa nekoliko reči o životu Svetog Jovana.
„Danas proslavljamo velikog ugodnika Božijeg koji je čitav život proveo u pustinji. Kada se pojavio na reci Jordanu da propoveda pokajanje narodu je sama njegova pojava bila čudesna i mnogi su mislili da je upravo on obećani Spasitelj sveta. Na to Sveti Jovan odgovara da on nije mesija, već Njegova preteča i da je došao da pripremi put za Njegov dolazak. Takva je misija Svetog Jovana do dana današnjeg, da kroz pokajanje priziva narod Bogu, Svetoj Liturgiji i svakome dobrom delu“, poučio je Episkop. Svako od nas trebao bi da se zapita ima li u njegovom životu prostora za pokajanje, važi li i za nas reč Jovana Krstitelja. Nebitno je da li je neko monah, sveštenik ili samo vernik, svako treba da preispita sebe i shvati postoji li nešto što činimo, a da je protivno zakonu Božijem. Upravo to je prostor za pokajanje koje nas jedino može vratiti na pravi put i približiti Carstvu Nebeskom. Iskušenja su postojala od postanka sveta, ali se današnje vreme odlikuje filozofijom da čovek treba da misli samo na sebe, da živi kao da je sve dozvoljeno. „Nasuprot modernoj filozofiji Crkva nas poučava da nam je sve dozvoljeno, ali nam nije sve na korist, jer postoji više od ovog zemaljskog života, a ono što u njemu činimo predodrediće naše mesto u Večnom životu“, rekao je vladika Fotije. Na kraju besede Episkop dalmatinski zahvalio je svima koji su pomogli obnovu ovog svetog hrama koji je mesto svetog sabranja srpskog pravoslavnog naroda sa ovih prostora, ali i važan deo naše istorije.

IVANjDAN U IVOŠEVCIMA

Proslava Ivanjdana počela je služenjem Večernjeg bogosluženja u sredu (06. jula ). U hramu Rođenja svetog Jovana Krstitelja u Ivoševcima okupilo se oko četrdeset vernika na večernjoj službi. Nakon uznošenja molitve Gospodu za predstojeći dan, usledio je sportski deo ovog sabranja. Odigran je tradicionalni turnir u malom fudbalu kod stare škole. Na sam dan prestolnog Praznika služena je sveta Liturgija. Služili su protojerej Đorđe Veselinović i nadležni paroh jerej Bojan Savić. Po zaamvonoj molitvi osvećeno je slavsko žito i prerezan kolač. Potom je usledio trokratni ophod oko hrama i slavska Litija. Služen je parastos za sve usnule ktitore i obnovitelje ovog svetog hrama, kao i za sve one koji počivaju na mesnom groblju u Ivoševcima.

PRAZNIK ROĐENJA SVETOG JOVANA KRSTITELJA

Praznikom Rođenja Sv. Jovana Krstitelja (7.7.2016.) proslavljena je hramovna slava stare crkve u Strmici. Sv. Liturgiju služili su sveštenici Milorad Đekanović i Savo Majstorović. Narod Božiji sabrao se oko svoje svetinje proslavljajući Gospoda i moleći se Sv. Jovanu da kao narod Božiji ostanemo na putu pravde istine i spasenja, da se održimo na svojim ognjištima. Naročito raduje što je bilo puno djece na saborovanju. Posle činjenja litije i blagosiljanja slavskog kolača i žita pripremljena je trpeza ljubavi za sve prisutne.

EPARHIJA DALMATINSKA

REZULTATI PRIJEMNOG ISPITA ZA BOGOSLOVIJE

Br.

Ime i prezime

Mjesto rođenja

Godina rođenja

Primljen za

1.

Siniša Stojisavljević

Banja Luka

2001.

Bogosloviju Sveta Tri Jerarha

2.

Nikola Đurić

Kotor Varoš

2001.

Bogosloviju Sveta Tri Jerarha

3.

Stefan Knežević

Derventa

2001.

Bogosloviju Sveta Tri Jerarha

4.

Milan Lazić

Maglaj

2001.

Bogosloviju Sveta Tri Jerarha

5.

Milan Đaković

Mrkonjić Grad

2001.

Bogosloviju Sveta Tri Jerarha

6.

Nikola Marković

Doboj

2001.

Bogosloviju Svetog Petra dabrobosanskog u Foči

Napomena: Svi kandidati koji su primljeni za Bogosloviju Sveta Tri Jerarha moraju da se što prije obrate najbližem konzularnom predstavništvu Republike Hrvatske, kako bi podnijeli zahtjev za privremeni boravak u Republici Hrvatskoj.

RUKOPOLOŽENjE U MANASTIRU KRKI

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. G. Fotije služio je danas Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru Krki. Tom prilikom podelio je sa svim prisutnima veliku duhovnu radost zbog rukopoloženja đakona Dajana Trifunovića u čin sveštenika.

Episkop Fotije čestitao je ocu Dajanu i njegovoj porodici, a zatim rekao par reči o svešteničkoj službi. Današnje Jevanđelje govori upravo o smislu te apostolske službe, a to je privođenje ljudi Crkvi Božijoj. Čuli smo kako Gospod sam privodi svetog apostola Petra i njegovog brata Andreja, a zatim Jakova i Jovana i od njih čini ribare ljudskih duša, apostole i propovednike Jevanđelja po čitavoj vaseljeni. Njihovi direktni naslednici jesu episkopi Crkve, a prvi njihovi saradnici su sveštenici Božiji. Svi oni zajedno učestvuju u podvigu sabiranja raseljenog naroda na jedno mesto, a to je Sveta Liturgija koja je ikona Carstva Božijeg. Oni ljudi koji danas nisu bili na liturgiji, dali su prioritet svojim svakodnevnim zemaljksim poslovima zanemarivši posao nebeski. „Služba sveštenika je da takve ljude iz svakodnevnog života privode Carstvu Nebeskom, a to nije ni malo lak posao jer ljudi vole ono na šta su navikli, a sveštenik treba da ih prevede iz mreže svakodnevice u mrežu istine i pravde Božije i blagodati Duha Svetoga“, rekao je Episkop Fotije. On je naglasio da u ovome životu treba da se ugledamo na svetitelje, a nikako na razne idole koji nam se nameću, jer su se sveti prvenstveno ugledali na Hrista i samo ako budemo išli njihovim putem poći ćemo stazom koja vodi ka Carstvu Božijem.

Beseda

link for download:here

PRIJEMNI ISPIT ZA EPARHIJU DALMATINSKU


Na osnovu uredbe o bogoslovskim školama i uslovima upisa u Bogoslovije SPC Eparhija dalmatinska objavljuje

K O N K U R S


Za upis u I razred Bogoslovija SPC za školsku 2016/17 godinu koji sadrži sledeće uslove:
1. da kandidat nije stariji od 18 godina.
2. da nije oženjen.
3. da je duševno i tjelesno zdrav.
4. da kandidat ima razvijen sluh i glas za pojanje.
5. da kandidat ima osnovno znanje katihizisa i poznavanje Gospodnjih i Bogorodičinih praznika, kao i znanje iz sfera opšte kulture.
6. da je završio osnovnu školu, najmanje sa vrlo dobrim uspjehom i primjernim vladanjem.
Molbe za prijem podnose se odmah nadležnom arhijereju, preko nadležnog parohijskog sveštenika ili se donose na prijemni ispit.
Uz molbu prilažu se sledeća dokumenta:
a) original izvod iz matične knjige krštenih, izdat od nadležnog paroha;
b) svjedočanstvo o završenoj školi, zajedno sa đačkom knjižicom i ocjenama;
v) ljekarsko uvjerenje da je kandidat duševno i tjelesno zdrav
g) uvjerenje nadležnog parohijskog sveštenika o vladanju i podobnosti za sveštenički čin i da nije oženjen;
d) pismeni pristanak roditelja/staratelja da kandidat može upisati bogosloviju;
đ) pismenu obavezu svoju i svojih roditelja/staratelja, potvrđenu od nadležnog paroha, da će uredno uplaćivati upravi Bogoslovije određeni doprinos za svoje izdržavanje u internatu škole.


Prijemni ispit za kandidate za prijem u Eparhiju dalmatinsku održaće se 04.07.2016.g. (ponedjeljak) u prostorijama Bogoslovije Sveta Tri Jerarha u manastiru Krki, sa početkom u 10:00 časova.
Napomena: Kandidati su obavezni donijeti sve gore navedene dokumente (originale ili ovjerene fotokopije) i dati ih na uvid ispitnoj komisiji.

VIDOVDAN U MANASTIRU LAZARICI

U manastiru Lazarici na dalmatinskom Kosovu danas (28.06.2016.) je, uz prigodan program, tradicionalno proslavljen Vidovdan. Na Svetoj Arhijerejskoj Liturgiji, pored Njegovog Preosveštenstva Episkopa dalmatinskog G. G. Fotija okupilo se mnoštvo vernika iz Dalmacije, Bosne i Srbije.
Na početku svečanog programa Episkop Fotije pozdravio je sve prisutne i poželeo im srećan i blagosloven ovaj veliki praznik. „Istorija svedoči da nije slučajno što je ovaj manastir posvećen kosovskim mučenicima. U doba kada je vladika Stefan Knežević odlučio da ovu svetinju posveti upravo njima i svetom caru Lazaru bilo je onih kojima se nije dopadalo da se Srbi sećaju svojih slavnih predaka. Ipak, Bog je dao da bude ovako, da se sećamo svojih korena i zato imamo budućnost“, rekao je Episkop Fotije.Tom prilikom on je pozdravio predstavnika ambasade Srbije u Zagrebu i predstavnike dalmatinskih opština Biskupije, Kistanja i Ervenika. O značaju ovoga praznika govori i činjenica da se on proslavlja širom sveta, na svim kontinetima podsećajući sve vernike da slede primer cara Lazara i izaberu Carstvo Nebesko. Kada su davne 1389. godine srpski vojnici pošli u boj na Kosovo, svesni činjenice da su brojčano manji od turske vojske i da postoji velika šansa da na Kosovu polju ostave svoje živote, oni su izabrali da se bore i podnesu žrtvu za svoju veru i Časni Krst. „U svakodnevnom životu ljudi idu putem carstva Nebeskog ako podnose žrtve za dobro svojih bližnjih, ako žive u ljubavi i poštovanju kako sa pripadnicima svoga naroda, tako i sa drugima i stavljaju interese svojih bližnjih iznad sopstvenih“, rekao je Episkop Fotije.
U svečanom vidovdanskom programu učestvovali su SKD Split i Udbina, guslar Saša Lukić, pevačka grupa Golubić, KUD Drvar, Dečija recitatorska sekcija i hor crkve Pokrova Presvete Bogorodice iz Knina. Nakon njihovih nastupa u trpezariji manastira upriličena je trpeza ljubavi.

Beseda

link for download:here

DECA U POSETI MANASTIRU KRKI

U okviru Kampa srpske kulture – Gerasim Zelić pedesetoro dece iz Italije, Korenice, Knina, Vojnića i Rijeke posetilo je manastir Krku. Deca su u periodu od 20. do 24. juna imala priliku da borave u manastiru, upoznaju se sa njegovom istorijom i vide ranohrišćanske katakombe. Ova poseta deo je Kampa srpske kulture – Gerasim Zelić koji je u organizaciji udruženja Žene kosovske doline Uzdolje imao za cilj da deci usadi ljubav i znanje o sopstvenom poreklu, veri i tradiciji. Kroz upoznavanje srpskih istorijskih i verskih znamenitosti deci su predstavljeni junaci ovoga kraja, kulturne i prirodne lepote Dalmacije. Pored manastira Krke oni su obišli hram Svetog Spiridona u Skradinu, manastire Krupu i Oćestovo, rodnu kuću i muzej Nikole Tesle u Smiljanu, kao i Skradinski buk. Trećeg dana posete deca su se susrela sa svojim vršnjacima iz Žegara gde je za njih organizovana priredba uz razne sportske aktivnosti. Sa željom da ovo okupljanje postane tradicionalno i da se kamp održava svake godine svima su na odlasku uručene zahvalnice i pokloni za uspomenu od Žena kosovske doline i bratije manastira Krke.

SVETA LITURGIJA U BISKUPIJI

Na duhovski ponedeljak u hramu Presvete Trojice u Biskupiji služena je Sveta Liturgija povodom slave hrama. Nadležnom parohu, protojereju Vladimiru Vukosavljeviću sasluživali su protojerej Savo Majstorović i protonamjesnik Stanko Antić. Veći broj vjernika koji je prisustvovso liturgijskom sabranju uzeo je učešće u Svetoj tajni Pričešća,a nakon svete Liturgije prerezan je slavski kolač.

Donatorsko veče u Busijama

Blagoslovom Njegovom Preosveštenstva Episkopa sremskog G. Gospodina Vasilija održano je u subotu 11. juna 2016. god. donatorsko veče u Busijama , pri hramu sv. Ćirila i Metodija , za obnovu krova crkve u Ivoševcima.
Sveštenstvo busijske parohije, protojerej-stavrofor Milorad Niškić i jerej Mićo Ristić,ustupili su crkvenu salu gde se i održao ovaj skup. U samoj organizaciji učestvovali su protođakon Slobodan Vujasinović,đakon Episkopa sremskog ,  gospodin Dražen Tišma, gospodin Branko Grčić i gospodin Vukašin Tišma. Prikupljeno  je 4110 eura. Obećana su još neka novčana sredstva koja će biti uplaćena na račun Crkvene Opštine Ivoševci. Zahvaljujemo Njegovom Preosveštenstvu Episkopu sremskom G. Gospodinu Vasiliju na blagoslovu i domaćinstvu i svima koji su uzeli učešće u organizaciji, svim donatorima i dobrotvorima. Neka svima njima Gospod Bog podari dobro zdravlje i svako dobro, posredničkim molitvama sv. Proroka Preteče i Krstitelja Gospodnjeg Jovana.

NEDELjA SVETIH OTACA U BIOČIĆU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. G. Fotije služio je u sedmu nedelju po Vaskrsu  (12.06.2016.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Biočiću. Na ovaj dan sećamo se 318 Svetih Otaca koji su na Prvom vaseljenskom saboru utvrdili pravoslavnu veru.

Nakon Svete Tajne Pričešća Episkop Fotije obratio se vernicima okupljenim u crkvi Svetih apostola Petra i Pavla govoreći im o neizmernom značaju koji sveti hramovi širom Dalmacije imaju u očuvanju pravoslavlja na ovim prostorima. „Čuvajući svoje svetinje mi čuvamo svoju postojanost i budućnost našeg naroda na ovom području“, istakao je on. Zbog toga je važno da obnovimo sve naše svete hramove, jer oni čuvaju naš narod i predanje o svetome pravoslavlju. Ovde su uvek živeli ljudi koji su bili nepokolebljivi u veri, uprkos raznim nedaćama koje su ih vekovima unazad zadesile. Tako je i u pripoveci „Pilipenda“ našeg poznatog pisca Sime Matavulja, opisan jedan takav duhovni junak, koji nije hteo da proda veru za večeru i da je se odrekne zarad privilegija i boljih uslova života. Ova odlika našega naroda daje nam nadu da će se i ljudi koji su u poslednjem progonu bili primorani da napuste svoje domove jednoga dana ipak vratiti u Dalmaciju i nastaviti tu da održavaju naše običaje, tradiciju i veru. Pred nama je veliko sabranje svih pravoslavnih crkava na Kritu, čiji će prvi zadatak biti da pozovu sve hrišćane da pristupe pravoslavlju i da se oni koji su se od njega udaljili kroz pokajanje ponovo vrate. Pravoslavna crkva nikada svoje učenje nije drugima nametala silom i mačem,već samo putem propovedi i reči istine, rekao je Episkop Fotije.

Nakon Svete Liturgije Episkop Fotije u pratnji biočićkog paroha, oca Milana Radusina, posetio je hram u Miočiću koji se obnavlja posvećen Svetom Jovanu Krstitelju.

Vaznesenje Gospodnje

Na praznik Vaznesenja Gospodnjeg-Spasovdan (09.06.2016.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski Gospodin Fotije sluzio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju na saboru u Erveniku.

U svojoj besedi Episkop Foije naglasio je da praznik Vaznesenja predstavlja punoću vaskršnjeg praznika, jer je Gospod svojim Vaznesenjem pokazao istinsku i konačnu otadžbinu svih vjerujućih, a to je Carstvo Nebesko. Pored toga, Episkop Fotije zahvalio se svima koji pomažu obnovu hrama sv. Nikolaja u Erveniku, jer obnova ova ove svetinje garantuje opstanak naseg naroda na ovim prostorima, ali i njegovo duhovno uznošenje sa zemlje na nebo prilikom svakog bogosluženja i svakog praznika.

Posle Svete Liturgije za sve goste priređena je trpeza ljubavi zalaganjem nadležnog sveštenika Aleksandra Vujka.

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U MANASTIRU KRKA

U šestu Nedelju po Vaskrsu - Slepoga ( 05. 06. 2016. godine ) , Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Gospodin Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u svetoarhangelskoj obitelji manastira Krka.
U toku Jutarnjeg bogosluženja, u manastirskoj kapeli svetog Apostola Pavla, iguman manastira arhimandrit Nikodim obavio je Svetu Tajnu Krštenja nad Mihajlom, sinom jereja Bojana Savića, paroha kistanjskog.
Po Malom Vhodu, Episkop Fotije, obavio je Svetu Tajnu Miropomazanja nad novokrštenim. Zatim je Mihajlo primio Svetu Tajnu Pričešća i postrigana mu je kosa po Zaamvonoj molitvi.
Episkop Fotije čestitao je roditeljima krštenoga,kumu  protonamesniku Nemanji Klajiću i rodbini, istakavši da je krštenje  duhovno progledavanje. Nadovezavši se na današnje Jevanđelje, o iscelenju Slepoga od rođenja, vladika je rekao da treba čekati  susret sa Hristom da bi čovek duhovno progledao. Jer taj susret upravo se događa na Svetoj Tajni Krštenja kada novoprosvećeni postaje časni član Crkve Hristove.

POKLONIČKO PUTOVANjE U MANASTIR OSTROG

Po blagoslovu Njegovog Preosveštenstva Episkopa dalmatinskog Gospodina Fotija, a u organizaciji Crkvene opštine kninske, 30. i 31. maja 2016. god. grupa hodočasnika iz Knina i okoline bila je na pokloničkom putovanju  u manastir Ostrog. Grupu od stotinu vjernika, koja je i ove godine krenula na poklonjenje čudotvornim moštima Svetog Oca Vasilija Ostroškog, ali i drugim svetinjama hercegovačkim i crnogorskim,  predvodili su protojerej Vladimir Vukosavljević, starešina hrama Pokrova Presvete Bogorodice u Kninu, protojerej Savo Majstorović, jeromonah Jovan (Kovačević), sabrat manastira Dragović.

Poklonici su prvog dana hodočašća 30. maja, na putu do Ostroga, obišli još dvije pravoslavne  svetinje; manastir Savinu i novoizgrađeni hram Vaskrsenja Hristovog u Podgorici.  Manastir Savina, koji se nalazi na sjevernom dijelu crnogorske obale, pored Herceg Novog sastoji se od tri crkve ; Mali i Veliki hram Uspenija Presvete Bogorodice i manastir Sv. Save po kojem je i dobio ime.
Mali hram Uspenija Presvete Bogorodice po vjerovanju potiče iz 1030.godine, mada je najstariji zapis u kojem se spominje iz 1648.godine. Obnova ovog manastira započeta je krajem XII vijeka, dolaskom izbjeglih monaha iz manastira Tvrdoš, a završena 1831. godine. U manastiru se nalazi veliki broj relikvija koje potiču iz doba Nemanjića ; mošti carice Jelene, krst Sveog Save, uključujući i one prenjete iz manastira Tvrdoš. Hram Svetog Save, koji je ovaj Svetitelj i sagradio, nalazi se van manastirskog kompleksa a nedaleko od njega nalazi se i Veliki hram Uspenija Presvete Bogorodice sagrađen između 1777. i 1799 godine.
Nakon Savine, u popodnevnim satima, hodočasnici su obišli i velelepni hram Vaskrsenja Hristovog u Podgorici.
U večernjim satima poklonici su stigli u konak Donjeg manastira Ostrog, smeštenog kod crkve Svete Trojice.
Drugog dana hodočašća, 31. maja, u ostroškoj svetinji vernici su prisustvovali jutarnjem bogosluženju i Svetoj Liturgiji, u kojoj su čast načalstvovanja imali kninski sveštenoslužitelji. Tokom Svete Liturgije, veliki broj vjernika pristupio je Svetoj Čaši, pričestivši se Krvlju i Tijelom Hristovim. Nahranivši se blagodaću ostroške svetinje, blagodarni Svetom Vasiliju Ostroškom Čudotvorcu što ih je udostojio da mu pristupe i da ga zamole za nebesko zastupništvo pred Vaskrslim Gospodom. Duhovno osnaženi poklonici su, u povratku, posjetili manastir Župa Nikšićka , gdje su toplo i sa puno ljubavi ugošćeni od strane igumanije manastira i njenog sestrinstva. Manastir Župa Nikšićka je ženski manastir Eparhije budimljansko-nikšićke. Hram je posvećen sv.apostolu Luki, čije su čestice moštiju poklonici imali priliku cjelivati i pokloniti im se. Po predanju manastir je osnovala unuka Vukana Nemanjića u 13.vijeku.
Nakon Župe Nikšićke, poklonici su u kratkoj posjeti obišli i manastir Ždrebaonik, gdje su se poklonili moštima Svetog Arsenija Sremca, drugog Arhiepiskopa srpskog, nasljednika Svetoga Save, kao i delu moštiju Svete Prepodobnomučenice Fevronije.
Na putu do Knina, grupa poklonika obišla je i Mostar te posjetila Sabornu crkvu u Mostaru. Ovaj saborni hram eparhije zahumsko-hercegovačke sagrađen je u periodu od 1873. do 1992. godine i bio največa crkva na Balkanu do kraja 19-og vijeka
. Hodočasnici su u manastirima dočekani i ugošćeni sa velikom bratskom ljubavlju i imali su prilike da se upoznaju sa istorijatom , životom i radom manastira i njihovog bratstva.
Hodočašće Svetom Ocu Vasiliju, u organizaciji Uprave kninske parohije, organizuje se svake godine, tako da je ovogodišnji poklonički put nastavak dosadašnjih, a biće nastavljen, po Milosti Božijoj i blagoslovu Ostroškog Čudotvorca i u vremenima koja dolaze, kako bi sveza ljubavi i čudotvorstva Svetog Vasilija i dalje duhovno krijepila i molitveno osnažila sve vjerujuće Srbe, i sav pravoslavni narod u Dalmaciji u sve dane do svršetka vijeka. .
Crkvena opština kninska zahvalna je svešetenstvu i monaštvu crkvi i manastira na bratskom prijemu i gostoprimstvu.

SVETA LITURGIJA U ŠIBENIKU

U Nedelju petu po Vaskrsu-Samarjanke (29.5.2016.godine), Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G.G. Fotije, služio je svetu arhijerejsku Liturgiju u hramu Svetog Spasa u Šibeniku, uz sasluženje protojereja Milorada Đurđevića i protođakona Dajana Trifunovića.
Po završetku svete Liturgije,Episkop Fotije je poučio sabrani narod tumačeći jevanđelsko začalo koje je čitano na svetoj Liturgiji, a koje govori o ženi Samarjanki i njenom susretu i razgovoru sa Hristom.

HRAMOVNA SLAVA U KISTANJAMA

Sveti Kirilo i Metodije svečano su proslavljeni i ove godine u Kistanjama. Svetom  Liturgijom načalstvovao je paroh I kistanjske parohije protojerej Đorđe Veselinović,uz sasluženje nadležnog paroha jereja Bojana Savića. Svetoj Liturgiji prisustvovalo je njih sedamdesetak,a pričestilo se desetoro najmlađih.
Po zamvonoj molitvi prerezan je slavski kolač i osvećeno žito. Potom je izvršen trokratni ophod i slavska litija oko hrama.
Posluženje za sve prisutne pripremljeno je u prostorijama SNV- a u Kistanjama, a zajedničkim trudom kuma ovogodišnje slave Nedjeljka Bjelanovića, članova Vijeća i pododbora SKD Prosvjeta u Kistanjama i nadležnog paroha. Za kuma iduće hramovne slave javili su se članovi Prosvjete.

 

HRAMOVNA SLAVA U KULI ATLAGIĆA

Dana 22. maja 2016.g. svečano je proslavljena hramovna slava u Kuli Atlagića. Svetom Liturgijom je načalstvovao protojerej stavrofor Danilo Stegnjaić iz sremske eparhije koji je redom iz Kule Atlagića, a sasluživali su penzionisani protojerej stavrofor Petar Jovanović, protojerej Mile Savičić, protonamjesnik Slađan Tubić i jerej Mladen Skopljak. Svetoj Liturgiji je prisustvovao veliki broj vjernika. Nakon Svete Liturgije prerezan je slavski kolač i izvršen trokratni ophod oko hrama i na kraju izvršen opšti pomen za sve preminule mjesta Kule Atlagića.

Proslava Svetog Vasilija OstroŠkog u Imotskom

Praznik Svetog Vasilija svečano je proslavljen u Imotskom, u manastiru Svetog Vasilija Ostroškog u Crnogorcima. Svetu Liturgiju je služio protojerej Branko Vujačić, paroh podgorički uz sasluženje igumana dragovićkog Varsonufija i trojice paroha: imotskog, protojereja Dragana Mihajlovića, biočićkog, jereja Milana Radusina i podgoričkog, jereja Miomira Vulevića, uz prisustvo brojnih vjernika. Po završetku Svete Liturgije, otac Branko se obratio vjernom narodu, čestitajući im slavu i rekavši da je zadivljujuće to, što je narod ovog kraja, posle tolikog raspeća i stradanja koje je pretrpio, podigao ovaj hram i posvetio ga Svetom Vasiliju Ostroškom i tako vaskrsava zajedno sa Svetim Vasilijem, jer svetitelj boravi među njima i njihov je zastupnik pred prestolom Božjim. Otac Branko je vjernom narodu preneo blagoslove Njegovog Visokopreosveštenstva Mitropolita crnogosko-primorskog g. Amfilohija i pozdrave Njegovom Preosveštenstvu Episkopu dalmatinskom g. Fotiju i sveštenstvu i monaštvu ove bogostradalne eparhije. Na poklon je iz Ostroga doneta ikona Svetog Vasilija koja je osveštavana na svetiteljevim moštima, sa molitvenom željom da svetitelj preko nje štiti, blagosilja i iscjeljuje rane ovog naroda.
Vjernom narodu se potom obratio i jeromonah Jovan, nastojatelj manastira Svetoga Vasilija Ostroškog u Crnogorcima, prenevši prisutnim vjernicima pozdrave Njegovog Preosveštenstva Episkopa dalmatinskog g. Fotija, koji je po blagoslovu Svetog Arhijerejskog Sinoda morao da prisustvuje proslavi slave Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta „Sveti Vasilije Ostroški“ u Foči, ali je molitveno prisutan sa okupljenim narodom. Otac Jovan se zahvalio gostima na ljubavi i trudu da pređu toliki put i mitropolitu Crnogorsko-primorskom na iskazanoj ljubavi i što je poslao grupu vjernika na čelu sa jerejem Brankom da uveličaju proslavu ovog velikog praznika u Imotskom, rekavši da braća iz Crne Gore borave blizu moštiju Svetog Vasilija, ali da je svetitelj prisutan gdje god je njegova svetinja i narod koju mu se moli. Otac Jovan pozvao sve prisutne da se mole da ovaj narod opstane u surovim dalmatinskim uslovima u kojima živi i da svi pronađu put ka spasenju, ljubav ka vascijelom svijetu i prožive život u pokajanju, ljubavi i slozi. Otac Jovan se na kraju zahvalio i bratu Robertu Miletiću, koji je ktitor i priložnik ove svete obitelji, i zajedno sa vladikom Fotijem pomaže ovu svetinju.
Po završetku svete Liturgije upriličeno je narodno slavlje i pored slavske trpeze organizovan je i prigodan program. Slavlje je naročito uveličala i folklorna grupa ANIP „Đurđevdansko kolo“ iz Podgorice, čiji su članovi predstavili stare folklorne igre i pjesme iz Crne Gore i Srbije.

Beseda

link for download:here

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U MANASTIRU LAZARICI

Na dan kada praznujemo Svetog apostola Tomu i Svetog apostola i jevanđelistu Marka (08.05.2016.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. G. Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru Lazarici u dalmatinskom Kosovu.

U svojoj besedi nakon svete službe Episkop Fotije govorio je prisutnim vernicima o značenju ovih praznika. Služba svetitelja koje danas pominjemo bila je zajednička propoved vaskrslog Hrista. Kada se Gospod Isus 40 dana po vaskrsenju javio svojim učenicima apostol Toma reče da neće moći da poveruje da je to On sve dok svoje ruke ne stavi na Njegove rane od klinova i ne uveri se. U ovoj slici pokazuje se nemogućnost ljudskog uma da shvati prirodu vaskrsenja, jer je čovek naviknut na zemaljski ciklus koji se smrću završava i koji smrt doživljava kao poslednju realnost. Zbog toga se Gospod tada javio, da bi uverio ljude u stvarnost vaskrsenja i poučavao ih dalje o tajnama carstva nebeskog. O ovom događaju nastavili su da propovedaju Njegovi učenici i Sveta Crkva do dana današnjeg. Govoreći o vaskrsenju treba da imamo na umu dan kada će Gospod Isus ponovo doći i kada će vaskrsnuti svaki čovek koji je umro od vremena Adama. Kako propoveda Jevanđelje, svako od njih će se obući u telo koje je imao za života, ali se neće svi u istoj slavi prikazati. Jednima će tela biti svetla i obožena dok će drugi nalikovati demonima, a sve u zavisnosti od toga kako su proveli svoj zemaljski život. O tome su blagovestili jevanđelisti koji su nam pokazali put spasenja govoreći nam da treba da živimo po zakonima Božijim i da slušamo svoju svetu veru.

Kamenjem na Crkvu

Dana 07.05.2016.god. nadležni sveštenik ušavši u hram Sv.velikomučenice Marine u Binjanima Donjim vidio je da je hram provaljen. Naime, provslnik je razbio staklo od prozora i tako nasilnički ušao u sveti hram. Odmah je pozvana policija kojs je izvršils uviđaj.

EPISKOP BRITANSKO – SKANDINAVSKI U POSETI EPARHIJI DALMATINSKOJ

Na praznik Svetoga velikomučenika Georgija (06.05.2016.) u njemu posvećenoj crkvi u Pađenama, uz Episkopa dalmatinskog G. G. Fotija skupio se verni narod koji danas slavi. Ovaj značajan praznik uveličan je posetom Njegovog Preosveštenstva Episkopa britansko – skandinavskog G. G. Dositeja koji je sa vladikom Fotijem služio Svetu Arhijerejsku Liturgiju. Tom prilikom pađenski paroh otac Aleksandar Vujko odlikovan je činom protonamesnika.

Današnji dan posvećen je velikom ugodniku Božijem koji je postradao u 4. veku. U neznabožačko vreme kada su se ljudi klanjali idolima Sveti Georgije javno je ispovedio veru u vaskrslog Gospoda. Zbog toga je bio podvrgnut strašnim mukama, ali ga je vera u Boga sačuvala kroz sva iskušenja. On ne htede da Ga se odrekne i zbog toga ga rimljani posekoše mačem. Sveti velikomučenik Georgije pokazao nam je da je put mučeništva i put spasenja. „Upravo to mučeništvo je u korenima ovdašnjeg naroda koji svedoči svoju veru čak i po cenu stradanja“, rekao je Episkop Fotije. On je dodao da je mnogo našeg naroda zbog ratova na ovim prostorima bilo prinuđeno da napusti svoje domove, ali da se uvek radujemo kada neko od njih ovde ponovo dođe, pa makar samo u posetu. Dokaz da naši ljudi u dijaspori nisu zaboravili svoju veru ni svoj zavičaj je upravo to što su zahvaljujući njihovoj pomoći obnovljene mnoge svetinje u Eparhiji dalmatinskoj. Episkop Fotije zahvalio se ovom prilikom Episkopu britansko – skandinavskom Dositeju i njegovom svešteniku ocu Aleksandru koji nisu žalili truda da bi u Dalmaciji proveli ovaj veliki praznik. Nakon Svete Liturgije prisutnim vernicima se obratio i vladika Dositej i izrazio veliku radost zbog svog dolaska. „Gledajući ovu crkvu osetio sam njenu starinu i dubinu. Ona je ostavila veliki trag na mom srcu, a naročito divni spomenici oko ovog svetog hrama koji svedoče o tome da su ljudi na ovim prostorima uspeli ne samo da opstanu nego i da stvaraju dela od umetnosti koja čuvaju veru i pravoslavlje“, rekao je on. „Naše crkve na zapadu starost broje u desetinama godina, a ova crkva u kojoj danas služimo uskoro će imati šest stotina godina, zato treba zapamtiti koliko je molitava u ovim zidovima upijeno od onih vernika koji su živeli itekako teškim životom, jer Dalmacija je zemlja kamena na kojoj raste slatko grožće i čeliče se gvozdeni ljudi, gvozdena volja i pravoslavlje“, poručio je Episkop Dositej.

Arhijerejska Liturgija u manastiru Dragoviću

Danas (03.05.2016.) kad naša Sveta Crkva proslavlja Vaskrsni utorak i Svetog Nikolaja Žičkog Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski Gospodin Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru Dragoviću uz sasluženje sveštenomonaha i sveštenika naše Eparhije.

U svojoj besedi Episkop je poučio okupljeni narod o djelima Svetog Vladike Nikolaja, o njegovom Prologu poznatom u vascijelom Pravoslavlju, o Misionarskim pismima i o drugim njegovim spisima.

Posle Svete Liturgije dragovićka bratija pripremila je trpezu ljubavi za sve prisutne.

Vaskršnji ponedjeljak u Manastiru Krupi

Danas (02.05.2016.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski Gospodin Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru Krupi uz sasluženje dragovićkog igumana Varsonufija, kninskog paroha protojereja Vladimira Vukosavljevića i eparhijskog protođakona Dajana Trifunovića.
U besjedi nakon Svete Liturgije Vladika Fotije pozdravio je okupljene vjernike radosnim pozdravom Hristos Vaskrse,a zatim ih poučio o značaju Svijetlog Vaskrsenja Hristovog i o životu blazene Matrone moskovske, čiji spomen danas takođe proslavlja naša Crkva.
Po završetku službe u krupskom hramu trudom i zalaganjem igumana Gavrila upriličena je trpeza ljubavi za sve koji su danas bili u najdrevnijoj dalmatinskoj svetoj obitelji.

INTERVJU: VLADIKA DALMATINSKI FOTIJE

Srbi u Hrvatskoj će postati prošlost

„Nije lak posao vladici u Dalmaciji”, pisao je pre više od veka čuveni dalmatinski episkop Nikodim Milaš, koji se žalio na pravoslavnu inteligenciju, neprijateljski nastrojen katolički kler, ali i na austrijske vlasti koje pravoslavnoj crkvi garantuju ista prava kao i ostalim crkvama samo na papiru. Ni danas nije lak posao vladici u Dalmaciji. Tenzije između dve susedne države, Hrvatske i Srbije, koje su poslednjih meseci, nažalost, sve češće, ovde nisu samo stvar medijskih analiza i političkih rasprava, već svakodnevnog života.
– Naši su ljudi ovde preosetljivi i svaka tenzija i pogoršanje odnosa sa Srbijom se i te kako oseća. Prva reakcija je „bežanje u mišje rupe“. To je posebno izraženo u gradovima. U zaleđima gradova se slobodnije živi i diše. Dobro je da Hrvatska i Srbija imaju dobre odnose, ali je još bolje, rekao bih, da matična država Srbija prati stanje unutar srpske zajednice i da svojim političkim mehanizmima pomogne njenom očuvanju i oporavku. Kada to kažem, prvo mislim na povratak izbeglog stanovništva i početnu ekonomsku pomoć, kako bi ljudi mogli ostati i živeti ovde, gde su vekovima živeli pravoslavni Srbi. Bez toga, dugoročnog plana, mi ovde možemo polako postati prošlost, što svakako ne bi bilo dobro ni crkvi ni narodu – kaže u intervjuu za „Politiku” vladika dalmatinski Fotije.


Da li se prognani Srbi vraćaju?
Povratak je, nažalost, stao već negde 2003. godine. Od tada nema masovnijeg povratka, dok smo u međuvremenu mnogobrojno starije stanovništvo ispratili uz „vječnuju pamjat“. Naši sveštenici ovde najčešće imaju sahrane, malo krštenja i venčanja. Već sam rekao, ako o ovom problemu ne budemo svi mislili, neće biti dobro. Mi kao crkva često organizujemo humanitarnu pomoć našim povratnicima, ali to svakako nije dovoljno. U nekim opštinama, kao što su Kistanje, Ervenik i Biskupija, postoje socijalne i medicinske službe koje pomažu povratnicima. I to je dobro, ali za brojniji povratak presudan je sada ekonomski oporavak i razvoj. Tu bi trebalo nešto učiniti, da naši poslovni ljudi počnu da ulažu u Dalmaciju, poljoprivredu i turizam. Jadransko more daje velike mogućnosti, ali mi to za sada ne prepoznajemo.


Koliko je za Srbe povratnike teško da ponovo otpočnu život na svom ognjištu?
Jako teško, posebno za ljude sa decom, koja treba da se školuju. Mi u toku leta u našim manastirima organizujemo letnje škole srpskog jezika, gde naša deca uče ćirilicu i istoriju. Takvih projekata bi trebalo biti više, ali trenutno nemamo adekvatne smeštaje za to. Treba motela, gostoprimnica... Trebalo bi ponovo da se formiraju tela u ministarstvima matične države za pomoć povratnicima i u to uključiti našu dijasporu. To bi, mislim, dalo pozitivne rezultate u svemu, pa i u povratku našeg naroda u Dalmaciju.


U vašoj eparhiji obnavlja se nekoliko hramova sredstvima hrvatske vlade. U njih bi, po obnovi, trebalo da bude vraćeno i crkveno blago, ikone i druge svetinje, sklonjene u vreme sukoba devedesetih godina prošlog veka. Kako napreduje ova obnova?
Da, ima već nekih riznica koje su obnovljene, kao one u manastiru Krupi i Crkvenoj opštini Zadar. U toku je obnova riznica u manastiru Krki i u Šibeniku. Obnavljamo i naše crkve, što od pomoći države, ali i više prilozima naših vernika sa svih strana sveta. Crkva i naše svetinje u Dalmaciji treba da budu duhovni magnet za sve i svi treba da se uključimo u njihovu obnovu. Najbolje rezultate su dale one svetinje oko kojih su objedinjeni naši vernici, izbegli u Republiku Srpsku i Srbiju, ali i iz dijaspore. Potvrda za ovo što sam rekao su crkve Svetog Georgija u Smokoviću i Svetog Ilije u Kašiću koje su bile potpuno srušene, a sada su, hvala Bogu, obnovljene i oslikane.


Jedna od najvećih svetinja Dalmatinske eparhije, manastir Krka, prošle godine je obeležila veliki jubilej: 400 godina od osnivanja manastirske bogoslovije Sveta Tri jerarha i 100 godina od upokojenja dalmatinskog episkopa Nikodima Milaša. Kako danas izgleda život u ovoj drevnoj, sedam vekova staroj svetinji?
Poseta patrijarha Irineja i drugih arhijereja i zvaničnika prošle godine manastiru Krki i Dalmatinskoj eparhiji imala je veliki istorijski značaj. Bio je to vidljivi znak da naša crkva nije zaboravila ove prostore i da želi dijalog sa većinskom Rimokatoličkom crkvom ovde, dijalog ljubavi i istine. Manastir Krka i naša bogoslovija su veoma značajne za život i rad Dalmatinske eparhije, jer je Krka njen prosvetni i duhovni centar. Bratstvo Krke trenutno čine četvorica monaha, a u bogosloviji se školuje oko 50 učenika, što je sasvim dovoljno za naše uslove. Takođe, manastir Krka ima veliku posetu, više od deset hiljada turista godišnje, većinom iz zemalja Evropske unije. To je za manastir izvestan krst, ali i mogućnost svedočenja ovim ljudima, koji imaju priliku da se u Dalmaciji susretnu sa pravoslavljem.


U susret Vaskrsu, šta biste izdvojili kao lepe i ohrabrujuće vesti koje nam stižu iz Dalmacije?
Da nije Vaskrsa, bilo bi teško, preteško svugde, pa i u Dalmaciji. Vaskrs je duhovno proleće. Posle zime i zamiranja života u prirodi sve oživljava. Vaskrs je svečovečanski događaj, jer nas ljude koji smo navikli da je grob poslednja zemaljska realnost zbunjuje i dovodi u nedoumicu. Vaskrs nas suočava sa praznim grobom. Praznim grobom iz koga je vaskrsao Isus Hristos – Novi Adam i tako pobedio najvećeg neprijatelja ljudskog roda – smrt. To nijedan lider svetskih religija, niti filozofskih nauka nije učinio, niti je mogao. To je mogao i učinio samo Bogočovek Isus Hristos. Zato je Njegova pobeda, i naša pobeda i uteha u svim našim mukama i raspećima. Hristos vaskrse – vaistinu vaskrse!

Autor: Jelena Čalija
Preuzeto sa: www.politika.rs

PROSLAVA VASKRSA U EPARHIJI DALMATINSKOJ

Najveći hrišćanski praznik Vaskrs svečano i u duhovnoj radosti proslavljen je širom Eparhije dalmatinske. Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G.G. Fotije na ovaj veliki Praznik nad Praznicima služio je Vaskršnje jutrenje  i Svetu Liturgiju u manastiru Krki. Na Svetoj Liturgiji pročitana je po tradiciji poslanica Njegove Svetosti Patrijarha srpskog G. Irineja i svih arhijereja SPC-e u kojoj se naglašava da svi oni koji veruju u Vaskrsenje Hristovo jesu pobednici sa Hristom i da ni jedna životna i zemaljska muka ne može zaseniti radost Vaskrsenja.
Posle svete Liturgije pripremljena je trpeza ljubavi za sve prisutne u manastiru Krki.

VELIKI PETAK U MANASTIRU KRKI

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. G. Fotije služio je na Veliki petak (29.04.2016.) jutrenje Velike subote u manastiru Krki uz sasluženje bratstva manastira. Jutarnjoj službi prethodilo je spuštanje plaštanice u Hristov grob, a posle nje usledio je ophod oko manastira.

U susret najradosnijem hrišćanskom prazniku, širom Eparhije dalmatinske okupljaju se vernici sa željom da ga zajedno u miru i slozi dočekaju. Vaskršnja Liturgija u manastiru Krki počeće u ponoć, u noći između subote i nedelje, kada ćemo se sabrati na ovom svetom mestu da zajedno zablagodarimo Gospodu i zahvalimo mu za veliku žrtvu koju je radi nas podneo.

Vaskršnja poslanica Srpske Pravoslavne Crkve

Srpska Pravoslavna Crkva svojoj duhovnoj deci o Vaskrsu 2016. Godine

IRINEJ

po milosti Božjoj

Pravoslavni Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i Patrijarh srpski, sa svim Arhijerejima Srpske Pravoslavne Crkve–sveštenstvu, monaštvu i svim sinovima i kćerima naše svete Crkve: blagodat, milost i mir od Boga Oca, i Gospoda našega Isusa Hrista, i Duha Svetoga, uz radosni vaskršnji pozdrav:

HRISTOS VASKRSE!

„Hristos vaskrse, smrt porazivši
i mrtve podigavši.
Narodi, veselite se!”
(kanon Pashe, 9. pesma).

Proslavimo danas, draga braćo i sestre, Gospoda Boga našega, „Koji pohodi i izbavi narod Svoj” (Lk 1,68) i svetlošću Vaskrsenja Svoga prosvetli svu vaseljenu! Proslavimo Gospoda „Koji bi predan za grehe naše i ustade za opravdanje naše” (Rim 4,25)! Proslavimo Gospoda Koji, postavši čovek nas radi, pretrpe smrt da bi nam Vaskrsenjem Svojim otvorio dveri novoga života! Jer, svi koji se u Hrista krstismo, u Hristu umresmo starom čoveku, da bismo vaskrsnuti, preporođeni, obnovljeni u Njemu, i živeli sa Njim zauvek (Rim 6,8). Hristos ustade iz mrtvih i postade Prvenac od usnulih (1. Kor 15,20), te i mi koji umiremo u Adamu, bivamo oživljeni u Hristu, postajući nova tvar.

Cijeli tekst ovdje

Zato u ovaj svetli Dan pojemo pobedne pesme Onome Koji pobedi silu smrti, Onome Koji porazi prividnu mudrost mudraca ovoga sveta i svojim Vaskrsenjem spase one koji u Njega veruju (1. Kor 1,21). Videsmo ispunjenje reči proročkih i zajedno s Apostolom Pavlom kličemo: ,,Poznasmo ljubav Hristovu koja prevazilazi razum i ispunismo se punoćom Božjom” (Ef 3, 19). Jer, kao što sila smrti, posle pada praroditeljâ roda ljudskog u greh, uđe u ovaj svet, tako Gospod Hristos, kao Novi Adam, primi na Sebe rane nastale zbog greha, voljno, nas radi, pretrpe smrt, uništi njenu silu i vrati čoveku njegovu prvobitnu krasotu. Zato kroz Vaskrsenje poznajemo smisao i cilj Božjeg stvaranja, jer Gospod privede sve iz nebića u biće da bi večno i nepropadljivo živelo u Hristu, Jedinorodnom Sinu Njegovom. Sveti Maksim Ispovednik nas bogonadahnuto uči da se telesnim rođenjem rodismo, u krštenju se preporodismo, a Vaskrsenjem se večno rađamo u Hristu, Koji, kao Prvorođeni iz mrtvih, obnavlja vascelu tvar i daruje joj nepropadljivost. Vaskrsenjem Svojim Hristos sjedinjuje ovaj svet i raj, a u raj pre svih drugih prima pokajanog razbojnika, dajući svima nama nadu da naše življenje u pokajanju nije uzaludno. Slaveći Vaskrsenje Hristovo, slavimo i pevamo čudesnu Tajnu Boga Koji nas je stvorio da u Sinu Njegovom, Ovaploćenom, Raspetom i Vaskrslom Hristu Spasitelju, večno budemo pričasnici božanske prirode, odnosno božanskog života (sr. 2. Pet 1,4).
Do Hristovog Vaskrsenja, svi su posle smrti odlazili u mračne prostore ada, u kome nema nikoga da Boga slavi, i tako besmisao smrti držaše u okovima svu tvorevinu (sr. Ps 6,6; Is 38,18). Hristos Bog silazi u dubine ada i verige večne koje su držale tamo svezane, bivaju skršene (irmos 6. pesme kanona). Ad biva ispražnjen, a Gospod naš izvodi praroditelje i pravednike u svetlost novoga života. Smrt je od tada samo san. Ona više ne označava kraj već vrata večnoga života u Hristu. Zato i Apostol Pavle odvažno kliče: ,,Meni je Hristos život, a smrt dobitak” (Fil 1, 21).
Očistivši čula svetim postom, ugledajmo nepristupnu svetlost Vaskrsenja, ugledajmo Hrista Koji blista u našim srcima! Oprostivši sve jedni drugima, obnovimo se Vaskrsenjem u novi život! Zaživimo Vaskrslim Hristom da bismo svi, već u ovome životu, doživeli sebe i druge kao Jedno Telo, Jednu Crkvu Božju! Iako živimo u teškom vremenu, punom neizvesnosti i tragedijâ, ne smemo, ugledajući se na drevne hrišćane, da prestanemo da se radujemo i Hristovom ljubavlju volimo, i to ne samo jedni druge već i neprijatelje naše, da nas ništa ne bi odvuklo sa puta života koji nam je Hristos darovao. Ako jedni drugima ne oprostimo, neće se ni nama oprostiti, a ako osuđujemo, već smo mi sami osuđeni, uči nas Gospod. Bez praštanja i sagledavanja sopstvenih sagrešenja prema bližnjima, prijateljima i neprijateljima, nećemo moći da u svoja srca primimo svetlost Vaskrsenja niti da postanemo baštinici nade na večnost u kojoj nema ni straha, ni uzdaha, ni tuge. Ne bojmo se, dakle, ovoga sveta, braćo i sestre, jer je Hristos pobedio svet! Bojmo se samo odlaska iz svetlosti u tamu, iz radosti Carstva Božjega, kojim treba da zaživimo već! Mi hrišćani se ne bojimo smrti. Duboko verujemo da nismo od ovoga sveta iako u njemu živimo. Hristos, Večna Pasha, otvorio nam je dveri Carstva Božjeg. Ono je naša istinska otadžbina, a mi smo u ovome svetu samo putnici koji prohode kroz vreme i prostor, svedočeći Hrista svojim životom. Nemojmo, zato, nikada zaboraviti u Koga smo kršteni i za Koga živimo, da naša životna trka ne bi bila uzaludna i da naša nada ne bude nada u prazne i sujetne idole ovoga sveta i veka (sr. Gal 2,2)!
Deco naša duhovna, ne zanemarimo ljubav! Jer, upravo po našoj međusobnoj ljubavi svi će nas prepoznati kao Hristove učenike (Jn 13,35). Budimo sapatnici onima koji stradaju, plačimo sa onima koji plaču i tešimo ih nadom u Gospoda! Neka naše služenje Bogu ne bude novo izdanje farisejske spoljašnje pobožnosti! Kakvu ćemo onda nagradu primiti? Žrtvujmo se za bližnje! Dajmo onome ko nema! Smireno slavimo Boga rečima pokajanog carinika koji tako nađe opravdanje! Narod Božji je danas rasut po čitavom svetu, ali ono što nas sjedinjuje i čini Jednom Crkvom nisu prolazne ideologije ovoga sveta, već duboka svest o tome da smo sjedinjeni u Hristu u Koga smo kršteni i Kojim se pričešćujemo. Potrudimo se zato da oni koji nisu upoznali svetlost Hristovog učenja vide u nama put i u nama prepoznaju istinske naslednike apostolâ i svetitelja Hristovih! Ceo rod srpski se, u tom duhu, ugleda na Svetoga Savu, koji nam je nepogrešivo ukazao na put Hristov kao na jedini put života. Nemanjićke svetinje vekovima sijaju kao svetionici u magli naše istorije, ukazujući nam na sveobuhvatne duhovne horizonte Carstva Božjeg koje nije od ovoga sveta. Zato nas nikakva stradanja i nepravde ovosvetskih moćnika ne mogu i ne smeju podeliti i zavaditi.
Na ovaj svetli Praznik naročito se molitveno sećamo svih prognanih Srba, koji već dve decenije ne mogu da se vrate u svoje domove, ali i onih koji su ostali da žive na pradedovskim ognjištima i da, zajedno sa svojim duhovnim pastirima, trpe pretnje i pritiske samo zato što su pravoslavni Srbi.
Posebno saosećamo sa našom braćom i sestrama na Kosovu i Metohiji. Oni, živeći i Boga slaveći na iskonskoj srpskoj zemlji, nastavljaju da svedoče tajnu Hristovog stradanja i Vaskrsenja. Svetolazarevsko Kosovo uvek je bilo u znaku Krsta i Vaskrsenja. Koliko je samo puta naš narod stradao, ali opet se, Božjom silom, uspravljao i obnavljao, nastavljajući da hodi putem Hristovim! Tome nas najbolje uče naši sveti i naše kosovske i metohijske svetinje, u kojima počivaju svete mošti mnogih ugodnika Božjih i na kojima je kao pečatom utisnuta krstovaskrsna tajna Hristova. Stradali su vekovima naše crkve i manastiri, naša sela i gradovi, ali smo ih opet obnavljali, obnavljajući time i sami sebe, kao živu Crkvu Božju. Zato, umesto plača i ridanja pevajmo pobednu pesmu, jer u svetlosti Vaskrsenja, krst koji nosimo nije simvol poniženja i sramote, već novog dostojanstva i slave. Kosovo i Metohija, za nas Srbe i za sve pravoslavne hrišćane, nije samo geografski pojam već, iznad svega, duhovni prostor koji nas sve povezuje, ma gde živeli. Sledujući kosovskom zavetu Svetoga kneza Lazara, nikad ne smemo zaboraviti da je Carstvo nebesko vrhunski ideal i večni cilj, a sve zemaljsko je truležno i prolazno.
Danas hrišćani stradaju širom sveta, posebno na Bliskom Istoku i u Ukrajini. Primer njihove vere i njihovog trpljenja neka i nama bude ohrabrenje i jemstvo da Gospod nikada neće ostaviti Svoju Crkvu i da se blagodat Božja umnožava upravo onde gde se umnožilo stradanje! Ne smemo zaboraviti da je Sâm Gospod Hristos sa Presvetom Djevom i Pravednim Josifom izbegao u Egipat, kako bi se sklonio od nasilja Irodovog i na taj način nam pokazao da smo svi stranci u svetu koji u zlu leži.
Mnogo je, draga braćo i sestre, gorčine i tuge u našem narodu posle svih teških godina iskušenja kroz koja smo prošli i prolazimo. Ipak, nipošto ne smemo pasti u očajanje. Jer, kada strada hrišćanin se još više kaje pred Bogom, a istovremeno se i raduje jer zna da Gospod neće prezreti srce ispunjeno nadom. Stoga se molimo Bogu, draga naša deco duhovna, da nas sačuva od mržnje i zlih dela, a da nas nauči ljubavi kojom je On zavoleo ovaj svet. Ako budemo u stanju da prepoznamo bol i patnju bližnjega i pokajemo se za grehe svoje, naš trud neće biti uzaludan nego će nam biti na spasenje i na život večni.
Molitveno pozdravljamo i našu braću i sestre koji žive svuda po svetu i pozivamo ih da u bratskoj ljubavi i jedinstvu budu okrenuti jedni drugima, sabrani pod okriljem svoje Crkve, i da tako nastave da dostojno svedoče ko su i kojoj veri i kojem rodu pripadaju.
Čuvajmo svetinju braka i porodice vaspitavajući decu u veri, strahu Božjem i čistoti, ne zaboravljajući da je porodica „domaća Crkva” i temelj hrišćanske zajednice! Redovno učestvujmo u evharistijskim sabranjima pričešćujući se Telom i Krvlju Hristovom i tako svi postajući Jedno Telo, Telo Hristovo, Narod izabrani, Crkva Boga Živoga! Ne zaboravljajmo da se ova čudesna Tajna nastavlja verom i ljubavlju koje smo pozvani da delatno svedočimo u domu, na poslu, pred onima koji nas vole, kao i pred onima koji nas mrze, ukratko – svuda i svagda. Za hrišćanina ceo život jeste liturgijska pashalna radost. Ko njome zaživi neće u drugom čoveku gledati stranca: u svakom će prepoznavati lik Gospoda našega, Koji želi da se svi ljudi spasu. Svedočenje Radosne Vesti da je Hristos vaistinu vaskrsao naša je svakodnevna obaveza jer nas Gospod Duhom Svetim poziva da se ne zatvaramo u sebe već da i druge uvodimo u tu radost i ukazujemo im na jedini put spasenja. Hristos Vaskrsli nas poziva da budemo svetlost svetu, a ne sablazan. Kada smo spremni da priznamo svoja sagrešenja i da se ispravljamo u smirenju, mi se time ne ponižavamo već pokazujemo da u nama zaista obitava Duh Božji.
Posebno vam blagovestimo da je za praznik Silaska Svetoga Duha, završnice Hristovog podviga spasenja sveta i čoveka, u junu ove godine na apostolskom ostrvu Kritu sazvan Sveti i Veliki Sabor Pravoslavne Crkve. Svi smo dužni da se molimo Gospodu da ovaj izuzetni duhovni i svetoduhovski događaj bude rečita potvrda nerazorivog jedinstva svete Pravoslavne Crkve u veri svim istinskim hrišćanima, da bude poziv svima koji u Hrista veruju da budu jedno u jedinom Spasitelju i Gospodu našem.
Ne zaboravimo, draga braćo i sestre, da smo prizvani i da gde god se nalazili i šta god radili budemo mirotvorci na taj način svedočeći Boga, Koji nam mir daje i jeste Mir naš. Iako smo svi različiti, ne smemo nikada da previdimo da smo svi stvoreni po liku Božjem i pozvani da budemo jedno u Hristu. Zato onome ko posrne treba pružiti ruku, a ne gurati ga u još dublju propast; bolesnog treba posetiti i negovati, a zalutalog uputiti na pravi put. Čineći tako učinićemo da se u našim delima projavljuje Gospod, Koji nam je rekao da treba da budemo svetlost svetu. A iznad svega, deco naša duhovna, neka život naš bude stalno blagodarenje Bogu na svemu i za sve! Jer, šta bismo drugo i veće mogli da prinesemo Vaskrslome Hristu Koji nas iz tame prevede u svetlost poznanja i iz smrti u život večni? Zato zajedno sa anđelima i sa svima svetima na nebu, a ujedno i sa braćom svojom i sestrama svojim na zemlji, zapevajmo pobednu pesmu i u prazničnoj radosti pozdravimo jedni druge pozdravom:

HRISTOS VASKRESE!

Dano u Patrijaršiji srpskoj u Beogradu, o Vaskrsu 2016. godine.
Vaši molitvenici pred Vaskrslim Hristom:
Arhiepiskop pećki,
Mitropolit beogradsko-karlovački
i Patrijarh srpski IRINEJ
Mitropolit crnogorsko-primorski AMFILOHIJE
Mitropolit zagrebačko-ljubljanski PORFIRIJE
Episkop šabački LAVRENTIJE
Episkop sremski VASILIJE
Episkop banjalučki JEFREM
Episkop budimski LUKIJAN
Episkop banatski NIKANOR
Episkop novogračaničko-srednjezapadnoamerički LONGIN
Episkop istočnoamerički MITROFAN
Episkop bački IRINEJ
Episkop britansko-skandinavski DOSITEJ
Episkop zvorničko-tuzlanski HRIZOSTOM
Episkop osečkopoljski i baranjski LUKIJAN
Episkop zapadnoevropski LUKA
Episkop žički JUSTIN
Episkop vranjski PAHOMIJE
Episkop šumadijski JOVAN
Episkop braničevski IGNjATIJE
Episkop dalmatinski FOTIJE
Episkop bihaćko-petrovački ATANASIJE
Episkop budimljansko-nikšićki JOANIKIJE
Episkop zahumsko-hercegovački GRIGORIJE
Episkop valjevski MILUTIN
Episkop raško-prizrenski TEODOSIJE
Episkop niški JOVAN
Episkop zapadnoamerički MAKSIM
Episkop gornjokarlovački GERASIM
Episkop australijsko-novozelandski IRINEJ
Episkop kruševački DAVID
Episkop slavonski JOVAN
Episkop austrijsko-švajcarski ANDREJ
Episkop frankfurtski i sve Nemačke SERGIJE
Episkop timočki ILARION
Episkop umirovljeni zvorničko-tuzlanski VASILIJE
Episkop umirovljeni kanadski GEORGIJE
Episkop umirovljeni zahumsko-hercegovački ATANASIJE
Episkop umirovljeni srednjoevropski KONSTANTIN
Episkop umirovljeni slavonski SAVA
Episkop umirovljeni mileševski FILARET
Vikarni Episkop moravički ANTONIJE
Vikarni Episkop toplički ARSENIJE
Vikarni Episkop jegarski JERONIM
OHRIDSKA ARHIEPISKOPIJA
Arhiepiskop ohridski i Mitropolit skopski JOVAN
Episkop pološko-kumanovski JOAKIM
Episkop bregalnički MARKO
Vikarni episkop stobijski DAVID

 

VELIKI ČETVRTAK

Na današnji Veliki dan (28.4.2016.godine), Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski Gospodin Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u hramu Svetog Spasa u Šibeniku uz sasluženje protojereja Milorada Đurđevića i protođakona Dajana Trifunovića.
Na Svetoj Liturgiji pripremljene su čestice za pričešće bolnih,koje se po Tipiku pripremaju na današnji dan.Veliki Četvrtak je dan kada je Gospod Isus Hristos ustanovio Svetu Tajnu Evharistije (Mt.26,26-28),ostavivši nam tako Spasonosni Dar-Tijelo i Krv Svoju,kojim se iscjeljujemo od svake nemoći,a na prvom mjestu od grijeha.Opravši noge svojim učenicima (Jn.13,4-15),Hristos nam je vlastitim primjerom pokazao put smirenja kroz služenje bližnjima.To je spasonosni put kojim treba da idemo i koji nas vodi u Život Vječni.
U večernjim satima Episkop Fotije je služio jutarnje bogosluženje sa čitanjem dvanaest Jevanđelja o Hristovom stradanju,takođe u hramu Svetog Spasa u Šibeniku.

SVETA TAJNA JELEOSVEĆENjA U MANASTIRU KRKI

Na Veliku sredu (27.04.2016.) u manastiru Krki Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. G. Fotije služio je Svetu Tajnu Jeleosvećenja. Veliki broj vernika skupio se u ovom svetom hramu da bi se kroz taj čin duhovno pripremili za najradosniji praznik.
Ova Sveta Tajna se od rane tradicije Crkve vrši nad bolesnima, a molitve koje se na njoj čitaju govore o prvobitnom padu čovekovom koji je za posledicu imao duhovnu razbijenost i telesnu nemoć. Duhovna bolest gora je od telesne, jer je ona to što čoveka odvaja od Boga i tera ga u jeres. Hristos je imao moć da isceljuje od svih vrsta bolesti i samo vera u Njega može nam pomoći da i mi prevaziđemo svoje nevolje. Gospod nam je krštenjem podario priliku da se iscelimo dušom i telom i ponovo uspostavimo izgubljenu harmoniju. Zbog toga, slušajući kazivanja iz Svetog Jevanđelja, treba da se zamislimo nad svojim životom i vidimo u kojoj se od jevanđeljskih priča možemo pronaći. Ako živimo časno, činimo dobro i vodimo računa o svom duhu barem onoliko koliko o telesnoj strani možemo se udostojiti da stanemo pred Gospoda sa svojim molitvama. „Kada nas zadesi bolest i nevolja, Crkva treba da bude prvo mesto na kome ćemo potražiti pomoć – to je pouka ovoga sabranja“, rekao je Episkop Fotije.

SVETO SABRANjE U SPLITU NA PRAZNIK CVETI

U poslednju nedelju pred Vaskrs (24.04.2016.), kada proslavljamo ulazak Hristov u Jerusalim, Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. G. Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u kapeli Svetog Save u Splitu.

Nije slučajno da su danas pravoslavne crkve u eparhiji dalmatinskoj pune vernika, jer na danšnji dan praznujemo dolazak Spasitelja. Nakon što je vaskrsao četvorodnevnog Lazara, Gospod Isus se sa svojim učenicima iz sela Vitinije uputi u Jerusalim. Po gradu se proču glas o Njegovom dolasku i narod se okupi noseći u rukama palmine grančice da dočeka i pozdravi Sina Božijeg. Kada Isus na magaretu ujaha u Sveti grad odmah se izdvojiše dve grupe ljudi, prvi koji Ga sa radošću dočekaše i drugi koji su se podsmevali pomisli da Car Nebeski dolazi na magarcu. Upravo ti drugi, koji nisu videli skromnost i veličinu Hristovu biće oni koji su kasnije govorili: “Razapni ga!” Ovaj događaj predstavlja sliku drugog dolaska Hristovog kada će na strašni sud doći svi ljudi. Oni koji su život živeli hristoliko, gajeći ljubav prema Bogu i svojim bližnjima dočekaće Ga sa radošću, a oni koji su se prepustili strastima i grehu bojaće Ga se. “Preispitajmo svoj život da bismo videli da li smo išli putem Božijim ili je bilo nekih perioda kada smo odstupali od vere, jer još imamo vremena da se za to pokajemo”, rekao je Episkop Fotije. Izuzetno je važno da se sabiramo što više na Svetim Liturgijama, kako sada dok iščekujemo najradosniji hrišćanski  praznik, tako i tokom čitave godine, da smo trezveni u veri i u ljubavi sa svojim bližnjima, jer samo tako možemo biti jedno sa Bogom. Episkop Fotije poručio je da zajedničkom molitvom upitamo Gospoda da nam da snagu da obnovimo hram Svetog Save u Splitu, da on bude ponos i uteha svim pravoslavnim vernicima, ali i svim ljudima dobre volje, jer ima mnogo rimokatolika koji poštuju ovu našu svetinju i svetu pravoslavnu veru.

Beseda

link for download:here

KNINSKI OSNOVCI U POSETI MANASTIRU KRKI

Na praznik Ulaska Gospoda Isusa Hrista u Jerusalim – Cveti (24.04.2016.) učenici pravoslavne veronauke iz O.Š. " Domovinske zahvalnosti" u Kninu, uz pratnju svoga veroučitelja protojereja Đorđa Veselinovića, posetili su svetoarhanđelski manastir Krku. Svetoj Liturgiji prisustvovali su učenici od prvog do osmog razreda, a nakon Svete Tajne Pričešća bratstvo manastira ih je ugostilo na trpezi ljubavi. Posle ručka đaci su u znak zahvalnosti nacrtali više radova praznične i vaskršnje tematike i poklonili ih manastiru. Nakon lepog druženja i boravka u manastiru svi su se sretno vratili u Knin prepuni najlepših utisaka, zahvalnosti i blagoslova ove naše svetinje.

RASPORED BOGOSLUŽENJA ZA VELIKU NEDJELJU I VASKRS
U MANASTIRU KRKI

UDOSTOJIMO SE VASKRSENjA ČOVEKOLjUBLjEM

Na dan kada praznujemo vaskrsenje četvorodnevnog Lazara (23.04.2016.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. G. Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Kninu. Lazareva subota okupila je u hramu Pokrova Presvete Bogorodice mnoštvo vernika koji su sa željom da skupa zablagodare Gospodu zajedničkom molitvom krenuli u susret najradosnijem hrišćanskom prazniku, Vaskrsu.

Današnji dan, u narodu nazvan Vrbica, proslavlja se u spomen na jedno od mnogih čudesa Hristovih, vaskrsenje Lazara koji već četiri dana beše upokojen i pogreben. Čuvši za smrt Lazarevu Gospod se sa svojim učenicima uputi u Jerusalim i stiže u kuću njegovu gde zateče u žalosti njegovu porodicu i prijatelje. On zatraži da ga odvedu do mesta Lazarevog počinka i stigavši tamo gromkim glasom ga pozva: "Lazare, iziđi napolje!" U tom trenu vaskrsli Lazar izađe iz pećine, a sav narod prisutan ostade da svedoči o ovom velikom čudu Spasiteljevom. Glas o tome raširi se čitavim Jerusalimom i čuše ga prvosveštenici i fariseji. U strahu da će zbog toga događaja ljudi poverovati u Sina Božijeg oni sazvaše savet i odlučiše da ga ubiju. Ova priča o vaskrsenju Lazarevom ustvari govori o vaskrsenju svih nas, o velikom delu Gospodnjem i Njegovoj žrtvi kojom je iskupio celokupan ljudski rod. On vaskrse Lazara, jer su on i njegova porodica živeli pravedno i blagočestivo i time nam dade sliku Božijeg suda koji će za grešnike biti strašan, a za dobročinitelje pravedan. U kući Lazarevoj Gospod bi uvek dobrodošao, a ukućani prema Njemu gostoljubivi. Tako i svako od nas ko u sebi napravi mesta za Gospoda i sa radošću ga dočekuje ne treba da strahuje od smrti. Ovaj nas praznik uči pre svega čovekoljublju, poučava nas ljubavlju prema bližnjima koja nas jedino može udostojiti žrtve Hristove.

Beseda

link for download:here

FESTIVAL ZNANOSTI U SPLITU

U Splitu se ovih dana od 18.04.  do 23.04. održava Festival " Znanost i umjetnost". U sklopu toga događaja "Katolički bogoslovni fakultet" u Splitu, sa svojim prodekanom doc. dr. sc. fra Domagojem Runjom organizovao je posjete sakralnim objektima grada Splita, među kojima i posjetu našoj crkvenoj opštini pri paraklisu sv. Save.  Crkvena opština splitska je u dva navrata,  19. i 20.04. bila domaćin učesnicima ovoga festivala. Posjetioce je dočekao protojerej Slavoljub Knežević, paroh splitski, koji je prisutnima održao prikladno predavanje na temu " Izraz pravoslavne teologije kroz ikonu". Dalje,  u ugodnoj atmosferi uz razgovor,  gosti su obišli i nedovršeni hram Sv. Save, čija gradnja je započeta još davne 1937.g. Na kraju je gostima izražena zahvalnost na posjeti, pažnji i pokazanoj znatiželji.

AMBASADOR GĐA MIRA NIKOLIĆ U POSETI EPARHIJI DALMATINSKOJ

U utorak , 19. 04. 2016. godine, gđa Mira Nikolić, ambasador Republike Srbije iz Zagreba, u pratnji savetnika g. Davora Trkulje, posetila je Eparhiju dalmatinsku u Šibeniku, gde ih je primio Episkop dalmatinski G. Fotije.

U razgovoru je bilo reči o situaciji u Eparhiji dalmatinskoj, kao i o problemima srpske zajednice i Srba povratnika.

Episkop Fotije je zahvalio na ovoj visokoj poseti i naglasio da matična država Srbija, preko svoje Ambasade u Zagrebu, treba da bude uključena u sve probleme, kako SPC, tako i srpske zajednice u Dalmaciji i da svojim autoritetom pomogne u njihovom rešavanju na opšte dobro.

SVETA LITURGIJA U ŠIBENIKU

U petu Nedelju posta-Gluvnu(17.4.2016.godine)koja je posvećena i sjećanju na prepodobnu Mariju Egipćanku, Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G.G. Fotije, služio je svetu arhijerejsku Liturgiju u hramu Svetog Spasa u Šibeniku, uz sasluženje protojereja Milorada Đurđevića i protođakona Dajana Trifunovića.
Po završetku svete Liturgije,Episkop Fotije je poučio sabrani narod govoreći o značaju posta, molitve i drugih vrlina koje treba da krase život svakog čovjeka, a sa osvrtom na primjer i život prepodobne Marije Egipćanke.

POSJETA GRADONAČELNIKU KNINA

U četvrtak (14.04.2016.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G.G. Fotije u pratnji kninskih sveštenika protojereja Vladimira Vukosavljevića i protojereja Save Majstorovića, protođakona Dajana Trifunovića i advokata Radovana Đujića posjetio je gradonačelnika Knina, gospodina Nikolu Blaževića sa saradnicima. Tema razgovora bila su imovinsko pravna pitanja i sanacija temelja hrama Pokrova Presvete Bogorodice u Kninu. Razgovor je tekao u jednom prijateljskom tonu, uz očiglednu spremnost gospodina Blaževića da grad Knin izađe u susret potrebama Srpske Pravoslavne Crkve i parohije kninske. Po završenom razgovoru Episkop Fotije zahvalio je gradonačelniku na prijemu i izrazio nadu da će pomenuti predmeti biti uspješno riješeni što će imati veliki i pozitivni odjek među stanovnicima ovog grada, ali i među svim ljudima dobre volje.

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U IMOTSKOM

Na dan kada slavimo ime velikog ugodnika Božijeg, Svetog Jovana Lestvičnika (10.04.2016.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. G. Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturggiju u crkvi Uspenja Presvete Bogorodice u Imotskom.

U toku naših života, a posebno u vreme posta, potrebno je prisećati se dela ovakvih svetitelja i vrlinskih ljudi kakav je bio Sveti Jovan Lestvičnik. Iz Svetog Jevnđelja znamo da su od postanka sveta do danas pred svakim čovekom dva puta, put života i put smrti, svetosti i greha. U tom smislu svako od nas je slobodan da odabere, ali samo jedan put vodi do spasenja, a to je uska staza vrline koju su nam svojim primerima pokazali svetitelji. Koliko god bilo primamljivo izabrati u životu lakši put, svako od nas za cilj treba da ima da stupi na stazu koja vodi ka Gospodu, koju je teže preći, ali nas oslobađa od strasti i greha i vodi u večni život. Sveti Jovan Lestvičnik jedan je od svetih ljudi koji je za vreme svoga zemaljskog života uspeo da pobedi demonske sile u sebi, da porazi staroga čoveka, čoveka greha i obuče se u Hrista. Zahvaljujući njegovom izuzetnom podvigu i neprestanoj posvećenosti veri i Bogu i on sam se obožio i postao sveti. Kao mladić on dođe na Goru Sinajsku i u sinajskoj pustinji prožive u postu i molitvi 40 godina. Jedno vreme provede kao iguman manastira sinajskog, a  napisa i mnoge korisne knjige, među njima i najpoznatiju knjigu "Lestvica" koja opisuje uznošenje čovekove duše ka Gospodu kroz trideset duhovnih stanja. Za vreme svoga tihovanja u pustinji Sveti Jovan Lestvičnik moleći se Gospodu za sav svet pokaza svoju ljubav prema svim ljudima. "Ljudi koji ne razumeju šta je monaštvo mogu se pitati zašto bi neko otišao u pustinju gde niko nema od njega koristi, a ustvari upravo molitvama takvih podvižnika svi se mi spasavamo i uspevamo da očuvamo svoju veru vekovima", rekao je Episkop Fotije. On je istakao da moramo imati sluha za pouku koju nam daruju svetitelji, a koja nam kazuje da u životu treba da se vodimo vrlinom i da prevaziđemo popularne zapadne ideologije koje na prvo mesto stavljaju materijalističke vrednosti. Svi uspesi na ličnom planu svakoga od nas mogu biti dobri i korisni, ali nema većeg uspeha od približavanja Gospodu hodeći putem svetosti. "Ideal svetosti je ono što treba da vratimo u svoj svakodnevni život tako što ćemo birati da živimo čestito i vrlinski i tome učiti i našu decu", poučio je Episkop Fotije. Na kraju svog obraćanja prisutnim vernicima on se  osvrnuo na problem nedostatka slobode zbog koga se neki članovi imotske parohije boje da održe pomen za članove svojih porodica stradale u Drugom svetskom ratu. "Ne treba da se stidimo svojih predaka koji su stradali da istinu i pravdu,  već da ih se sećamo i odajemo im počast makar u crkvi. Oni su mučenici i istinski molitvenici pred Gospodom za sve nas i  zbog toga smo pred Sabor izneli predlog da se ustanovi praznik Svetih novomučenika dalmatinskih, odnosno svih koji su nevino postradali u ratovima na ovim prostorima do dana današnjeg", rekao je Episkop Fotije.

Beseda

link for download:here

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U BENKOVCU

U treću nedelju Časnog posta Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. G. Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u crkvi Rođenja Svetog Jovana Krstitelja u Benkovcu.
Tokom ove krstopoklone sedmice Sveta Crkva nas poziva da se okrepimo snagom Krsta, bilo smo se umorili od posta ili smo kao ljudi poklekli pod teretom svojim ličnih muka. Najveća tajna u ljudskom životu jeste kako da razume tajnu Krsta Hristovog, a onda i tajnu sopstvenog krsta. Raspećem na Krstu Hristos je razapeo i sve grehe čovečanstva, a kroz Njegovo Vaskrsenje vaskrsla je cela vasiona. U doba Njegovo krst je bio simbol poruge, a na njemu su razapinjani najveći zločinci i razbojnici, da bi se izvrgli ruglu i svetu obelodanila njihova nedela.  Zato su Jevreji tražili da se Gospod na krstu razapne, da bi na taj način obezvredili Njegovu mesijansku misiju. Umesto toga taj Krst postade silan, postade znak spasenja kroz koga je Hristos pobedio našeg najvećeg neprijatelja, smrt, a sa njom i sve demone i sve sile greha od toga vremena do danas. Zbog toga je važno da u svojoj kući, pored svetih ikona imamo i krst, jer nas on čuva i goni demonske sile iz naših domova. “Treba da vratimo simbol krsta u naš svakodnevni život i da se naučimo da se pre jela, kao i pre  početka svakog važnog posla prekrstimo”, rekao je Episkop Fotije. Uzdajući se u znamenje krsta na taj način osvećujemo svoje jelo i dobijamo blagoslov za svoje naume. Episkop Fotije poručio je da ljudi ovde u Dalmaciji dobro znaju šta znači krst stradanja, progona i mučeništva, ali ako ne razumemo golgotski krst rizikujemo da postanemo očajnici. Sa druge strane, ako verujemo u Vaskrsenje, sve nedaće koje nas svakodnevno razapinju dobijaju drugo značenje. Čovek može da pokuša da siđe sa svoga krsta tako što će se predati zemaljskim zadovoljstvima i strastima i nastojati da ugađa svim svojim prizemnim željama. To nije dobro, jer to nije put Spasenja. Uzdanjem u Časni Krst, dolaženjem na bogosluženja i kroz Svetu Tajnu Pričešća čovek se okrepljuje i dobija snagu kojom se nosi sa svojim svakodnevnim raspećima. “Mi, Srbi u Dalmaciji nećemo moći da iznesemo svoj krst ako ne razmemo tajnu krsta golgotskoga. Dolaskom u svoje svete hramove, negujući svoju veru, tradiciju, kulturu i pismo, mi se okrepljujemo i sa razumevanjem poštujemo tuđe, ali čuvamo svoje, bez obzira na sve pritiske kojima smo izloženi”, poručio je Episkop Fotije.

Beseda

link for download:here

NOVA FEJSBUK STRANICA EPARHIJE DALMATINSKE

Zbog novih pravila o identifikaciji na Fejsbuku profil Eparhije dalmatinske je deaktiviran. Umesto njega aktivna je stranica na kojoj će, kao i do sada, biti objavljivane novosti iz Eparhije, fotografije sa bogosluženja i druge aktuelnosti. Svi oni koji žele da budu u toku sa eparhijskim dešavanjima potrebno je da na Fejsbuku pronađu i lajkuju stranicu pod nazivom Eparhija dalmatinska, što mogu učiniti putem gornjeg linka.

POMOĆ U RAVNOKOTARSKOJ PAROHIJI

Danas (31.03.2016.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski Gospodin Fotije u pratnji nadležnog paroha jereja Mladena Skopljaka i protođakona Dajana Trifunovića podijelio je pomoć u Kuli Atlagića u zasecima Sankovići i Vuletići i u Korlatima. Daj Bože da naš narod opstane na prostorina Ravnih Kotara i da mladi, koji su trenutno rasejani po svijetu ne zaborave svoje stare kojima je neophodna svakodnevna briga i pomoć i da ne napuste svoja ognjišta.

PROVALjENA CRKVA U BILjANIMA GORNjIM

Dana 27.03.2016.godine provaljena je Crkva Svetog velikomučenika Georgija u Biljanima Gornjim. Ovo je treći put da se ovaj hram provaljuje u roku od godinu dana. Nadležni sveštenik je obavijestio policiju koja je došla i uradila uviđaj. U Crkvi nije učinjena šteta osim južnih vrata koja su devastirana i moraju da se mijenjaju.

PRAZNIK SVETOG GRIGORIJA PALAME U OĆESTOVU

U drugu nedelju Časnog posta (27.03.2016.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. G. Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Oćestovu. Manastir Svete velikomučenice Nedjelje ispunili su vernici koji su na ovo sveto mesto došli da bi se u toku priprema za najveći hrišćanski praznik približili Gospodu i slavili ime velikog svetitelja i isihaste, Svetog Grigorija Palame.

Iako je potekao iz plemićke porodice, Svetog Grigorija Palamu su od detinjstva više privlačili vera i molitva od bogatstva materijalnog sveta. Kao mladić, zajedno sa svoja dva brata on odlazi na Svetu Goru, a u Solunu 1326. biva rukopoložen u sveštenika. Na samom početku monaškog podviga ovaj svetitelj bi udostojen božanskim javljanjem. U toku molitve njemu se javio Sveti apostol Jovan Bogoslov koji ga je upitao zašto u molitvi stalno ponavlja: “Gospode, prosveti moju tamu”. Na to mu Sveti Grigorije Palama odgovori da nema šta drugo da traži sem da božanska svetlost prosvetli njegovu dušu i srce. Čuvši to, Sveti Jovan Bogoslov mu obeća da će on biti njegov neprestani zaštitnik i voditi ga na putu iz tame u svetlost. Žitije Svetog Grigorija Palame obiluje smirenjem i tihovanjem uz pomoć kojih je ovaj bogoslov uvek stajao u odbranu pravoslavlja. Zahvaljujući njegovim argumentima za jeretika je proglašen Varlaama Kalabrijski, sholastičar sa Zapada koji je osporavao učenje isihasta i zastupao tezu da je Bog nesaznatljiv, a božanska energija nevidljiva. U odbranu isihazma Sveti Grigorije Palama napisao je tri “Trijade”, koje su i danas nezamenjiva dela u teološkoj literaturi. Godine 1347. on biva izabran za solunskog arhiepiskopa, a 1359. upokojio se ovaj veliki svetitelj. Njegove čudotvorne mošti danas počivaju u Solunu, u njemu posvećenoj crkvi. Svojom neprestanom molitvom Sveti Grigorije Palama uči nas odricanju radi zbližavanja sa Gospodom, a njegova sveta porodica ostaje kao primer svim hrišćanima. Njegova braća i sestre takođe su život proveli u monaštvu trudeći se da se što više približe Bogu. “Svi mi treba da se trudimo da naše hrišćanske porodice budu svete. Ne smemo da usvajamo kriterijum greha i zla, već da svoju decu učimo svetinji poštenog hrišćanskog života”, poručio je Episkop Fotije.

Beseda

link for download:here

ISPOVEST SVEŠTENSTVA EPARHIJE DALMATINSKE

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. G. Fotije služio je danas (23.03.2016.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju Pređeosvećenih Darova u manastiru Krki. Iguman manastira Gomirja, arhimandrit Mihailo (Vukčević) tom prilikom je ispovedio sveštenike Eparhije dalmatinske.

Episkop Fotije govorio je o važnosti Svete Tajne Pokajanja i odgovornosti koju sveštenici imaju, ne samo za sebe i svoja dela, već i za svakog svog parohijana. "Uvek kada zajednički pristupamo Svetom Pričešću i ispovesti prisećamo se osnovnih tajni naše vere i našega duhovnog života i na taj način proveravamo da li idemo pravim, jevanđeljskim putem ili onim neblagoslovenim. Sveštenici nisu nedodirljivi od strane greha i iskušenja i za nas je ispovest itekako potrebna i korisna", rekao je Episkop Fotije. Jedna svetootačka priča kaže da na Episkopa vojuje trista demona, na sveštenoslužitelja trideset, a na krštenu dušu tri. Što je služba uzvišenija to su veća iskušenja za onoga ko se prihvatio toga dara  i blagoslova. Iako se vrlo često misli da je obrnuto, da je onaj ko ima sveštenički čin na neki način privilegovan i otklonjen od greha, upravo su sveštenici ti čiji duhovni život treba da služi za primer svim vernicima, pa je tako i njihova odgovornost pred Bogom veća nego kod svakog drugog čoveka. Prvi pokazatelj duhovnog stanja jednog sveštenika jesu hramovi i svetinje u kojima on služi, a drugi odnos prema bližnjima. "Tragedija je ako služimo zajedno, a jedni sa drugima ne govorimo. Jevanđelje nam poručuje da se izmirimo sa svojim suparnicima i da im pristupimo tražeći oproštaj. To je naša žrtva koja nas približava Gospodu, rekao je Episkop Fotije. Pred nama je jevanđeljska zapovest da budemo savršeni poput našeg Oca Nebeskog i težimo tome da budemo sveti. Ovo važi za svakoga čoveka, ali posebno za sveštenoslužitelje, jer su u njih uprte sve oči i oni će prvi odgovarati na Božijem sudu, kako za svoje postupke, tako i za svaku dušu koja mu je kao duhovnom vodiču poverena. Zato je od presudne važnosti da li je sveštenik pastir ili najamnik. Ako je pastir, kao što bi trebalo da bude onda on živi produhovljenim životom trudeći se da na isto nadahne i svoje parohijane, pokazujući razumevanje za njihova sagrešenja i usmerava ih ka putu Božijem kroz pokajanje i molitvu.

Беседа

link for download:here

NEDELjA PRAVOSLAVLjA U ZADRU

U nedelju (20.03.2016.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. G. Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Zadru. Mnoštvo vernika okupilo se u crkvi Svetog Proroka Ilije da bi zajedno proslavili Nedelju Pravoslavlja.

Ovaj praznik posvećen je svim našim svetiteljima, a posebno ustanovljenju poštovanja svetih i božanstvenih ikona. Danas proslavljamo sve Svete Oce od 1. do 7. Vaseljenskog sabora koji su ustanovili i definisali pravoslavnu veru koja čuva istinito apostolsko učenje. Nedelja Pravoslavlja ustanovljena je u 9. veku kao praznik pobede nad svim jeresima i lažnim učenjima koja su postojala kroz istoriju. Ona se svečano proslavlja i u Moskvi, Carigradu i na Svetoj Gori i nose se ikone u znak pobede nad svima onima koji su pogrešno učili, ne da bismo se mi uznosili nad njima, već da bismo ih pozvali na pokajanje i povratak u sveto pravoslavlje. "Nije dovoljno samo reći da verujemo u Boga, već je važno da verujemo u sabornu veru Crkve koja nas vodi carskim putem pravoslavlja. U njoj se ništa ne dodaje, niti oduzima, a njen materijalni dokaz predstavljaju svete ikone Hrista, Presvete Bogorodice i svetitelja", rekao je Episkop Fotije. "Ikona nije slika, portret, već je taj svetitelj u njoj prisutan. Zato su mnoge ikone čudotvorne i mi treba da znamo koliko je važno da u svom domu imamo ikonu Gospoda, Presvete Bogorodice, svoje Krsne slave i da pred njih stanemo kada imamo neki problem i zamolimo za pomoć", dodao je on. Poštujući svete ikove mi ispovedamo osnovni dogmat naše vere, da je Bog postao čovek radi nas i našega spasenja, te da Bog u koga verujemo nije izmišnjena, nego stvarna ličnost čiji lik znamo i danas poštujemo. Sa verom u Boga i mi sami stupamo na put oboženja koji počinje Svetim Tajnama krštenja i pričešća kroz koje pokazujemo, ne samo da verujemo u Hrista, nego da smo Telo i Krv Njegova, da smo jedno sa Njim blagodaću Duha Svetoga.

Beseda

link for download:here

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U MANASTIRU KRKI

Na praznik Svetog Teodora Komogovinskog (19.03.2016.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. G. Fotije tradicionalno je služio Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru Krki.
Ovaj dan posvećen je Svetom velikomučeniku Teodoru Tironu koji je bio nepokolebljivi branitelj vere Hristove za koju je i postradao. U vreme gonjenja hrišćana on ne htede da se odrekne Gospoda, već mu osta veran kroz sve muke kojima su ga rimski imperatori podvrgivali. Kada su od njega tražili da se odrekne Hrista, on svaki put odbi i svoje mučitelje pozva na pokajanje. Zbog toga ga oni osudiše na strašnu smrt i živog spališe, pa postrada ovaj veliki svetitelj, a njegove čudotvorne mošti i danas se čuvaju na Fruškoj Gori, u manastiru Hopovu. Sveti velikomučenik Teodor Tiron je na poseban način vezan za ustanovljenje posta u našoj Crkvi. Kada car Julijan Otpadnik naredi da se sva hrana na gradskom trgu pokropi krvlju životinja koje su žrtvovane idolima da bi se na taj način oskrnavili hrišćani, on se javi gradskom Episkopu Evdoksiju i reče mu da naredi ljudima da tu hranu ne jedu. Umesto toga reče im da jedu varenu pšenicu,  pa se na ovaj praznik i danas kuva koljivo.  “U naše vreme, Sveti Teodor Tiron bi nas opomenuo da se držimo posta i živimo bogougodnim životom, da budemo četiti i dobri i da se čuvamo pečata i žiga antihrista koji pokušava da nam se nametne kao nešto bezazleno, popularno i savremeno”, rekao je  Episkop Fotije.

Beseda

link for download:here

LITURGIJA PREĐEOSVEĆENIH DAROVA U KNINU

U Kninu je u petak (18.03.2016.), prve nedelje Velikog Časnog posta, Svetu Arhijerejsku Liturgiju Pređeosvećenih darova služio Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G.G. Fotije uz sasluženje sveštenstva Kninske parohije. Veliki broj vernika pristupio je Svetom pričešću. U svojoj besedi Episkop Fotije je istakao značaj posta u životu svakog hrišćanina,jer između ostalog kroz post pokazujemo svoj trud i poštovanje prema onome što je naša Sveta Crkva ustanovila. Nakon Liturgije, za vernike je pripremljena trpeza ljubavi u prostorijama C.O. Knin.

APEL ZA OBNOVU KROVA MANASTIRA KRKE

Manastir Krka je vekovima bio i ostavo duhovni centar pravoslavnih dalmatinskih Srba. Podigla ga je 1350. godine Jelena Šubić, iz srpske carske porodice, sestra srpskog cara Dušana, u kanjonu reke Krke nadomak Kistanja. U manastiru od 1615. postoji i Bogoslovija. Današnja Bogoslovija Sv. Tri Jerarha osnovana je 1966. godine. Dragocenosti manastira Krke, po broju, umetničkoj izradi i istorijskom trajanju ubrajale su se u najvrednije rizničke celine Srpske pravoslavne crkve, odmah posle riznica manastira Hilandar, Visokih Dečana i Cetinjskog manastira.

Zub vremena je ostavio traga na manastirskoj crkvi i konacima, te krov već godinama prilično prokišnjava i sama crkva, sa pobrojanim ogromnim blagom, od neprocenjive istorijske vrednosti, kao i vrednost po sam identitet srpskog naroda na tom području, je ozbiljno ugrožena.

Krov na crkvi manastira Krke je građen od kamena. Obnova krova je projektovana tako da se krovu vrati prvobitni izgled, što iziskuje pozamašna materijalna sredstva.

Pozivamo Vas da svojim prilogom pomognete obnovu našeg svetog manastira. Svoje donacije možete uplatiti na račun

IBAN: HR2824840081101074296
Raiffeisenbank Austria d.d. Zagreb; Swift RZBHHR2X
sa naznakom „za obnovu manastirskog krova“.

Ukoliko uplatite prilog za obnovu manastira, molimo Vas i da nas o uplati obavestite putem elektronske pošte, ili da potvrdu o uplati sa osnovnim podacima pošaljete na adresu Manastira, kako bi se Vaše ime moglo naći na spisku darodavaca Manastira, i kako bi Vam se mogla poslati zahvalnica.

UPRAVA MANASTIRA KRKE

Obnova hrama Rođenja Presvete Bogorodice u Medviđi

Sa blagoslovom Njegovog Preosveštenstva Episkopa dalmatinskog G.G. Fotija nastavljena je obnova hrama Rođenja Presvete Bogorodice u Medviđi. Hram Rođenja Presvete Bogorodice je izgrađen 1856.g.. U toku proteklog rata hram je sa kompletnim inventarom spaljen i uništen. Do sada je na hramu uspješno zamijenjen krov i stolarija. Radovi na hramu su nastavljeni i  potrebno je da se za početak uradi vanjska i unutrašnja fasada i pod. Apelujemo na sve naše Medviđane i ljude dobre volje da pomognu obnovu ove naše svetinje.
Sredstva za obnovu hrama mogu se uplatiti na žiro račun:

OTP BANKA HRVATSKA d.d. Zadar
SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVENA OPŠTINA ŽEGAR
SWIFT : OTPVHR2X
IBAN: HR8724070001100142999

sa naznakom za obnovu hrama Rođenja Presvete Bogorodice u Medviđi.

KRADLjIVCI OSKRNAVILI SABORNI HRAM U ŠIBENIKU

Prilikom dolaska u saborni hram Uspenja Presvete Bogorodice,17.3.2016.godine u prijepodnevnim satima,nadležni paroh je zatekao tragove provale i krađe.Lopovi su u traganju za novcem i drugim materijalnim vrijednostima, ispremetali stvari i bogoslužbene predmete po hramu, te na taj način oskrnavili svetinju hrama.Pored skrnavljenja svetinje, pričinjena je i određena materijalna šteta.O svemu je obavještena nadležna Policijska uprava u Šibeniku koja je po dojavi izvršila uviđaj i o ovom nedjelu sačinila zapisnik.
Ovo nedjelo i zlodjelo, po ko zna koji put svjedoči da, lopovima i kradljivcima ni hramovi Božiji i Njegove svetinje nisu prepreka u njihovim pohodima.
Bogu se molimo i nadamo da će  ovakva i sva druga nedjela prestati , prvenstveno radi onih koji ih čine, da ne bi čineći ih , prizvali na sebe i svoje potomke gnjev Božiji i pravednu osvetu Njegovu.

PREĐEOSVEĆENA LITURGIJA U MANASTIRU KRKI

U sredu (16. 03. 2016.) prve nedelje Časnog posta, Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. G. Fotije služio je Pređeosvećenu Liturgiju u manastiru Krki uz sasluženje bratstva.

Episkop Fotije je rekao da je u toku Velikog Vaskršnjeg posta izuzetno važno da se što češće pričešćujemo Telom i Krvlju Hristovom, kako bismo se duhovno okrepili u danima koji nam predstoje i kako bi nam oni prošli u duhovnoj radosti, borbi i podvigu.

Sveta Crkva nas po Hristovom primeru poučava četrdesetodnevnom postu. Gospodu u pustinji pristupa satana i kuša ga sa tri iskušenja, sa kojima kuša i sve nas.

Prva iskušenja su telesna, koja treba prevazići hraneći se Rečju Božijom, da ne bismo dozvolili da telo ima prednost u odnosu na duh. Drugo iskušenje je sujeta, koja je malo suptilnija i koren joj je u taštini koju svako od nas mora da pobeđujeda bi se smirenjem suprotstavio satani i ostao veran Gospodu. Treće je iskušenje najveće i najteže – to su vlastolublje i srebroljublje. Satana obećava Gospodu sva bogatstva ovoga sveta, ako mu se pokloni. Njegovo bezumlje je toliko da ne prezada kuša ni samog Sina Božijeg.

“Onaj ko prihvati prvo iskušenje i padne u telesni greh, neminovno postaje sujetan, a zatim i vlastoljubiv i srebroljubiv.Svi smo, dakle, pozvani da se postom i molitvom suprotstavljmo ovim iskušenjima i da ih odgonimo Imenom Gospodnjim. To asketsko pravilo treba da važi za sve nas ne samo u postu nego i u toku čitavog života”, rekao je Episkop Fotije.

Beseda

link for download:here

SVETA LITURGIJA U ŠIBENIKU

U Nedelju siropusnu (13.3.2016.godine), Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G.G. Fotije, služio je svetu arhijerejsku Liturgiju u hramu Svetog Spasa u Šibeniku, uz sasluženje protojereja Milorada Đurđevića i protođakona Dajana Trifunovića.

Po završetku svete Liturgije,Episkop Fotije je poučio sabrani narod govoreći o neophodnosti opraštanja i značaju držanja posta,tumačeći jevanđelski odjeljak Mt.6,14-21.

SRPSKO NARODNO VIJEĆE

Govor mržnje i nasilјe prema Srbima u 2015.

Dvije predizborne kampanje, obilјežavanje 20. godišnjice Oluje vojnim mimohodom u Zagrebu i koncertom Marka Perkovića Thompsona u Kninu, ukidanje ćirilice u Vukovaru te brojni pokušaji rehabilitacije ustaškog režima samo su neki od događaja koji su obilјežili godinu koja je iza nas. U 2015. svjedočili smo i sve češćem korištenju govora mržnje od strane javnih osoba i dijela medija, kao i porastu prijetnji i fizičkih napada na Srbe u Hrvatskoj. Zbog toga će, kako pokazuju podaci koje prikuplјaju Srpsko narodno vijeće i Klub zastupnika SDSS-a u Hrvatskom saboru, 2015. ostati upamćena kao godina u kojoj je nacionalistička, antimanjinska atmosfera dosegnula velike razmjere.

Konkretni primjeri napada, prijetnji, uništavanja privatne imovine ili imovine u vlasništvu srpskih institucija te izjava javnih osoba koje sadrže govor mržnje i pozivaju na netoleranciju prema Srbima objedinjeni su u najnovijem broju Biltena Srpskog narodnog vijeća. Bilten možete preuzeti na sl?edecem linku.

preuzeto sa: http://snv.hr

NEDJELJA MESOPUSNA

U nedelju mesopusnu (06. 03. 2016. ) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G.G. Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Obrovcu.

Okupio se veći broj vernika obrovačkog kraja na Svetoj Liturgiji.Tom prilikom odlikovao je obrovačkog paroha oca Slađana Tubića činom protonamesnika.

Episkop Fotije čestitao je ocu Slađanu na novom činu i rekao da se i dalje trudi na obnovi hramova obrovačke parohije i parohijskog doma u Obrovcu.

Beseda

link for download:here

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U MANASTIRU KRKI

U nedelju (28. 02.2016.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. G. Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru Krki.
Pozdravivši sve prisutne Episkop Fotije osvrnuo se na jevanđeljsku priču o bludnom sinu rekavši kako većina nas smatra da dobro zna i razume njenu pouku, ali da često grešimo u tome što za bludnog sina uvek smatramo nekoga drugog.  Razmišljajući o tuđim sagrešenjima mi ovu priču vidimo na nivou apstraktnog, nesvesni toga da se i sami možemo itekako pronaći u ulozi bludnog sina. Tumačeći taj jevanđeljski događaj Sveti Vasilije Veliki kaže da čovek može da živi na tri duhovna nivoa: nivou roba, najamnika ili sina. Rob je upravo taj bludni sin koji se poistovetio sa životnjama i živi podređen strastima ovoga sveta. Najamnik se pak pokajanjem približio Bogu, ali sa njim kalkuliše očekujući nagradu za život po zakonu Božijem, pa tako funkcioniše na nivou trgovine i interesa. Sa druge strane onaj ko živi na nivou sina iskreno od srca želi da bude u skladu sa Gospodom, ne radi onoga što bi za uzvrat mogao da dobije, nego zato što oseća i zna da je tako ispravno. Savršen primer za to predstavlja sam Hristos koji nas uči čemu bi svi trebali da težimo i da prilažemo svoj trud. "Mi koji živimo u Crkvi i dalje možemo da budemo nesavršeni, ako ne dostignemo meru ljubavi koju Bog Otac ima prema nama i ne radujemo se pokajanju bližnjih, te na taj način, učeći se na primeru svetih otaca dođemo do duhovnog nivoa sina. To je prava pouka ove priče i daj Bože da nedelje koje nam predstoje iskoristimo za post, molitvu i druge vrline koje nas mogu osloboditi od okova greha", poručio je Episkop Fotije.

Beseda

link for download:here

DOSTOJNO JEST

HOR BOGOSLOVIJE SV. TRI JERARHA

 

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U KNINU

 

S početkom nedelje mitara i fariseja (21.02.2016.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. G. Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u hramu Svetog Georgija u Kninu. Tom prilikom kninski paroh otac Savo Majstorović odlikovan je činom protojereja.

Episkop Fotije čestitao mu je na novom činu i poželeo mu svaki blagoslov Božiji istakavši da treba da nastavi da čini dobra dela kao i do sada i da se trudi oko obnavljanja crkava i duhovnog života u svojoj parohiji. "Važno je da našu dečicu vaspitavamo u pravoslavnom duhu, da ona znaju svoju kulturu, jezik i pismo", rekao je Episkop Fotije. On je takođe podsetio da nam slede pripreme za početak časnog posta, a naša nas Crkva poučava kako da se pripremimo za najradosniji praznik, Vaskrs. Pouku današnjeg dana nalazimo u jevanđeljskoj priči o mitru i fariseju koja govori o dva čoveka koja su zajedno pristupila Svetoj Liturgiji. Farisej beše gord čovek koji je pred Gospodom počeo da nabraja svoja dobra dela i vrline, ukazujući neprestano na grehe svoga bližnjeg, ne smatrajući pritom da je on sam u bilo čemu grešio. Sa druge strane, mitar beše spuštene glave, svestan svojih sagrešenja zbog kojih se iskreno kajao i molio od  Boga oprost, bez osuđivanja drugih i poređenja sa njima. Na kraju Liturgije izađoše farisej i mitar iz svetog hrama, ali prvi ne bi opravdan od Gospoda iako je za sebe mislio da je pravedan, dok mitar zadobi oprost za koji se molio. Ova bezvremena priča objašnjava nam samu suštinu posta, bez koje su sva druga odricanja uzaludna, jer ako se ne odreknemo gordosti i greha ne možemo biti spremni  i dostojni Vaskrsenja Hristovog.  Ne upirimo prstom u svoje bližnje da bismo ukazali na njegove greške, nego razmislimo dobro o sopstvenim delima da bismo postali svesni svojih greha i spoznali pokajanje, a uz njega i oproštaj Gospodnji. Jedino tako možemo se udostojiti da zaista zaslužimo ljubav Božiju.

IMENDAN EPISKOPA DALMATINSKOG FOTIJA

Danas (19.02.2016.) proslavljamo Svetog Fotija, Episkopa Carigradskog koji je bio veliki svetionik Crkve i zaštitnik od jeresi i papskog vlastoljublja. Povodom ovoga praznika i u čast svog imendana, Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. G. Fotije prelomio je slavski kolač u manastiru Krki, nakon čega je za prisutne upriličena trpeza ljubavi. Sveti Fotije Veliki, iako rođen u imućnoj i uglednoj porodici, od rane mladosti imao je želju da se oslobodi od zemaljskih stvari i briga i primi monaški čin. Nakon službovanja na dvoru cara Mihaila III, gde bi postavljen mimo svoje volje za carskog sekretara i prvog savetnnika, ispuni mu se želja za monaštvom. Na molbu naroda i klira Sveti Fotije bi rukopoložen u Episkopa na dan Božića 858. godine, pošto je za šest dana prošao sve sveštene činove od monaha do arhijereja.

Žitije Svetog Fotija možete pročitati ovdje

SRETENJE U MANASTIRU KRKI

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. G. Fotije služio je na veliki praznik Sretenja Gospodnjeg (15.02.2016.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru Krki. Tom prilikom on je govorio o čudesnoj prirodi ovoga dana koji predstavlja upotpunjenje Božićnog kruga.

"Ovaj divan i potresan praznik predstavlja susret Boga i čoveka, bogodeteta Isusa i pravednoga Simeona, Spasitelja sveta i čovečanstva koje ga je čekalo", objasnio je Episkop Fotije. Kada je, četrdest dana po Njegovom rođenju, Bogorodica donela Gospoda u hram jerusalimski u njemu se našao starac Simeon koji ga uze na svoje ruke i pozdravi rečima: "Sad otpuštaš u miru slugu svojega Gospode, po reči svojoj". Susrevši Mesiju, pravedni Simeon ga odmah prepozna i reče: "Gle, ovaj leži da mnoge obori i podigne u Izrailju i da bude znak protiv koga će se govoriti". Takav susret možemo doživeti na svakoj Liturgiji, svakom bogosluženju i u ličnoj molitvi. On predstavlja vapaj da izađemo pred lice Božije i prepoznamo Ga, a On će istovremeno prepoznati nas kao naš duhovni otac, naš spasitelj, ali i sudija. Na svakoj Svetoj Liturgiji susret sa Bogom doživljavamo onoliko koliko su otvorene naše duhovne oči, a istovremeno tada susrećemo i bližnjeg svoga. To je dvojaka tajna, jer susrećemo Boga, ali i ljude hristolike, mučenike i pokajnike koji su tu došli da se sa svojim krstom zajedno sa nama pomole Gospodu. Na nama nikako nije da merimo njihove grehe, niti da ih unižavamo, poput fariseja, stalno ističući svoja dobra dela, nego da se sa njima ponizno i u zajedničkoj molitvi krenemo u susret Gospodu. To je prava pouka ovoga praznika, objasnio je Episkop Fotije, a nakon toga pozdravio protojereja stavrofora dr Miloša Vesina, koji je posetio manastir Krku da bi nakon Svete Liturgije održao tribinu na temu uticaja bogosluženja na čovekovo telo, dušu i duh. "Kada bi nas, pravoslavne hrišćane, neko pitao šta mi to ustvari na današnji dan proslavljamo bez ustručavanja bismo mu rekli da danas slavimo poverenje, ispunjenje Božijih obećanja i ono što predstavlja jedinu istinsku sreću", rekao je protojerej Vesin i postavio pitanje da li mi ustvari znamo šta je sreća. "Ljudi danas često sreću traže u malim stvarima koje mogu da nam donesu trenutno zadovoljstvo, ali ne i ispunjenje, jer je jedina istinska sreća u susretu čoveka sa Bogom i sa dugim čovekom kao bogolikim bićem" , zaključio je on.

Beseda

link for download:here

PREDAVANJE NA TEMU UTICAJA BOGOSLUŽENJA
NA ČOVEKOVO TELO, DUŠU I DUH

Na praznik Sretenja Gospodnjeg, sa početkom u 11 i 30, protojerej stavrofor dr Miloš Vesin održao je predavanje u bogosloviji "Sveta Tri Jerarha" u manastiru Krki. Učenici bogoslovije, zajedno sa svojim profesorima imali su priliku da čuju o uticaju bogosluženja na čovekovo telo, dušu i duh, kao i da sa predavačem prodiskutuju o ovoj aktuelnoj temi.

Predavanje protojereja-stavrofora
     dr Miloša Vesina

link for download:here

SLAVA BOGOSLOVIJE SVETA TRI JERARHA

 

 

 

Na praznik Sveta Tri Jerarha (12.02.2016.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru  Krki služio je Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolit zagrebačko – ljubljanski G. G. Porfirije, uz sasluženje Episkopa frankfurtskog i sve Nemačke G. G. Sergija, bihaćko – petrovačkog G. G. Atanasija i dalmatinskog G. G. Fotija. Slava krčke bogoslovije okupila je na ovom svetom mestu veliki broj vernika kako iz Dalmacije, tako i iz raznih krajeva bivše Jugoslavije. Među njima su se našli i predsednik SDSS – a Vojislav Stanimirović, predsednik Zajedničkog veća opština Dragan Crnogorac i drugi predstavnici ove stranke, ambasadorka Srbije u Hrvatskoj Mira Nikolić, predstavnik Uprave za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama dr Marko Nikolić, podpredsednik SNV- a Saša Milošević, direktor Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture RS Zoran Vapa, načelnik opštine Kistanje Goran Reljić, Dušan Torbica, Žarko Dragičević i mnogi drugi.
Njegovo Preosveštenstvo Episkop frankfurtski i sve Nemačke G. G. Sergije obratio se tokom Svete Liturgije okupljenima i čestitao svima ovaj blagosloveni dan. Danas kada proslavljamo velike učitelje Crkve, koji su udahnuli duh autentične teologije u telo Hristovo pred nas se postavlja pitanje o pravom smislu savremene hrišćanske teologije. Episkop Sergije ukazao je na paradoks današnje teologije koja se svela na puku nauku obilujući tumačenjem biblijskih tekstova i filozofskim citatima bez istinske veze sa Crkvom i životom. Sveti Grigorije Bogoslov bi rekao: ,,Ako želiš da bogoslovstvuješ, budi kao Mojsije‟, što znači da treba da tražimo živoga Boga. „Zato, nemojmo nikada zaboraviti da je izvorna i autentična pravoslavna teologija moguća jedino kao ,,učestvovanje u Bogu‟. Ona dakle zahteva čitavog čoveka koji drži podvižnički etos sa jedne strane i čoveka koji čitav svoj život pretvara u božansku Liturgiju“, objasnio je Episkop Sergije.
Zahvalivši se na ovim bogougodnim rečima, Episkop Fotije čestitao je svima praznik, kojim proslavljamo zaštitnike bogoslovije „Sveta Tri Jerarha“, ali koji je takođe slava bogoslovlja i jedinstva Crkve Hristove. To se najbolje vidi iz same istorije ovoga praznika koja nas vraća u Carigrad u 11. veku kada su se vernici podelili u tri grupe: jedni su tvrdili da je Sveti Vasilije Veliki najveći bogoslov, te su se nazvali vasilijanima, drugi su pak mislili da je to Sveti Grigorije Bogoslov (grigorijani), a treći su za najvažnijeg među bogoslovima smatrali Jovana Zlatoustog (jovaniti). Ovaj raskol Gospod je iskoristio da utvrdi jedinstvo Crkve, pa su se tako jednome blagočestivom Episkopu toga doba javila sva tri svetitelja govoreći mu da među njima nema prvog, drugog i trećeg, nego su svi oni jednaki pred Bogom i treba ih slaviti zajedno. „Ovaj nam praznik govori da treba da budemo jedinstveni, da je svako od nas blagosloven drugim darom Duha Svetoga, ali podjednako važnim i da ne treba da dozvolimo da među nama bude podele i neprijateljstva iz bilo koga razloga“, rekao je Episkop Fotije i dodao da nam je jedinstvo potrebno da budemo braća, te da je to prava poruka ovoga praznika.
Njegovo Preosveštenstvo Episkop frankfurtski i sve Nemačke G. G. Sergije darovao je kombi za potrebe bogoslovije. Osim toga, učenicima je poklonio mnoštvo namirnica koje su im svakodnevno neophodne, zbog čega mu je Episkop Fotije iz sveg srca zahvalio.
"Zahvaljujem Episkopu Sergiju na svim blagoslovima koje smo do sada primili od njega, a pre svega na tome što ovde rado dolazi i voli ovu svetinju", rekao je Episkop Fotije.

Nakon slavske Liturgije svi prisutni imali su priliku da pogledaju svečanu akademiju koja je pripremljena ovim povodom, kao i da se posluže na slavskoj trpezi ljubavi. Na početku programa Episkop Fotije se obratio zvanicama govoreći da su upravo jedinstvo i sabornost jedna od najvažnijih komponenti ovog bogoslovskog učilišta, koje je jedna od osam bogoslovskih škola Srpske pravoslavne crkve, a jedina škola tog tipa na području Hrvatske, pored Pravoslavne gimnazije u Zagrebu. „Nadamo se da ćemo jednoga dana u Zagrebu imati i ogranak Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta  i time zatvoriti krug prosvetnih institucija koje su veoma bitne za opstanak srpskog naroda na ovim prostorima“, rekao je Episkop Fotije. Svoju školsku slavu bogoslovi su proslavili igrokazom na temu 1000. gošišnjice mučeničke smrti Svetog kralja Jovana Vladimira, koja se ove godine obeležava u svim bogoslovijama.  Dramska sekcija bogoslovije „Sveta Tri Jerarha“ uz pomoć i vođstvo svoga profesora, oca Drgana Zorice, uveličala je ovaj događaj, a u tome su im svojim glasovima pomogle članice ženske pevačke grupe „Vezak“ iz Beograda.
I ove godine praznik tri najznačajnija bogoslova proslavljen je širom pravoslavnog sveta, a pri bogosloviji u manstiru Krki tradicionalno su se okupili vernici svesni značaja ove institucije koja već vekovima daje nezameljiv doprinos našem sveštenstvu stvarajući buduće sveštenoslužitelje, ali pre svega dobre ljude koji će svojim životom doprinositi očuvanju naše svete vere.

Beseda Episkopa g. Sergija

link for download:here

TRIBINA SVETA TRI JERARHA U MANASTIRU KRKI

Predavanje: Uticaj bogosluženja na čovekovo telo, dušu i duh
Predavač: protojerej stavrofor dr Miloš Vesin.
datum: Sretenje 15.2.2016. u 11,30 časova.
Sala Bogoslovije Sveta Tri Jerarha u manastiru Krki.

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U MARKOVCU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. G. Fotije služio je na dan praznika Svetog Grigorija Bogoslova (07.02.2016.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u hramu Svetog proroka Ilije u Markovcu. Na današnjem sabranju imali smo posebnu duhovnu radost, jer je markovački paroh, otac Stanko Antić, odlikovan činom protonamesnika.

U toku Svete Liturgije čuli smo iz Jevanđelja kako je Gospod iscelio čoveka slepog od rođenja i podario mu vid. Ovakvo čudo, kakvo nije u stanju da izvede ni moderna medicina, samo je jedno od nepresušnog mnoštva čudesa koje je On učinio za nas. Zbog toga mi već više od dve hiljade godina slavimo ime Gospodnje poštujući našu svetu pravoslavnu veru i moleći da se udostojimo da nam Gospod podari duhovni vid kako bi se što više približili Svetim Tajnama. U toku svake Svete Liturgije sa nama u hramu je Sveta Trojica, sveci i anđeli Gospodnji, ali malo je ljudi koji su u stanju to da vide. Takvi sveti ljudi i proroci uspeli su u onome čemu svako od nas treba da se nada i čemu treba neprestano da prilažemo svoj trud. Jednog od takvih svetitelja proslavljamo danas kada se sećamo dela arhiepiskopa carigradskog, Svetog Grigorija Bogoslova. Ovaj veliki svetionik crkve pravoslavne tokom svoga plodonosnog života napisao je iz oblasti bogoslovlja mnoga velika dela, zbog čega do danas osta nazivan Bogoslovom. Najznačajnije delo Besede o Svetoj Trojici odlikuje se posebnom dubinom, a pored njega važna su i dela protiv jeretika Makedonija koji je krivo učio o Duhu Svetome i Apolinarija koji je govorio da Hristos nije imao čovečiju dušu, nego mu je umesto duše bilo božanstvo. Smirenje i skromnost Svetog Grigorija Bogoslova pokazaše se na Saboru 381. godine, kada nastade rasprava oko njegovog izbora za arhiepiskopa, a on se povuče sam sa rečima: "Ne mogu nas lišiti Boga oni koji nas lišavaju prestola".  Nakon toga on napusti Carigrad i nastani se u Nazijanzu,  gde dočeka osamdesetu godinu živeći povučeno, u molitvi i pisanju korisnih knjiga. Njegove mošti prenete su kasnije u Rim, a njegova glava nalazi se u Uspenskom saboru u Moskvi.

Ovaj veliki svetitelj vodio nas je pravim putem, putem pravoslavlja i čuvao od jeresi i raskola onih ljudi koji su odlutali od Crkve Božije, rekao je Episkop Fotije. On je takođe istakao da nam je Sveti Grigorije Bogoslov u nasleđe ostavio neizmerno blago znanja i bogoslovlja kojima se i danas poučavaju svi oni koji se trude da slede njegov svetli primer, a posebno đaci u bogoslovijama i sveštena lica.

Беседа

link for download:here

PROVALjEN HRAM U ĐEVRSKAMA

Evo već četvrti put u zadnje dvije godine provaljen je hram sv. proroka Ilije u Đevrskama. U isto vrijeme i kako smo saznali,  od strane istog počinitelja, provaljeni su i hramovi sv. Joakima i Ane u Bribiru i sv. Đorđa u Dobropoljcima. Prilikom ovih provala ukradena je ne veća količina novca, kАoja se u hramu zatekla od prodanih svijeća i priloga vjernika na ikonama, ali šteta pričinjena na vratima prilikom nasilnog ulaska -nije zanemariva. Ukoliko se potvrde policijske indicije o počinitelju, i pravosudni organi, konačno, odrade svoj dio posla,nadam se da ćemo bar jedno izvjesno vrijeme biti u miru.Zbog učestalosti ovih nemilih događaja,  apelujemo na sve vjernike, da i oni, koliko im je to moguće, paze na svoje hramove i ne dozvole da bilo ko i iz bilo kakvih pobuda i poriva, obesvećuje njihove svetinje i oštećuje teškim trudom i odricanjem mnogih, netom obnovljene hramove.

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U MANASTIRU LAZARICI

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. G. Fotije služio je danas (31.01.2016.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru Lazarici na dalmatinskom Kosovu. Nakon Svete Tajne Pričešća Episkop Fotije obratio se prisutnima osvrnuvši se na istoriju ovoga svetog hrama.
"Ovaj manastir posvećen svetim mučenicima kosovskim i Svetom caru Lazaru podseća nas uvek na našu duhovnu kolevku, Kosovo i Metohiju, gde naš narod danas živi raspet i gde mu je ugrožen biološki opstanak, kao i naše crkve i svetinje. Neprestano slušamo o mučeništvu toga naroda i zato treba stalno da ih imamo u molitvama, gde god služimo i molimo se Gospodu", rekao je Episkop Fotije.

Današnjom Svetom Liturgijom završavamo praznovanje Svetoga Save, prvog srpskog prosvetitelja, osnivača samostalne srpske Crkve, utemeljivača srednjovekovne srpske države i velikog svetitelja srpskog roda. Iz Svetog Jevanđelja čuli smo priču o bogatom mladiću koji nije mogao da ostavi bogatstvo da bi išao za Hristom, iako je bio vrlinski i čestit on nije mogao da se odrekne svoga zemaljskog blaga. Nasuprot tome, Sveti Sava, koji jee bio carski sin i imao svu perspektivu da postane vladar i veliki moćnik, svega se toga odrekao zarad zajednice sa Gospodom. Ostavivši zemaljska dobra on se uputio u Svetu goru, jer je znao koliko je bogatome teško da uđe u Carstvo nebesko. Ima dosta ljudi koji su bogati, ali to bogatsvo drže za sebe misleći samo kako da ga umnože i na taj način ono im postaje idol i porobljava njihovu dušu. Sveti Nemanjići svoje su blago koristili da bi pomogli sirotinji i gradili crkve i manastire, ne mareći da će tako njima ostati manje. Oni su primer kako se može zemaljsko bogatstvo iskoristiti za dobro, da se pomogne bližnjima i zasluži mesto u večnom životu.

Vođeni primerom Svetoga Save i njegove svete porodice već vekovima slavimo njihova dobra dela, ali pored toga trudimo se da im što više nalikujemo i da mnoge pouke koje su nam od njih ostale svakodnevno primenjujemo.

Beseda

link for download:here

SVETOSAVSKA AKADEMIJA U KNINU

Na veleučilištu "Marko Marulić" u Kninu danas (30.01.2016.) je, sa početkom u 17 časova, održana svečana akademija u čast Svetoga Save. Ovaj događaj okupio je veliki broj ljudi, a među prisutnima bili su i gradonačelnik Knina Nikola Blažević, dogradonačelnik Željko Džepina, kao i drugi predstavnici opštinskih vlasti.

Program su otvorili đaci krčke bogoslovije koji su otpevali tropar Svetom Savi, a zatim je Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. G. Fotije pozdravio sve prisutne i podsetio ih na lik i delo ovog velikog bogoslova i prvog srpskog prosvetitelja. Episkop Fotije naglasio je da nam je Sveti Sava ostavio u nasleđe  školstvo u duhu hrišćanstva koje se ogleda u svetosavskom bogoslovlju čiji primer na ovim prostorima predstavlja bogoslovija Sveta Tri Jerarha. On je, takođe, među mnoštvom velikih pouka kojima nas je Sveti Sava naučio izdvojio ljubav prema bližnjima i spremnost na dijalog i razgovor sa svima, čuvajući odlike naše vere i tradicije i poštujući tuđe. Govorom o životu Svetog Save protojerej Đorđe Veselinović objasnio je fenomen svetosavlja koji je jedinstven u našoj svetoj veri. Odlomcima iz žitija ilustrovao je put princa Rastka do monaha, a kasnije i svetitelja i na taj način nam dočarao veličinu podviga Svetoga Save. Prigodan program pripremila su i deca iz hora i dramske sekcije pri Crkvi Pokrova Presvete Bogorodice u Kninu, predvođeni drniškim parohom, ocem Draganom Zoricom. Kroz zanimljiv igrokaz o životu Svetog Save, recitacije i muzičke numere najmlađi su proslavili svoju školsku slavu i gostima pružili priliku da uživaju u njihovom trudu i talentu. Svetosavska akademija završena je himnom Svetom Savi koju su u glas pevali svi prisutni.

Po završetku programa upriličeno je prikladno posluženje, a Episkop Fotije podelio je paketiće najmlađim učesnicima. Ovim događajem zaokružena je ovogodišnja proslava svetosavske nedelje u Eparhiji dalmatinskoj, sa radošću i nadom da ćemo se sledeće godine okupiti u još većem broju.

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U MANASTIRU KRKI

Danas (29.01.2016.), kada proslavljamo Časne verige Svetog apostola Petra, Njegovo preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. G. Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru Krki. Na ovaj dan praznujemo izbavljenje Svetoga apostola Petra iz tamnice jerusalimske. Neki od pravoslavnih hrišćana imaju ovaj praznik za svoju krsnu slavu, a među njima i Episkop dalmatinski Fotije.

Ova slava nije česta, ali je itekako važna, jer nas podseća na prvovrhovnog apostola Petra, na njegovo stradanje i svedočenje za Crkvu Hristovu. Ovaj ranohrišćanski događaj ni danas se ne zaboravlja i mi se uvek sećamo podviga ovoga velikog svetitelja koji bi okovan u tamnici bezakonog Iroda, ali ostade istrajan u veri svojoj, pa se anđeo Gospodnji spusti sa nebesa u njegovu ćeliju i oslobodi ga veriga koje su ga sputavale. Nakon toga one postadoše čudotvorne i celebne i mnogi se bolesnici dodirom o njih izlečiše. Patrijarh jerusalimski Juvenal dade verige carici Evdoksiji, a ona ih prepolovi, pa jedan deo posla Crkvi svetih apostola u Carigrad, a drugi dade svojoj kćeri koja sazida crkvu Svetog Petra i položi ih u nju. Sveti apostol Petar propovedao je jevanđelje po čitavoj Palestini, bio je najgromoglasniji i najsilniji u ljubavi prema Hristu, ali je pokazivao i slabosti ljudske. Kada je Gospod izveden pred Pilata, on ga  se odrekao rekavši da ga ne poznaje. Nakon toga, Sveti Petar se prisetio da je Gospod prorokovao taj dogaćaj govoreći mu još ranije da će ga se tri puta odreći i gorko je zaplakao kajući se zbog toga postupka. Zato  Sveti Petar predstavlja primer pokajnika, čoveka koji nije savršen, ali želi zajednicu sa Bogom i voli Hrista, pa u toj svojoj ljubavi pada i ustaje, umire i vaskrsava. Ovaj sveti apostol propovedao je Hristovo jevanđelje jasno i neustrašivo, borio se protiv jeretika i činio razna divna čudesa. Imao je moć da vaskrsne mrtve, a govorilo se da je sama njegova senka mogla da isceli bolesnika. Od Svetoga Petra imamo u jevanđelju dve poslanice, a tumači Svetog Pisma kažu da je i Sveti apostol Marko napisao svoje jevanđelje na osnovu njegove propovedi, što nam govori o velikom značaju njegovog bogoslovlja.

Mnogo toga možemo naučiti iz žitija Svetog apostola Petra i zaista ga možemo smatrati učiteljem vaseljene, rekao je Episkop Fotije, poželevši tom prilikom blagosloven praznik i srećnu krsnu slavu svima koji danas slave.

Beseda

link for download:here

POKLONjENjE ČASNIM VERIGAMA SVETOG APOSTOLA PETRA

Pravoslavna Crkva je još u rano vizantijsko vreme ustanovila praznik „poklonjenja Časnim verigama svetog apostola Petra“ i ustanovila da se vrši 16/29 januara. Zbog značaja ovoga praznika njegova služba se nalazi u liturgijskoj knjizi Veliki časoslov.
Irod Agripa, potomak Iroda Velikog, cara Judeja, pokrenut manijom protiv Crkve Hristove, dade pogubiti 43. godine u Jerusalimu Jakova, brata Jevanđelista Jovana. Videći da se to veoma dopalo Judejima, naredi da se uhapsi apostol Petar i držaše ih u tamnici dok ne prođe praznik judejske Pashe, posle koje nameravaše da ga preda Judejima.
Međutim, anđeo Gospodnji se javi apostolu Petru u tamnici i na čudesan način ga oslobodi od veriga kojima je bio okovan.
Ove verige kojima je bio utamničen apostol Petar, zadobiše čudotvornu silu od njegovog svetog tela i isceljivaše svaku bolest na ljudima, koji im sa verom pristupaše.
Časne verige svetog apostola Petra čuvane su u Jerusalimu do 439. godine, kada ih patrijarh jerusalimski Juvenalije darova imperatorici Jelisaveti, blagočestivoj supruzi Teodosija Mlađeg. Jelisaveta prenese Časne verige u Konstantinopolj i postavi ih na poklonjenje verujućim u crkvu Svete Sofije, a jedan deo posla u Rim gde se i do danas nalaze.

SVETOSAVSKA PROSLAVA U KISTANJAMA

Na svetosavskoj večernjoj molitvi u Kistanjama (27.01.2016.), uz Njegovo Preosveštenstvo Episkopa dalmatinskog G. G. Fotija, okupio se veliki broj vernika, kako bi zajedno zahvalili Gospodu na svim blagodatima koje danas imamo priliku da osetimo zahvaljujući našem prvom prosvetitelju i velikom ugodniku Božijem, Svetom ocu Savi.
Nakon rezanja slavskog kolača Episkop Fotije govorio je o ovom danu koji je zajednička slava svih pravoslavnih Srba i koji nas već vekovima ujedinjuje u našoj svetoj veri. Osim velikih postignuća na poljima Crkve, države i prosvete, Sveti Sava učio nas je, pre svega, oproštaju i pomirenju i mireći braću nad moštima Svetog Simeona Mirotočivog pokazao nam je da uprkos razlikama koje nas dele treba da se okrenemo putu jedinstva. Sveti Sava je, osnivajući škole pri crkvama i manastirima, brinuo o našoj budućnosti stvarajući mesta gde će se deca učiti raznovrsnim znanjima protkanim verom. Zbog toga se često kaže da je Sveti Sava školska slava i dan kada đaci u saradnji sa svojim vaspitačima pripremaju prigodan program kao izraz zahvalnosti ovom velikom svecu i učitelju.
Tako je i u Kistanjama održana svetosavska priredba na kojoj su najmlađi pevali i recitovali u čast Svetoga Save, nakon čega su primili prigodne poklone. Episkop Fotije najavio je tom prilikom Svetosavsku akademiju u Kninu koja će se održati u subotu, (30.01.2016.) sa početkom od 17 časova na Veleučilištu "Marko Marulić".

Beseda

link for download:here

Mučenici spaseni iz pakla

Prije sedamdeset i jednu godina, 27. januara 1945. godine sovjetske jedinice su na juriš i uz znatne gubitke oslobodile Aušvic, najveći zloglasni nacistički koncentracioni logor u Drugom svjetskom ratu. U logoru je ostalo oko 7.000 zatočenika koje Nijemci u žurbi nisu stigli da pobiju. U gasnim komorama Aušvica ubijeno je, uključujući djecu i žene, najmanje 1,1 milion ljudi, ogromnom većinom Jevreja. U logoru je ubijeno više od 25.000 Jugoslovena.

Sa svakim metrom tla koje je osvajala sovjetska Crvena armija, sve je bliže bilo i oslobođenje Aušvica i preostalih logoraša. Konačno, u subotu popodne, 27. januara 1945. sovjetske snage stižu u Aušvic. Njemačke jedinice pružaju ogorčen otpor. Za oslobođenje logora smrti gine 231 crvenoarmejac. Preživeli logoraši, njih 7.500, izgledali su više mrtvi nego živi. Njih je oslobodila 322. streljačka divizija Crvene armije 27. januara 1945. U logoru su našli i 348.820 muških odijela i 836.255 ženskih odjevnih predmeta koji su pripadali žrtvama.

Aušvic je bio najveći nacistički koncentracioni logor za masovno uništenje stanovništva. Nalazio se u južnoj Poljskoj. U logor Aušvic ukupno je deportovano oko 1,3 miliona ljudi iz raznih dijelova Evrope. Većina žrtava je ubijena odmah po prispjeću u logor u gasnim komorama Aušvica u kojima je korišćen gas ciklon B. Ostali su umrli od sistematskog izgladnjivanja, prinudnog rada, nekontrolisanih epidemija, u egzekucijama strijeljanjem i u medicinskim eksperimentima. Među stradalima je i 19.000 Roma koji su ubijeni u julu 1944, i oko 83.000 Poljaka. Komandant logora Rudolf Hes je na Nirnberškom procesu svjedočio da je do 2,5 miliona ljudi umrlo u Aušvicu.

Godišnjica sovjetskog oslobođenja Aušvica 27. januara 1945. se u svijetu obilježava kao "Međunarodni dan sjećanja na žrtve holokausta".

Za izgradnju najvećeg koncentracionog logora na tom području, bila su tri razloga - postojala je kasarna, željeznica i najvažnije bio je to veliki i nenaseljen prostor, što je omogućavalo lakše skrivanje dešavanja unutar logora.

Kao što je bio slučaj u svim nacističkim koncentracionim logorima, Aušvicom je upravljala paramilitarna grana nacističke partije, takozvani SS. Do ljeta 1943. logorom je komandovao Rudolf Hes, a kasnije Artur Libehenšel i Rihard Baer. Hes je poslije rata tokom suđenja dao detaljan opis rada logora, a opisao ga je i u svojoj autobiografiji. Obješen je 16. aprila 1947. na ulazu u krematorijum Aušvica I.

Osoblje logora su dijelom činili logoraši, od kojih su neki imali ulogu kapoa (većinom robijaši) i radnika u krematorijumima (zonderkomando, sonderkommando). Kapoi su održavali red u barakama. Jedinice zonderkomandoa su pripremale novopridošle za egzekuciju (skidanje odjeće i oduzimanje ličnih predmeta), uklanjale zlatne zube iz vilica leševa i prenosile tijela u krematorijume. Nijemci bi povremeno likvidirali cijele jedinice zonderkomandoa. Oko 6.000 pripadnika SS je radilo u Aušvicu.

Zarobljenici su dovoženi u Aušvic-Birkenau kompozicijama vozova. Kada bi prispjeli u logor, dijelili su ih u dvije grupe; one koje bi odmah pogubili i one koje bi registrovali kao logoraše. Prvu grupu je činilo oko 75 odsto ljudi i oni bi ubrzo bili sprovedeni u gasne komore. U njoj su bila sva djeca, majke sa djecom, starci i svi oni koji nisu djelovali kao snažni na kratkoj inspekciji logorskih ljekara. Pripadnici SS trupa su govorili žrtvama da ih vode na tuširanje i proces uklanjanja vaši. Gasne komore su bile prerušene u prostorije za tuširanje. Kada bi ih napunili, zatvarali bi vrata i u prostoriju ubacivali tablete cijanida kroz rupe u tavanici ili prozorčiće sa strane. Kapacitet za ubijanje i kremiranje iznosio je 20.000 žrtava dnevno. U logoru Birkenau cijanid je nastajao od tableta ciklona B. Njih su proizvodile kompanije iz Hamburga i Desaua čija je mjesečna proizvodnja bila 2,75 tona. Preostali logoraši su radili kao ropski radnici u fabrikama IG boje i Krup. Od 1940. do 1945. registrovano je 405.000 ropskih radnika. Njih 340.000 nestalo je u strijeljanjima, prebijanjima, od izgladnjelosti i od boleština.

Aušvic-Birkenau je bio logor smrti u kome je pogubljeno najviše ljudi, iako je sa radom počeo najkasnije.

preuzeto sa: www.glassrpske.com

SVETI SAVA U EPARHIJI DALMATINSKOJ

Širom Eparhije dalmatinske danas (27.01.2016.) se u svetim hramovima sabiraju pravoslavni vernici da bi proslavili ime i delo Svetog oca Save. Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. G. Fotije služio je, uz sasluženje bratstva manastira, Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru Krki.

Na ovaj dan odajemo počast velikom svetitelju koji je učinio neizmerno dobro za srpsku crkvu i srpski rod. Sveti Sava je slava svih pravoslavnih bogoslovija, ali i svih ustanova koje se bave prosvetom, znanjem i umećem. U bogoslovijama se Sveti Sava slavi kao prvi učitelj i prosvetitelj koji nas i dan danas svojim žitijem uči podvigu vere, sveštenosluženja i isposništva. Nije slučajno da je on upravo pri crkvama i manastirima osnivao prve škole, već je to bila drevna tradicija iz naših hrišćanskih škola koje su nikle u 2. i 3. veku u Aleksandriji i Antiohiji kao odraz želje hrišćanskog naroda da svojim učenjem naprave otklon od paganskih predanja. Po tom obrascu Sveti Sava podiže naše škole da bi se u njima ljudi učili, na prvom mestu, katehizaciji, tj. da bi se oni koji se pripremaju za krštenje naučili osnovnim tajnama naše vere, te da bi ušli u Crkvu sa punim znanjem o veri, zavetu koji daju i blagoslovu koji primaju. U prosvetnom delu Svetoga Save posebno je naglašeno da znanje ne sme da bude puko intelektualno, u smislu poznavanja nekih činjenica, već da ono mora da bude istovetno sa vrlinom, jer samo ono što prihvatimo svojim srcem i dušom je istinsko znanje koje se ne zaboravlja. U bogoslovijama, kao svetosavskim školama, neguje se hristoliko predanje koje se manifestuje vrlinskim, podvižničkim životom bogoslova koji se tu uče i koji će jednog dana preuzeti značajne uloge u našoj Crkvi, kao sveštenici i monasi.

Pominjući danas Svetog oca Savu nadamo se da ćemo, njegovim molitvama, uspeti da se održimo ovde u Dalmaciji, rekao je Episkop Fotije. Učeći se iz njegovog žitija od Boga molimo snagu i istrajnost u veri da bismo zauvek očuvali našu vekovnu tradiciju i dostojno nastavili stopama naših slavnih predaka.

Beseda

link for download:here

INTERVJU SA EPISKOPOM DALMATINSKIM G.G. FOTIJEM

Na samom kraju kalendarske godine, u susret jednom od najradosnijih hrišćanskih praznika Božiću, o životu pravoslavnog naroda u Dalmaciji razgovarali smo sa Njegovim  Preosveštenstvom Episkopom dalmatinskim Fotijem.

Pravoslavna Crkva i srpski narod na prostoru Eparhije dalmatinske pretrpeli su veliku tragediju u poslednjem ratu. U godini na izmaku, dvadeset godina nakon „Oluje“ ista ta Crkva sa svojim pravoslavnim narodom još vida nezaceljene rane. Sakralna baština dalmatinskih Srba dobrim delom je obnovljena, zahvanjujući trudu i zalaganju Episkopa dalmatinskog G.G. Fotija koji je tu dužnost na sebe preuzeo još 1999.godine. „Nije lako Vladici u Dalmaciji, ako hoće da bude dostojan predstavnik vere i crkve svoje“  zapisao je u „Pravoslavnoj Dalmaciji“  Episkop Nikodim Milaš, čija je stogodišnjica upokojenja ove godine obeležena kao jedan od značajnih jubileja. U razgovoru sa Njegovim Preosveštenstvom Episkopom Fotijem, razgovarali smo o životu Srba povratnika u Dalmaciji, načinu na koji pomoći ljudima da se vraćaju, obnove i sačuvaju svoju imovinu, problemima sa kojima se Srbi povratnici najčešće susreću i dolazećim  danima u kojima se pravoslavni vernici pripremaju za obeležavanje dana Rođenja Hristovog-Božića.


Vaše Preosveštenstvo, u danima kada kalendarski okrećemo novi list, i ulazimo u Novu godinu, osvrćući se na onu koja je na izmaku, obeleženu sa jubilejima koji su u mnogo čemu odlučili o sudbini našeg naroda, kažite nam, kako danas žive Srbi u Dalmaciji?
Vidite, to je dosta teško pitanje, i teško je dati pravi odgovor na isto. Mi pokušavamo, hvala Bogu, da damo nadu našem narodu da možemo da opstanemo, živimo u ovim krajevima i sačuvamo naše Svetinje koje nam je promisao Božiji dodelio.Ova godina bila je jubilarna za mnoge, i za nas kao crkvu u Dalmaciji. Obeležili smo 400 god. od osnivanja naše pravoslavne Bogoslovije pri manastiru Krka i 100 god. od upokojenja velikog vladike dalmatinskog Nikodima Milaša, ugostili smo Patrijarha, veliki broj vladika i vernika iz svih krajeva, i to je ono što nam je svima od velikog značaja, ono što karakteriše ovu godinu. Što se tiče nas Srba, našeg naroda, mi se sada krećemo u nekim okvirima nacionalne manjine, imali smo status naroda nekada i to više nemamo, a samim tim su definisana naša kretanja, položaj i naša prava. Da bi se izmenilo ono čime nismo zadovoljni, neophodno je da se nešto desi, a to nešto je povratak  naroda na ove prostore. Jedino time bi trenutni status donekle izmenili  i popravili svoj položaj, stanje i situaciju kakva je trenutno, a istom se ne možemo mnogo hvaliti.
Iako kažete da trenutna situacija za povratnički narod nije na nekom zavidnom nivou, sa blagim osvrtom na protekle godine kada su ljudi tek počeli da se vraćaju svojim domovima, složićete se da je učinjen značajan pomak, i da su u velikoj meri stvoreni osnovni uslovi da se život u Dalmaciji ponovo nastavi.
Tačno tako . Pre svega, ja bih se osvrnuo na ono što smo mi kao crkva uradili. Zajedno sa sveštenstvom i monaštvom naše Eparhije trudili smo se obnoviti naše Svetinje, naše crkve i manastire, Bogosloviju, i obilaziti naš narod neprestano, tokom čitave godine. Trudili smo se pomagati kada god je to bilo potrebno i moguće, što smo u poslednje vreme i intezivirali, i trudili smo se biti prisutni sa svojim narodom, što kao crkva treba da radimo i moramo da činimo. Sa druge strane, da bi se nešto više od toga učinilo potrebne su i te zemaljske komponente, da tako kažemo. Tu prvenstveno mislim na ekonomsko oživljavanje ovih prostora, da se otvore neke firme, pokrene poduzetništvo, i život vrati u tom ekonomskom smislu, a to bi automatski i nagnalo ljude da razmišljaju o povratku. U širem kontekstu, tu su potrebne i političke slobode,  zatim kulturne, jezičke, i neprestano ih treba osvajati. Sećamo se svih napada na ćirilicu  ove godine i nadamo se da se to više neće ponavljati, bar ne u tolikoj meri. Sve je to jedna velika celina u kojoj se komponente ne mogu razdvojiti jedna od druge, ali nam svima treba strpljenje, podvig i treba ljubav prema ovom kraju.  Mi možemo pričati o Srbima iz Dalmacije, o istoriji i istorijskom nasleđu, ali to radimo uglavnom u negativnom kontekstu, tj.poredimo vremena kada nam je bilo dobro, kada nas je bilo jako mnogo, sa ovim što imamo danas. Zato je jako bitno da se ponovo vraćamo tamo odakle smo potekli i da ljubavlju budemo vezani za ove prostore, ono o čemu pričamo. Ne prihvatamo onu retoriku kojom se govori da ovde nema života, da je ovo prošlost , i sve ono što se u negativnom kontekstu najčešće ističe. Naše Svetinje su tu, naš narod je ovde, u broju u kojem jeste, činimo ono što možemo i verujemo u ono što jesmo. Moramo održavati dobre veze sa našom dijasporom, sa matičnom državom Srbijom, sa Republikom Srpskom, jer je veliki podvig ili potreba da ljudi koji su otišli odavde, pa čak i početkom dvadesetog veka, otkriju lepote ovih krajeva i sete se da su ovde njihovi koreni, njihova ognjišta i da to ne zaboravnjaju olako.
Često svojim primerom ukazujete na put koji su mnogi zaboravili, obilazite starije povratničko stanovništvo, pored simbolične pomoći koju delite,  vraćate im nadu da ipak nisu zaboravljeni.Znamo da većina tog stanovništva jako teško živi, naročito u selima. Šta je ono što je njima samima najteže, koje su to situacije sa kojima se najčešće susrećete?
U pojedinim selima koje smo obilazili, mogu vam reći da većina tih ljudi živi jako skromno, siromašno, pa čak i na rubu egzistencije.  Zaboravljeni su, što je najgore, i od svojih najrođenijih.  Mnoge bake, koje nisu u stanju same o sebi brinuti, na pitanja da li imaju familiju ili nekoga od bliske rodbine, rekle bi kako imaju decu, da li po Srbiji ili negde po Evropi, koja ih obilaze jednom godišnje, uglavnom na par dana. To nije dovoljno, jer mnogi žive u socijalno teškim uslovima. Sa druge strane, ne smemo zaboraviti ljude koji su se vratili pre nekoliko godina, pokušali sami sebi stvoriti posao i danas imaju pristojnu ekonomiju. Njih trebamo gledati i na njih se ugledati. Crkva treba da je uz svoj narod, da nosi njegov krst i bude mu uteha, mogućnost da u crkvu dođe i moli se Bogu, kako bi znali da nisu ostavljeni. Na žalost, to za mnoge starije ljude nije sve što je neophodno kako bi mogli  proživeti straost.
Većina ljudi koji su danas van granica Hrvatske, a korene vuku iz ovih krajeva, u većini slučajeva gleda samo negativne stvari, situacije koje se ne menjaju mnogo na bolje, kao da u njima traže opravdanje za to što zaboravljaju svoja vekovna ognjišta, kakva god da su. Smatrate li da bi svojim angažmanom, oni koji su u prilici, mogli dati pozitivan primer ostalima, koristeći potencijale koje ovaj kraj ima, ulažući u njega i pružajući neke nove mogućnosti ljudima koji su se ovde vratili?
Baš tako. Ovde u Dalmaciji ima mnogo potencijala i to većinom neiskorišćenog, samo je potrebno da ljudi to razumeju. Možda  baš prvi primer za povratak, u tom ekonomskom smislu, treba da daju Srbi iz Dalmacije, oni koji su ovde živeli, oni koji imaju papire i dokumente za tako nešto. Tu su onda i državni projekti, projekti različitih ministarstava koji se mogu koristiti. Ako se ljudi vode isključivo ekonomijom profita, i gledaju samo i isključivo svoj lični interes, onda će verovatno ulagati negde gde je provereno i sigurnije, međutim ovde je zaista potreban podvig, ljubav, pa mogu reći i žrtva. Svaki, čak i ekonomski eksperiment, može da donese značajne plodove u svoje vreme. Dalmacija je i krševita i kamenita ali ima svoje prednosti i svoju lepotu, i sve je moguće ako ima volje , samo ne treba dizati ruke od svega.
U Vašim besedama često pozivate ljude na povratak, apelujete na njih da ne prepuštaju svoju zemlju zaboravu, da održe i sačuvaju sponu sa rodnim krajem, kako bi na neki način odužili dug precima ali i ostavili zalog za buduće generacije.
Pazite, jako je bitno da ljudi to razumeju na pravi način. Niko im ne kaže da dođu sutra živeti ovamo i da će im biti dobro, ali postoje stvari o kojima moraju razmišljati. Ne radi se samo o stvarima koje zaboravljaju već koje bi mogli da izgube. Država će stvarati nove projekte, usvajati nove zakone po pitanju imovine, poljoprivrednog zemljišta, kuća, i mnogi bi mogli bez toga ostati kao što su mnogi, iz istih razloga, ostali bez dokumenata. Ostavši, na primer, bez ličnih karata, ostali su i bez mogućnosti učešća u političkom životu u Hrvatskoj, a to iz mnogo razloga nije dobro. Najgora je ta nezainteresovanost, malodušnost čije se posledice brzo osete.
Ulaskom u prve dane ove prestupne godine, ono što nas pravoslavne hrišćane najviše raduje jeste dan Rođenja Hristovog. Božić je praznik mira, ljubavi i dobrih želja. Koja je Vaša poruka svima onima koji će sedmog januara obeležiti jedan od najradosnijih hrišćanskih Praznika?
Božićna poruka je sveopšta, da je Bog postao čovek radi spasenja sveta, i radi nas Srba u Dalmaciji, u Hrvatskoj, i radi svih ljudi, svih vera i svih rasa, ako to ljudi prepoznaju. To je osnovna poruka i izvor naše nade, za sve naše delovanje i življenje ovde.  Velika bi radost bila da što više naših ljudi , u dane Božića, bude u svojim crkvama, na Bogosluženjima, da tu radost Božića osetimo na pravi način, i da tu crpimo snagu za sve podvige. Neka u dolazećim danima ta radost ispuni naše domove, naša srca, da se svi  Obožimo. Ovo je Praznik mira, Bog dolazi da izmiri nas ljude i da nam daruje samoga sebe, da živimo čitave godine Svetotajnskim životom u Hristu. Setimo se svi zajedno dana ovaploćenja Hristovog koji je spasonosan za sve ljude, radost za nebo i zemlju. U to ime, svako dobro od Gospoda vam želim uz najradosniji pozdrav
Mir Božiji Hristos se Rodi!  Vaistinu se rodi!

Nikola Tesla - Gospodar svijeta

 

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U SPLITU

U kapeli Svetog Save u Splitu, Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. G. Fotije služio je danas (24.01.2016.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju. Na ovaj dan smo se okupili kako bismo proslavili ime Božije i Njegovog velikog ugodnika, Svetog oca Savu.

Današnjim praznikom ulazimo u svetosavsku nedelju tokom koje će naša Crkva na svim kontinentima gde god ima pravoslavnog naroda proslavljati ovog velikog svetitelja iz srpskog roda. Sveti oci kažu da je Bog tako odredio da u svakome narodu podigne po jednoga Mojsija koji će taj narod voditi iz zemlje smrti u obećano Carstvo Nebesko. Tako je Bog podigao Svetoga Savu da bude duhovni rodonačelnik našega roda, osnivač samostalne srpske Crkve i utemeljitelj srednjovekovne srpske države. Ovaj nezamenjivi prosvetitelj živeo je 60 godina i za to vreme dovršio je veliko delo Svetih Kirila i Metodija, 1219. godine izborio je samostalnost za srpsku Crkvu od carigradskog patrijarha, krunisao je u manastiru Žiči svoga brata Stefana za kralja Srbije, podizao je škole, bolnice, sirotišta, crkve i manastire, učio nas je ćirilici i našoj istoriji. Njegov ideal, kako je govorio Sveti Ava Justin Ćelijski, bila je sveta Srbija koja bi objedinila u svetosti Crkvu,  državu, školu i porodicu. Danas nam se ovaj ideal čini nedostižnim, jer smo postali previše svetovni, rekao je Episkop Fotije, objasnivši da smo, nažalost, prihvatili filozofiju modernog doba koja nam kazuje da je nemoguće biti sveti. Na taj način ruše se moralne vrednosti i hriščanski temelji društva i njegove osnove, a to je porodica. Sveti Sava nas je učio blagodatnoj diplomatiji i tome da nema čoveka s kojim ne treba razgovarati, bez obzira koje on vere i kojeg uverenja bio. O tome svedoče i mnogi primeri iz njegovog žitija koji govore o razgovorima sa visokim predstavnicima stranih sila, drugačije vere i interesa, kojima su zahvaljujući Svetom Savi izbegnuti mnogi sukobi i nevolje za srpsku državu i Crkvu. Svojom vrlinom i svojom svetošću on je zadobijao poverenje raznih pripadnika drugih vera, islama i katoličanstva, koji uprkos drugoj veroispovesti nisu mogli poreći njegovu svetost kada bi ga upoznali i svedočili njegovim čudesima.

Danas, kad smo se sabrali u Splitu ne možemo da ne pomenemo naš hram Svetog Save koji već više od 75 godina stoji nedovršen u ovome gradu. Od Drugog svetskog rata nismo uspeli da dobijemo dozvolu da se dovrši ova svetinja posvećena najpoštovanijem svetitelju srpskoga roda, što predstavlja veliku muku i ranu za sve pravoslavne u Dalmaciji, rekao je Episkop Fotije. Na nama je da se molimo i da se trudimo da budemo dostojni da se ovaj hram dovrši i da se jednoga dana milošću Božijom u njemu okupljamo.

Beseda

link for download:here

BOGOJAVLJENJE U MANASTIRU KRKI

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. G. Fotije služio je na praznik Krštenja Gospoda Isusa Hrista (19.01.2016.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru Krki. Tom prilikom Episkop Fotije tradicionalno je izvršio osvećenje bogojavljenske vode.

Kada navrši Gospod Isus trideset godina svoga zemaljskog života on započe svoju spasiteljsku misiju, a to učini krštenjem na reci Jordan. Tom se prilikom Bog javi u svoj svetlosti Svete Trojice, a svetu se objavi ova Sveta Tajna. Otac se javi čuvstvu sluha da bi izrekao Svoje svedočanstvo o Sinu, Sin se javi u čuvstvu dodira i krsti u vodi, a Sveti Duh se prikaza u vidu goluba nad Jordanom. Tada Jovan Krstitelj reče za Hrista: "Gle, jagnje Božije koje uzima na se grehe sveta" i kada krsti Gospoda pokaza se i Njegova misija i put našega spasenja. Zaronivši u vodu Gospod preuze na sebe sve grehe roda čovečijeg i umre, a zatim izlaskom iz vode ponovo ožive da bi nam pokazao da i u nama mora umreti čovek greha i slabosti da bismo se ponovo rodili kao obnovljeni i Bogom preporođeni. Od toga dana do danas hrišćani širom sveta Svetom Tajnom Krštenja odriču se greha i starog čoveka u sebi prosvećujući se u vodi, poput Hrista, milošću Svete Trojice.

KRSTOVDAN U ŠIBENIKU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G.G. Fotije, na današnji praznik Krstovdan - navečerje Bogojavljenja (18.01.2016.god.) služio je svetu arhijerejsku Liturgiju u hramu Svetog Spasa u Šibeniku,uz sasluženje protojereja Milorada Đurđevića i protođakona Dajana Trifunovića.

Po završetku Svete Liturgije, u spomen Krštenja Gospoda Isusa Hrista na rijeci Jordanu, Episkop Fotije je izvršio Veliko osvećenje vode.Nakon osvećenja, vjerni narod zahvata osvećenu vodu koju kao blagoslov nosi u svoje domove.

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U DRNIŠU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. G. Fotije služio je na dan Sabora svetih sedamdeset apostola (17.01.2016.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Drnišu. Nakon Svete Tajne Pričeća on se obratio vernicima u hramu Uspenja Presvete Bogorodice rečima pozdrava i naglasio da je, iako nas nema mnogo danas ovde prisutnih, pravoslavlje itekako živo u Eparhiji dalmatinskoj.

Iza nas su veliki praznici, Badnji dan, Božić, Sveti Stefan i na svakom od njih imali smo priliku da vidimo koliko je naša vera i dalje bitna i prisutna na ovim prostorima. Srbi su ovde doživeli veliku tragediju, progon i nije nas mnogo ostalo, ali baš zbog toga treba da budemo blagodarni i da sa smirenjem nosimo svoj krst nadajući se i verujući u vaskrsenje, rekao je Episkop Fotije. Pravoslavnima nikada nije problem da volimo druge ljude, jer nas tome uči naša sveta vera i upravo ljubav prema Bogu i prema bližnjem svome i jesu njena suština. Nekome to može izgledati kao slabost, ali upravo to je najveća sila i takvom ljubavlju nas je zavoleo Gospod koji je postradao na Golgoti radi spasenja sveta. Zbog toga treba da poštujemo druge ljude i njihovu veru, ali nikako da se odreknemo svoje. Nalazimo se danas na prostorima o kojima je pisao naš veliki književnik Simo Matavulj u svojoj pripoveci "Pilipenda", gde su se ljudi zarad hrane i drugih povlastica odricali pravoslavlja i na taj način obezvredili svoju istoriju i tradiciju. Iz toga primera treba da se poučimo i da ne dozvolimo da se nešto slično ikada ponovi, nego da negujemo sve ono što smo od svojih predaka dobili u nasleđe, svoju krsnu slavu, veru i pismo.

Danas praznujemo Svetih sedamdeset apostola, koji su bili učenici velikih dvanaestorice apostola i dobili blagoslov da propovedaju Jevanđelje po čitavom svetu, pa i među neznabožcima od kojih mnogi nisu prihvatali tu propoved. Šireći Hristovu reč oni su prošli mnoge muke, ali su u svojoj nameri istrajali zahvaljujući čvrstoj veri i ljubavi prema Gospodu. Slušajući o njihovim delima treba da budemo svesni da ne smemo zavideti zemaljskim ljudima koji kroz život prolaze birajući uvek lakši put, već treba da se ugledamo na naše svetitelje, jer ćemo samo prateći stazu koju su nam oni pokazali stići do Carstva Nebeskog.

Beseda

link for download:here

DOKUMENTARNI FILM O MANASTIRU KRKI

REDATELJ: DEJAN AĆIMOVIĆ

 

PRAZNIK OBREZANjA GOSPODNjEG I SVETOG VASILIJA VELIKOG
(NOVA GODINA)

Na praznik Obrezanja  Gospodnjeg i Svetog Vasilija Velikoga-Nova godina (14.1.2016.godine), Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G.G. Fotije služio je svetu arhijerejsku Liturgiju u hramu Svetog Spasa u Šibeniku uz sasluženje protojereja Milorada Đurđevića.Na kraju Liturgije,u svojoj besjedi, Episkop Fotije je govorio o Obrezanju Gospodnjem kao dokazu realnog Ovaploćenja Boga Logosa i Njegovog očovječenja i o tome da je Obrezanje Hristovo praslika Novozavetnog Krštenja.

Zatim je govorio o Svetom Vasiliju Velikom ,jedanom od najvećih otaca Crkve. Sveti Vasilije je pisac monaških pravila, mnogih apologetskih i dogmatskih spisa u kojima je objašnjavao Tajnu o Bogu-Svetoj Trojici, a njemu se pripisuje i Sveta Liturgija nazvana Vasilijeva i služi se deset puta godišnje .

SVETA LITURGIJA U ŠIBENIKU

U Nedelju  32. po Duhovima-Bogootaca (10.1.2016.god.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski Gospodin Fotije služio je svetu arhijerejsku      Liturgiju u hramu Svetog Spasa u Šibeniku,uz sasluženje paroha šibenskog  protojereja Milorada Đurđevića.

Na kraju Liturgije Episkop Fotije je   poučio sabrani narod govoreći o odjeljku iz Jevanđelja po Mateju (2,13-23),koji je čitan na svetoj Liturgiji.

PROSLAVA SVETOG STEFANA U MANASTIRU DRAGOVIĆU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. G. Fotiije služio je danas (09.01.2016.) Svetu Arhijerjsku Liturgiju u manastiru Dragoviću. Tom prilikom, kao i uvek na ovaj dan, proslavili smo ime prvog mučenika za veru Hristovu, Svetog arhiđakona Stefana.

U toku Liturgije imali smo smo priliku da čujemo jevanđeljsku priču o zlim vinogradarima, koji nisu hteli svome gospodaru da prinesu plodove vinograda, nego su se od njega odmetnuli, a svakoga ko je u ime njegovo dolazio pretukli i oterali. Na posletku gospodar posla svoga sina, misleći da će se oni pred njim postideti i pokajati za svoja nedela, ali vinogradari rekoše: "Evo naslednika, ubijmo ga, pa će svo njegovo imanje nama ostati!" Ispuniše oni tako svoj naum i ubiše sina gospodarevog u nameri da prisvoje ono što im po pravu ne pripada. Ovaj događaj kazuje nam o starozavetnim sveštenicima koji nisu uspeli da nadiđu materijalnu prirodu i prihvate Hrista kao mesiju i Sina Božijeg. Opčinjeni samo sopstvenom korišću, oni su ostali slepi za korist koju je njihovoj duši doneo Spasitelj i ne samo da su Ga odbacili, nego su tražili i Njegovo raspeće, jer ga nisu videli kao Boga, nego kao pretnju sopstvenoj moći i dobrobiti. Učinivši ovaj strašan greh zadržali su svoja zemaljska blaga, ali su ostali zauvek uskraćeni Carstva Nebeskog. Nisu zli vinogradari progonili samo Hrista, nego i svakoga ko je Njega prepoznao i ko je propovedao u Njegovo ime reč Božiju. Postrada tako i Sveti arhiđakon Stefan, koji je čistoga srca i smirene duše govorio o Sinu Božijem. Služeći kao prvi od sedam đakona Hristovih, on učini mnoga čudesa među ljudima i mnoge nevernike pridobi za Hrista. Videvši to, posramljeni Jevreji razgneviše se i oklevetaše Stefana da je hulio na Boga i Mojsija, te uzbuniše narod i starešine i kamenovaše nevinog prvomučenika. Ovakvi zli vinogradari ne mogoše podneti prisustvo ovog vrlinskog i svetog čoveka, a posebno mu zameriše njegovu odanost Hristu, te ga ubiše da ih ne bi njegove vrline podsećale na njihova nedela. Iako govori o starozavetnim sveštenicima, ova jevanđeljska pouka može se primeniti i na današnje vreme, jer je svako od nas u opasnosti da postane zli vinogradar ako se ne brine o svojoj duši i predaje se strastima i iskušenjima. Oholost, gordost i vlastoljublje vrebaju podjednako i čoveka današnjice, kao i onog starozavetnog, stoga moramo dobro paziti da ne bismo i mi, poput zlih vinogradara negaovali samo svoje telo, na uštrb duše i tako izgubili mir u večnom životu. Čovek koji se ne brine o svojoj duši, kao i sveštenik koji ne vodi računa parohiji koja je Božiji vinograd njemu poveren lako postaje zli vinogradar, rekao je Episkop Fotije. On je naglasio da od Svetog arhiđakona Stefana treba da se poučimo čistoti srca, a da se ona postiže jedino vrlinskim životom.
Ujedno, Episkop je čestitao krsnu slavu ocu Jovanu iz Dragovića i poželeo blagosloven praznik svima koji dans slave.

Beseda

link for download:here

SABOR PRESVETE BOGORODICE U KNINU

Drugog dana Božića, kada praznujemo Sabor Presvete Bogorodice, Njegovo Preosveštensvo Episkop dalmatinski G. G. Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Kninu. U crkvi Pokrova Presvete Bogorodice mnoštvo vernika okupilo se danas da bi odalo slavu i hvalu Presvetoj Bogomateri koja rodi Spasitelja našega, Gospoda Isusa Hrista.

Proslavljajući ovaj veliki praznik koji predstavlja posebnu duhovnu radost za svakog hriščanina veoma je važno da se saberemo u zajedničkoj molitvi i Gospodu zablagodarimo i zahvalimo za sva dobra kojima nas je blagoslovio. U vreme Božića imamo priliku da čujemo koliko se vernika zajedno raduje na svim prostorima gde ima pravoslavnih, pa tako i u Eparhiiji dalmatinskoj. Poseban je blagoslov kada vidimo pune svete hramove, a posebno kada je među prisutnima na Liturgiji veliki broj dece, rekao je Episkop Fotije. On je naglasio koliko je važno da roditelji dovode najmlađe u crkvu i na Sveto Pričešće, kao i časove veronauke, jer su upravo deca naš zalog za budućnost, a poučavajući njih o svetoj veri Hristovoj ne samo da im činimo dobro i dušekorisno,  već i osiguravamo opstanak naše vere i tradicije. Zbog toga je velika odgovornost na sveštenicima i veroučiteljima, jer upravo oni treba decu da pouče prvim saznanjima o Gospodu i, što je još važnije, da ih tako nauče da vole Boga, svoju Crkvu i običaje, da poštuju tuđe, ali ostanu verni svome nasleđu. Dan kada obeležavamo rođenje Gospodnje predstavlja srećan događaj za mnoge ljude širom sveta. Ipak, kroz istoriju, pa sve do danas uvek je bilo onih koji se nisu radovali rođenju Sina Božijeg. On, koji se ovaplotio od Duha Svetoga i Marije Djeve da bi nas spasao od sopstvenih sagrešenja, nije samo spasitelj, nego je i sudija i zbog toga se oni koji ne žele da se otklone od srebroljublja, vlastoljublja i drugih strasti i zla, ne raduju Njegovom dolasku. Počev od nečastivog cara Iroda koji je tražio dušu bogomladenca i zbog koga je Sveta porodica morala sedam godina da živi u izgnanstvu, pa do raznih Iroda današnjice koji se trude da ljude odvrate od Crkve i bogougodnog života, oduvek je bilo i biće onih u kojima ovaj praznik ne izaziva sreću, nego strah. Zato je na nama da se brinemo za svoje Spasenje poštujući i slaveći Gospoda i trudeći se da ne podležemo iskušenjima, več da svakodnevno živimo po zakonu Božije ljubavi koju ćemo negovati kako kroz molitvu, tako i kroz dobre odnose sa svojim bližnjima.

Beseda

link for download:here

BOŽIĆ U EPARHIJI DALMATINSKOJ

 

Praznik Rođenja Gospoda našega Isusa Hrista (7.1.2016.) svečano je proslavljen širom dalmatinske Eparhije. Na Badnji dan Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G.G. Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u crkvi svetog Spasa u Šibeniku, a popodne je u okviru večernjeg bogosluženja blagoslovio badnjake u Sabornoj crkvi u Šibeniku, koji su podeljeni sabranom narodu.

Na sam Božić Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G.G. Fotije služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u okviru svenoćnog bdenija u manastiru Krki. Na Svetoj Liturgiji po tradiciji je čitana božićna poslanica Patrijarha srpskog G. Irineja i svih arhijereja SPC u kojoj je posebno naglašena potreba jedinstva našega naroda kao i poziv patrijarha da se svi raseljeni vrate na svoja ognjišta, kako oni na Kosovu i Metohiji, tako i prognani sa prostora Hrvatske kao i Bosne i Hercegovine.

Nakon Svete Liturgije pripremljeno je božićno posluženje za sve goste u gostoprimnici manastira Krke.

Božićna poslanica Srpske Pravoslavne Crkve

 


Srpska Pravoslavna Crkva svojoj duhovnoj deci o Božiću 2015. godine


IRINEJ


po milosti Božjoj


Pravoslavni Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i Patrijarh srpski, sa svim Arhijerejima Srpske Pravoslavne Crkve – sveštenstvu, monaštvu i svim sinovima i kćerima naše svete Crkve: blagodat, milost i mir od Boga Oca, i Gospoda našega Isusa Hrista, i Duha Svetoga, uz radosni božićni pozdrav:

MIR BOŽJI – HRISTOS SE RODI!


„Pevajte Gospodu, blagosiljajte ime Njegovo,
Javljajte iz dana u dan spasenje Njegovo!
Kazujte po narodima slavu Njegovu,
Po svim plemenima čudesa Njegova!”
(Ps. 96, 2 – 3)


Ovim rečima, braćo i sestre u Hristu Gospodu i draga naša deco duhovna, poziva nas sveti car David na današnji praznik i praznično slavlje koje nam je Sâm Gospod pripremio Svojim Rođenjem od Presvete Djeve Marije u pećini vitlejemskoj. Gle, pre dve hiljade godinâ Presveta Djeva Marija dođe u Vitlejem judejski sa pravednim Josifom popisa radi. Ali, popis Josifov među braćom svojom i u rodu svome poslužio je domostroju spasenja i ispunjenju proroštva proroka Miheja, koji Duhom Svetim prorokovaše ovim rečima: „A ti, Vitlejeme Efrato, ako i jesi najmanji među hiljadama Judinim, iz tebe će mi izići Onaj koji će biti Gospodar u Izrailju, kojemu su izlasci od iskoni, od večnih vremena” (Mih. 5, 2).

Цијели текст овдје

Na današnji dan se ispunilo ovo proroštvo. Jer, gle, Presveta Djeva rodi u Vitlejemu Judinom Onoga „kojemu su izlasci od iskoni, od večnih vremena”, Boga Reč (Logosa) Koji se na čudesan način ovaploti od Presvete Djeve Marije i rodi u Gradu Davidovu. Gledajući to, do tada neviđeno čudo, anđeli na nebesima zadrhtaše, nebo zvezdom na Istoku i zemlja pećinom u Vitlejemu to propratiše! A mi, kako reče car David, pevajmo danas Gospodu Bogu našem, blagosiljajmo Ime Njegovo, uvek i neprestano  svima oko nas  objavljujmo Spasenje Njegovo, svim narodima koji su sa nama i oko nas kazujmo slavu Njegovu i predivna čudesa Njegova, slavu Njegovu sa kojom se ne može uporediti nikakva slava ovoga sveta, i  predivna čudesa Njegova koja oko ljudsko ne vide i um ljudski ne može objasniti!
Rođenje Gospoda Isusa Hrista jeste istorijski događaj koji je istovremeno obradovao i nebo i zemlju, ali i mnoge u Izrailju i Rimskoj Imperiji uznemirio. Anđeli i pastiri slave ga u Vitlejemu; mudraci sa Istoka, prateći zvezdu vodilju, putuju ka Jerusalimu, a Irod i sav Jerusalim uplašiše se kada čuše od mudracâ pitanje: „Gde je car judejski koji se rodi?” (Mt. 2, 2).  Zemlja i nebo obradovaše se Spasitelju svome, a Irod i sav Jerusalim uplašiše se pravednog Sudije svog. Bog Reč (Logos) – Drugo Lice Presvete Trojice, predvečni Sin Božji – ovaploćuje se i rađa u vremenu kao Bogočovek Isus Hristos kako bi spasao čoveka, sliku Svoju! To je suština i smisao ovog istorijskog događaja
i praznika. Ali, on u sebi nosi i jednu drugu poruku, poruku koja se odnosi na čoveka, odnosno poruku o veličini, uzvišenosti i naznačenju čoveka, poruku o tome zbog čega se, evo,  Sâm Bog smirava rađajući se u pećini vitlejemskoj. Sa druge strane, ovaj praznik nam svedoči i o bezgraničnoj ljubavi Božjoj prema čoveku i svetu. Bog, braćo i sestre i draga deco duhovna, nikada ne ostavlja i ne odbacuje čoveka, ikonu Svoju, niti ovaj svet, koji je premudro stvorio, ostavlja bez milosti i dobrote Svoje. Uvek ga drži na dlanu Svome jer je Svedržitelj, obnavlja ga i spasava jer je Spasitelj. To je najveća i najuzvišenija poruka, ne samo ovog božićnjeg praznika nego i svih spasonosnih praznika Gospodnjih.
Već u Starom Zavetu govori veliki i sveti prorok Isaija o rođenju Emanuila, odnosno Onoga čije ime znači s nama je Bog. „Eto, Devojka će zatrudneti, i rodiće Sina, i nadenuće mu ime Emanuil” (Is. 7, 14), govori prorok i, gle, kao da je i sâm svedok toga čudesnoga Događaja, dodaje: „Jer nam se rodi Dete, Sin nam se dade, kojemu je vlast na ramenu, i ime će mu biti: Divni, Savetnik, Bog silni, Otac večni, Knez mira” (Is. 9, 6). Rođenje svakog deteta je sâmo po sebi velika radost, a kolika tek radost treba da nas obuzme i ispuni zbog Rođenja Bogomladenca Emanuila, Isusa Hrista, Koji je, uistinu, Divan, Bog silni i Knez mira! Znajući to, draga deco duhovna, radujemo se i veselimo danas, kao što su se radovali i veselili anđeli na nebesima i pastiri u Vitlejemu pevajući: „Slava na visinama Bogu, i na zemlji mir, među ljudima dobra volja” (Lk. 2, 14), jer je s nama Bog!
Danas, više nego ikad, potrebni su mir na zemlji i dobra volja među ljudima i narodima! Mir na zemlji i dobra volja među ljudima večiti je vapaj neba i zemlje. Kakav mir, kakva volja i među kakvim ljudima? – upitaće neko. Jevanđelski odgovaramo: božićni, božanski Mir, Koji nam se rodi u Vitlejemu judejskom – Novorođeni Bogomladenac Isus Hristos. On Sâm jeste Mir Božji među nama. Prepoznajmo Ga, prihvatimo Ga i neka On postane i naš Mir u nemiru ovoga sveta! Dobra volja među ljudima mora biti rezultat tog božanskog Mira. Ovoliki nedostatak dobre volje u svetu, pa i među nama hrišćanima, pokazatelj je odsustva Mira Božjeg među nama. Da bismo imali mir među sobom, prvo uspostavimo lični mir sa Bogom svojim, Bogom našim! Pomirimo se sa Njim kroz pokajanje, kroz petrovski vapaj: „Gospode, pomagaj! Izgibosmo!” Onda ćemo lako – kao deca Božja, kao Narod Božji, kao braća i sestre –  uspostaviti i dobru volju i mir među sobom.
Šta vidimo u savremenom svetu? Vidimo da su se ljudi i narodi veoma udaljili od Boga. Ali ne samo od Boga već i međusobno, jer to jedno sa drugim ide. Vidimo da  svespasavajuće Ime Božje i Samoga Boga mnogi više psuju  negoli što Ga slave i prizivaju u pomoć. Vidimo da se najveći greh, greh ubijanja čoveka i čitavih ljudskih zajednica, svakodnevno vrši, i to, često, u ime Božje. To je za normalan um i razum nepojmljivo. Pitamo se: zar je moguće da neko sa imenom Božjim na usnama ubija nevinu decu, žene, zarobljenike i prognanike? U ime kojeg i kakvog Boga to čini? U ime koje i kakve religije to čini? Zbog ovakve psevdoreligijske izopačenosti imamo ovoliko nemira i strahova u svetu, koji nisu ništa drugo do li  plodovi aktivne bezbožnosti psevdovernikâ. Braćo i sestre i draga deco duhovna, pozivamo vas u ime Boga, u ime Novorođenoga Hrista Gospoda, da čuvamo sebe i svoj narod od svepagubnog bogohuljenja i grehova koji vapiju do nebesâ. Ako je Gospod došao da spase svakoga čoveka, obnovi mu stvaralačko naznačenje i dâ mu život večni, kako onda da se iko drzne da čoveku oduzme božanski dar života, bilo u majčinoj utrobi bilo ovde na Zemlji?
Bez istinskog i životnog mira sa Bogom svojim nemoguć je mir sa braćom svojom, nemoguća je i dobra volja među ljudima i narodima. Znajući to, braćo i sestre i draga deco duhovna, pozivamo vas da se izmirimo sa Bogom svojim. Zavapimo Mu u pokajanju kao onaj izgubljeni, bludni sin u jevanđelskoj priči, a On će nas raširenih ruku primiti!
Umesto dobre volje i ljubavi među ljudima i narodima  svedoci smo planetarne ekspanzije egoizma, surevnjivosti, antagonizama i nadgornjavanja – poroka koji izazivaju zabrinutost, strah i zebnju za budućnost ovoga sveta. Uputimo molitvu Bogomladencu Hristu da onima koji danas vode svoje narode, pa i čitav ovaj svet, podari  mudrost i dobrotu, ljubav i smirenost, kako bi ovaj svet izveli iz najdublje moralne i egzistencijalne krize!
U ovoj prazničnoj radosti pozdravljamo sve vas, našu duhovnu decu i svetosavsku braću i sestre širom sveta, u otadžbini i rasejanju. Pozdravljamo vas i pozivamo vas: pomirimo se sa Bogom i međusobno i budimo deca Božja i Narod Božji! Razvijmo i pokažimo dobru volju međusobno i prema svim ljudima oko nas! Kroz tu dobru volju među ljudima budimo svetlost svetu i so zemlji! Živimo sveto i čestito i ispunimo zavet otaca kojim su nas zavetovali za Carstvo nebesko!
Posebno pozdravljamo našu braću i sestre na našem mučeničkom Kosovu i Metohiji, u našoj duhovnoj kolevci. Molimo se Bogomladencu Hristu da ih duhovno i božanski, kao proroka Danila i svete mladiće u Vavilonu, ohrabri i učvrsti u opredeljenju da budu i ostanu verni zavetu naših svetih predaka. Apelujemo na sve prognane i izbegle sa ove naše svete srpske zemlje, kao i sve prognane i izbegle sa svojih vekovnih ognjišta, iz Dalmacije, Like, Slavonije, Baranje, sa Banije i Korduna, kao i iz raznih krajeva Bosne i Hercegovine, da učine sve što do njih stoji da se vrate na svoja vekovna ognjišta, da ih obnove, unaprede i sačuvaju za pokoljenja koja će doći.
Greh je, međutim, pomenuti nevoljnike, stradalnike i prognanike srpskog roda, a ne setiti se svih nevoljnika, stradalnika i prognanika iz drugih naroda i zemalja, ma koje vere oni bili, a naročito naše braće i sestara na Bliskom i Srednjem Istoku, u Ukrajini i u Africi, posebno u ove svete i blage dane kada proslavljamo Rođenje najvećega Stradalnika i Prognanika u istoriji, Bogočoveka Isusa Hrista, Pobednika nad zlom, smrću i satanom. Sećajmo ih se molitveno i pomozimo im delatno kad možemo i koliko možemo!
Nezavisno od toga gde živimo i radimo, u otadžbini ili rasejanju, draga deco duhovna, mi smo jedan, hrišćanski, pravoslavni i svetosavski narod koji su Božić i božićnji etos na poseban i jedinstven način oblikovali. Božić je u srcima našim, u dušama našim. Slaveći Božić u radosti i miru sa svim i svakim, učili smo se svetosti življenja i strahu Božjem. Pozdravom Mir Božji – Hristos se rodi i otpozdravom Vaistinu se rodi mi smo formirani kao narod mira Božjeg i dobre volje. To je naš veliki duhovni kapital. Umnožavajmo ga kroz pravilno i sveto  slavljenje ovog velikog praznika! Božić nas je vaspitavao u svemu onome što je sveto, čestito i milome Bogu pristupačno. Znajući to, još jedamput vas pozivamo: čuvajmo jedinstvo vere i Crkve svetosavske i svetinju ovog božićnjeg praznika kao zenicu oka svoga! Ne dozvolimo nikome da nas deli po bilo kom osnovu! Srpska Pravoslavna Crkva bila je, jeste i biće garant našeg duhovnog i narodnog jedinstva! U to ime pozdravljamo vas radosnim božićnim pozdravom:
Mir Božji – Hristos se rodi!
Vaistinu se rodi!
Blagoslovena nova 2016. godina!
Dano u Patrijaršiji srpskoj u Beogradu, o Božiću 2015. godine.
Vaši molitvenici pred Bogomladencem Hristom:
Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački
i Patrijarh srpski IRINEJ
Mitropolit crnogorsko-primorski AMFILOHIJE
Mitropolit zagrebačko-ljubljanski PORFIRIJE
Episkop šabački LAVRENTIJE
Episkop sremski VASILIJE
Episkop banjalučki JEFREM
Episkop budimski LUKIJAN
Episkop banatski NIKANOR
Episkop novogračaničko-srednjezapadnoamerički LONGIN
Episkop istočnoamerički MITROFAN
Episkop bački IRINEJ
Episkop britansko-skandinavski DOSITEJ
Episkop zvorničko-tuzlanski HRIZOSTOM
Episkop osečkopoljski i baranjski LUKIJAN
Episkop zapadnoevropski LUKA
Episkop žički JUSTIN
Episkop vranjski PAHOMIJE
Episkop šumadijski JOVAN
Episkop braničevski IGNjATIJE
Episkop dalmatinski FOTIJE
Episkop bihaćko-petrovački ATANASIJE
Episkop budimljansko-nikšićki JOANIKIJE
Episkop zahumsko-hercegovački GRIGORIJE
Episkop valjevski MILUTIN
Episkop raško-prizrenski TEODOSIJE
Episkop niški JOVAN
Episkop zapadnoamerički MAKSIM
Episkop gornjokarlovački GERASIM
Episkop australijsko-novozelandski IRINEJ
Episkop kruševački DAVID
Episkop slavonski JOVAN
Episkop austrijsko-švajcarski ANDREJ
Episkop frankfurtski i sve Nemačke SERGIJE
Episkop timočki ILARION
Episkop umirovljeni zvorničko-tuzlanski VASILIJE
Episkop umirovljeni kanadski GEORGIJE
Episkop umirovljeni zahumsko-hercegovački ATANASIJE
Episkop umirovljeni srednjoevropski KONSTANTIN
Episkop umirovljeni slavonski SAVA
Episkop umirovljeni mileševski FILARET
Vikarni Episkop moravički ANTONIJE
Vikarni Episkop toplički ARSENIJE
Vikarni Episkop jegarski JERONIM
OHRIDSKA ARHIEPISKOPIJA
Arhiepiskop ohridski i Mitropolit skopski JOVAN
Episkop pološko-kumanovski JOAKIM
Episkop bregalnički MARKO
Vikarni episkop stobijski DAVID

 

NEDELJA SVETIH OTACA U IMOTSKOM

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. G. Fotije u Nedelju Otaca (03.01.2016.), služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Imotskom. Mnoštvo vernika okupilo se u crkvi Uspenja Presvete Bogorodice kako bi u susret jednom od najradosnijih praznika zajedno zablagodarili Gospodu.

Njima se Episkop Fotije obratio izrazivši neizmernu radost što se i ove godine tradicionalno  na danjašnji praznik okupljamo u ovom svetom hramu. Objasnivši simboliku dela Svetog Jevanđelja koje smo imali priliku da čujemo, on je ukazao na suštinu današnjega praznika. Prva glava Jevanđelja po Mateju govori o dvostrukoj prirodi našega Gospoda, koji je u isto vreme Bog i čovek. Ovde se spominju praoci Hristovi po telu od Avrama, Isaka, Jakova, Davida, Solomona i drugih proroka i velikih ličnosti Staroga zaveta koji su svi na neki način prethodili Njemu, jer su uključeni u ikonomiju spasenja sveta i iz njihovoga roda je po čovečanskoj liniji nastao sam Spasitelj. Drugi deo ove glave govori da je Gospod Hristos prirodno rođen od Duha Svetoga i Marije Djeve i ovaplotio se  i postao bogočovek. Toj velikoj tajni se klanjamo na Božić i nastojimo da budemo slični trojici mudraca koji su došli u skromnu vitlejemsku pećinu gde se rodio Hristos, da mu prinesu na dar zlato, smirnu i tamjan, kao Bogu, caru i arhijereju. Tako i mi svake godine pred Božić treba ispred Gospoda da iznesemo svoje darove, a to su naša dobra dela koja smo činili u toku protekle godine, ali ih činimo i u toku čitavoga svog života. Sveti Oci kažu da kao što se Hristos rodio od Presvete Bogorodice telesno, tako se u nama rađa duhovno kada krštenjem u sebe primimo jevanđeljsko seme koje dalje treba u nama da raste, a koje ćemo hraniti dobrotom i bogougodnim životom. Na taj način kroz Svetu Crkvu i mi sami možemo da postanemo Hristoliki ljudi, duhovni oci i preporoditelji svoga naroda. U svoje vreme imali smo sreću da budemo savremenici jednog od velikih crkvenih otaca, Patrijarha Pavla, čije su pouke ostale da žive i vode pravoslavne hrišćane i nakon njegovog upokojenja. Za vreme svoga života on je postupao uvek u skladu sa tajnom ovaploćenoga Hrista u sebi, pa tako i mi treba sebi za cilj da postavimo da se toj tajni što više približimo i da je živimo, a to ćemo najbolje postići ako smo nedeljom i praznikom zajedno u svojoj crkvi. Moramo da se poučavamo veri, da dolazimo na bogosluženja i slušamo Sveta Jevanđelja i pouke sveštenika, da bi ta tajna postala deo našeg života, a naša zajednica u kojoj živimo čestita i blagoslovena, rekao je Episkop Fotije. On je takođe poručio da je svestan teškog položaja naših vernika, ali da ta tajna Božića treba da bude ono što nas održava, okrepljuje da opstanemo i obnavljamo svoje svetinje da bi one obnavljale nas i naš duh.

 


APELI 

::..::

 

APEL ZA OBNOVU KROVA
MANASTIRA KRKE

 

::..::


PREOBRAŽENJE 2015
MANASTIR KRKA

::..::

CRKVE I MANASTIRI
EPARHIJE DALMATINSKE

::..::

KALENDAR

ČASOPISI
EPARHIJE DALMATINSKE

::..::


Eknjige
Eparhije dalmatinske

::..::

 


JASENOVAC
NAJSTRAŠNIJI LOGOR SMRTI

::..::

EPARHIJSKA RADIONICA

::..::

 



Projekat Rastko

Svetosavlje.org

 


WALLPAPERS

 

   

АRHIVA VIJESTI 2015. GODINE

АRHIVA VIJESTI 2014. GODINE

АRHIVA VIJESTI 2013. GODINE

АRHIVA VIJESTI 2012. GODINE








   
   

* КОНТАКТ :_: KONTAKT *
:  :  :
Copyright 2004, 2005 SPC Dalmatinska Eparhija.

Designed by SeRGio