Manastir Svete velikomucenice Nedjelje

MANASTIR SVETE VELIKOMUČENICE NEDJELjE
PRVI ŽENSKI MANASTIR
U EPARHIJI DALMATINSKOJ

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G.G. Fotije služio je 17.jula 2005.g. Svetu Arhijerejsku Liturgiju u zavjetnom hramu Svete velikomučenice Nedjelje u Oćestovu. Tom prilikom je ovaj hram proglašen ženskim manastirom. Tako je manastir Svete velikomučenice Nedjelje postao šesti manastir i prvi ženski manastir u Eparhiji dalmatinskoj.
Ovom poznatom dalmatinskom saboru kao i proglašenju manastira Oćestova bilo je prisutno nekoliko hiljada vjernika koji po tradiciji dolaze na hodoćašće ovoj svetinji.

MANASTIR OĆESTOVO
-kratka istorija-

Izgradnja zavetne crkve Eparhije dalmatinske Svete Velikomučenice Nedelje u Oćestovu počela je 1928. godine, jer su pravoslavni dalamtinci, a posebno stanovnici mesta Oćestova želeli da podignu crkvu u mestu rođenja velikoga Episkopa dalmatinskog Stefana Kneževića (1853-1890). Crkva je posvećena Svetoj Velikomučenici Nedelji, koja uživa posebno poštovanje među pravoslavnima u Dalmaciji, što potvrđuje i veliki broj drugih crkava podignut u njen spomen.

Do svog osvećenja 1960. godine, crkva Svete Nedelje pripadala je pađenskoj parohiji, a od 1960. godine postaje samostalna parohijska crkva. Pravoslavni dalmatinci su se po tradiciji okupljali na saboru u Oćestovu prve nedelje posle Petrovdana, kada je u ovoj zavetnoj crkvi Eparhije dalmatinske svečano proslavljan praznik Svete Velikomučenice Nedelje.

Zbog velikog značaja ove zavetne crkve Eparhije dalmatinske, koja je kroz svoju istoriju već postala mesto hodočašća i poklonjenja, kako pravoslavnih tako i rimokatolika i predstavnika drugih veroispovesti, Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski g.g. Fotije svojom odlukom E. br. 169/05 od 13. 07. 2005. godine crkvu Svete Velikomučenice Nedelje u Oćestovu proglasio je manastirom.

Proglašenjem manastira Oćestovo, ako Bog da, ovo već projavljeno sveto mesto će postati mesto neprestanog okupljanja i duhovnog preporoda bogočežnjivih ljudi ovoga kraja, a i svih onih koji će u buduće, sa strahom Božijim, verom i ljubavlju dolaziti ovoj svetinji.

ŽITIJE SVETE VELIKOMUČENICE NEDJELjE

20./7.juli

U vreme hristobornih careva Dioklecijana i zeta njegova Maksimijana življahu u Anadoliji dve pobožne stare duše, Dorotej i Jevsevija. Oni bejahu pobožni hrišćani, behu bogati, ali i bezdetni. Neprestanom molitvom oni isprosiše od Boga jedno čedo, ovu svetu Nedelju.

Od detinjstva Nedelja sebe posveti Bogu uzdržavajući se od svega što raskalašna deca čine. Kada odraste, krasna telom i dušom, navališe mnogi prosci, no ona ih sve odbi govoreći, da je ona sebe obručila Hristu Gospodu, i da ništa ne želi do samo da umre kao devojka. Jedan od tih odbijenih prosaca optuži i Nedelju i njene roditelje caru Dioklecijanu kao hrišćane. Car naredi te mučiše roditelje nedeljine, i posle muka protera ih u grad Melitinu, gde u mukama za Hrista skončaše.

Svetu Nedelju pak pošlje Dioklecijan Maksimijanu na sud. Kako Nedelja potvrdi svoju veru u Hrista pred Maksimijanom, naredi ovaj te je položiše po zemlji i šibaše volovskim žilama. Potom predade je car vojvodama, najpre Ilarionu, a posle smrti ovoga Apoloniju. Ovi je mučiše zverski na sve moguće načine, no sve beše uzalud. Kada Nedelja sveta ležaše u tamnici sva u ranama, javio joj se Hristos Gospod, isceli je i reče joj: „Ne boj se, Nedeljo, muka, blagodat je moja s tobom.“ I zaista blagodat Hristova spase ovu mučenicu i od ognja i od zverova, gde sudije bezbožne mišljahu, da će ona sresti sigurno smrt.

Videći čudesno spasenje Nedelje od tolike smrti, mnogi neznabošci poverovaše u Hrista. No svi biše posečeni. Reče sveta Nedelja Apoloniju: „Nikojim načinom ne možeš me odvratiti od vere moje. Baciš li me u oganj, imam primer Tri Otroka; baciš li me pred zverove, imam primer Danila; baciš li me u more, imam primer Jone proroka; predaš li me maču, setiću se Česnoga Preteče. Za mene je život za Hrista umreti.“ Tada naredi Apolonije, da je mačem poseku. Nedelja kleče na kolena i uzdiže ruke k nebu, pa se pomoli Bogu, da Bog pomiluje i spase sve one, koji budu spomen njen slavili, i da upokoji njenu dušu zajedno sa dušom njenih roditelja. Svršivši molitvu ona predade dušu svoju Bogu pre nego što se mač spusti na njenu glavu. Česno postrada i preseli se u večnu radost 289. godine u Nikomidiji.

Ohridski prolog, mesec juli,

sv. Nikolaj Žički