Description: F:\MOVIE\web\Headeri\Novosti-L.jpg    


Description: F:\MOVIE\web\Images\Eng.gif
ENGLISH PAGES


Description: F:\MOVIE\web\Images\russian.gif
ПОСЛЕДНИ
НОВОСТИ
 

::..::


VODIČ
TOURIST GUIDE

::..::

ПОСЈЕТИТЕ НАС НА
FACEBOOKU
ЕПАРХИЈА ДАЛМАТИНСКА

::..::


Description: F:\MOVIE\web\Images\Manastiri\Krka\Krka5_small.jpg

ВИРТУАЛНА ШЕТЊА ЕПАРХИЈОМ
ДАЛМАТИНСКОМ

::..::

400 година Богословије Света Три Јерарха
у манастиру Крки
Химна богословије

::..::



ПРИЛОЗИ НОВОМ СТРАДАЊУ
ЕПАРХИЈЕ ДАЛМАТИНСКЕ

 



РЕЧ О НОВИМ

БОГОХУЛНИЦИМА


Description: F:\MOVIE\web\Images\Linkovi\Foto_arhiv.gif
ФОТО АРХИВ

ЕПАРХИЈЕ ДАЛМАТИНСКЕ

::..::

АПЕЛИ 

::..::

ДИГИТАЛНЕ БРОШУРЕ
ДАЛМАТИНСКИХ МАНАСТИРА

МАНАСТИР КРКА

МАНАСТИР КРУПА

МАНАСТИР ДРАГОВИЋ

::..::


 
св. Сава

БЕСЕДА О ПРАВОЈ ВЕРИ

::..::

 


Description: F:\MOVIE\web\Images\Publikacije\Pilipenda_small.jpg
СИМО МАТАВУЉ

ПИЛИПЕНДА
(приповетка)

::..::



Епископ Фотије
ВАПАЈ ИЗ ДАЛМАЦИЈЕ

 

РАСПОРЕД БОГОСЛУЖЕЊА ЗА БОЖИЋ
У ЕПАРХИЈИ ДАЛМАТИНСКОЈ

ЕПИСКОП НИКОДИМ: ИШТИМО ЦАРСТВО НЕБЕСКО И СТРЕМИМО КА ГОСПОДУ СВАКИМ ДАНОМ ЖИВОТА СВОГА

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је данас (15. 12. 2019.) Свету Архијерејску Литургију у манастиру Драговићу. Том приликом  он се кратко обратио присутним верницима говорећи о данашњем читању из Јеванђеља.
„Чули смо данас како Господ говори: 'Иштите Царство Небеско, а све остало ће вам се додати', а исто тако и како каже да ће то сам Отац да нам да. Такође смо могли чути и јеванђељску причу о безумноме богаташу који је, видевши да има велики принос и пуно летине рекао како ће сазидати још веће магацине у које ће то да стави, а онда сам себи рече: 'Душо моја, лези, пиј, једи, уживај и радуј се', а Господ му на то одговори: 'Безумниче, још ноћас ћу узети душу твоју и коме ће онда то што си скупио да остане?'
 Поучени овом причом, драга браћо и сестре, ми треба да будемо они који ишту Царство Небеско, који се уздају у помоћ Божију и надају се да ће им Господ надодати све што је овај богаташ стекао својим рукама бринући се само за овоземаљске ствари, мислећи само о томе како да умножи своје богатство и не размишљајући о Господу. Свакога дана ми треба да стремимо ка Господу, да задобијемо самога Христа, а то можемо само живећи Јеванђеље, живећи оно што нам је сам Бог предао и желећи да будемо у јединству са њим.
 То ћемо најбоље показати својим доласком на Свету Литургију, тиме што се окупљамо као што смо се данас окупили и што се причешћујемо часним телом и крвљу Христовом. Када то радимо сам Господ нас благосиља и даје нам све оно што нам је потребно у овоме животу“, поручио је Епископ Никодим и пожелео да се што чешће сабирамо при нашим светим храмовима широм Епархије.

ПРАЗНИК ВАВЕДЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У МАНАСТИРУ КРУПИ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је данас (4. 12. 2019.) Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крупи. Он је братији манастира и верном народу честитао празник Ваведења Пресвете Богородице, који данас славимо и обратио им се са неколико речи.

„Хтео бих укратко да вас подсетим на речи из данашњег Јеванђеља, где Господ каже 'Марта, Марта, бринеш се за много, а само је једно потребно'. То подразумева, драга браћо и сестре, да треба да се угледамо управо на Пресвету Богородицу која је читавог свог живота размишљала једино о Богу. Она је та која је одлучила у име свих нас да прими Господа у своју утробу и да сам Бог, који је остао Бог, постане и Човек и прими људску природу зарад нас и нашега спасења. Боравећи у храму, она је од свог детињства разговарала са Господом и анђелима Његовим и сав свој живот је посветила служењу Господу на тај највећи начин, као мајка самога Богочовека, Исуса Христа.
Тако и ми сваки тренутак свога живота треба да мислимо на Господа, а нарочито када се окупљамо у светим храмовима где треба да се причестимо. Основни предуслов за то је да имамо међусобну љубав и мир, јер смо позвани да се бринемо једни о другима, зато што се само кроз ближње своје можемо спасити. Господ иде чак и даље и каже да треба да имамо љубави и према непријатељима својим, јер ако немамо љубави према другима не можемо да се уподобимо Њему, нити Пресветој Богородици“, поручио је Епископ Никодим и пожелео да се на многа и блага лета окупљамо у овом светом храму.
Након Свете Литургије пререзан је славски колач у капели посвећеној данашњем празнику.

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У МАНАСТИРУ КРКИ

ПРОСЛАВА СВЕТОГ СТЕФАНА ДЕЧАНСКОГ У ШИБЕНИКУ

У пуном Храму Светог Спаса у Шибенику данас је свечано обележен спомен на великог српског светитеља, Светог Стефана Дечанског. Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је Свету Архијерејску Литургију, а присутним верницима обратио се кратком беседом о данашњем празнику. Владика је истакао да му је изузетно драго што смо се окупили у овако великом броју поводом овог дивног празника, који је и његова крсна слава. Верном народу Епископ Никодим пожелео је све најбоље од Господа и да се што чешће сабирамо и дружимо, а након Свете Литургије за све присутне припремљена је трпеза љубави у шибенском парохијском дому.

СЛАВА МАНАСТИРА КРКЕ

На дан када празнујемо Светог Архангела Михаила (21. 11. 2019.), заштитника манастира Крке, мноштво верног народа сабрало се у овој великој далматинској светињи. Светом Архијерејском Литургијом начелствовао је Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански Г. Хризостом, а саслуживали су Њихова Преосвештенства Епископ бихаћко-петровачки Г. Сергије и Епископ далматински Г. Никодим. Окупљеним верницима први се обратио домаћин, Епископ Никодим, честитавши славу својој крчкој братији, као и свима који данас славе. На почетку беседе он је поздравио Митрополита Хризостома и Владику Сергија који су овде дошли још као деца и у овим крајевима провели своју младост и неке од својих најбољих година.
„Владика Хризостом је био и сабрат манастира Крке и он се данас сећа неких помало заборављених времена када је овде било много више народа, а овај крај је био весео. Ипак, и сада када нас је мало, ми ширимо радост и пружамо је свакоме ко овде дође и управо то сведочанство Васкрсења Христовог је оно што и нас овде држи. Владика Хризостом живи у Сарајеву, а Владика Сергије у Петровцу, то су крајеви који су слични овим нашим и зато добро разумеју како је нама, а ја сам им изузетно захвалан што мисле на нас и што нас посећују“, рекао је Епископ далматински и затим замолио Митрополита Хризостома да нас благослови и поучи.
„Хтео бих да честитам свима овај празник, који је велики и важан, не само за манастир Крку, већ и за све Србе у Далмацији и свакога ко зна шта представља ова светиња. Данас се овде догађа славље у славу Божију, у част и радост светих Арханђела, небеских сила и пре свега Светог Архистратига Божијег Михаила. Сви ми који смо овде одрастали памтимо пуно тога, а ја сам у ову светињу дошао 13. септембра 1968. године. Много тога се од тада променило, али Господ нас је опет благословио да смо се сабрали данас овде, да се сећамо прошлости, али и да се надамо бољим временима, јер ми хришћани управо и живимо са надом да све бива, не по нашим жељама, већ по вечним судовима Божијим.
Господ је тај који управља наше кораке тамо куда је најбоље, зато смо данас овде да му се помолимо да нас утеши, охрабри и покаже нам пут, да ова светиња наша увек пева и слави Бога. Сећам се тренутка када је светиња остала пуста, тада сам написао једну песму и замолио Светог Владику Стефана Кнежевића да устане из гроба и да служи Литургију на Преображење Господње. Верујем да је Владика сигурно служио на начин како је Бог њему благословио и дао, а Господ је опет утешио наш народ и Цркву нашим повратком у ову светињу и обнављањем богословије која је снага овога краја.
Он је овде често чинио чуда, а и данас чини. Онда када је све било пусто и када смо можда већ изгубили наду, десило се чудо које нико није очекивао, да ова светиња поново буде место духовне обнове српског народа. Зато ми је драго да сам данас овде са вама, а посебно са Владиком и свештенством да им се захвалим за све оно што они овде чине сведочећи вама веру Живога Бога. Ова светиња, која је највећи завет српског народа у Далмацији, за свога покровитеља изабрала је управо Светог Архангђела Михаила, да он буде тај небески војсковођа који ће водити Србе на овим просторима“, поручио је Митрополит Хризостом и додао да Крку носи у срцу где год да крене, јер је то љубав коју она усађује у свакога ко је посети.

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ОЋЕСТОВУ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је данас (10.11.2019.) Свету Архијерејску Литургију у Оћестову. Лоше време и кишно јутро нису одвратили верни народ овога краја од светог сабрања, па је оћестовачка светиња посвећена Светој великомученици Недељи била испуњена њиховом заједничком молитвом. Из данашњег читања Јеванђеља чули смо причу која се често понавља и заступљена је код свих јеванђелиста, што сведочи о томе да је Црква препознала њену важност и потребу за читањем на богослужењима и њеним тумачењем. „Чули смо причу о онима који нису довољно плодно тло, па им због тога дође зли дух и узме реч из срца њиховог. То су они који су попут каменог пута и многе ствари прођу кроз њих, али они остају каменога срца. Код других опет, попут семена које падне у трње, чим дође нека мука и невоља омету их у томе да испуњавају Реч Божију и да се она прими у срцима њиховим. Они узму богатство и сласти овога живота, а не донесу плода, како каже Јеванђеље. Трећи су они који чују Реч и држе је у топлом и чистом срцу, они живе са Христом и у Христу и свој род доносе у стрпљењу. Такви би требали да будемо сви ми хришћани, који смо позвани да се сваким даном свога живота уподобљавамо Христу, да се надамо се да ћемо наследити Царство небеско и да ћемо у томе трену, када Он дође бити управо плодно тло. Када смо сабрани на Литургији, ми смо ту да бисмо чули Реч Божију и да бисмо својим сабрањем показали да смо ти који су на доброј земљи, да сваку животну бригу оставимо и размишљамо само о Господу и уподобимо се Њему и светима Његовим. То није нимало лако, јер је један од предуслова да бисмо могли достојно да учествујемо у Литургији то да имамо увек љубави једни према другима, да праштамо и бринемо се једни о другима. На то смо сви позвани, како ја као Епископ, тако и свештеници и ви, који сте верни народ, јер без вас не може да буде сабрања у Цркви. Један савремени старац, Емилијан Симонопетријски, каже на једноме месту да је крст савременог човека управо то што се труди око других, што мора да се брине око своје породице, да плаћа редовно рачуне, да размишља шта ће да једу и како да живе на начин достојан човека у 21. веку и да кроз то покушају да имају мир и љубав која нас управо приводи Господу. Тумачећи ову причу Свети Јован Златоусти каже како има много начина са се спасемо, јер код апостола Марка ова прича има другачији завршетак. Тамо се каже да је на истој земљи, од истог семена и истог сејача, један донео плод стоструко, други шездесетоструко, а трећи десетоструко. То значи да постоји могућност да се спасу и они који се више труде и доносе већи плод, а и они који се труде мање, јер је битно да има труда и да покушавају да живе јеванђељски у овоме свету који у злу лежи и имају љубави једни према другима", рекао је Епископ далматински. Он је честитао данашњи празник свим присутним верницима и истакао да је за њега данашњи дан посебно велики празник, јер је посвећен Светом Арсенију Сремцу, једном великом светитељу и угоднику Божијем који је био нашега рода и наследник Светога Саве и коме је посвећена карловачка богословија.

ХРАМОВНА СЛАВА У КОЊЕВРАТИМА

Поводом храмовне славе Цркве Светог Димитрија Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је данас (8.11.2019.) Свету Архијерејску Литургију у Коњевратима. Велики број верника окупио се у овом светом храму како би се заједно помолили Господу и сетили Светог великомученика Димитрија солунског.
„Када се окупљамо на овим светим местима на којима су се сабирали и наши преци, ми се окупљамо да бисмо оставили сваку бригу земаљску и да бисмо све своје мисли и свој живот у том тренутку посветили Господу и светима Његовим.  То је за нас, драга браћо и сестре, једино спасоносно, јер једини начин да се спасемо јесте да се угледамо на светитеље Господње и да се кроз њих уподобљавамо самоме Господу нашем Исусу Христу.
Свети великомученик Димитрије је био један од древних мученика који је пострадао у време цара Максимилијана, када су још била велика гоњења на Цркву и није било слободе хришћанства. Он је био војвода солунски и од цара је добио наређење да хришћане прогони на сваком кораку, али није хтео да испоштује тај налог, него је јавно исповедио веру и почео да проповеда име Господње, те кроз то Њему привео многе незнабожце.
Након што је и пред царем исповедио своју веру у Господа, овај нареди да га ухвате и ставе у тамницу где су га мучили на грозне начине, а тада се Светом Димитрију јавио анђео Господњи и охрабрио га да издржи до краја. Безбожни цар је за то време направио једно мало позориште где је довео свога миљеника Лија, који је убијао хришћане бацајући их на копља. То је све гледао Нестор, ученик Светога Димитрија и одлучио да оде по његов благослов и убије Лија. Тако је и учинио и то на исти начин како је овај пре тога убијао хришћане. Када је цар сазнао шта се догодило, он нареди да убију Нестора, а пошто је знао да је све то дело Светога Димитрија, нареди да и њега убију.
Његово тело су бацили, а хришћани града Солуна покупили су га и сахранили на месту где се данас налази велелепна црква посвећена овом светитељу, у којој се и сада над његовим моштима дешавају многа чуда.  Тако је и ова наша црква посвећена Светом Димитрију као доказ да је у нашем народу остала свест о томе да смо и ми крштени у то доба и да је управо он заслужан за крштење Словена.
У данашње време, хришћани су и даље на многе начине гоњени, а наша је дужност да се не обазиремо на вањски свет, већ да своје мисли посветимо Господу, да се, попут својих предака, окупљамо у светим храмовима, јер нас у њима окупља Дух Свети . Један од основних предуслова да бисмо могли да учествујемо у Светим Тајнама јесте тај да гајимо љубав једни према другима, да не будемо посвађани, већ да се волимо, јер кроз то исказујемо и љубав према Господу. По једној древној неписаној речи Господњој: „Видео си брата свога, видео си Бога свога“, а како нас учи само Јеванђеље, једино кроз ту љубав ће нас познати да смо ученици Његови. На то смо позвани да бисмо могли да учествујемо у Светој Литургији, јер је љубав она највећа, али и најтежа врлина коју треба да задобијемо. Зато морамо не само да волимо једни друге, већ и непријатеље наше, пре свега да једни другима праштамо и кроз то очекујемо да и нама Бог опрости наше грехе“, поручио је Епископ Никодим.
На крају своје беседе, Владика је свима честитао храмовну славу и пожелио да се на многа и блага лета у радости и љубави окупљамо у Коњевратима и прослављамо заштитника овог светог храма.

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА НА ЖАГРОВИЋУ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је данас (3.11.2019.) Свету Архијерејску Литургију на Жагровићу. Верницима окупљеним у Храму Преноса моштију Светог Николаја он се обратио са неколико речи изразивши велику радост због данашњег светог сабрања.
„Данас смо из Јеванђеља могли чути причу која говори како је Господ, када је дошао у град Наин, видео како одатле излази једна поворка, где беше умро неки младић, син једне удовице. Господ је видео да је његова мајка веома тужна, пришао јој је и дотакао носила на којма је било младићево тело рекавши му да устане. Тада младић устаде, а сав народ који ту беше окупљен веома се задивио и рекоше да је велики пророк међу њима и да је Бог походио овај свет.
Овакви догађаји су претеча самог Васкрсења, где је Господ показао да Бог може да надиђе све законе природе и да подигне из мртвих једнога човека и они нас упућују да свакога дана размишљамо о Васкрсењу и да се кроз оваква сведочанства из Јеванђеља сећамо тога и молимо се Господу да нас удостоји Царства Небеског. Видели смо да Господ овога пута није чекао да му ова тужна мајка приђе и исповеди своју веру, већ је Он, као свевидећи Бог, видео величину њене туге, читав њен живот и њену веру и пружио јој утеху какву само Бог може да пружи. Тако и ми треба да се молимо Господу да нас узвиси и издигне из овог света који „у злу лежи“ и да нама, који се сваки дан на неки начин огрешимо, пружи милост као што је пружио жени из ове приче.
Када гледамо икону Васкрсења, ми видимо да Господ Адама и Еву подиже из мртвих када је васкрсао, што значи да ми не можемо сами себе да спасемо, него морамо кроз покајање да покажемо да желимо да се спасемо и да будемо у заједници са Богом. Тако ће и Он да дође, да нас привуче себи и прими нас у свој загрљај. Зато, када се окупимо на Литургији, ми треба да оставимо сваку бригу и сва непријатељства која имамо, све оно што нас оптерећује и одваја од Господа и да се управо када смо сабрани на једном месту, као што смо данас, Господу молимо да нам опрости наше грехе, а кроз то и да ми опраштамо једни другима“, поручио је Епископ Никодим.

ХРАМОВНА СЛАВА У КАЊАНИМА

На дан када празнујемо велику светитељку и заштитницу, Свету Петку, (27.10.2019.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је Свету Архијерејску Литургију у Кањанима. Поводом славе храма посвећеног овој дивној светитељки велики број верника окупио се данас како би јој узнели заједничку молитву у светом сабрању.
Света преподобна мати Параскева родила се у граду Епивату од побожних и добрих родитеља и имала је брата који се звао Јефтимије, који је од њихових родитеља, пре него што су се упокојили, добио благослов да се замонаши, те је тако и учинио и постао епископ града Мадита, у данашњој Грчкој. Након смрти родитеља и Света Петка повукла се у јорданску пустињу, замонашила и подвизавала дуго година. Толики је био дар молитве који је имала, да јој се у једном тренутку јавио сам анђео Господњи и рекао јој: „Воља је Божија да се вратиш тамо одакле си дошла, да се вратиш у своју постојбину, да тамо наставиш да се подвизаваш и да се тамо упокојиш“.
Прошавши кроз Цариград, где се поклонила икони Мајке Божије, вратила се у свој родни град у коме сви бејаху заборавили на њу и нико није знао ко је она. Како је тада важио закон да на месно гробље могу да се покопају само становници тога града, након што се упокојила верници су је сахранили ван града, близу мора и с временом се заборавило на место где лежи њено тело. Недалеко од тог места подвизавао се један столпник и ту се десио бродолом у коме је настрадао морнар. Столпник је замолио људе да сахране тога морнара и када су копали његов гроб наишли су на мошти Свете Параскеве и покрај ње су сахранили тога морнара. Ту исту ноћ Света Петка се јавила неким побожним људима и рекла је где лежи и да јој јако смета мирис кој се шири око тог упокојеног морнара.
Они су сутрадан дошли, ископали њене мошти и видели су да је њено тело читаво, да је Господ због њеног подвига удостојио да се слава Његова пројави управо кроз њу. Данас њено тело лежи у граду Јашију, у Румунији и многи људи из разних крајева долазе да се поклоне пред њеним моштима и замоле Господа да путем ње искаже своју милост према онима који су у муци.
„Из ове приче ја бих извукао нешто што је мени као човеку, Епископу и Далматинцу јако битно, а то је да поучени њеним примером, како јој је анђео Господњи наложио да се врати у своју постојбину, тако и ја вас могу да замолим да не заборављате овај наш крај, да се сећате само по добру и да се овде враћате што чешће, јер је управо ово наше место окупљања место на коме су се сабирали наши преци. Тако се и ми током године окупљамо при својој светој Цркви, у разним крајевима наше Далмације, виђамо се, сусрећемо и радујемо се једни другима. На тим нашим сабрањима и ви који сте у расејању и који овде долазите показујете управо то да нисте заборавили своју отаџбину, а то много значи нама који смо овде, јер је то знак да нас ни Господ није заборавио. Много је људи овде код нас који су потребити, којима треба неко да их обиђе и ако не можемо другачије да им помогнемо, онда да им макар олакшамо својим присуством, утешимо их и умањимо им њихову самоћу“, поручио је Епископ Никодим.

НОВО ИЗДАЊЕ У ЕДИЦИЈИ
„СРПСКИ ЦРКВЕНИ ПИСЦИ У ДАЛМАЦИЈИ У 19. И 20. ВЕКУ“

ИСТИНА, издавачка установа Епархије далматинске објавила је трећи наслов  у оквиру едиције „Српски црквени писци у Далмацији у 19. и 20. веку“. Књигом „Спиридон Алексијевић: Дела“ начињен је још један корак у мисији да се од заборава сачува овај део историје и стваралаштва далматинских Срба. Издавачка кућа „Истина“ тако је први пут у овом формату објединила изабрана дела Спиридона Алексијевића, која су до сада била само појединачно објављивана, или пак само у часописима, а верујемо да се још радова крије по разним, још неистраженим архивама. На почетку овог издања нашао се „Споменак Милорадов“, а поред ове својеврсне аутобиографије ту је и Алексијевићева песма „Молитва Господња“, „Житије блаженопочившег Никанора Богуновића Скочића, архимандрита манастира Крке“ и друга дела.
Монах Спиридон (Милорад) Алексијевић, родом из Житомислића, по свом књижевном и сликарском дару предствљао је један од најранијих просвећених гласова српског народа у Херцеговини и Далмацији с краја 18. и прве половине 19. века. Основну писменост стекао је у манастиру Житомислић, а школовао се даље у Мостару и Сарајеву, да би 1785. године у манастиру Завала био рукоположен у чин ђакона. Захваљујући неоспорном таленту, у врличкој Цркви Светог Николе насликао је више икона, од којих су до данас очуване „Обрезање Господње“ и „Преображење Господње“, а као учитељ је радио у Врлици, Скрадину и Дрнишу. У Дрнишу је 1808. године рукоположен за свештеника, а наредне године борави у манастиру Крки, да би се 1810. као парох вратио у Дрниш. Исте године, по доласку Француза у Далмацију, постављен је за економа епископског Капитола српске православне епархије у Шибенику, као задарски парох службовао је од 1817. до 1823. године, а затим је све до средине 1829. био на функцији администратора или привременог викара Епархије далматинске. У марту 1835. године произведен је у чин синђела, а 1841. умро је у Задру од срчане болести.
Најзначаније дело Спиридона Алескијевића, „Споменак Милорадов“, настало је у форми дванаест писама упућених његовом пријатељу Милиславу, а оно, осим литерарне има и изузетну документарну вредност, јер веома аутентично и објективно приказује драматичне године покушаја унијаћења далматинских православних Срба у првим деценијама 19. века, а посебно у време управљања владике далматинског Венедикта Краљевића.
Свој допринос овом издању, дали су господа др Жарко Војновић, као приређивач издања,  али и, у оквиру предговора и поговора, др Горан Максимовић, др Бранко Чоловић и др Марко Синобад, који су нам сваки из свог угла осветлили и приближили  дело Спиридона Алексијевића. Својим експертизама су потакли читаоце на размишљање о многобројним аспектима у којима је његово стваралаштво утицало на културно наслеђе далматинских Срба.
Ово издање први пут је доступно широј читалачкој јавности на 64. Међународном сајму књига у Београду, где ће посетиоцима од 20. до 27. октобра бити на располагању на штанду ИСТИНЕ,  издавачке куће Епархије далматинске.

СЛАВА У БИТЕЛИЋУ

ХРАМОВНА СЛАВА У КНИНУ

Слава книнског храма посвећеног Покрову Пресвете Богородице и ове године (14.10.2019.) свечано је обележена Светом Архијерејском Литургијом коју је служио Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим. Мноштву окупљеног верног народа Епископ се обратио цитирајући Исусове речи записане у Јеванђељу: „Марта, Марта, бринеш се за много, а само је мало потребно. А Марија је добро дело изабрала и неће јој се то одузети!“
„Ове речи Господње су вечне и обавезујуће за све нас, драга браћо и сестре! Исто тако, оне могу и да се примене на данашњи дан када празнујемо један диван догађај који се десио у деветом веку када је Преподобни Андреј Јуродиви дошао у свети храм и видео једно чудо. Он је угледао како се отварају небеса и долази Пресвета Богородица држећи један велики покров који је распрострла по читавом свету молећи за Спасење свих људи.
Тако смо и сви ми позвани да се молимо Господу и Пресветој Богородици да она са својим покровом покрије и све нас, да буде велика заштитиница пред престолом њенога Сина који је кроз Богородичину жртву остао истински Бог и постао истински човек управо зарад нашега Спасења. Чули смо у данашњим молитвама да је Бог тако заволео овај свет да је и Сина Свога Јединороднога дао, да свако ко верује у Њега не погине, него да има живот вечни.
Ми, као православни хришћани, смо управо позвани на то да верујемо да је Господ Исус Христос једини истинити Бог, а Његова мајка она којој ми треба непрестано да се молимо, да јој прилазимо и да се клањамо њеној икони и надамо се да ћемо и ми добру трку отрчати и наследити Царство Небеско“, рекао је Епсикоп далматински и пожелео свима срећну славу и овај велики празник.

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У СПЛИТУ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је данас (13.10.2019.) Свету Архијерејску Литургију у Сплиту.
Из данашљег читања Јеванђеља могли смо чути причу о догађају када је Господ пошао у крајеве тирске и сидонске, који су били познати као незнабожачки. Тамо Му је пришла једна жена и замолила га да исцели њену кћер коју, како то Јеванђеље казује, много мучи ђаво. Иако није била из јеврејског народа и припадала је многобожцима, толика је била њена вера када се обратила Христосу. Чули смо како јој Господ одговара да је дошао само изгубљеним овцама дома Израиљева, а она му се тада поклони и рече: „Господе, помози ми“.  Тада јој Господ каза: „Није добро узети хлеб од деце и бацити псима“, а она Му на то одговори: „Али и пси једу од мрва што падају са трпезе господара њихова“.
У то време Јевреји су све оне који нису били припадници њиховог народа називали псима. Упркос томе што је припадала народу који Јевреји нису сматрали децом Божијом и за који су мислили да није достојан Спасења, вера ове жене била је јака и она је тада исповедила Господа, а он јој рече: „О, жено, велика је вера твоја и нека ти буде како хоћеш“. Јеванђеље нам сведочи да је њена кћерка од тог тренутка оздравила, а то нам казује о снази вере на коју смо сви ми позвани.
„Та вера треба да буде центар нашег живота и о њој треба да размишљамо у сваком тренутку, како да заслужимо Спасење и задобијемо Царство Божије. Треба у сваком часу да се бринемо једни о другима, како о својим породицама, тако и о онима који су унижени, повређени и напуштени, а таквих, нажалост, итекако има у овој нашој милој Далмацији. Управо та љабав коју треба да покажемо једни према другима нам је основни предуслов за учешће у Светим Тајнама Цркве, да бисмо могли када дођемо на Свету Литургију да се причешћујемо и да тако наследимо Господа и Царство небеско. Нама који данас живимо у овоме свету је то нарочито тешко, али треба да се угледамо на ову жену и да наша вера буде попут њене, да се обраћамо Господу и да се надамо да ће Његова милост бити велика над нама сваким даном живота нашега.
Исто тако, треба да се молимо Господу и за непријатеље наше, јер нас на то позива само Јеванђеље и по тој љубави ће нас познати да смо истински ученици Његови“, рекао је Епископ далматински и поручио да му је изузетно драго што смо се данас овде окупили у овако великом броју, јер тако показујемо да смо заједно у Господу и да нас Свети Дух сабира при нашим светим храмовима.
Владика Никодим је додао да чини све што је у његовој моћи да се градња Храма Светог Саве у Сплиту приведе крају и да се нада да ћемо се сви заједно окупити на његовом освећењу и да ћемо се у њему што чешће виђати и заједно молити Господу.

Поклоничко путовање манастирима Тврдошу и Острогу

По благослову Његовог Преосвештенства Епископа далматинског Г.Г Никодима, а у организацији Црквене општине задарске, ходочасници из Задра, Пољица, Смоковића и Шибуљине ходочастили су у манастире Тврдош и Острог. У току путовања посјетили смо родно мјесто Светог Василија Острошког и Саборну цркву Преображења Господњег у Требињу. Богу хвала и Светоме Василију, наши ходочасници су изразили велику радост што су обишли велике светиње, надајући се поновном одласку у наше дивне манастире и цркве.

ПОМЕН НЕВИНО ПОСТРАДАЛИМ ЖРТВАМА У ВАРИВОДАМА И ГОШИЋУ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је данас (28.9.2019.) помен жртвама које су невино пострадале у Вариводама и Гошићу након војне акције „Олуја“: У овом тешком и мучном часу Владика се обратио присутнима рекавши да је дуго размишљао шта би требало да каже и какву поуку да нам да поводом страшног догађаја због кога смо се данас окупили.
„Ја као човек заиста не знам шта да кажем, осим онога што је речено у овим песмама које смо данас отпевали, где смо поменули све оне који су уснули у Господу и једина мисао која ми се сада провлачи кроз главу јесте „да ућути свака твар“, како то певају литургијске песме на Велику суботу. Као што се у Страсној недељи сећамо страдања Христових и свих мука Његових када је разапет и када је васкрсао управо због  свих нас, тако треба да се сећамо и свих оних који су овде пострадали под знаком мира. Иако су на своје куће ставили бела платна, покушавајући да покажу да желе да живе у миру, они су поред свега тога пострадали и то од братске, хришћанске руке. То је оно што је највећи апсурд, драга браћо и сестре, а ми смо као људи позвани да их се сваког дана сећамо и помињемо у молитвама. Хтео бих још да цитирам блаженог Патријарха Германа, који је рекао да је јеванђељски да опростимо, али не и да заборавимо. Јако је важно да ове људе сачувамо од заборава и да се их се сећамо у молитвама, а као хришћани ми морамо да опраштамо једни другима, па чак и онима који нам наносе зло, јер само кроз такву љубав ће нас познати да смо ученици Његови, како нас то учи Јеванђење. Једна од најтежих хришћанских врлина која постоји је управо праштање, а ми који праштамо можемо да очекујемо и да нас помилује Отац наш Небески“, поручио је Епископ Никодим.

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ИМОТСКОМ

На дан када прослављамо Рођење Пресвете Богородице (21.9.2019.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је Свету Архијерејску Литургију у Имотском. Данас смо се у овом светом храму окупили да бисмо литургијски прославили један од најбитнијих догађаја у домостроју спасења, да обележимо спомен на ону која је у име смих нас пристала да се Господ усели у њену утробу и постане једини истинити Богочовек.
„И само њено рођење је било чудесно, јер њени родитељи, Јоаким и Ана, дуго година нису могли да имају деце, а у то доба у јеврејском народу то је била велика срамота. Када су били већ у поодмаклим годинама благословио их је Бог са ћерком којој су дали име Марија и која је од свог раног детињства, када је одлазила у свети храм, разговарала са Господом и анђелима његовим.
Управо тако се проказивало чудо Господње, да ће та жена да буде једна од најбитнијих жена на овоме свету, она од којих се родио сам Исус Христос. Она је дала тај одговор у име свих нас и тако уздигла читав људски род и сам Господ се унизио да би нас узвисио и да бисмо славили име Његово.
Тога имена држали су се и наши славни преци који су подигли овај свети храм и окупљали се у овој цркви, да би се видели и радовали једни другима и заједно учествовали у Светим Тајнама. Они су нам оставили тај древни и велики завет да се и ми сабирамо и славимо име Господње, а да бисмо могли да учествујемо у Светим Тајнама и да достојно славимо име Господње, потребно је да живимо у миру једни са другима, да имамо љубави и бринемо се о онима који су унижени и напуштени, каквих је, нажалост, у нашој Далмацији пуно“, рекао је Епископ далматински и нагласио да је за духовни живот свакога од нас, поред свега овога, јако важно да постимо, молимо се Господу и учествујемо у животу Цркве. Владика је такође истакао да морамо да будемо спремни да опраштамо једни другима, па чак и непријатељима својим, јер само ако и сами можемо да пружимо опрост, онда можемо и да га молимо од Господа.
Уз речи захвалности Епископ Никодим опростио се од досадашњег имотског пароха оца Драгана Михајловића и његове породице, који су много тога доброг учинили за време службе у Имотском. „Отац Драган се сада враћа у свој родни крај, где ће наставити да служи Господу, а ја хоћу да му се захвалим на свему и да му пожелим да на исти начин настави да ради на њиви Господњој, да нас не заборави и, ако му се пружи прилика, да нас и посети“, рекао је Владика. Том приликом он је такође представио вероном народу имотске парохије њиховог новог свештеника, оца Далибора Цвијановића и пожелео му да се труди попут својих претходника и да зна да је позван да се брине о свакој души напаћеној и приводи све људе Спасењу.

ПРАЗНИК РОЂЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У УБЛИМА

СЛАВА МАНАСТИРА ДРАГОВИЋА

Светом Литургијом и сабрањем верног народа у недељу (15.9.2019.) је прослављена слава манастира Драговића. Велики број верника скупио се у овом светом храму посвећеном Рођењу Пресвете Богородице, да би заједно узнели своју молитву Господу и, како је то обичај, у недељу пре Мале Госпојине прославили овај радосни празник. Светом Литургијом начaлствовао је свештеник Ратко Нонковић из Епархије сремске. Он се верницима обратио пригодном беседом и уједно честитао славу братији манастира и свима присутнима. „Наши преци су нам предали завет да долазимо у ову светињу и после силних тешких времена народ се овде увек окупљао и обнављао, као што смо се окупили ми данас. Велика је радост видети овде толико много људи и ову дечицу која долазе да се причешћују. Када се само сетимо онога прапочетка, пре него што су се појавили људи, народи и закони у људском роду, почевши од Адама и Еве, како су они живели у благослову и хармонији. Тада није било стида, ни животиње нису знале једна другу да нападају, али доласком нечастивог, када Адам проба јабуку са Дрвета Познања, животиње се побунише, људи осетише страх и срамоту, а тако и свако од нас, све до дана данашњег. Господ је и после тога све људе опет благословио, преко Пресвете Богородице коју су родитељи, Јоаким и Ана, добили у старости и која роди Спаситеља нашег. И тако она постаде наша заштитница и Богомајка која бди над свима и чува и нас овде у овој светињи“, рекао је отац Ратко.

ПРАЗНИК РОЂЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ

На празник Рођења Пресвете Богородице (21.9.2019.) свечано и радосно је прослављена друга храмовна слава у Стрмици. После Св. Литургије, благосиљања славског колача и жита и учињене литије, припремљена је трпеза љубави за сав сабрани народ.

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА
И РУКОПОЛОЖЕЊЕ У МАНАСТИРУ КРКИ

На празник Усековања главе Светог Јована Крститеља (11.9.2019.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крки. Том приликом, ђакон Далибор Цвијановић рукоположен је у чин свештеника, те ће своју службу наставити у Имотском.
Овај дан увеличала је и посета Његовог Преосвештенства Епископа маринског и јургинског Г. Инокентија, који је из далеке Русије дошао да нас обиђе и заједно са нама се помоли Господу. На почетку своје беседе, Владика Никодим срдачно је поздравио Епископа Инокентија и нагласио да се нада да му је овде добро бити и да ће нас се сећати у молитвама и наставити да нас посећује.
„Данас смо имали једну велику радост да смо рукоположили оца Далибора у чин презвитера и он ће сада бити имотски парох. Надам се да ће бити добар пастир томе народу, да ће се трудити да их приводи Спасењу и то највише кроз молитве Господу и служење Свете Литургије, а исто тако и да ће обилазити наше људе, а поготово оне који су унижени и повређени. Све му најбоље желим, да на многа и блага лета служи Господу, да проповеда Јеванђеље и радује се сваком човеку који му дође и свима преноси радост Васкрсења“, поручио је Епископ далматински.

ДЕЦА ИЗ КНИНСКОГ КРАЈА У ДВОДНЕВНОЈ ПОСЕТИ БАЊАЛУЦИ

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА И РУКОПОЛОЖЕЊЕ У ШИБЕНИКУ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је данас (8.9.2019.) Свету Архијерејску Литургију у шибенском храму Светог Спаса. Ово сабрање верног народа улепшала је духовна радост рукоположења новог ђакона, оца Далибора Цвијановића, који ће након што буде примио чин свештеника постати имотски парох.
Владика Никодим честитао је њему и његовој породици и позвао верни народ да се моли за њега и да му Господ да снагу да издржи сва могућа искушења и да на својој будућој парохији проповеда, али и живи јеванђељску реч.
„Данас смо чули шта треба да радимо да бисмо наследили Царство небеско и да Господ каже како треба да испуњавамо законе Његове, да се одрекнемо свог богатства и следимо Господа. На то смо, драга браћо и сесетре, сви ми позвани, а то подразумева, на првом месту, да треба да се одричемо своје воље, да се бринемо о другима и волимо једни друге. Исто тако, потребно је да Господ буде центар нашега живота, а у наше, савремено доба то подразумева управо сабрања попут овог нашег данашњег, када се сабирамо на Светој Литургији и учествујемо у Светим Тајнама. Када смо у Цркви ми смо позвани да занемаримо све наше бриге, да мислимо на Господа и сјединимо се да Њим“, поручио је Епископ далматиснки.

ПРОСЛАВА УСПЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У ДИЦМУ

ПРОСЛАВА ХРАМОВНЕ СЛАВЕ У ШИБЕНИКУ

ХРАМОВНА СЛАВА У МАНАСТИРУ КРУПИ

На празник Успења Пресвете Богородице (28.8.2019.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крупи.  Окупљеном верном народу Владика је честитао овај велики празник, који је и слава овог светог храма.
„Пресвета Богородица је она мајка која је у име свих нас и целог људског рода пристала да прими у себе сам Логос, Господа нашег Исуса Христа. О њој нема много сведочанстава у самој Библији, али је она увек била ту уз свога сина за време његовог земаљског живота и сведочила да је Он један истинити Бог и један истинити човек, како је то говорио Свети Јустин Ћелијски, богочовек Исус Христос. Проповедала га је и сведочила, а била је, као што свака мајка треба да буде, уз свог сина тихо, смирено, са молитвом за спасење читавога света.
И дан данас она је за нас велика заштитница, молитвеница пред престолом Свевишњега, која моли свога сина да нам опрости грехе и да се спасемо сви. Чули смо у данашњем Јеванђељу да се каже да је само мало потребно, а то значи да ми који смо на овоме свету и очекујемо Царство небеско треба да се бринемо једни о другима, а посебно о напуштенима и униженима, а таквих је нажалост много у овој нашој Далмацији.
Сведоци смо и ових немилих догађаја који су се десили у Уздољу и Ђеврскама, али ми и поред тога што морамо да осудимо такве нељудске чинове, треба да будемо прави хришћани и да опростимо и окренемо други образ, на шта нас позива Јеванђеље. Исто тако, треба и да се молимо Господу како за себе и своје ближње, тако и за оне који нам зло чине“, поручио је Епископ далматински и додао да за нас наша вера треба да буде једино мерило, те да постом, молитвом и учешћем у животу Цркве треба да дамо пример својој деци и да на тај начин останемо и опстанемо на овим просторима.

ПРЕОБРАЖЕЊСКИ САБОР У МАНАСТИРУ КРКИ

Светом Архијерејском Литургијом, коју су служили Њихова Преосвештенства Епископи новограчанички и средњезападноамерички Г. Лонгин и далматински Г. Никодим, прослављен је данас (19.08.2019.) празник Преображења Господњег. Мноштво верног народа традиционално се окупило у манастиру Крки, а међу њима и амбасадорка Р. Србије у Хрватској Њ. Е. Гђа. Мира Николић, саборски заступник Г. Борис Милошевић, жупан шибенско-кнински Г. Горан Паук, градоначелник Книна Г. Марко Јелић и многи други званичници.
На данашњој Светој Литургији досадашњи намесник манастира Крке  јеромонах Севастијан (Гордон) постављен је за игумана, а крчки сабрат јеромонах Амвросије (Лазаревић) добио је чин протосинђела.
Владика Лонгин обратио се присутним верницима говорећи о овом великом и благословеном дану. „Данашњи празник је од изузетног значаја за историју Спасења рода људсог, јер се Господ преобразио да би нама показао и поучио нас да и ми треба стално да растемо, да се преображавамо и мењамо се на боље. Овај празник је врхунац Откровења Божијег, јер Христос је био обасјан нетварном светлошћу и чуле су се речи Бога Оца; „Ово је син мој љубљени који је по мојој вољи, Њега послушајте!“
То је јединствена заповест која је записана у Светом Писму, а наши славни преци, иако нису увек били у лаким околностима, имали су јаку веру да су подизали светиње и жртвовали много да би волели Бога, али и ближњег свога и у једној таквој светињи ми се данас Богу молимо. Они можда нису знали да читају Свето Писмо, али су га живели, за разлику од нас данас који можемо да цитирамо многа места из Библије, али често живимо као да Христос уопште није ни долазио.
Ако тако живимо, нећемо имати никаквих заслуга пред Богом, зато када се попнемо на Гору, као што се каже о Преображењу, та Гора, која је наша Црква уствари, треба да буде место мира, радости и слободе у којој осећамо сву јачину Божије љубави. Нека је слава Богу и Светом Архангелу Михаилу који нас је сабрао данас да окусимо мало од те живе воде, која не пресушује и од које се не жедни, да се причестимо небеским хлебом, храном од које се никада не гладни, а која је најважнија. Када се причешћујемо ми се на чудесан, нама несхватљив начин, сједињујемо са Господом и нашим венама тече Његова крв, али треба да се трудимо да будемо достојни, макар мало. Зато не би требало да нам буде тешко да у својим срцима носимо нашу веру, као што она носи нас, да носимо свога Бога, Бога љубави. Не би требало да нам буде тешко да волимо и не бисмо смели никада да посумњамо у његово присуство, јер Он није негде горе далеко, него увек са нама и око нас.
Христос је рекао у Јеванђељу; „Угледајте се на мене, јер сам ја кротак и смирен срцу“.  Није Он рекао.: „Угледајте се на мене, јер сам ја образован и лепо говорим, јер сам моћан и чиним чуда“, него „јер сам смирен и кротак“. Смирење је највећа врлина и нама свети оци који су најбоље протумачили Јеванђеље, који су га живели, увек саветују да имамо смирења, да друге не осуђујемо, не оговарамо, нити клевећемо, већ напротив, себе да сматрамо одговорним за све око нас и онда ћемо тек имати мир и чисту савест, јер смо дужни да овај живот испунимо радошћу, смислом и лепотом и сваким другим богатством“, поручио је Епископ Лонгин и пожелео да нас ова наша светиња увек окупља и чува, да наша деца продуже нашу веру и да и њима она буде приоритет.
Након Свете Литургије уприличен је пригодан културно-уметнички програм, као и трпеза љубави за све присутне.

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ГОЛУБИЋУ

На празник Преноса моштију Светог првомученика и архиђакона Стефана (15.8.2019.) Њихова Преосвештенства Епископ новограчанички и средњезападноамерички Г. Лонгин и Епископ далматински Г. Никодим служили су Свету Архијерејску Литургију у Голубићу. У храму посвећеном овом великом светитељу окупио се велики број верника којима се Епископ Никодим обратио честитавши им данашњу славу. Владика Никодим најпре је захвалио Епископу Лонгину на његовом труду и бризи о нашем народу на овим просторима, коју стално показује иако је одавде удаљен хиљадама километара.
„Владика Лонгин је провео пуно времена на овим просторима, најпре као ђак у крчкој богословији, касније као професор, а онда и као Епсикоп деведесетих година када је овде било најтеже. Он и сада, када је у далекој Америци, стално зове и пита за нас, често нас и посети и за то желим од срца да му захвалим“, рекао је Епископ далматински. Он је такође изразио радост што смо се данас овде окупили у тако великом броју да прославимо једног дивног угодника Божијег који је међу првима пострадао и показао нам како треба да исповедамо веру Христову.
Владика Никодим предао је затим реч Епископу Лонгину који је нагласио да му је пре свега драго што овдашњи свештеници на челу са својим Епсикопом са таквим ентузијазмом чувају нашу стару веру.
„Видим да овде има пуно радости и да се они јако труде, а радује их, наравно, кад има народа који овде борави и долази. Нисмо заборавили светиње Епархије далматинске, а посебно наше манастире и богословску школу и где год да смо отишли, увек смо присутни овде макар молитвом. Јако сам радостан што је баш Владика Никодим овде сад Епископ, млади човек који је рођен овде и после дуго година да је мајка родила сина који је завршио богословију, постао школовани калуђер и кога је Црква поставила на светилник, да буде светлост да би други верници могли слушајући њега, сарађујући са својим Владиком и свештеницима и да душу спасу и веру одрже. Ми овде имамо праву, аутентичну веру, онакву какву је Христос проповедао, а од нас зависи колико ми ту веру живимо и колико од ње имамо духовне користи. Можемо ми да волимо што су цркве старе, што су манастири лепи, а конаци украшени, али ако у нашем срцу и души нема вере, ако нам срце није отворено за Бога и за ближње своје онда ми нећемо имати много користи од тога што се називамо православним хришћанима. Што смо више Духом Светим просвећени и што више има јеванђељске љубави у нама, ми смо јачи, снажнији, радоснији, осећамо да смо сви браћа и сестре и онада нам ништа није тешко. Кад нам је Бог првом месту, онда нам је све друго у животу на свом месту, а ако Бога нема све нам се поремети, приоритети нам се помешају и онда патимо. Ту нам помаже наше свето православље и Црква и зато је добро знати о својој вери, читати житија светаља, то није намењено само калуђерима, већ је за све људе“, поручио је Епископ Лонгин и пожелео да  Господ чува православни народ Далмације и све људе добре воље, да сви живимо у миру и да наше сутра буде веселије.

ПРОСЛАВА 400 ГОДИНА ВРБНИЧКОГ ХРАМА

Поводом прославе четири века постојања врбничког Храма Преноса моштију Светог Николаја, Њихова Преосвештенства Епископи новограчанички и средњезападноамерички Г. Лонгин, бихаћко-петровачки Г. Сергије и далматински Г. Никодим служили су (11.08.2019.) Свету Архијерејску Литургију. Након читања Јеванђеља мноштву присутних верника обратио се Владика Сергије.
„Драга браћо и сестре, ево благе и предивне вести, радости велике! Tо је радост Васкрсења, победа над смрћу када је Господ наш Исус Христос стао на крст, пролио крв своју за нас, легао у гроб, а онда су благу вест пронели свети апостоли и мироносице, вест да је Христос васкрсао из мртвих. Господ се сажалио на човека и дошао на овај свет да исцели сваку болест и немоћ, а највећа болест човечанства јесте била смрт. Оно што је Христос учинио у недељни дан, дан Васкрсења јесте победа над ђаволом, над смрћу и грехом. Зато и ми, угледајући се прво на Њега, на свете апостоле и на свете и велике богоносне оце, треба да чујемо данашње Јеванђеље и ту благу вест. Свети апостоли су видели мноштво народа који је стајао у пустињи гладан и жедан, а Господ није хтео такве да их отпусти, већ је желео да покаже своју благодат, божанску силу и љубав неизмерну и да сав тај народ нахрани са пет хлебова и две рибе, па је ту храну чудотворно умножио.
Од постанка света, па до данас Он нам показује своју љубав и умножава тих пет хлебова да би нас нахранио. Тих пет хлебова данас се налази у свој природи коју нам је Бог дао и коју стално умножава, када семе убацимо у земљу и из њега никне плод. Да би то семе донело род потребно је да оно умре и нестане, па тако је и нама потребно да умремо у Христу да би стоструки род донели. А шта значи умрети у Христу? То значи растати се са грехом једном за свагда кроз свете тајне које нам је Он даровао и Свету Цркву коју је установио.
Данас смо овде дошли да прославимо велики јубилеј, 400 година овога дивног храма. Иако је 400 година пред Богом један трен, за нас то време говори о милости, Божијој љубави и многим сузама и крви проливеним на овим просторима, али и духовној радости и физичком умножењу ових простора кроз векове, данас овај храм то сведочи“, поручио је Епископ бихаћко-петровачки.
Поводом овог дивног јубилеја уприличен је пригодан културно-уметнички програм, а том пригодом Епископ далматински Г. Никодим обратио се окупљеном народу посебно поздравивши Г. Епископе Лонгина и Сергија, којима је изразио велику захвалност због данашњег доласка, као и због сталне бриге и помоћи коју указују свима нама у Далмацији.
„Ова Далмација у којој се сада налазимо, због свега што се током година десило, није таква каквом је Владика Лонгин и старији међу нама памте, али је ипак наша и ми је живимо пуним срцем. Када је она у питању могу само да вам се обратим речима великог песника Алексе Шантића: „Сунце туђег неба неће вас гријати к'о што ово грије, грки су тамо залогаји хљеба гдје свога нема и гдје брата није. Од своје мајке, ко ће наћи бољу? А мајка ваша земља вам је ова, баците поглед по кршу и пољу, свуда су гробља ваших прадједова“, рекао је Владика далматински.
Он је нагласио да је за наш народ најважније да се окупљамо око светих храмова које су наши славни преци саградили у готово немогућим условима и оставили нам као завештање, те да се нада да ћемо се још дуго у радости сабирати.

ХРАМОВНА СЛАВА У МАРКОВЦУ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је данас (4.8.2019.) Свету Архијерејску Литургију у марковачком храму посвећеном Светом пророку Илији.

Он се обратио присутним верницима рекавши да му је данас посебно тешко да говори, јер у овим данима који су страшни за све нас у Далмацији важе речи које се певају у црквеним песмама на Велику Суботу, а које кажу да би требала да ућути свака твар. Тада сви ми треба да пребивамо у молитви и молимо се, како за себе, тако и за све оне који су пострадали од Косовског боја, а нарочито у Олуји и након ње.

„Ова песма се пева на Велику Суботу зато што се тада десио страшан догађај, када је Господ наш Исус Христос након што је био разапет, мучен и након што је пострадао на крсту, лежао у гробу. Толико је био страшан тај догађај, да је заћутала свака твар и нико није могао да проговори, јер сам Бог лежи у гробу зарад нас и нашега Спасења. Након тога је дошло Васкрсење које је основ вере за све нас и треба да буде центар наших живота. На ту прву жртву Господњу угледали су се апостоли који су први пострадали, мученици који су пострадали у првим вековима Цркве, а тако и мученици из нашега српског рода који су пострадали од Косова, па све до данас и сви они који су пострадали пре двадесет и више година на овим нашим просторима. Та вера наших славних предака нас је овде очувала као православне Србе и учинила да се сећамо и живимо онако како нам је Црква прописала“, рекао је Епископ далматински.

Владика је нагласио да му је изузетно драго што је завршен фрескопис у овом дивном храму и што смо се данас у њему окупили окружени ликовима светих, као што ћемо бити и када наследимо Царство небеско.

„Желим да вам свима честитам храмовну славу, драга браћо и сестре. Како се сада већ традиционално овде окупљамо да бисмо прославили Светог пророка Илију, тако треба да наставимо и ми који живимо у овом крају, а и сви ви који долазите из дијаспоре. Самим тим што нас нису заборавили наши ближњи који живе у туђини и што нас и даље посећују, ми знамо да нас ни Бог није заборавио и увек се посебно радујемо тим сусретима“, поручио је Епископ Никодим.

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У СКРАДИНУ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је данас (3.8.2019.) Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог Спиридона у Скрадину. Он је поздравио присутне вернике честитајући им данашњи празник који је у време Владике Фотија одређен као летњи сабор Светог Спиридона и прославља се прве суботе након Илиндана.
„Данас смо се окупили да прославимо дивног светитеља још их првих векова Цркве, који је био скроман човек и прави пастир. Од ране младости био је утврђен у вери својој, а Црква је то препознала и изабрала га за Епископа. Он се и тада највише бринуо о сиромашнима, напуштенима и униженима и сву своју имовину је разделио да би се старао о потребитима и молио се за све оне чије му је Спасење било поверено. Јуче смо прославили и Светог Пророка Илију који се трудио, исто као и Свети Спиридон, да на првоме месту молитвом учврсти у вери све оне који су из јеврејскога народа, а онда и чинећи разна чудеса. Њихова вера је била толика пламена да су на многе начине били и боговици, виђали су Господа и Он им је дао дар чудотворства којим су људе приводили Спасењу. Наша вера треба да буде слична њиховој, треба да се трудимо да нам главна у животу буде управо мисао на Господа, а молива прави дијалог са Њим. Наши славни преци су се угледали на ове светитеље, а то можемо да видимо и по томе што су у славу Божију дигли овако велелепне храмове и посветили их управо њима. Зато треба увек да се сећамо својих предака и да их помињемо у својим молитвама, јер су они такође наши заступници пред престолом Свевишњега“, поручио је Епископ далматински.

ХРАМОВНА СЛАВА У ЗАДРУ

На дан када прослављамо Светог пророка Илију (2.8.2019.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је Свету Архијерејску Литургију у Задру. Свечаним сабрањем верног народа обележена је тако слава задарског храма посвећеног овом великом светитељу.
Епископ Никодим обратио се окупљеним верницима говорећи о животу и подвигу Светог Илије, који треба свима да нам буде пример и узор. „Свети Илија се још у раној младости повлачио у пустињу где се молио и разговарао са Светим Духом. Молитва је управо то, разговор сваког од нас са Господом и она треба да биде основ нашег духовног живота. Једино путем поста, молитве и учешћа у Светим Тајнама можемо задобити Царство Небеско, а уз то су посебно важне љубав и брига коју имамо једни према другима. Треба једни друге да подржавамо и међусобно помажемо, а посебно да водимо рачуна о старима, немоћнима и свима онима који су на било који начин унижени“, рекао је Владика.
Он је нагласио да му је изузетно драго што смо се данас окупили у оволиком броју, а посебно што види да наши људи који су у расејању широм дијаспоре нису заборавили свој родни крај, ни своју Цркву. „Честитам вам данашњу славу са надом да ће нас Дух Свети сабирати на многа и блага лета овде, да се виђамо и радујемо једни другима и заједно молимо Господу“, поручио је Епископ далматински.

СВЕТА ВЕЛИКОМУЧЕНИЦА МАРИНА
ОГЊЕНА МАРИЈА ШИБУЉИНЕ

По традицији дугој тек три године и ове године прославимо празник Свете Великомученице Марине (Огњене Марије) у Шибуљини, гдје се окупи велики број вјерника. Након Свете Литургије одржан је парастос за све невино пострадале у овом светом храму и овом селу. Након службе је за све присутне парохијане припремљена трпеза љубави. Хвала свима који су присуствовали и увеличали наше молитвено окупљање.

ХРАМОВНА СЛАВА У КАРИНУ

Поводом храмовне славе каринског храма посвећеног Светим мученицима Кирику и Јулити, Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је данас (28.7.2019.) Свету Архијерејску Литургију у Карину.
Свети Кирик и Јулита пострадали су за време безбожног цара Диоклецијана. Света Јулита била је побожна жена из богате породице која је веома рано остала удова. Како је у то време био велики прогон хришћана, она је решила да одбаци своје богатство и да се обуче у скромно одело и странствује по свету, јер није хтела да изда Христа и да принесе жртве многобожачким божанствима. Бојећи се за синов и свој живот, она је лутала по свету, а по доласку у град Тарс неки је људи проказаше да је хришћанка и тада их ухватише многобожачке власти. Тако пострадаше Свети Кирик и Јулита, како нису хтели да се одрекну своје вере у Христа распетога и Васкрслога. Њихов мучитељ нареди да им се тела покупе и баце животињама, али по ноћи дође једна Јулитина слушкиња и однесе их, те су тако сачуване њихове мошти. „Вера Светих Кирика и Јулите је иста вера у Једнога Бога, Господа Васкрслога коју су исповедали апостоли и проповедали свима , па све преко мученика чија су имена записана у књигу вечности и преко светитеља до данашњег дана. То је иста она вера коју су исповедали и наши славни преци који су се окупљали овде где смо се и ми данас окупили. То је вера у Васкрсење и живот вечни који можемо постићи тако што ћемо се трудити да поштујемо заповести Божије, да постимо и да се причешћујемо, а пре свега да се бринемо једни о другима и кроз ту љубав коју имамо једни према другима показујемо и љубав према Господу. По речима Светог Атанасија Александријскога, које су неписане речи Господње: „Видео си брата свога, видео си Бога свога“. Тако се и ми можемо спасити само једни кроз друге“, поручио је Епископ Никодим.
У данашњем дану имали сло још једну духовну радост када је Епископ далматински доделио захвалнице људима који су заслужни за обнову каринског храма. Том приликом захвалнице су примили г. Милан Ћосо, г. Радислав Радека, г. Светислав Миланко, г. Мирко Дуброја, г. Павле Радека, г. Горан Драча, г. Чедо Лакић, Г. Никола Лакић из Карина и г. Ненад Радека са сестрама, такође из Карина.

„Камп пријатељства“ у Београду

  Благословом Његовог Преосвештенства Епископа далматинског Г. Г. Никодима и манастира Хиландара, дјеца из Книна и околине која похађају православну вјеронауку били су гости „Кампа Пријатељства“ који се ове године одржавао у Београду од 13.07. до 18.07.2019. У склопу програма учесници кампа имали су прилику да обиђу како вјерске тако и културно-историјске знаменитости српског народа. Првог дана боравка присуствовали смо Светој Литургији која је служена у Цркви Св. Великомученика Георгија на Опленцу, гдје је већина дјеце узела учешћа у Светој Тајни причешћа. Након Свете Литургије обишли смо крипту храма и знаменитости Опленца. Тога дана велика радост за дјецу била је и посјета београдском Зоолошком врту и луна парку. Другог дана боравка указана нам је изнимна част да посјетимо краљевску породицу, престолонаследника принца Александра и принцезу Катарину на Белом двору. У пратњи водича били смо упознати са историјатом овога мјеста. Истога дана посјетили смо Српску Патријаршију и Патријаршијски музеј. Након тога отишли смо до мјеста јединства цјелокупног српског народа – Храма Светог Саве. Трећег дана боравка доживили смо велику духовну радост обишавши манастир Крушедол у ком смо се поклонили моштима Светих Бранковића, затим смо посјетили манастир Гргетег и цијеливали копију иконе Богородице Тројеручице која се у овом манастиру чува као велика светиња. Даље нас је пут одвео у манастир Ново Хопово и ту смо се поклонили моштима Светог великомученика Теодора Тирона. Тај дан остаће у сјећању и по једном веома занимљивом догађају – посјети стадиону „Маракана“ и гледању фудбалске утакмице. Посљедњег дана боравка као круна је била посјета  манастиру Раваници и поклоњење часним моштима Светог великомученика кнеза Лазара. У повратку за Београд били смо гости у Аква парку у Јагодини, што је такође била велика радост за дјецу. Пуни утисака сви смо се живи и здрави вратили кући у Далмацију. Неизмјерну захвалност имамо према манастиру Хиландару и повјеренику манастира г. Милошу Стојковићу, који нас је као велики пријатељ и домаћин све угостио.


Вјероучитељ Милан Грубић

ПРОСЛАВА СВЕТЕ НЕДЕЉЕ У ОЋЕСТОВУ

Храмовна слава манастира посвећеног Светој великомученици Недељи традиционално је прослављена (14.07.2019.) Светом Архијерејском Литургијом и сабором верног народа у Оћестову. Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим честитао је свима овај велики празник и поучио их кратком беседом о његовом значају. „Чули смо у данашњем Јеванђељу једну причу, где је Господ исцелио слугу од једнога капетана када му је, по Његовом доласку у Капернаум, тај капетан пришао и рекао да је његов слуга одузет и да се страшно мучи. На то му је Господ одговорио да ће доћи у његовз кућу и исцелити га, а капетан, који је био човек од власти, помисли како није достојан да Господ уђе у његов дом и замоли Господа да само речју исцели одузетога. Када је Господ чуо шта тај капетан говори, задивио се много и рекао онима који су били у његовој пратњи: „Заиста вам кажем, ни у Израиљу толико вере не нађох“. Није нашао толико вере код оних код којих је прво дошао, који су били његовог рода, којима је прво говорио о вери, поучавао их и чинио им чудеса. Даље каже да ће доћи многи са истока и са запада и да ће сести за трпезу са Аврамом, са Исаком и Јаковом  у Царству небескоме, а капетану рече: „Иди и како си веровао нека ти буде“ и том речју Господњом оздрави капетанов слуга. Ту веру у Васкрслога Господа проповедали су свети апостоли широм света, па и у овим нашим крајевима и та вера треба да буде и нама основ у нашем животу. Њу су проповедали и Свети Козма и Дамјан који не само што су били лекари, него су од Господа добили дар исцелитељске моћи и кроз то су на многе начине мисионарили и приводили људе Спасењу. Таква вера, драга браћо и сестре, била је и вера Свете великомученице Недеље због које смо се данас овде окупили, а која је пострадала у време Диоклецијана исповедивши управо веру у Васкрслог Господа. Била је дете побожних родитеља који су је добили у касним годинама и дали јој име Недеља, управо зато што се родила на тај дан када прослављамо Светло Васрсење Христово. Пошто није хтела никако да се уда и исповедала је јавно своју веру, на разне зверске начине су је мучили и пострадала је у младим годинама, не хтевши да се одрекне Господа“. Чули смо такође, како се говори у Апостолу, да нема више Грка ни Јудеја, ни роба и господара, него смо сви слободни у Господу и тако и ми треба да будемо слободни, да се не стидимо што смо православни Срби, него да до краја издржимо и кроз то наследимо Царство небеско“, поручио је Епископ далматински и додао да то за нас у Далмацији значи, пре свега, да треба да се бринемо једни о другима, а посебно о онима који су немоћни и напуштени. Владика је истакао да су овакви сусрети од великог значаја за наш народ и да, уз Духа Светога, треба да се сабирамо и радујемо једни другима током читаве године и увек се, без обзира на то где живимо, сећамо ових крајева и окупљамо око светих храмова попут својих предака.

ПЕТРОВДАН У БРОЋАНЦУ

ПЕТРОВДАН У БИОЧИЋУ

ПЕТРОВДАН У ДОЊЕМ ТИШКОВЦУ

ПРИЈЕМНИ ИСПИТ ЗА ЕПАРХИЈУ ДАЛМАТИНСКУ


На основу Уредбе о богословским школама и условима уписа у Богословије Српске православне Цркве Епархија далматинска објављује

К О Н К У Р С

За упис у I разред Богословија СПЦ за школску 2019/20 годину који садржи следеће услове:

  1. да кандидат није старији од 18 година.
    2. да није ожењен.
    3. да је душевно и тјелесно здрав.
    4. да кандидат има развијен слух и глас за појање.
    5. да кандидат има основно знање катихизиса и познавање Господњих и Богородичиних празника, као и знање из опште културе.
    6. да је завршио основну школу, најмање са врло добрим успјехом и примјерним владањем.
    Молбе за пријем подносе се одмах надлежном архијереју, преко надлежног парохијског свештеника или се доносе на пријемни испит.


Уз молбу прилажу се следећа документа:

а) оригинал извод из матичне књиге крштених, издат од надлежног пароха;
б) свједочанство о завршеној школи, заједно са ђачком књижицом и оцјенама;
в) љекарско увјерење да је кандидат душевно и тјелесно здрав
г) увјерење надлежног парохијског свештеника о владању и подобности за свештенички чин и да није ожењен;
д) писмени пристанак родитеља/старатеља да кандидат може уписати богословију;
ђ) писмену обавезу своју и својих родитеља/старатеља, потврђену од надлежног пароха, да ће уредно уплаћивати управи Богословије одређени допринос за своје издржавање у интернату школе.
Пријемни испит за кандидате за пријем у Епархију далматинску одржаће се 10.7.2019.г. (сриједа) у просторијама Богословије Света Три Јерарха у манастиру Крки, са почетком у 11:00 часова.

Напомена: Кандидати су обавезни донијети све горе наведене документе (оригинале или овјерене фотокопије) и дати их на увид испитној комисији.

ХРАМОВНА СЛАВА У БЕНКОВЦУ

На дан када прослављамо Рођење Светог Јована Крститеља (07.07.2019.) свечано је обележена слава бенковачког храма посвећеног овом празнику. Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је Свету Архијерејску Литургију, а присутним верницима од срца је честитао храмовну славу.
„Сабрали смо се данас овде, драга браћо и сестре, да прославимо успомену на рођење Светога Јована Претече и Крститеља. Он се родио од оца Захарије који је био свештеник Бога јединога и мајке Јелисавете која је била нероткиња и то када су обоје већ били у дубокој старости. У то доба међу јеврејским народом људи који нису имали децу нису били прихваћени и то је за њих била велика срамота. Чули смо из светог Јеванђеља да је дошао Свети Архангел Гаврило праведноме Захарији за време службе, јавио му се и рекао му да ће добити сина који ће му бити велика радост, али да ће се њему радовати и многи људи и многи народи. Он га је на то питао како је то могуће и како да у то поверује, с обзиром на то да су и он и његова жена били већ у поодмаклим годинама, али Свети Архангел Гаврило му је одговорио да поверује  и да сину надене име Јован. Тада му је Архангел одузео моћ говора и рекао му да неће моћи говорити све док се не објави да ће добити сина. Када је Јелисавета чула за ову вест није могла лако да је прихвати и било је срамота, како каже Јеванђеље, те се повукла на пет месеци и нигде није одлазила. У ономе тренутку када се сазнало да ће они добити сина, људи су почели да питају како ће се звати дете, а Захарија је тек тада проговорио и рекао је: „Јован“: То дете које се родило на чудесан начин приправило је пут Господњи идући у народ и говорећи о Ономе који тек треба да дође и коме он није достојан ни да веже везице на обући Његовој. Свети Јован Крститељ позивао је сав народ јеврејски да се покаје, јер се приближило Царство небеско, проповедао је долазак Бога у овај свет и да ће Он који ће остати истински Бог прихватити природу човечију и постати Богочовек, Исус Христос. Он ће, зарад нашега спасења, да дође на овај свет, да постане човек, да пострада и да васкрсне и да кроз то Његово Васкрсење и ми имамо могућност да васкрснемо“, рекао је Епископ далматински. Он је поручио да смо на то сви позвани, да верујемо у Васкрсење и трудимо се да живимо хришћански, јер само кроз међусобну љубав можемо да задобијемо Царство небеско о коме је Свети Јован проповедао.

ВИДОВДАН У МАНАСТИРУ ЛАЗАРИЦИ

Поводом епархијске славе и ове године (28.6.2019.) у манастиру Лазарици традиционално се, уз верни народ, окупило сво свештенство Епархије далматинске. Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је Свету Архијерејску Литургују и том приликом оца Бојана Савића, намесника шибенско-бенковачког, одликовао чином протојереја.
Поводом данашњег празника Епископ Никодим одржао је кратку беседу о значају овога дана и свих мученика којих се данас сећамо. „Данас смо се окупили да бисмо прославили кнеза Лазара и све оне који су пострадали са њим на Косову пољу, као и све који су пострадали од Косовскога боја до дана данашњег. Сабрали смо се да бисмо се сетили једног великог завета, једног важног избора који је он направио у име свих нас, који су поштовали сви наши преци, а поштујемо га и ми који смо сада овде. Свети кнез Лазар је изабрао да се не покори великоме царству, једној од највећих сила тог доба која је била на прагу Европе. Он је требао потпуно да се потчини њима и највероватније одрекне хришћанства и пређе у ислам, али је то одбио. Направивши тај избор, изрекао је ону чувену реченицу: „Земаљско је за малена царство, а небеско увек и довека!“ То је тај велики завет којим нас је он благословио, а посебно нас који смо српскога рода и који се трудимо да живимо тај избор и да тако задобијемо Царство небеско. Његов избор је био да живи јеванђељски, да се труди, да се моли Богу и да на крају у име Христово пострада на Косову пољу, а да га се ми и дан данас сећамо. Мучеништво је један од начина на који можемо задобити Царство небеско, јер је оно доказ наше вере. Наши су се преци угледали на то, чак су и својом мученичком крвљу натапали гудуре, поља и брда и они су нам, заједно са кнезом Лазаром оставили тај завет који за нас Србе увек био једино мерило и светлост на нашем путу“, рекао је Епископ далматински и додао да треба увек да се трудимо да живимо јеванђељски, да се окупљамо при нашим светим храмовима и, пре свега, да се радујемо једни другима.
Владика је нагласио да се данас у Лазарици окупило много народа који и даље живи на простору Далмације, али и мноштво наше браће и сестара који су у расејању, у Србији и дијаспори и да су управо овакви сусрети нада и утеха за све нас. Он је поручио да самим тим што смо овде и што нисмо једни друге заборавили можемо бити сигурни да нас није заборавио ни Бог и да се можемо спасити само заједно, кроз међусобну љубав и бригу.

СВЕТА ЛИТУРГИЈА У СМИЛЧИЋУ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је данас (23.6.2019.) Свету Литургију у Смилчићу. Присутним верницима у Храму Светог архангела Михаила он се обратио са неколико речи о данашњем празнику.„Данашњи дан, драга браћо и сестре, је посвећен свим светима, свима онима који су се уподобили Господу, који су поверовали у Њега, јер, како нам Јеванђеље каже, Бог је тако заволео овај свет да је и Сина Свога Јединородног дао да свако ко верује у Њега не погине, него да има живот вечни. Ми смо призвани да будемо у заједници са Господом Исусом Христом и да се уподобљавамо Њему, управо онако како су се уподобљавали сви светитељи које данас прослављамо, јер диван је Бог у светима својим“, рекао је Епископ далматински и поручио да и ми треба да се угледамо на њих и да центар нашега живота и наших мисли свакога дана треба да буде управо Господ. Као један од основних предуслова за задобијање Царства небеског Епископ Никодим је истакао љубав и бригу коју сви ми треба да показујемо једни према другима, бринући се о онима који су слаби, унижени и немоћни. Он је такође поручио да је јако важно да се сабирамо при нашим светим храмовима, као што смо се сабрали данас, јер тако остајемо у заједници, како са Господом и светом Црквом, тако и једни са другима.

ДУХОВСКИ ПОНЕДЕЉАК У БИСКУПИЈИ

На Духовски понедељак (17.6.2019.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је Свету Архијерејску Литургију у Бискупији. Поводом храмовне славе Цркве Свете Тројице верни народ овога краја сабрао се данас у заједничкој молитви.
„Окупили смо се данас овде да бисмо прославили један велики празник, празник Свете Тројице, који је на неки начин круна домостроја Спасења и свега онога што је Господ направио док је ходио међу нама. На крају свога боравка на Земљи он је, приликом Вазнесења Господњег, обећао својим апостолима да ће послати Духа Утешитеља, Духа Радости, Светога Духа који сабира Цркву и који је сабрао и нас овде данас. Пророци су још у староме завету најављивали долазак Онога који ће постати Богочовек ради нашега спасења, а то све јер је Бог тако заволео овај свет да је дао и Сина Свога Јединороднога да свако ко верује у Њега не погине, него да има живот вечни. Господ нам је зато послао и Духа Светога који сабира све нас и зато се данашњи дан зове и рођендан Цркве“, рекао је Епископ Никодим и позвао све вернике да наставе да се сабирају око светих храмова наше Епархије. Он је истакао да се управо у том часу када се саберемо на Литургији на нас излива благодат Духа Светога, онога који ће утешити све нас и помоћи нам на нашем путу ка Царству небеском, те да је јеванђељски живот и учествовање у Светим Тајнама основни циљ коме би сваки хришћанин требало да тежи.

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ЛИШАНИМА ТИЊСКИМ

На празник силаска Светог Духа на апостоле (16.06.2019.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је Свету Архијерејску Литургију у Лишанима Тињским. У данашњем Јеванђељу могли смо чути како нам Господ говори да ће послати Духа Утешитеља када се буде узнео на небо.
„Када се Господ вазнео обећао је да ће доћи Дух Истине, онај који ће нас окупити, који ће нас сабирати исто онако као што смо чули данас у апостолу да се каже да је на дан Педесетнице, када су апостоли били окупљени у Јерусалиму, чуо се хук велики и сишао је Дух Свети у виду огњених језика на њих. Тада су апостоли проговорили разне језике, а сви људи који су слушали њихову проповед могли су да их разумеју иако нису сви говорили језик којима су се служили апостоли. Они су тако испунили речи Господње, које смо такође могли чути из Јеванђеља, да иду и да науче све народе, учећи их у име Оца, Сина и Светога Духа“, рекао је Епископ далматински и додао да смо сви позвани да живимо хришћански и да сви будемо усиновљени тј. да постанемо удови једног Тела благодаћу Духа Светога. Он је нагласио да то можемо постићи само учешћем у црквеном животу и светим тајнама, тако што ћемо да поштујемо црквене заповести, да долазимо у цркву, да постимо, причешћујемо се и окупљамо се око наших светих храмова, што је посебно важно за нас у Далмацији.
„Јако ми је драго да смо се окупили у овако великом броју и да нас је Дух Свети управо окупио данас овде, као што окупља многе и кроз то нам пружа утеху, јер гледамо једни друге лицем к лицу, а то нам је на неки начин и праслика онога што ћемо гледати у Царству небеском и чему треба да тежимо. Можемо се спасити само једни кроз друге, а то подразумева да ћемо се бринути једни о другима, посебно о онима који су унижени, повређени и које нико не обилази, а тога, нажалост, ми овде по Далмацији имамо. Не смемо да се стидимо једни дргугих, већ треба да се радујемо и да волимо једни друге и да кроз то будемо истински ученици Господњи, јер ће нас само по тој љубави познати да смо ученици Његови“, поручио је Епископ Никодим.

НОВА ГЕНЕРАЦИЈА МАТУРАНАТА КРЧКЕ БОГОСЛОВИЈЕ

Још једна генерација успешно је завршила своје школовање у богословији „Света Три Јерарха“ у манастиру Крки. Изасланик Светог Синода на матури био је ђакон др Драган Радић, професор богословског факултета у Београду, а након успешно положене матуре седморица момака изашла су из овог светог места носећи са собом све оно што су годинама учили, не само из књига, већ и из суживота са манастирским братством. Уз најлепше жеље за будући раст и напредак свакоме од њих можемо рећи да се надамо и верујемо да ће, где год да крену, бити на понос својим досадашњим учитељима и увек достојни имена своје школе.

ХРАМОВНА СЛАВА У ШИБЕНИКУ

Слава шибенског Храма Светог Спаса данас (06.06.2019.) је свечано обележена уз Свету Архијерејску Литургију коју је служио Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим. Владика Никодим обратио се присутним верницима поучивши их о значају данашњег дана.
„Драга браћо и сестре, данас славимо један од великих празника, који је уједно и слава овог дивног храма у коме се често окупљамо и једни другима радујемо током читаве године, а то је празник Вазнесења Господњег. Нека нас овај дивни празник подсети да смо сви позвани, попут првих хришћана, да живимо јеванђељски, онако како нам је сам Господ оставио, да верујемо у свеопште васкрсење и то да ћемо кроз њега задобити Царство небеско. Сви ми треба да се трудимо да сваким даном и тренутком својим мислимо на Господа, да му се молимо за ближње своје и за себе, па чак и за оне који су нам нанели зло, јер нас свето Јеванђеље позива да опростимо и непријатељима својим, поручио је Епископ далматински. У наставку Свете Литургије пререзан је славски колач, а након литије je у парохијском дому приређено послужење уз које је овај сусрет верног народа шибенског краја настављен у радости и празничној атмосфери.

СПАСОВДАН У КНИНУ

СПАСОВДАН У ЦЕТИНИ

 

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У МАНАСТИРУ КРУПИ

Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. г. Херувим је, уз саслужење Његовог Преосвештеснтва Епископа далматинског г. г. Никодима, служио Свету Архијерејску Литургију 2. јуна 2019. године у манастиру Крупи. Владика Никодим обратио се верном народу тумачећи јеванђељску причу о исцељењу човека који је био слеп од рођења.
„Како нас Јеванђеље учи, Господ је узео грумен земље, пљунуо у њега, помазао томе човеку који је био слеп од рођења по очима и он је прогледао. Онај који је Нова Твар за све нас дао је нови живот томе човеку, дао му је да види овај свет како га није видео, дао му је да види и читаву творевину Божију, којом нас је Бог благословио. Тога човека је Господ касније послао у Силоамску бању да се тамо умије и још боље прогледа. Сама реч „Силоам“ значи онај који је послат од Бога и то нам је још један доказ да само кроз Господа човек може заиста да отвори очи и да се спасе. Једна од првих ствари које је овај човек видео било је лице Господње, а ми који данас живимо моћи ћемо да Га видимо тек када станемо пред Њега и када дође Царство Небеско. То ће за нас бити највећа радост, да Га више не гледамо као у огледалу, као у загонетци, како то каже апостол Павле, већ лицем к лицу, како се ми сада гледамо и како се радујемо једни другима и то је оно чему ми сви треба да тежимо. На почетку када су Господа питали да ли је тај човек слеп због својих греха или родитељских, Он је одговорио да није слеп ни због својих, ни због греха својих родитеља, већ зато да би се све ово десило управо на славу Божију. Ми, као хришћани и људи, треба све у свом животу да радимо тако да буде на славу Божију, да се трудимо, на првом месту, једни око других, посебно ми овде у Далмацији, где нас има јако мало. Требали бисмо свакога дана да се молимо Богу да нас удостоји да видимо лице Његово и да кроз читав свој живот размишљамо о Господу, да живимо јеванђељски и заслужимо да се гледамо и радујемо у Царству Небеском.
Данас имамо још једну радост и благослов да је са нама Владика Херувим који је Епископ осечкопољски и барањски и који је живео са нама овде у Далмацији дуго година, почевши од богословије, где је дошао још као дете, онда као калуђер крчки, а касније и као игуман манастира Оћестова и професор у богословији. Он зна како се овде живи и брине се и даље о нама, посећује нас и помаже, а надамо се да ће ускоро бити прилике да и ми њега посетимо и да се кроз те сусрете радујемо једни другима. Исто тако, желим да поздравим и оца Драгана Радића, који је данас овде са нама, а који је изасланик Светог Архијерејског Синода на матури у богословији „Света Три Јерарха“. Њима хоћу да пожелим добродошлицу, а највише осећам потребу да поздравим нашег оца Гаврила, да му се захвалим за све оно што је радио за ових двадесет година, што се трудио око ове куће и себе уградио у нашу милу Далмацију, како је то говорио блажени Владика Никодим Милаш. Он је неко ко је оставио печат у овоме свему, ко ће увек бити добродошао и радо ћемо га се и дуго сећати. Желим му све најбоље и да се исто труди на новој служби на коју иде као што се трудио за ове две деценије са нама и надам се да ће нас често посећивати и сећати нас се у молитвама“, рекао је Епископ Никодим и предао реч Владики Херувиму и оцу Гаврилу.
„Нек је благословен данашњи дан Господњи који нас је овде сабрао да принесемо бескрајну жртву за све и кроз ову Литургију се присетимо свих догађаја који су суштина нашега хришћанскога живота на овом свету који је обремењен разним греховима и недаћама које нас удаљавају од Господа нашег Исуса Христа и од заједнице са Црквом Божијом. Сви смо ми сабрани у Христу, Он нас све сабира тако што нас позива да сваке недеље будемо у светим храмовима. Ја данас желим да се захвалим Владики Никодиму на гостопримству и љубави коју нам указује и његовом труду да изнесе своју пастирску мисију која нам је дата чином хиротоније. Сви ми који смо овде заједно се трудимо да следимо управо тај уски пут нашега Спасења, проповедајући Јеванђеље Христово, иако то није лако у данашњем времену и околностима. Ми свакако морамо имати наде и вере у ове наше светионике овде у Далмацији, а посебно наш манастир Крку, који ја увек називам духовном мајком свих нас овде у Хрватској, јер крепи наша срца и бодри наш дух да можемо да останемо  и опстанемо на овим просторима. Исто тако, манастир Крупа који је најстарији наш манастир у Хрватској, велико је кандило вере, утехе и наде за све нас“, поручио је Епископ осечкопољски и барањски.
Опраштајући се од верних људи са којима је годинама живео током своје службе у манастиру Крупи, отац Гаврило је истакао да је ово тренутак у коме су му емоције помешане и истовремено осећа и радост и тугу. „Желим још једном да вас поздравим као игуман манастира Крупе, а истовремено и као игуман Манастира Светог Николе на Озрену. Хоћу да вам се свима захвалим на труду и сарадњи и да се захвалим Господу Богу и Пресветој Богородици што су дали да манастир Крупа заблиста Божијим благословом и неким мојим малим трудом“, рекао је отац Гаврило и поручио да ће манастир Крупа, као и сав верни народ који се око њега увек окупљао, остати заувек у његовом срцу и молитвама.

САСТАНАК ВЈЕРОУЧИТЕЉА У МАНАСТИРУ КРКИ

Благословом Његовог Преосвештенства Епископа далматинског Г. Никодима, 31. маја 2019. године у манастиру Крки одржан је састанак о организацији и унапређењу верске наставе у Епархији далматинској и Републици Хрватској. На састанку су учествовали домаћин Епископ далматински Г. Никодим, Епископ осечкопољски и барањски Г. Херувим, водитељ Катихетског уреда јереј Вукашин Цветојевић, професор Православног богословског факултета ђакон др Драган Радић и вероучитељи Епархије далматинске. Након поздравне речи домаћина говорило се о  раду Катихетског уреда, текућој реформи школства у Републици Хрватској и месту православне веронауке у њој, затим о досадашњем раду на курикулуму и уџбеницима, стручном усавршавању вероучитеља, те проблемима с којима се сусрећу у свом раду. Састанак је протекао у позитивној и конструктивној атмосфери, а договорена је и тешња сарадња вероучитеља са Катихетским уредом посебно на пољу стручног усавршавања.

ЕПИСКОП ОСЕЧКОПОЉСКИ И БАРАЊСКИ У МАНАСТИРУ КРКИ

Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски Г. Херувим служио је данас (1.6.2019.) Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крки.

ПРАЗНИК СВ. КИРИЛА И МЕТОДИЈА У
МАНАСТИРУ КРКИ И КИСТАЊАМА

На празник Светих Кирила и Методија Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крки. По завршетку свете службе, Епископ Никодим отишао је у Кистање и у Храму Светих Кирила и Методија пререзао славски колач. Поводом славе тог светог храма, уследила је свечана литија, а владика је поздравио присутне вернике и честитао им данашњи празник. „Свети Кирило и Методије били су велики просветитељи словенски. Они су од ране младости ишли по читавом свету и мисионарили речима Христовим: „Идите и научите све народе, крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа“. Дошли су на ове просторе да описмене нас Словене, дали су нам Реч кроз коју се можемо спасити, а то је највеће дело за све нас који смо остали верни њиховом завету. Зато ми, као хришћани, треба и даље да сведочимо ту њихову мисију, да свим људима будемо светлост у свету, да им сведочимо Јеванђеље и ширимо радост Васкрсења“, поручио је Епископ далматински.

ХРАМОВНА СЛАВА У КУЛИ АТЛАГИЋА

Дана 22.05. када наша Црква прославља пренос моштију Светог Николаја, парохијани Куле Атлагић прославили су своју храмовну славу.

По литургијском сабрању, благодарећи Господу преразан је славски колач уз присуство верних парохијана како из Куле Атлагић тако и из осталих крајева Равних Котара.

ХРАМОВНА СЛАВА У ЖАГРОВИЋУ

СЛАВА ХРАМА СВЕТОГ НИКОЛАЈА У КИСТАЊАМА

ПРОСЛАВА ХРАМОВНЕ СЛАВЕ У ВРБНИКУ

ПРОСЛАВА ХРАМОВНЕ СЛАВЕ У ВРЛИЦИ

Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора

Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве са редовног заседања одржаног у манастиру Жичи и Београду о
д 9. до 18. маја 2019. године

Овогодишње редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве започето је 9. маја у манастиру Жичи, првом седишту аутокефалне Српске Цркве, а 800-годишњицу те аутокефалије, пуне црквене самосталности, великог дара Божјег и великог дела Светога Саве, прослављамо ове године. После свете саборне архијерејске Литургије и призива Светога Духа у храму манастира Жиче одржане су, под председништвом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, прве саборске седнице у самом манастиру, 9. и 10. маја, да би Сабор наставио са радом у Патријашијском двору у Београду од 11. маја до завршетка овогодишњег заседања. У раду Сабора учествовали су сви епархијски архијереји Српске Православне Цркве осим Епископа западноевропског г. Луке.

цијели текст овдје

СЛАВА МАНАСТИРА СВЕТОГ ВАСИЛИЈА

ЂУРЂЕВДАН У КНИНУ

ЂУРЂЕВДАН У ЖЕГАРУ

На дан храмовне славе у Жегару (06.05.2019.) Свету Архијерејску Литургију служили су Њихова Преосвештенства Епсикоп бихаћко-петровачки Г. Сергије и Епископ далматински Г. Никодим. Окупљеном верном народу први се обратио владика Никодим честитавши им Васкрс и данашњу славу, након чега је представио владику Сергија. Епископ бихаћко-петровачки истакао је да му је посебна част што се на овако велики празник обрео у овом светом храму. „Данас прослављамо великог угодника, Светог Георгија који је био слободан од свих предрасуда овоземаљских. Био је војник у римској војсци цара Диоклецијана, великог гонитеља хришћана, али је био чврст, зато што је веровао у Христа и прошао страшне и велике муке, јер није хтео да га се одрекне ни по који цену. Он за све хришћане представља пример непоколебљиве вере која истраје до краја. Ми смо као народ вековима страдали, били разапети, на неки начин смо то и данас, али ако своју веру учврстимо и својим делима је покажемо, бићемо са великим угодницима Божијим у царству небеском“, поручио је Епископ Сергије. Он се присетио својих ђачких дана, када је као богослов чтецирао у овом светом храму и изразио велику радост што се данас и као Епископ поново нашао на истом светом месту.

ТОМИНА НЕДЕЉА У СПЛИТУ

По благослову Његовог Преосвештенства Епископа далматинског Г. Никодима, Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки Г. Сергије служио је данас (05.05.2019.) Свету Архијерејску Литургију у Сплиту.

ТОМИНА НЕДЕЉА У ШИБЕНИКУ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је данас Свету Архијерејску Литургију у Шибенику. На Томину недељу Епископ се окупљенима у Храму Светог Спаса обратио речима које је Господ изговорио апостолу Томи. „Блажени сви они који нису видели Васкрсење Господње, али су поверовали у то. У том стању се налазимо и ми, јер и ми смо ти који верујемо у Њега. Вера у васкрсење из мртвих, прво Господа нашег Исуса Христа, а после Њега и многих других треба да буде центар нашег живота, јер је Бог тако заволео овај свет да је и Сина Свог Јединородног дао да свако ко верује у Њега не погине, него да има живот вечни. Ми ћемо, као и сви други људи, а кроз нас и читава творевина, само кроз васкрсење да се спасемо и постигнемо јединство са Господом“, рекао је Епископ Никодим. На крају своје кратке беседе, он је свима честитао данашњи празник, а онима који сутра славе Светог Георгија пожелео да са радошћу прослављају на многа и блага лета.

ВАСКРС У ЖАГРОВИЋУ

ВАСКРС У МОКРОМ ПОЉУ

ВАСКРС У КНИНУ

ВАСКРС У ЗАДРУ

ВАСКРС У БЕНКОВЦУ

ВАСКРС У ОБРОВЦУ

ВАСКРС У КИСТАЊАМА

ВАСКРС У КНИНУ

ВАСКРС У СПЛИТУ

ВАСКРШЊЕ ВЕЧЕРЊЕ ЉУБAВИ У МАНАСТИРУ КРКИ

ВАСКРС У МАНАСТИРУ КРКИ

Васкршња посланица Српске Православне Цркве

Српска Православна Црква својој духовној деци о ВАСКРСУ 2019. године


ИРИНЕЈ


по милости Божјој


православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни васкршњи поздрав:


„Смрти, где ти је жалац?
Аде, где ти је победа?
Васкрсе Христос и ниједнога мртвог у гробу!
Васкрсе Христос и живот царује!“
(Васкршње слово светог Јована Златоуста)

 

Драга духовна децо,
Срцâ испуњених великом радошћу и светлошћу, данас славимо Празник над празницима, свепразник победе вере и живота над смрћу, празник Васкрсења Христовог, али и васкрсења људске природе, васкрсења сваког човека.
Пропадљивост и смрт, кроз грех усађени у људску природу, својом грубом и непобитном извесношћу потврђују крај историјског пута и живота сваког људског бића. Биолошки циклус који почиње од мајчине утробе завршава се у утроби земље, а пролазност и смрт се показују једином неизбежном стварношћу. Ми, међутим, од првог човека до данас, сваком својом речју, мишљу и делом показујемо да се са смрћу не слажемо, да је смрт аномалија, да смо гладни и жедни непролазног живота, једном речју, да смо створени и назначени за пуноћу живота и вечности. Стога смрт видимо као бесмисао, као свог највећег и у суштини јединог, последњег непријатеља.

цијели текст овдје

ВЕЛИКА СУБОТА У ШИБЕНИКУ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је на Велику суботу (27.04.2019.) Свету Архијересјку Литургију у Шибенику. У Храму Светог Спаса уочи најрадоснијег хришћанског празника окупили су се верници из Шибеника и околине. Владика Никодим њима се обратио кратком беседом истакавши да се сада налазимо у периоду када свим срцем ишчекујемо Празник великог и светлог Васкрсења Христовог. „Код наше браће Грка ова Литургија коју смо сада служили зове се прва Пасха и са њом смо већ почели да прослављамо Празник над Празницима. Бог је тако заволео овај свет да је и Сина Свога Јединороднога дао да свако ко верује у њега не погине, него да има живот вечни. Због тога ми, као хришћани, треба да се радујемо и да у потпуности живимо ту радост Васкрсења. Желим да вас позовем, након овог данашњег празника и сутрашње Литургије када дочекамо Васкрс, да се и ви радујете заједно са свима својима и да сви ми заједно дочекамо Други долазак Христов са речима које се спомињу у Библији: Да, дођи Господе!“, рекао је Епископ Никодим и пожелео свима срећан и Богом благословен празник.

ВЕЛИКИ ПЕТАК У МАНАСТИРУ КРКИ

Вечерњим богослужењем на Велики петак (26.04.2019.) у манстиру Крки је обележен најтрагичнији тренутак у људској историји. Вечерњу службу са изношењем плаштанице служио је Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим заједно са братијом манстира Крке. На овај дан, који симболизује час у коме је човек осудио и разапео Христа, православни верници окупљају се у светим храмовима широм света да би тугу због тог срамног чина исказали заједничком молитвом. Кроз богослужења која нам предстоје док се ближимо Васкрсу, после велике туге дочекаћемо радост и пригрлити нови живот који је Христос својом жртвом задобио за све нас, када нас је, искупивши наше грехе, повео ка Спасењу.

ВЕЛИКИ ЧЕТВРТАК У МАНАСТИРУ КРКИ

На Велики четвртак (25.04.2019.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крки. Како се ближимо највећем Празнику од свих, учестала су богослужења у нашим светим храмовима, а верни народ се сабира како би сви достојно, у заједничкој молитви дочекали Васкрсење Господње.

СВЕТА ТАЈНА ЈЕЛЕОСВЕЋЕЊА У МАНАСТИРУ КРКИ

На Велику среду (24.04.2019.) служена је Света Тајна Јелеосвећења у манастиру Крки. Мноштво верног народа окупило се уз Његово Преосвештенство Епископа далматинског Г. Никодима и остале свештенике и монахе Епархије далматинске, како би се заједно помолили и окрепили у Господу.
Присутним верницима Епископ Никодим обратио се речима Светог апостола Јакова које нам казују ако неко болује међу нама да позовемо свештенике, помолимо се и помажемо уљем у име Господње.
„То смо управо направили и сви смо ми, и болесни и здрави, учествовали у овој Светој Тајни, јер они који су здрави дужни су као”јаки слабости слабих носити”, како нам то каже апостол Павле. Дужни смо да носимо бремена једни другима кроз читав наш живот, и у радости и у тузи, и у невољи и у благостању, и дужни смо да се са љубављу бринемо једни о другима, јер само по томе ће нас познати ”да смо ученици Његови”.
Због тога смо се данас помолили и помазали уљем у име Господње, за здравље и за крепост свих нас присутних, а помолили смо се по својој моћи и за оне који су одсутни. Позвани смо, драга браћо и сестре, да се ”молимо непрестано” за здравље свих оних које волимо и којих се свакодневно у нашим молитвама сећамо, али и да се исповедамо и да праштамо једни другима сагрешења, да се молимо да нам Свеблаги Господ, који није далеко ни ”од једнога од нас”, опрости грехе и сагрешења наша.
Хтео бих овде и сада и да вас подсетим да се налазимо у Великој Недељи када се поновно и изнова дешава највећа трагедија људскога рода. Када људи, који су самоме Господу прво певали ”Осана Сину Давидову”, вичу и урличу ”Распни га! Распни!” и тиме траже крв праведника. И разапели су га и убили Богочовека Исуса Христа. Разапели су га да би се испунило Писмо и Пророци и да би Он васкрсао трећи дан по Писму и да би кроз Његово Васкрсење нама дошла радост велика тј. спасење за све нас. Васкрсење је највећи дар Божији нама људима и треба да буде центар живота нас хришћана. И ми смо позвани да се радујемо у сваком тренутку живота свога и да кроз радост славимо Господа и да у радости очекујемо други долазак Христов“, поручио је Епископ далматински и пожелео да нас Господ све укрепи и да нам снаге да са љубављу и у миру дочекамо Празник над Празницима.

ПРАЗНИК ЦВИЈЕТИ У ЗАДРУ

ПРАЗНИК ЦВЕТИ У МАНАСТИРУ КРКИ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је данас (21.04.2019.) Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крки. У ову недељу, последњу пред Васкрс, прослављамо улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим и окупљамо се у свим нашим храмовима како бисмо у светом сабрању пошли у сусрет најрадоснијем од свих Празника.

ЛАЗАРЕВА СУБОТА У КНИНУ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је данас (20.04.2019.) Свету Архијерејску Литургију у Книну. На овај дан, када празнујемо Лазареву суботу, верни народ книнскога краја традиционално се, уз свога Епископа, окупља у Храму Покрова Пресвете Богородице.
Владика Никодим рекао је неколико речи о данашњем празнику, а пре свега је нагласио да васкрсење Лазарево није само прича, већ реалан догађај који је претходио страдању и Васкрсењу Христовом. Лазар је био обичан човек који је живео у Витинији јудејској са своје две сестре, Мартом и Маријом. Господ је јако волео ту добру и благочестиву породицу, те се веома растужио када је чуо да се Лазар разболео и умро. Дошавши у Витинију да васкрсне Лазара, Христос виде да је Лазар већ четири дана у гробу и заједно са његовим сестрама, уз пратњу мноштва народа, оде до места где је био погребен. Тамо Господ нареди да се склони камен са гроба, позва Лазара да изађе и он изађе по рукама, ногама и телу увијен многим повојима, а лице му је било убрусом повезано. На то им Господ рече: „Раздријешите га и пустите нека иде“, а Јудејци видевши ово чудо повероваше у Њега.
„Лазарево васкрсење је потврда свеопштег васкрсења и увод у једну недељу која представља приближавање живота и смрти, на чијем крају нам долази светло Васкрсење Христово којим се смрт уништава. Оно је једини смисао за нас хришћане, а задобијање будућих добара кроз свеопште васкрсење једина је награда којој сваки хришћанин треба да тежи. Кроз овај пост ми смо се спремали да достојно дочекамо Празник над Празницима и тако постанемо сапричасници тог највећег догађаја за људе у Домостроју спасења. Да бисмо са радошћу могли да дочекамо тај велики празник морамо да одбацимо старог човека, да живимо по Јеванђељу, да следимо заповести Божије и тако постанемо заједничари као мала браћа Христова у свеопштем Васкрсењу свих нас“, поручио је Епископ далматински и пожелео да нас Господ све укрепи у ове дане који претходе Васкрсу.

АВТОБИОГРАФИЈА КИРИЛА ЦВЈЕТКОВИЋА У
ИЗДАЊУ ЕПАРХИЈЕ ДАЛМАТИНСКЕ

У оквиру едиције „Српски црквени писци у Далмацији у 19. и 20. веку“ издавачке куће „Истина“, објављена је нова књига „Автобиографија протосинђела Кирила Цвјетковића и његово страдање за Православље“. Овoм књигом, која се први пут појавила 1898. године, издавачка делатност Епархије далматинске наставила је да одаје почаст изузетним људима који су данас помало заборављени, а који су својом вером и подвигом вазда били, јесу и биће живи сведоци оних вредности на којима почива неуништиви етос српског православног народа.  
Кирил Цвјетковић је рођен 1791. године у знаменитој фамилији баошићког пароха Симеона Цвјетковића, а крштен је у Цркви Светог оца Николаја у Баошићу, именом Константин. Као дечака подучавао га је рођак, свештеник  Алекса Цвјетковић, који је први показао разумевање за његову рану жељу да се замонаши. Упркос противљењу уже породице, он га је 1805. године одвео у манастир Савину, где је први пут обукао монашку ризу и добио име Кирил, у новембру 1808. године. Стицајем разних необичних околности за ђакона је произведен тек 24. јула 1812. године у врличком Храму Светог Николе. У Шибенику је 14. јуна 1814. унапређен у чин архиђакона, а већ следеће године, 21. новембра, у шибенској катедралној цркви произведен је у степен свештенства и служио је своју прву Литургију. У јулу 1817. године примио је синђелију којом му је додељена шибенска парохија и тада постаје лични секретар епископа далматинског, бококотарско-дубровачког и истријског, Венедикта Краљевића.
Обављајући дужност секретара, Кирил Цвјетковић међу првима открива владикину погубну намеру да поунијати далматинску епархију. Будући одан предањској вери и целим бићем погружен у Православље, наш отац Кирил је у тајности, са побожним парохијанима и угледним Шибенчанима као и оданим свештенством, ковао план како би разобличио ову злокобну накану владике Краљевића и њему слепо оданим службеницима. Због тога су га аустријске власти, преко владике Краљевића, 20. априла 1821. године преместиле у манастир Крку како би га удаљиле од народа који му се приклонио у непоколебивој жељи да се очува Православље у Далмацији. Након побуне шибенских Срба и неуспелог покушаја атентата на владику, отац Кирил доспева у истражни затвор у Шибенику. Четири године и три месеца провео је у шибенској тврђави Љуљевцу, а потом је осуђен на 20 година робије под оптужбом да је био међу организаторима шибенске буне. Најдуже је тамновао у Градишки, а након помиловања од стране цара Фрање Јосифа I 1842. године послат је на условну слободу са обавезом да казну настави у манастиру Бездин у Банату. Протосинђел Кирил Цвјетковић је тако робовао све до 12. фебруара 1846. године, а затим је остао у том манастиру као сабрат, да би наредне године био примљен у манастирско братство. Познато је да је у више наврата покушавао да добије премештај у завичај, али му аустријске власти нису дозволиле да се врати у Далмацију, нити у родну Боку Которску. Упокојио се у Бездину, 28. септембра 1857. године, а сахрањен је сутрадан при манастирској цркви, где и данс почивају његови земни остатци.
Своју аутобиографију протосинђел Цвјетковић писао је управо у Бездину, на плавичасто белој, дебелој хартији у три свешчице ушивене у плаве корице, са укупно 54 писана листа. На плану уметничког израза ова књига припада  оној прозној традицији Срба која је настајала према моделу Доситејевог „Живота и прикљученија“ и напоредо са мемоарским текстовима Симеона Пишчевића, Герасима Зелића и Саве Текелије, представља окосницу документарно-књижевне прозе која је, уз устаничку прозу вуковске провенијенције и народног језика, те уз усмено народно стваралаштво, поставила темеље новој српској књижевности.
Међу великим и значајним личностима српског 19. века, живот, судбина и дело протосинђела Кирила Цвјетковића се издваја као узвишени пример моралне постојаности, непоколебљиве националне свести и жртвене преданости православној вери.

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У БРАТИШКОВЦИМА

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је данас (14.04.2019.) Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог Николе у Братишковцима.  Епископ Никодим том приликом обратио се присутним верницима са поруком да у овим данима поста, више него икада, треба да се преиспитујемо и размишљамо колико смо се потрудили да се уподобимо Господу нашем Исусу Христу и Светима Његовим.
„Полако се приближавамо крају Свете Четрдесетнице, па нам онда долази Велика недеља страдања у којој се сећамо и опет доживљавамо кроз богослужења сва страдања Господа нашега Исуса Христа, а као круна и награда свега долази нам и самo Васкрсење Христово, које је Празник над Празницима. У овим данима поста треба да размишљамо о томе шта смо направили у свом животу. Највише можемо и морамо да се уподобимо Господу поштујући и следећи Његове Речи, тј. живећи по Јеванђељу, а то је понекад најтеже од свега“, рекао је владика Никодим.
Чули смо у данашњем Јеванђељу да нам Господ каже: ”Који хоће да буде међу вама велики, нека вам служи; и који хоће међу вама да буде први, нека буде свима слуга, јер Син Човјечији није дошао да му служе него да служи и да даде живот свој у откуп за многе”.
„Нама који живимо у овоме ”свету који у злу лежи” и носимо велико име хришћана, једино је и остало да највећу утеху имамо у томе што ћемо да волимо једни друге и да се кроз то уподобљавамо Светима Његовим који су чак и животе своје дали за веру у Господа нашега Исуса Христа. А то да волимо једни друге, да се бринемо једни о другима, па чак и да волимо и непријатеље наше предуслов је да бисмо могли да учествујемо у Светим Тајнама Цркве и нарочито у Божанском Приносу и да се причестимо Телом и Крвљу Господа нашега Исуса Христа. Зато сада, у ове дане поста, када са љубављу и са трудом чекамо самог Господа Нашега Исуса Христа, треба и да појачамо молитве и да са радошћу великом дочекамо Светло Васкрсење Христово“, поручио је Епископ далматински и свима честитао предстојеће празнике.

ИСПОВЕСТ СВЕШТЕНСТВА ЕПАРХИЈЕ ДАЛМАТИНСКЕ

Сви свештеници и монаси Епархије далматинске данас (03.04.2019.) су приступили исповести, након чега је служена Света Литургија Пређеосвећених Дарова. Своју браћу свештенике исповедио је јеромонах Онуфрије (Вранић), економ манастира Драче. Док идемо у сусрет најрадоснијем од свих Празника, Света тајна покајања неизоставан је део наше припреме за тај дан, како за свештенике, тако и за сав верни народ.

РАСПОРЕД БОГОСЛУЖЕЊА У ЕПАРХИЈИ ДАЛМАТИНСКОЈ
ЗА МЕСЕЦ АПРИЛ, СТРАСНУ СЕДМИЦУ И ВАСКРС

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У БЕНКОВЦУ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је данас (31.03.2019.) Свету Архијерејску Литургију у Храму Рођења Светог Јована Крститеља у Бенковцу. Наша Света Црква одредила је да у ову трећу недељу Часног поста увек прослављамо Часни Крст на коме је разапет Христос пред саму смрт и након тога долазимо и до тродневнога Васкрсења. Зато смо данас из читања Јеванђеља могли чути како нам Господ говори: ”Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој, и за мном иде”, а на другом месту нам каже: ”И који не узме крст свој и не пође за мном, није мене достојан”.
“Налазимо се, драга браћо и сестре, на пропутовању, кроз овај ”свет који у злу лежи” ка Царству Небеском, а њега ћемо доживети само када будемо дочекали свеопште Васкрсење. До Васкрсења се долази само преко Крста, преко страдања и разапињања, а највећа награда за то ће нам бити само Васкрсење из мртвих и јединство са Господом тј. наследство Царства Небескога.
Крст треба да буде центар живота и једини углед у овоме свету за сваког хришћанина. Ми, као хришћани треба да се угледамо на Господа и да следимо његов пример, али у данашње доба свугде у свету крст се пориче, крст се скида са зидова као у најгора богоборачка времена и јако је тешко сведочити да крст сачињава централно место у вери нас хришћана. Зато се често питамо како ми, као хришћани, данас да дођемо до крста и како да сведочимо веру у Господа Распетог и Васкрслог.
Одговор смо чули у данашњем Јеванђељу, да је предуслов за све то да се одрекнемо самог себе, да се одрекнемо старог човека и да узмемо крст свој и да идемо за Господом. Треба да следимо његово учење, да се молимо Богу, постимо, опраштамо једни другима, молимо да нам се опросте наши греси и да се  сабирамо на Литургији и причешћујемо, Надасве треба да се бринемо једни о другима и да кроз то показујемо истинску љубав и пожртвовање као што је сам Господ показао према нама, јер само и само по тој љубави ће нас познати ”да смо ученици Његови”.
Најбитније нам је да сачувамо душу своју и да се не постидимо наше вере у Господа, јер по речима његовим: ”Ко се постиди мене и мојих ријечи у роду овоме прељуботворном и грјешном и Син ће се Човјечији постидјети њега кад дође у слави Оца својега са светим анђелима”, поручио је Епископ Никодим. На крају своје беседе он је свим сабраним верницима пожелео да истрају до краја и да се постом и молитвом припреме за Празник над Празницима, те да у љубави и радости, носећи крст свој, дочекамо Празник Светлог Васкрсења Христовог.

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У КНИНУ

У книнском Храму Покрова Пресвете Богородице  данас (24.03.2019.) се окупио велики број верника како би уз свога Епископа на Светој Архијерејској Литургији узнели зајендичку молитву Господу. Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим њима се обратио са неколико речи о дивном светитељу чије име данас прослављамо. „Налазимо се у другој недељи поста када прослављамо успомену на Светог Григорија Паламу,који је живео је почетком четрнаестог века. Био је Архиепископ солунски и као православни мистик и боговидац проповедао је Преображење Господње. Наиме, у то доба су се водили спорови између Истока и Запада, између  православне и западне духовности, тј. око виђења таворске светлости. Свети Григорије Палама је одбранио православну веру доказавши да смо ми људи, који се надамо на Васкрсење и живот вечни,  причасници божанских енергија од којих је једна од највећих Божија љубав, јер Бог тако заволе овај свет да је ”дао Сина свог Јединородног да свако ко верује у њега не погине него има живот вечни”. Један од његових противника, Варлаам Калабријски, учио је да се Бог не може никако спознати другачије него мисаоно и да суштинско познање Бога није могуће спољашњим чулима. Вера древне Цркве и вера отаца боговидаца је била вера у чуда која се непрестано у Цркви дешавају, а једно од тих чуда је да човек преко учествовања у Светим Тајнама, може постати бог по благодати. Преко љубави Божије и преко таворске светлости, по учењу наше Свете Цркве, и ми постајемо причасници божанских енергија и постајемо боговидци, постајемо и ми они који могу да виде Господа лицем к лицу као што су га виђали и апостоли и други док је Бог ходио овом земљом међу људима и чинио чуда“, рекао је Епископ Никодим.
У данашњем Јеванђељу чули смо причу о одузетоме кога су због мноштва народа четворица људи унела преко крова у кућу у којој се налазио Господ. Када су ушли у кућу нису ништа говорили него су га само ставили пред Господа, а тај њихов труд за брата и пријатеља је био довољан доказ Господу колика је њихова вера. Они су толико веровали да ће га Господ исцелити и имали су толику љубав према њему да су уложили сав труд да га доведу пред Господа и Он је препознавши веру њихову и труд њихов рекао одузетоме: „Сине, опраштају ти се греси твоји“. Када су то чули књижевници који су били присутни, они нису могли то да схвате, јер нису имали веру у Господа и та реченица у њима је изазвала помисао ”ко може опраштати грехе сем једног Бога?”
„Људи обично мисле да је теже исцелити болест и болесника него опростити грехе, а Господ нам овде показује да морамо прво да нађемо узрок те болести. За Господа узрок болести је грех, па му Он зато и опрашта грехе, да би овај могао да буде исцељен. Тако и ми треба да се трудимо да се спасавамо кроз своју веру и кроз подвиг и труд у овоме свету на пропутовању ка Царству небеском. Да учествујемо у Светим Тајнама, да постимо и исповедамо се и да кроз то будемо причасници божанских енергија. Али поготово треба да будемо добри пријатељи и да се трудимо око својих ближњих, да свима опраштамо грехе и да тражимо опроштај од свих, па и од непријатеља наших и од оних који су нам зло наносили“, поручио је Епископ Никодим.

ОДРЖАНА СЕДНИЦА ЕПАРХИЈСКОГ САВЕТА ЕПАРХИЈЕ ДАЛМАТИНСКЕ

Прва редовна седница Епархијског савета Епархије далматинске одржана је у петак (22. марта 2019.), у парохијском дому ЦО Шибеник. У шибенском Храму Светог Спаса узнесене су молитве призива Светога Духа за благословен рад, а потом су новоизабрани чланови Епархијског савета положили заклетву. Седницом је председавао Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим, а на њој су поднети извештаји о административном раду, грађевинској делатности и укупном финансијском пословању у претходној години. Савет је размотрио и усвојио ове извештаје, као и план о  предстојећим активностима у Епархији далматинској. Као проблем од посебног значаја истакнути су актуелни имовинско-правни спорови који за циљ имају поврат отуђене црквене имовине и наплату дуговања, а који не напредују задовољавајућим темпом. Најављено је да ће у текућој години ови поступци бити настављени, као и да ће посебна пажња бити посвећена хуманитарној делатности, те ће акценат бити стављен на помоћ сиромашнима и угроженима на територији Епархије далматинске. На крају седнице, Епископ Никодим захвалио се свим члановима Савета на одзиву и труду да допринесу унапређењу црквеног живота Епархије.

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ЗАДРУ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је данас (17.03.2019.) Свету Архијерејску Литургију у Задру. Недеља православља окупила је верни народ овога краја у Храму Светог пророка Илије, како би у ишчекивању најрадоснијег од свих празника са својим владиком Господу узнели заједничку молитву.

РАСПОРЕД БОГОСЛУЖЕЊА ЗА МАРТ 2019.

Поклоничко путовање у манастир Рмањ

По благослову његовог преосвештенства епископа далматинског Г.Г Никодима,а у организацији црквене општине задарске,ходочасници из Задра(прве и друге парохије задарске),ходочастили су у манастир Рмањ.По доласку у манастир срдачно нас је дочекао високопреподобни Архимандрит Серафим(Кужић),гдје нас је упознао са историјатом манастира,као и животом парохијана који припадају манастиру.Након лијепог дружења у манастиру и околини кренули су пут Бихаћа,гдје су посјетили цркву Свете Тројице и ту је сачекао старјешина цркве протојереј-ставрофор Далибор Ненић гдје је упознао ходочаснике са историјом цркве као и његовим животом у граду Бихаћу.На повратку кући ходочасноци су изразили велику радост,надајући се у будућности поновном одласку у наше дивне манастире и цркве.

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ШИБЕНИКУ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је данас (24.2.2019.) Свету Архијерејску Литургију у Шибенику. Верни људи шибенског краја окупили су се ове недеље у Храму Светог Спаса како би скупа, у светом сабрању, узнели молитву Господу. Владика Никодим им се обратио са неколико речи о данашњем празнику и о данима који нас очекују.
„Драга браћо и сестре, познато нам је да су почеле припремне недеље пред Свету Четрдесетницу. Прошла недеља се зове недеља цариника и фарисеја и говори о смирењу, а ова недељa се зове недеља блудног сина, или изгубљеног сина или како је још и лепше да кажемо, недеља милостивога оца и посвећена је покајању. Тако да смо данас чули у Jеванђељу чули причу о блудноме сину. Та прича говори како је неки човек имао двојицу синова, од којих је један био уз њега читавог живота, док је други затражио да му отац да део имања који му припада и отишао у земљу далеку, где је живео развратно и раскућио сву имовину. Када је већ све потрошио, у тој далекој земљи настала је велика глад и он није имао шта да једе. Отишао је код једнога човека тражећи посао, а овај га је послао да чува свиње у пољу. Како је био гладан, тај син почео је са свињама да једе рошчиће и видевши како сада живи, почео је да размишља колико ли је само најамника у дому оца његовог, док он умире од глади.
Тако он одлучи да се врати оцу своме, а када је још био подалеко, угледао га је отац и потрчао му у загрљај. Тада син рече: „Оче, сагреших небу и теби, више нисам достојан назвати се сином твојим“ (Лк 15, 21). Отац нареди својим слугама да изнесу најлепше хаљине и да га обуку, ставио му је прстен на руку и наредио да припреме угојено теле, да га поједу и да се веселе. Други син, који је био веран оцу, угледа славље због повратка његовог брата и отиђе код оца, па му рече: „Ето, служих те толико година и никад не преступих заповест твоју, па мени никада ниси дао ни јарета да бих се провеселио са пријатељима својим, а када ти је дошао овај син који је расуо своје имање, заклао си му теле угојено“ (Лк 15, 29-30). Отац му на то одговори: „Треба се развеселити и обрадовати, јер овај брат твој беше мртав и оживе, и изгубљен беше и нађе се, а ти си чадо моје свагда са мном и све моје јесте твоје“ (Лк 15, 31-32).
Ова прича говори нам о важности покајања које је један од предуслова да бисмо могли да наследимо Царство Небеско. Овај отац је у суштини сам Бог који воли свакога човека и који је „Сина Свога Јединороднога дао да свако ко верује у Њега не погине, него да има живот вечни” (Јн 3, 16). Довољно је да ми, као људи, осећамо потребу да се кајемо и да се вратимо у наручје Оца, а то можемо само ако схватимо да је за покајање потребна управо та свест да смо грешни и мали пред Господом и да без Његове љубави не можемо да се спасемо. Зато треба да се угледамо на овог сина који се покајао, да увек прво кренемо од себе и схватимо у чему смо то грешни пред Богом и према другима, јер није довољно само то што долазимо у Цркву, већ треба да се трудимо да живимо у Господу и следимо Јеванђеље свакога дана свог живота“, поручио је Епископ Никодим.

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У МАНАСТИРУ ДРАГОВИЋУ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је данас (17.02.2019.) Свету Архијерејску Литургију у манастиру Драговићу. Из данашњег читања Јеванђеља имали смо прилику да чујемо причу о царинику (митару) и фарисеју, која говори о двојици људи који припадају потпуно различитим сегментима јеврејскога друштва. Фарисеј беше угледан човек, тумач јеврејскога Закона који је у тада био религијски систем по коме се живело, а цариник је припадао најомраженијем делу друштва. У то доба није било горе врсте људи од цариника, који су у суштини били скупљачи пореза и отимали од људи све што су стигли. По уласку у храм фарисеј је говорио: ”Боже, хвала ти што нисам као остали људи: грабљивци, неправедници, прељубници или као овај цариник. Постим двапут у седмици; дајем десетак од свега што стекнем”. Са друге стране, цариник који је стајао подаље у храму бијући се у прса је молио: ”Боже, милостив буди мени грешноме!” И Господ на крају даје поуку и каже за цариника: ”Овај отиде оправдан дому своме, а не онај. Јер сваки који себе узвисује понизиће се, а који себе понизује узвисиће се”.
„Из ове приче, драга браћо и сестре, можемо да видимо да Господ говори о смирењу. Ова недеља је посвећена смирењу и сада треба да размислимо колико ми, људи, треба да се смиримо пред Господом. Када осуђујемо некога да је фарисеј најчешће прескачемо самога себе и у брату своме тражимо кривца за све и видимо ”трн у оку брата свога”. А ми, као хришћани, треба да живимо по Јеванђељу, да волимо све људе, да у свима видимо добро и да се кроз то приближимо и Господу. Треба да смо свесни својих слабости и да се молимо Господу да буде милостив према нама и да нас помилује. Ова прича нас учи да треба да будемо смирени пред Господом, да будемо свесни колико смо ситни пред Њим и да нам од Његове милости зависи спасење. Кроз данашњу недељу улазимо и у припремни период пред Часни пост, пред свету Четрдесетницу. Треба да се молимо Господу да нам да снаге да издржимо до краја овај надолазећи пост и да дочекамо у радости Светло Васкрсење Његово, а које нам једини циљ у животу и једино ново под сунцем“, поручио је Епископ Никодим.

СЛАВА БОГОСЛОВИЈЕ У МАНАСТИРУ КРКИ

И ове године (12.02.2019.) у манастиру Крки свечано је прослављена слава богословије „Света Три Јерарха“. Свету Архијереску Литургију служили су Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански Г. Порфирије и Њихова Преосвештенства Епископи славонски Г. Јован, бихаћко-петровачки Г. Сергије, осечкопољски и барањски Г. Херувим и далматински Г. Никодим. Овим радосним поводом присутним верницима обратио се Епископ бихаћко-петровачки Г. Сергије изразивши велико задовољство што је данас присутан на овом светом месту. „Којим речима описати ова три велика светила Српске православне цркве? Ни једна реч похвале не може описати оно што су они учинили за нас, оставивши нам у наслеђе начин на који ћемо приступити Богу и отворивши уста своја хвалу божанску изрећи. Пред нама су три светитељска лика, сваки посебан на себи својствен начин, али сви они ипак по многоме слични. Свети Василије Велики, Јован Златоусти и Григорије Богослов су светитељи у чијим се личностима крије пуноћа Духа Светога која је из њих исијавала читавог живота. Зато уопште није чудно што ово училиште носи њихово име, али управо то име ставља нам у обавезу да наставимо да живимо њихову богочовечанску филозофију, али и терет да одолимо свим искушењима, као што су то чинила Света Три Јерарха. Угледати се на њих је заповест дата нама који смо жетаоци њиве Господње, који са вером и љубављу сејемо да бисмо са радошћу жњели и плодове своје принели Господу на дар и благослов. Славећи пастирску и богословску делатност Светог Василија Великог, славимо и оштроумност Григорија Богослова, а пажљиво слушајући медоточно слово Јована Златоустог бивамо узнешени у реалност Царства Божијега“, поручио је Епископ Сергије. Након Свете Литургије у сали богословије одржана је приредба посвећена животу ова три велика светитеља. На самом почетку Епископ Никодим срдачно је поздравио све госте и нагласио да су манастир Крка и богословија „Света Три Јерарха“ за њега један дом и једна света обитељ. „На првом месту желим да заблагодарим свима вама који сте данас дошли да увеличате овај дивни празник који ми прослављамо као небеске заштитнике овог светог училишта. Желим посебно да се захвалим на доласку својој браћи Архијерејима, као и Г. Марку Николићу и осталима из Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама Републике Србије која много помаже живот и рад наше богословије, али и Епархије далматинске. Такође, велико хвала Епископу Херувиму и представницима Срба из његовог краја на несебичном труду и храни коју су донирали за наше свето училиште. Желим да се, као и прошле године, за све учињено за ову школу захвалим и Његовом Преосвештенству Епископу зворничко-тузланском Г. Фотију, који данас није могао да буде са нама, али иако је одсутан ништа мање није присутан у нашим молитвама и сећању“, захвалио је Епископ Никодим свим пријатељима и добротворима манастира Крке и крчке богословије. Ученици богословије извели су маштовит музичко-драмски програм, који су припремили уз помоћ својих професора, а по његовом завршетку приређена је трпеза љубави за све присутне.

ЕПАРХИЈА ДАЛМАТИНСКА

РАСПОРЕД БОГОСЛУЖЕЊА ЗА ФЕБРУАР 2019. Г.

СВЕТОСАВСКА АКАДЕМИЈА У КНИНУ

У просторијама велеучилишта „Марко Марулић“ у Книну, поводом празника Светог Саве, вечерас (27.01.2019.) је традиционално одржана свечана академија. Ђаци из богословије „Света Три Јерарха“ и деца из Книна и околине уз помоћ својих професора, свештеника и вероучитеља припремила су пригодан програм, те су уз песму и драмско извођење прославили школску славу. Данашњи празник дечија је слава, али и свих оних који се и даље осећају радосним као деца. Радост Васкрсења, која је темељ православне вере, проповедао је и ширио свуда Свети Сава, српски краљевић који је даровао своју младост и читав живот за свој народ и Свету Цркву. Са неколико речи о овом дивном светитељу, који је и данас кандило вере које нас води, Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим обратио се присутнима. „Свети Сава, први српски Архиепископ, био је један од највећих визионара и просветитеља у нашем народу. Приводио је сваку душу хришћанству и људе усмеравао ка путу спасења. Неуморно је радио на помирењу народа и свих људи, а слободу је чувао као један од највећих дарова од Бога. Тако и ми треба да се осећамо слободно, да долазимо у Цркву и не стидимо се свога порекла. Припадност једном народу је благослов који нам је дат од Бога да у миру живимо са свима и своје разлике превазилазимо кроз хришћанску љубав и разумевање, при том задржавајући и негујући свој идентитет и културу. Управо то данас радимо кроз очување успомене на дело највећег међу Србима“, поручио је Епископ далматински. Данас прослављамо још један јубилеј везан за живот Светог Саве, а то је 800 година самосталности Српске Православне Цркве, тадашње Архиепископије Жичке. Када је основао Српску Цркву, Свети Сава је установио и Епархије око којих су се људи окупљали и оснивали прве школе, болнице, судове и трговине. Зато је Свети Сава оснивач и небески патрон свих ових друштвених активности. „Тим путем Светог Саве ходили су и наши преци у Далмацији, те је тако краљ Милутин подигао манастир Крупу, кнегиња Јелена Шубић манастир Крку, а у време Немањића подигнут је и манастир Драговић. Та три манастира су, по речима Мирка Королије, три бисера православне Далмације и они су и данас центри окупљања за српски народ овога краја“, рекао је Владика Никодим.

ПРОСЛАВА СВЕТОГ САВЕ У ШИБЕНИКУ

ХРАМОВНА СЛАВА У СПЛИТУ

 На дан када прослављамо име и дело Светога Саве (27.01.2019.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је Свету Архијерејску Литургију у Сплиту. Овај празник посебно је значајан за све Србе, јер њиме одајемо почаст првом српском Архиепископу, просветитељу и великом учитељу нашега народа. „Отишао је краљевић Растко на Свету Гору, замонашио се и подигао нам тамо дивни бисер, манастир Хиландар. По повратку у средњовеквону Србију проповедао је хришћанство, приводио сваку душу вери и учио људе како да се спасавају. Радио је на уздизању култире, просвете и уопште живота тадашњих Срба. Много тога је учинио ради помирења народа и људи, мирио је своју завађену браћу, радио је на помирењу свога брата Стефана Првовенчаног и угарског краља Андрије, то јест, на помирењу међу народима. Управо то помирење је оно на шта смо сви позвани, да са свима живимо у љубави и слози и у сваком човеку видимо само добро, јер све што Бог створи виде да је добро, а Свети Сава је веровао да је сваки човек достојан спасења“, рекао је Епископ Никодим и додао да је Свети Сава читавога живота радио на слободи као једном од највећих дарова од Бога, па тако и ми треба данас да се осећамо слободно и слободно долазимо у своје цркве. Ове године прослављамо и јубилеј 800 година од добијања самосталности тадашње Жичке Архиепископије, односно Српске Православне Цркве, за шта је такође понајвише заслужан Свети Сава. За православне Србе то је велики јубилеј, јер са њиме прослављамо то што смо се определили за Царство небеско које је увек и довека. Владика Никодим од срца је честитао свим присутнима овај дивни празник и додао да наше молитве треба да буду усмерене ка наставку градње Храма Светог Саве у Сплиту и да се надамо да ће се овај велики пројекат успешно привести крају. „За све треба времена, стрпљења и љубави, па тако и за добитак свих потребних дозвола од надлежних и наставак изградње овога храма. Наше је да се молимо Богу и светима Његовим, а биће како Бог да“,поручио је Епископ далматински.

ПРОСЛАВА СВЕТОГ САВЕ У ЗАДРУ

ПРОСЛАВА СВЕТОГ САВЕ У ПАЂЕНАМА

ПОМОЋ БОГОСЛОВИЈИ ИЗ

ЕПАРХИЈЕ ОСЕЧКОПОЉСКЕ И БАРАЊСКЕ

ПРАЗНИК БОГОЈАВЉЕЊА У ШИБЕНИКУ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је на Богојављење (19.01.2018.) Свету Архијерејску Литургију у Шибенику. Окупљеном верном народу у Храму Светог Спаса Владика се обратио са неколико речи о данашњем празнику, а након Свете Тајне Причешћа освећена је богојављенска вода. „У јеврејском народу био је обичај да човек до тридесете године није могао да има никакво јавно дело. Тога се држао и Господ наш Исус Христос, па је у току свих тих година живео и радио као дрводеља, тихо и мирно, попут свих обичних људи у том периоду историје. Тај обичан мали човек био је друго лице Свете Тројице, сам Логос Очев кога је Он послао да спасе свет „јер Бог је тако заволео овај свет да је дао Сина свог Јединородног да онај који верује не погине, него да има живот вечни“. Иако је био савршени Бог, он је унизио себе до крајњег смирења и у свему, осим у греху, преузео је људску природу. Пут за Његову проповед и месијанско дело припремио је Свети Јован Крститељ када је проповедао у пустињи и позвао све на покајање за опроштење грехова и кршење у реци Јордан. Народ је ишчекивао Христа и „помишљали су у свом срцу да је Јован Христос“, а он им је на то одговарао: „Ја вас крштавам водом; али иде за мном јачи од мене, коме ја нисам достојан одрешити ремена на обући његовој, Он ће вас крстити Духом Светим и огњем“. И док је Јован Крститељ крштавао народ дошао је управо тај Месија да буде крштен и изађе одмах Господ из воде, јер је Он једини био без греха и није му требало очишћење“, објаснио је Епископ Никодим. Како каже Јеванђеље, док је Христос излазио из воде небеса су се отворила и Дух Свети у виду голуба сишао је на Њега, а са неба се чуо глас који је говорио да је управо Он Очев Син Љубљени који је по Његовој вољи. „Отварање небеса сликовито представља везу између неба и земље, између Бога и човека, а то је та веза на коју смо сви, без изузетка, позвани. У наставку видимо да се Дух Свети спустио у виду голуба, а та птица је за људе тог доба имала велико значење. То је била једина птица која је могла да се принесе у храму и представљала је безазленост. Голуб такође има дубоку симболику на основу догађаја из Старог Завета, јер је управо он Ноју донео маслинову гранчицу као најаву краја потопа. Тако најављује и долазак Духа Светога, Залога будућег наслеђа, Првине вечних добара који ће доћи на апостоле и они ће постати сведоци и проповедници Господа нашег Исуса Христа, а чији смо и ми наследници у наше дане“, поручио је Владика Никодим и додао да таква треба да буде наша вера, јер смо позвани да се исповедамо и тражимо опроштај за своје грехе од Оца чија је љубав неизмерна и излива се на сваког човека који је спреман на покајање и љубав према ближњима и према Цркви.

САБОР ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У КНИНУ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је данас (08.01.2019.) Свету Архијерејску Литургију у Храму Покрова Пресвете Богородице у Книну. На овај дан прослављамо Сабор Пресвете Богородице који је један од многих празника посвећених нашој највећој заступници пред престолом Свевишњег. „Пресвета Богородица била је битан део у домостроју спасења од тренутка рођења, па чак и раније, када су је њени родитељи измолили од Господа. Они су били стари и много година нису могли да имају децу, а онда их је, након много молитава, Господ благословио ћерком и добили су Пресвету Богородицу. Они су се тада заветовали да ће да је посвете Господу и када је дошло време да је одведу у храм, свештеник Захарије увео је у светињу над светињама и каже се, по предању, да је она тамо разговарала са Богом и анђелима Његовим. Тако је она од самога рођења била увек са Господом, а када је дошло време јавио јој се Арханђел Гаврило и благовестио јој да ће зачети од Духа Светога и она је пристала у име свих нас да Господ дође у овај свет и оваплоти се. Касније, кроз читав земаљски живот Господњи она Њега прати као свака мајка, тихо и са радошћу увек уз свог сина, Господа нашег Исуса Христа. Била је уз Њега када је учинио прво чудо и надаље све до Његовог спасоносног страдања и до Васкрсења. Она је и након тога наставила да служ своме сину, заједно са апостолима ишла је по читавој васељени и проповедала Господа. Упокојила се у Ефесу, уснула и узнела на небеса. Тако и ми треба да следимо Господа, да га проповедамо, како речима тако и својим животом, попут Пресвете Богородице. Треба да га следимо с радошћу и на тај начин сведочимо да смо хришћани, да се радујемо једни другима и увек у свакоме човеку гледамо само добро, јер, речима светих отаца, онај ко је видео брата свога, видео је Бога свога“, поручио је Епископ Никодим.

БОЖИЋ У ОБРОВЦУ

БАДЊЕ ВЕЧЕ И БОЖИЋ У ЗАДРУ

ПРОСЛАВА БОЖИЋА У СПЛИТУ

БАДЊЕ ВЕЧЕ И ЛИТУРГИЈА У ЖАГРОВИЋУ

ПРОСЛАВА БОЖИЋА У ЦРКВИ СВЕТОГ ГЕОРГИЈА У КНИНУ

БОЖИЋ У ШИБЕНИКУ

Божићно јутро у Шибенику обележила је заједничка молитва верних људи овога краја у шибенском Саборном храму. Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је Свету Архијерејску Литургију, а овај дивни празник присутним верницима је започео уз речи овогодишње Божићне посланице. Након Свете Тајне Причешћа у парохијском дому приређено је пригодно послужење.

Српска Православна Црква својој духовној деци о БОЖИЋУ 2018. године

 

ИРИНЕЈ


по милости Божјој


Православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим Архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни божићни поздрав:


МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!


И Логос постаде тело и настани се међу нама,
и видесмо славу његову, славу као Јединородног од Оца,
пун благодати и истине (Јн 1, 14).

Речима Логос постаде тело изражава свети апостол, јеванђелист и љубљени ученик Христов Јован велику тајну наше хришћанске побожности. Онај Који „беше у почетку”, тојест од искони, кроз Кога све постаде, и без Кога ништа не постаде што је постало, Онај Који је Живот (Јн 1, 1-3), Логос, Слово, Реч Божја, постаде тело када наступи пуноћа времена (Гал 4, 4), како би свим људима уручио дар усиновљења и све их привео и узвео Свом и нашем Оцу небеском ради спасења и вечног живота (2 Кор 6, 18).
Рођење Господа нашега Исуса Христа је догађај који људску историју дели на два дела, на оно што се дешавало пре Његовог Рођења, а што разумемо као припрему људи за Месијин долазак, и на време после Његовог Рођења, у коме и ми живимо. Чак и они који из најразличитијих разлога не желе да помену Христово име и говоре о „старој“ и „новој“ ери, заправо на врло добар начин тумаче оно што Црква Христова већ две хиљаде година благовести: да је пре Христа све било старо, а са Христом је све ново, и човек, и његов живот, и целокупна историја (Отк 21, 5).
Рођење Сина Божјег је за хришћане централни, кључни, најважнији догађај светске историје и његов смисао у апсолутној мери утемељује хришћански начин живота и хришћански поглед на свет. На ове темеље данас, када сте сабрани у светим храмовима, желимо да вас подсетимо, драга наша духовна децо. Истицање јеванђелских темеља православне вере никада није сувишно јер смо сви склони да, готово неприметно, у веру уносимо сопствене ставове. Нарочито лако се то дешава са судовима и ставовима света и времена у коме живимо и врло често њима просуђујемо Јеванђеље и њима тумачимо догађаје из историје спасења. А за хришћане је једино супротан поступак исправан. Јеванђеље, смисао догађаја из историје спасења и евхаристијско искуство живота у Цркви темеље нашу веру и суде свету и свакој историјској и цивилизацијској епохи. Почнимо најпре са благодарењем.
Ко не жели или није способан да благодари, вероватно не може ништа од хришћанске вере да докучи (1 Сол 5, 8; Флп 4, 6). Ако смо неблагодарни, сматрамо да никоме ништа нисмо дужни и да нам све припада по нашим сопственим заслугама. У том случају не дугујемо ништа својим родитељима и прецима, друштву у коме живимо, ближњима са којима живимо, а понајмање смо дужни Богу. Тако се манифестује животни етос крајње саможивости који препознајемо и у времену у коме живимо. А итекако смо дужни и прецима, и родитељима, и друштву чији смо део, а посебно Богу. „Јер Бог тако заволе свет да је Сина свога јединородног дао да нико ко верује у њега не пропадне него да свако има живот вечни“ (Јн 3, 16). Отац нам Свога Сина даде, не као плату и награду за наш труд већ као незаслужени дар Његове љубави, јер „тако заволе свет“.
Незаслужена плата се само и искључиво са крајњом благодарношћу може примити зато што је она, просто, дар. А поклања се онима који са љубављу данас приступају малом и „немоћном“ новорођеном детету Христу, јер се детету и не може другачије приступити осим са љубављу. Дете само речи љубави разуме, баш као што и Бог само језик љубави говори и разуме. А дар је потврда и знак љубави. Бог Отац нам данас дарује Свога Сина, а ми са љубављу у благодарности тај дар примамо. И тек на основу овог темељног става нашег хришћанског постојања можемо даље да говоримо о још неким аспектима данашњег Празника. 
Син Божји прима људску природу и у витлејемској пећини се рађа и полаже у јасле не престајући да бива Бог, а постајући потпуни човек, Богочовек. И ово је највећа тајна наше побожности да Бог може бити присутан у човеку (1 Тим 3, 16). Од Духа Светог и Марије Дјеве рађа се истинити Бог и истинити човек, Богочовек Исус Христос. Од тог давног витлејемског догађаја све је у човековом животу ново, исто тако као што је и ово био нов и јединствен догађај у историји (2 Кор 5, 17). Бог се нераскидиво сједињује са човеком и ко год се у крштењу и миропомазању роди од Духа Светог син је Очев, истина не по природи као Христос већ по благодати и усиновљењу (Гал 3, 26). Рађа се нови човек од Духа Светога, за спасење и вечни живот. И тако, Сâм Бог кроз Оваплоћење, а затим и наша вера, уздиже човека, и то сваког човека, на највеће могуће достојанство – да буде пројава Божје присутности у свету.
„Видех лице твоје као да видех лице Божје“ (1 Мој 33, 10), говорио је праотац Јаков своме брату Исаву. Ово сведочанство братске љубави у потпуности је постало могуће после Оваплоћења Сина Божјег и оставља најдубље последице на наш однос према другим људима, знаним и незнаним, пријатељима и непријатељима, према свима који уђу у наш живот, као и према онима којима ми уђемо у живот – да само преко њих и кроз изражену љубав према њима води пут ка Богу. Подвигом да заволимо ближњег ми пројављујемо истинску и праву љубав према Богу. Онај ко каже да воли Бога Кога не види, а мрзи брата свога којега види, само лаже и себе и Бога (1 Јн 4, 20). Сви ми, рођени од Духа Светог, попут Богомладенца Христа, крштени и миропомазани, сви људи до дана данашњег, научени од Духа Светога, Који је Дух заједнице, исповедамо да човек једино у заједници љубави истински живи као човек. И позвани смо да такве везе градимо у браку, породици, ширем друштву, а свакако и у Цркви, која је по својој природи заједница љубави. Отуда је на почетку поменута саможивост и самодовољност заправо хула на Духа Светог, болест од које се одмах треба лечити чим се примете и најмањи знаци њеног постојања.
Са овим мислима о благодарности, заједници и јединству као дару Духа Светог најављујемо вам, драга наша духовна децо, наступајућу 2019. годину у којој прослављамо велики јубилеј наше Цркве – осамсто година од добијања аутокефалије. Према сведочењу Доментијана и Теодосија, који „различитим речима исто кажу“, посвећење Светог Саве за првог српског архиепископа и добијање самосталности Српске Православне Цркве збили су се 1219. године у Никеји благодарећи љубави и разумевању византијског цара Теодора I Ласкариса и тадашњег цариградског патријарха Манојла I Харитопула Сарантена. Јасно је да се Свети Сава прихватио овог подвига, добијања аутокефалије из бриге за ближње, превазилазећи саможивост, у жељи да разједињене хришћане српске државе зближи и истински сједини у светој Литургији. Другим речима, чинио је што је чинио да нашим прецима, а и свима нама, пружи могућност да се истински нађемо заједно у Јеванђељу Христовом, у Цркви Његовој, у којој се сви народи и сви људи као деца Божја сједињују да се причесте животом Свете Тројице у једној, заједничкој Литургији као у предокушају Царства небеског. Добивши титулу „архиепископа све српске и поморске земље“, Свети Сава је своју архипастирску службу започео у Дому Спасовом, у манастиру Жичи, трудећи се да, по Доментијановим речима, „душе христољубиве храни душекорисним беседама и духовним речима“. Испуњен Христом и свим духовним даровима, „потоке богословља свима изливаше“. У време светог Арсенија Сремца, наследника Светог Саве, седиште Српске Цркве биће премештено дубоко у тадашњу унутрашњост државе, у Пећ. Ево, из Пећке Патријаршије, већ осам векова, Српска Црква сведочи свету благу вест Јеванђеља о новорођеном Богомладенцу Који долази у свет да Својим искупитељским делом спасе свет и човека.
Небоземну истину да је прво Господ заволео нас, а да смо ми позвани да на ту љубав одговоримо хришћанским животом, посведочили су наши свети преци, показавши нам да се у оваквој историји, у оваквом свету, бије битка за Царство небеско. Утврдили су нас у вери да се подвигом улази у вечни живот и да, уколико на тај начин приђемо животу, нема подвојености на Царство небеско и царство земаљско, јер постоји само једна историја, једна творевина Божја, једно Царство, једна икономија Божјег Промисла и нашега спасења. Другим речима, ми историју у којој живимо, царство земаљско, осветљавамо Царством небеским, тако да се истовремено боримо за правду Божју и за Царство Божје, док ће нам се све остало, по речима Христовим, додати (Мт 6, 33; Лк 12, 31) у овом свету и у овом времену.
Борећи се за правду Божју и за Царство Божје и осветљавајући царство земаљско Царством небеским, позвани смо да посебну бригу покажемо према нашој браћи и сестрама на Косову и Метохији. Свакодневно слушамо о „напретку и развоју људског друштва“ и о „посебној бризи за људска права“. Међутим, док ми, као и народи који нас окружују, имамо право на различите животне изборе, нашој браћи на Косову и Метохији одузимају чак и основно право на живот достојан човека. Зато сматрамо да је један од битних предуслова  за решење проблема на Косову и Метохији изградња друштва заснованог на владавини права, у коме људи различитог порекла могу да живе у миру, уз пуну заштиту и поштовање свачијег верског, културног и народног  идентитета. Говорити о трајнијем решењу проблема на Косову и Метохији без уважавања ових предуслова значило би прихватити ратно и поратно етничко чишћење и отимачину као свршен чин и одбацити све вредности на којима, бар начелно, почива хришћанска Европа, али и читав свет.
Ми тражимо поштовање једног од основних хришћанских начела: „Све што хоћете да чине вама људи чините и ви њима” (Мт 7, 12). Све што захтевамо за нашу браћу и сестре на Косову и Метохији спремни смо да пружимо и пружамо и свим народима који живе или на Косову и Метохији или у другим крајевима Републике Србије. Али та слобода за српски народ и за све друге није могућа у самопроглашеној лажној држави Косово! То најбоље доказују догађаји наших дана: варварско лишавање српског народа на Косову и у Метохији намирницâ, лекова и других ствари неопходних за живот увођењем већ злогласних „такси”, сталне претње, хапшења и много шта друго, а најновије је оснивање такозване косовске војске, у циљу даљег застрашивања и коначног изгона свих Срба, како оних јужно од Ибра тако и оних северно од те српске реке. Поново истичемо да је за нас питање Косова и Метохије, између осталог, питање опстанка нашег народа, свештенства, монаштва и, нарочито, наших древних светиња, без којих не бисмо били оно што јесмо. Наше светиње нису само културно-историјски споменици већ имају дубљи смисао постојања, првенствено као места литургијског сабирања нашег народа, и то не само оног са Косова и Метохије већ и из свих крајева Србије и света где Срби живе. У нади да ће нам радост новорођеног Богомладенца помоћи да заједно пронађемо пут и изиђемо из беспућа коме је узрок грех (Рим 7, 20), поздрављамо нашу браћу и сестре на Косову и Метохији у њиховим напорима да опстану и остану на заветној српској земљи, речима које Христос упућује Својим следбеницима кроз векове: „Не бој се, мало стадо!“ (Лк 12, 32). „Јер све што је рођено од Бога побеђује свет; и ово је победа која победи свет – вера ваша“ (1 Јн 5, 4).
У исто време, остајемо у нади да ће и кривце за тежак положај наших сународника обасјати светлост Рођења Христовог и да ће и они схватити дубину греха који чине, не само према нама и нашој браћи и сестрама већ и према себи и своме потомству. Можда ће се сетити речи премудрог Соломона: „Праведне избавља правда њихова, а безаконици се хватају у својој злоћи“ (ПрС 11, 6).
Са пастирском бригом и одговорношћу позивамо нашу браћу и сестре у Македонији који су у расколу да, у духу Христове љубави, схвате да је аутокефалија искључиво црквена институција и да она треба да доприноси напретку и учвршћивању јединства међу помесним Православним Црквама. У том смислу се Српска Православна Црква трудила и радила свих протеклих осам векова. Уколико би се, по логици овога света, аутокефалија схватала на другачији начин, као елемент државне суверености, националне посебности или одвајања, онда она не доприноси јединству и изграђивању Цркве већ подстиче самодовољност и саможивост, постаје и она, парадоксално, хула на Духа Светога.
Исти позив упућујемо и онима који говоре о некаквој „Црногорској Цркви”, који остају слепи код очију јер не виде древну Митрополију црногорско-приморску. Они заборављају да спасење није условљено изјашњавањем ко је Србин, а ко Црногорац. Искушење је исто као и у нама блиској и братској Украјини, где такође острашћени шовинисти-русофоби, предвођени корумпираним политичарима, уз „асистенцију“ унијатâ и, нажалост, уз неканонско саучесништво Цариградске Патријаршије, продубише и проширише постојеће расколе и озбиљно угрозише јединство Православља у целини. Христос није дошао да спасе само јеврејски народ, иако је тај народ био изабран од Бога да све народе припреми за долазак Месије, већ је дошао као Спаситељ свих народа, ма како се они звали (Рим 10, 12) и ма како се у ком времену изјашњавали.
Радост дарованог нам спасења, поклона на коме сви треба да благодаримо, заједно можемо доживети само кроз међусобно праштање и измирење. Имајући ово у виду, дубоко жалећи и саосећајући са српским и свим осталим жртвама несрећних ратова на простору Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине, Србије, молимо се новорођеном Богомладенцу, Дародавцу сваког мира, да се мир коначно усели у наша срца, да опростимо једни другима јер је и Господ опростио нама сагрешења наша (2 Кор 5, 18). Једини начин да се ослободимо робовања прошлости и дневно-политичким интересима јесте праштање и помирење на које позивамо све народе са којима смо некада живели у једној држави.
Посебно се обраћамо нашој духовној деци у расејању, од Америке до Азије, од Европе до Аустралије, и позивамо их да према свима увек и на сваком месту показују љубав  на делу. Будите милостиви, не судите и не осуђујте, опраштајте, помажите једни другима (Лк 6, 37-38) и увек имајте на уму речи Христове: „Неће свако ко ми говори: Господе, Господе, ући у Царство небеско но ко твори вољу Оца мојега који је на небесима“ (Мт 7, 21). Будите савесни и одговорни грађани земаља које су вам пружиле дом, молите се за градове у којима живите јер ће у њиховом добру и вама добро бити (Јер 29, 7), али никада не заборавите своју веру, језик и отаџбину, земљу ваших предака, натопљену крвљу мученикâ.
Све вас, децо наша духовна, позивамо на међусобно разумевање, љубав и праштање. Чувајмо се тешких и неопрезно изговорених речи, имајући на уму да друштвено окружење у коме живимо стварамо управо речима. Благе речи лече, груба реч повређује, а ране од речи често су грубље и од физичких рана. Због тога нас премудри Соломон учи да су смрт и живот у моћи језика (ПрС 18, 21). Уколико видимо да нам ближњи наноси неправду, поступимо по јеванђелском начелу, разговарајмо са њим чинећи све што је у нашој моћи да добијемо брата свога (Мт 18, 15). Опраштајмо једни другима до седамдесет пута седам (Мт 18, 22), а у судовима које доносимо према другима руководимо се истином коју треба да образлажемо благо, са поштовањем, добре савести (2 Кор 4, 2).
Благодарећи Господу на овоме дану, у коме, по речима светог Романа Слаткопојца, „Дјева рађа Надсуштнога, а земља пећину нуди Неприступном; анђели и пастири заједно славе, а мудраци путују у друштву звезде; ради нас се као мало дете роди превечни Бог“, јављамо свету велику радост и све вас поздрављамо сверадосним божићним поздравом:

Мир Божји – Христос се роди!

Срећна и Богом благословена наступајућа Нова 2019. година!
Дано у Патријаршији српској у Београду, о Божићу 2018. године.
Ваши молитвеници пред Богомладенцем Христом:
Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски ИРИНЕЈ
Митрополит црногорско-приморски АМФИЛОХИЈЕ
Митрополит загребачко-љубљански ПОРФИРИЈЕ
Митрополит дабробосански ХРИЗОСТОМ
Епископ шабачки ЛАВРЕНТИЈЕ
Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ
Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ
Епископ будимски ЛУКИЈАН
Епископ банатски НИКАНОР
Епископ новограчаничко-средњезападноамерички ЛОНГИН
Епископ канадски МИТРОФАН
Епископ бачки ИРИНЕЈ
Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕЈ
Епископ западноевропски ЛУКА
Епископ жички ЈУСТИН
Епископ врањски ПАХОМИЈЕ
Епископ шумадијски ЈОВАН
Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ
Епископ зворничко-тузлански ФОТИЈЕ
Епископ милешевски АТАНАСИЈЕ
Епископ будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕ
Епископ диселдорфски и немачки ГРИГОРИЈЕ
Епископ ваљевски МИЛУТИН
Епископ рашко-призренски ТЕОДОСИЈЕ
Епископ западноамерички МАКСИМ
Епископ горњокарловачки ГЕРАСИМ
Епископ источноамерички ИРИНЕЈ
Епископ крушевачки ДАВИД
Епископ славонски ЈОВАН
Епископ аустријско-швајцарски АНДРЕЈ
Епископ бихаћко-петровачки СЕРГИЈЕ
Епископ тимочки ИЛАРИОН
Епископ нишки АРСЕНИЈЕ
Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске СИЛУАН
Епископ буеносаирески и јужно-централноамерички КИРИЛО
Епископ далматински НИКОДИМ
Епископ осечко-пољски и барањски ХЕРУВИМ
Епископ захумско-херцеговачки ДИМИТРИЈЕ
Викарни Епископ моравички АНТОНИЈЕ
Викарни Епископ ремезијански СТЕФАН
Викарни Епископ мохачки ИСИХИЈЕ
Викарни Епископ диоклијски МЕТОДИЈЕ
ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА:
Архиепископ охридски и Митрополит скопски ЈОВАН
Епископ полошко-кумановски ЈОАКИМ
Епископ брегалнички МАРКО
Викарни Епископ стобијски ДАВИД

преузето са: www.spc.rs

БАДЊЕ ВЕЧЕ У ШИБЕНИКУ

Бадње вече у Шибенику (06.01.2019.) привукло је велики број верника који су се, уз свога Епископа, окупили на вечерњој служби у Саборном храму. Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим њима се обратио речима које уносе највише радости у срце сваког хришћанина: МИР БОЖИЈИ -  ХРИСТОС СЕ РОДИ!
„У ове дане нарочито треба да се подсећамо да смо позвани да сваким даном својим, сваким дахом својим, сваким тренутком живимо по Господњим заповестима и да се уподобљавамо Њему. То се највише одражава у томе да волимо сваког човека, па тако и да помажемо људима који су у невољи и онима који су сиромашни.
За нас хришћане сваки наш ближњи је онај преко кога долазимо ближе Богу и кроз кога се спасавамо. Треба да живимо у љубави и у миру једни с другима, са својим сродницима, са комшијама, са непријатељима, али и са самим собом, па самим тим и са творевином са којом нас је Бог благословио.
Морамо свакога да волимо, свакоме да опростимо и од свакога да тражимо опроштај да бисмо могли бити достојни синови и наследници светлости и кроз то постали најмања браћа Христова.   
Данас смо се окупили овде да прославимо једино ново под сунцем, а то је да се Бог оваплотио и постао човек да бисмо ми, по речи Светог Атанасија Великог, постали богови по благодати.
Предвечни Логос, истинити Бог који је узео и људску природу на себе и постао и истинити човек, постао је богочовек Христос, није се родио само тада, него се рађа и у свима нама који смо га прихватили и поверовали у њега и кроз то смо постали удови једног Тела тј. Његовог Тела.
Кроз Његово Рођење приближило се време спасења за све нас и Господ је свету кроз своје оваплоћење подарио велику милост, а ми смо сваким даном све ближи и ближи тој милости“, поручио је Владика Никодим. Након вечерње службе освећен је бадњак, а радосан скуп настављен је у шибенском парохијском дому уз пригодно послужење.

РАСПОРЕД БОГОСЛУЖЕЊА
У ЕПАРХИЈИ ДАЛМАТИНСКОЈ ЗА ЈАНУАР 2019.

Напомена: у цркви Светог Георгија у Книну Света Литургија се служи сваке суботе у 9 часова.

 

 

АПЕЛ ЗА ОБНОВУ КРОВА
МАНАСТИРА КРКЕ

 

 

::..::


Преображење 2015
Манастир Крка

 

::..::

ЦРКВЕ И МАНАСТИРИ
ЕПАРХИЈЕ ДАЛМАТИНСКЕ

::..::

КАЛЕНДАР

ЧАСОПИСИ
ЕПАРХИЈЕ ДАЛМАТИНСКЕ

 

::..::

Description: F:\MOVIE\web\Images\e-knjige\eknjige_small.jpg


Е-књиге
Епархије далматинске

 

 



ЈАСЕНОВАЦ
НАЈСТРАШНИЈИ ЛОГОР СМРТИ

::..::

Description: F:\MOVIE\web\Images\Ikone\Andrej-rubljov_small.jpg

ЕПАРХИЈСКА РАДИОНИЦА

::..::


 
Description: F:\MOVIE\web\Images\Linkovi\spc.gif

Description: F:\MOVIE\web\Images\Linkovi\link150.gif

Description: F:\MOVIE\web\Images\Linkovi\hilandar.jpg

Description: F:\MOVIE\web\Images\Linkovi\odbor.gif

Description: F:\MOVIE\web\Images\Linkovi\verujem.jpg

Description: Projekat Rastko

Description: Svetosavlje.org

Description: F:\MOVIE\web\Images\Linkovi\BANER_pravoslavljec.gif

Description: F:\MOVIE\web\Images\Linkovi\zhh.jpg

Description: F:\MOVIE\web\Images\Linkovi\podvorje.gif

Description: F:\MOVIE\web\Images\Linkovi\logo-mk.jpg

 


Description: F:\MOVIE\web\Images\Animation\wallpapers.gif
WALLPAPERS

 

 
АРХИВА ВИЈЕСТИ 2017. ГОДИНЕ
АРХИВА ВИЈЕСТИ 2016. ГОДИНЕ
 
АРХИВА ВИЈЕСТИ 2015. ГОДИНЕ
 
 


АРХИВА ВИЈЕСТИ 2011. ГОДИНЕ


АРХИВА ВИЈЕСТИ 2010. ГОДИНЕ


АРХИВА ВИЈЕСТИ 2009. ГОДИНЕ


АРХИВА ВИЈЕСТИ 2008. ГОДИНЕ


АРХИВА ВИЈЕСТИ 2007. ГОДИНЕ


АРХИВА ВИЈЕСТИ 2006. ГОДИНЕ


АРХИВА ВИЈЕСТИ 2005. ГОДИНЕ


АРХИВА ВИЈЕСТИ 2004. ГОДИНЕ

   
 

* КОНТАКТ -:_:- KONTAKT *
:  :  :
Copyright © 2004 SPC - Dalmatinska Eparhija.

Designed by SeRGio