asw
 
   


ENGLISH PAGES


ПОСЛЕДНИЕ
НОВОСТИ
 

::..::


ВОДИЧ
TOURIST GUIDE

::..::

POSJETITE NAS NA
FACEBOOKU
EPARHIJA DALMATINSKA

::..::

400 godina Bogoslovije Sveta Tri Jerarha
Himna bogoslovije

::..::


VIRTUALNA ŠETNJA EPARHIJOM
DALMATINSKOM

 

 

::..::


PRILOZI NOVOM STRADANJU EPARHIJE DALMATINSKE


REČ O NOVIM
BOGOHULNICIMA


::..::


FOTO ARHIV
EPARHIJE DALMATINSKE

::..::

::..::

DIGITALNE BROŠURE
DALMATINSKIH MANASTIRA

MANASTIR KRKA

MANASTIR KRUPA

MANASTIR DRAGOVIĆ

::..::


 sv. Sava
BESEDA O PRAVOJ VERI

::..::

 


SIMO MATAVULJ
PILIPENDA
(pripovetka)

::..::


Episkop Fotije
VAPAJ IZ DALMACIJE


 

 

HRAMOVNA SLAVA NA BRIBIRU

Na današnji praznik posvećen Svetim Joakimu i Ani, dana 22. septembra 2022. godine, služena je Sveta Arhijerejska Liturgija, kojom je načalstvovao Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinskim g. Nikodim. Nakon Svete Liturgije Episkop Nikodim je pozdravio verni narod i obratio im se:
„U ime Oca i Sina i Svetoga Duha.
Draga braćo i sestre, drago mi je da vas vidim okupljene na ovome svetome mestu, jednom od najlepših hramova u našoj Dalmaciji, gde su se vekovima okupljali naši slavni preci, kako bi se molili Gospodu za sebe i svoje srodnike, ali takođe i za svoje neprijatelje. Okupili smo se na današnji praznik, Svetih Joakima i Ane, kojima je posvećen ovaj sveti hram, a koji su bili roditelje Presvete Djeve Marije, Matere Gospoda Isusa Hrista. Presveta Bogorodica će roditi Čoveka, Bogočoveka, Onoga koji će našu palu prirodu da uzdigne i sve da nas privede Carstvu Nebeskom, onome prvobitnome naznačenju, i kroz to će nam darovati najveći dar koji postoji, a to je da budemo oni koji mogu da posmatraju Lice Gospodnje i da se nazovemo decom Svetlosti“ – poručio je Episkop Nikodim iskazavši nadu da radovi na ovom hramu, jednom od najlepših i najstarijih, uskoro budu okončani.

HRAMOVNA SLAVA U STRMICI

HRAMOVNA SLAVA NA UBLIMA

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U IMOTSKOM

Na današnji praznik posvećen Rođenju Presvete Bogorodice, dana 21. septembra 2022. godine, služena je Sveta Arhijerejska Liturgija, kojom je načalstvovao Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinskim g. Nikodim. Nakon Svete Liturgije Episkop Nikodim je pozdravio verni narod i obratio im se rečima iz Jevanđelja:
„Draga braćo i sestre, želim samo da se osvrnem na današnje reči koje je Gospod izgovorio: „Marta, Marta, brineš se za mnogo, a samo je jedno potrebno.“ (Lk. 10:41,42) Te reči, draga braćo i sestre, žele da nam ukažu da to jedno o čemu govori Gospod jeste upravo ovo gde smo danas, okupljeni oko Njega, moleći Ga da oprosti grehe, kako nama i našim bližnjima, tako i našim neprijateljima. Te reči ukazuju da samo kroz zajedničku molitvu i iskazanu ljubav prema ljudima i tvorevini, možemo da se nazovemo sinovima Njegovim” – poručio je Episkop dalmatinski i najavio da će 16. oktobra 2022. godine biti proslava jubileja, tj. trista godina otkako je podignut velelepni hram u Imotskom posvećen Uspenju Presvete Bogorodice, te otkako se pravoslavni Srbi okupljaju na zajedničku molitvu na tom svetom mestu.

SLAVA MANASTIRA DRAGOVIĆA

U manastiru Dragović, dana 18. septembra 2022. godine, služena je Sveta Arhijerejska Liturgija, kojom je načalstvovao Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinskim g. Nikodim. Nakon Svete Liturgije Episkop Nikodim je pozdravio verni narod i obratio im se rečima iz Jevanđelja:
„U ime Oca i Sina i Svetoga Duha.
Draga braćo i sestre, želim da vam čestitam današnji praznik, da čestitam bratiji današnju slavu i da poželim sve najbolje od Gospoda, sa molitvom i nadom da ćemo se na duga i blaga leta ovde okupljati i radovati jedni drugima.
U današnjem jevanđelju smo čuli reči: „Marta, Marta, brineš se za mnogo, a samo je jedno potrebno.“ (Lk. 10:41,42) To malo, draga braćo i sestre, a pogotovo za nas koji smo pravoslavni hrišćani, koji smo pravoslavni Srbi, koji se nalazimo i dan-danas u ovoj „miloj Dalmaciji”, kako ju je nazivao veliki vladika Milaš, to malo se ogleda u tome da kada dođemo na ova sveta mesta, gde su se vekovima naši slavni preci molili Gospodu, nemamo ništa drugo da radimo, nego samo da se pomolimo Gospodu. Treba da shvatimo koliko smo mali pred Gospodom i da smo svesni da ništa ne možemo bez pomoći Božije. To sve jeste razlog zašto smo se danas okupili, ali takođe i da bismo bili verni i dostojni naslednici naših slavnih predaka, koji su podizali naše manastire, okupljali se oko njih i molili od Gospoda milost za učinjene grehe, kako njihove i njihovim bližnjih, tako i njihovih neprijatelja. Na to smo i mi pozvani, draga braćo i sestre, od samoga Gospoda, te je potrebno da pojačamo naše molitve, da sledimo jevanđelje i reči da nam je „jedno potrebno”, jer to jedno jeste upravo molitva, zajednička molitva nas okupljenih na Svetoj Liturgiji, Tajni nad tajnama, koja treba da bude centar našega života.” – poručio je Episkop dalmatinski naglasivši da moramo neprestano da ištemo milost od Gospoda, kao i da nas blagoslovi Svojom ljubavlju, te da kroz zajedničarenje nasledimo Carstvo Nebesko i da se udostojimo nazvati se sinovima Svetlosti.

„Radujte se, Sveti Novomučenici Jasenovački, divni Svedoci
Vaskrsenja Hristovog!“

U subotu, 10. septembra 2022. godine, u manastiru Jasenovac, povodom centralne proslave Svetih Novomučenika Jasenovačkih, Njegova Svetost Patrijarh srpski g. g. Porfirije predvodio je evharistijsko sabranje uz sasluženje velikog broja arhijereja. Tom događaju prisustvovali su i učenici naše Bogoslovije „Sveta Tri Jerarha“ u manastiru Krki uz pratnju svojih profesora, koji su zajedno uz sastav pevačke grupe „Dar“ uveličali ovo praznično slavlje svojim pojanjem.
Molitveno se setivši svih postradalih na ovom svetom mestu i obišavši mesto njihovog stradanja, naši učenici su se uputili u manastir Gomirje (duhovno čado našeg manastira Krke). U manastiru su toplo i ljubazno dočekani od strane starešine manastira, arhimandrita Mihajla. Nakon obilaska manastira i upoznavanja sa istorijatom ove svetinje, učenici su prisustovali večernjem bogosluženju nakon kojeg su se uputili ka manastiru Krki.

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA I RUKOPOLOŽENjE U MANASTIRU KRKI

Na današnjoj Svetoj Arhijerejskoj Liturgiji (11. 9. 2022. godine), na praznik Usekovanja glave Svetog Jovana Krstitelja, koju je služio Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinskim g. Nikodim, rukopoložen je u čin đakona Dragan Milićević. Vladika Nikodim je od srca čestitao njemu i njegovoj porodici i poželeo mu da na mnoga i blaga leta služi Gospodu.

„Čuli smo, draga braćo i sestre, u današnjem jevanđelju da je kamen koji je odbačen od zidara postao glava od ugla. Taj kamen je naš Gospod, koji je jedini kamen, jedini temelj za koji mi treba da se držimo, o kome treba da razmišljamo i čemu treba da težimo, a najpre na ovakvim mestima, na Svetoj Liturgiji, gde se sabiramo da zablagodarimo Gospodu na svim blagoslovima koje nam je dao u životu, počevši od porodice, rodbine, tvorevine, kao i svega gde se projavljuje ljubav Božija koju je On pokazao prema nama ljudima, jer je „tako zavoleo ovaj svet, da je i Sina Svoga Jedinorodnog dao, da svako ko veruje u Njega ne pogine, nego da ima život večni.“ (Jn, 3:16) Mi moramo da se ugledamo na Njega, a On je bio bijen, proganjan, kamenovan, tako da moramo biti spremni i mi na takvu žrtvu, ako želimo biti dostojni nosioci imena „hrišćanin”” – poručio je Episkop dalmatinski ukazavši da pored Gospoda treba da nam primer bude i Sveti Jovan Krstitelj, koji je svoju veru do kraja živeo.

POČETAK NOVE ŠKOLSKE 2022/2023. GODINE U KRČKOJ BOGOSLOVIJI

SLAVA U MANASTIRU KRUPI

HRAMOVNA SLAVA U DRNIŠU

SLAVA SABORNOG HRAMA U ŠIBENIKU

PROSLAVA USPEWA PRESVETE BOGORODICE U SMOKOVIĆU

HRAMOVNA SLAVA U DICMU

PROSLAVA USPEWA PRESVETE BOGORODICE U IMOTSKOM

SVETA LITURGIJA U MANASTIRU KRKI

U manastiru Krki, dana 21. avgusta 2022. godine, služena je Sveta Liturgija kojom je načalstvovao Njegovo Preosveštenstvo Episkop novogračanički i srednjezapadnoamerički g. Longin, zajedno sa Njihovim Preosveštenstvima Episkopima hvostanskim i novoizabranim zapadnoevropskim g. Justinom i dalmatinskim g. Nikodimom. Nakon Svete Liturgije Episkop Justin je pozdravio verni narod i obratio im se rečima iz Jevanđelja:
”U ime Oca i Sina i Svetoga Duha.
”Bog je tako zavoleo ovaj svet, da je i Sina Svoga Jedinorodnog dao, da svako ko veruje u Njega ne pogine, nego da ima život večni.“ (Jn, 3:16). Draga braćo i sestre, Hristos je došao u ovaj svet da nam daruje život, da ga imamo, i to da ga imamo u izobilju. O tome nam je i današnje Sveto Jevanđelje govorilo, o povratku punoće života jednoga mladoga čoveka, koji je zbog svoje bolesti mnogo stradao, ali i njegovi bližnji, a ponajviše njegovi roditelji, koji su bili spremni sve da učine, pa da i svoj život daju, samo da njihovo dete bude zdravo.
U to vreme u Palestini se pojavio učitelj, po imenu Isus Hristos, za koga se pričalo da mrtve vaskrsava, da vraća vid slepima, sluh gluvima i govor nemima. Taj otac sav u očajanju, ali sa druge strane sav u veri, dolazi Isusu i moli da mu On isceli dete. Hristos koji je ljubav, koji je došao da daruje život u izobilju i da svako ko veruje u Njega ima život, isceljuje to dete. Za ljude koji su bili svedoci ovoga događaja to je bilo čudo, jer svakako da nije uobičajena pojava da neko jednom rečju isceli bolesnog čoveka.
Za nas, sa distance od dve hiljade godina, ovaj događaj ne možemo nazvati čudom, zato što je Hristos Bog, Čudotvorac i Svemogući iscelitelj duše i tela. Od Njega, Hrista, se ništa manje, a ni više i ne očekuje, nego da čini ono zbog čega je došao, a to je da daruje život. A šta je onda čudesno u ovo događaju? Sam život kao takav, draga braćo i sestre, život je najveće čudo koje nam je Bog dao, da ga živimo, da mu se radujemo i da blagodarimo Bogu za taj preveliki dar. Bog od nas traži da živimo život i da neprestano budemo žedni života, i da izvor odakle se napajamo bude ovo mesto gde se sada nalazimo, na Svetoj Liturgiji. Treba da se kroz Crkvu i zajednicu ljubavi, kroz Hrista raspetoga i vaskrsloga utvrđujemo u istini života, radosti, večne nade i ljubavi Hristove, kome sa Ocem i Duhom Svetim neka je večna slava i hvala u vekove vekova. Amin.”

PREOBRAŽENSKI SABOR U MANASTIRU KRKI

U manastiru Krki, dana 19. avgusta 2022. godine, na praznik Preobraženja Gospodnjeg, služena je Sveta Liturgija kojom je načalstvovao Njegovo Preosveštenstvo Episkop novogračanički i srednjezapadnoamerički g. Longin, zajedno sa Njihovim Preosveštenstvima Episkopima hvostanskim i izabranim zapadnoevropskim g. Justinom i dalmatinskim g. Nikodimom. Kako i prethodnih godina, tako i ove, porta manastira Krke je bila mesto susreta i radosti mnogih pravoslavnih Srba, kako Dalmatinaca, tako i onih iz drugih krajeva.
Nakon Svete Liturgije, kao i čina osvećenja grožđa, Vladika Nikodim je čestitao praznik svim vernicima i uputio zahvalnost i radost vladikama Longinu i Justinu, ali isto tako i ocu Savi, igumanu manastira Krušedola, i ocu Danilu, igumanu manastira Žitomislića, što su zajedno prineli molitve Bogu, nakon čega je prepustio reč vladiki Longinu:
”Draga braćo i sestre, ovom prilikom želim da vas pozdravim i da kažem nešto o današnjem prazniku, ali i o ovome mestu na kome smo se okupili. Manastir Krka, za koji sam se vezao pre pedeset godina i proveo u njemu veći deo svoga života, je nešto o čemu razmišljam, pričam, a ponekad i pevam.
Manastir Krka sve zove ka sebi, i kada smo tu, kao danas, naša srca toplotom su obavijena, jer nas ove manastirske zidine grle i štite od svakoga zla, kao što nas nevidljiva krila Svetog Arhangela Mihaila neprestano pokrivaju i štite. To je ono što vernike dovodi ovde, blagodat Božija, Sveti Arhangel Mihail i duhovna energija kojom se napajaju svi oni koji su bar jednom ovde bili.
Kada govorimo, draga braćo i sestre, o Preobraženju mi se uglavnom sećamo reči iz Svetoga Jevanđelja kada se Hristos preobrazio pred svojim učenicima na gori Tavor. Kada razmišljamo o ovome prazniku treba da razmišljamo u kontekstu promene, promene na bolje, na naš preobražaj, na naš duhovni rast, na naš trud i rad da pobedimo u sebi sve loše što nosimo, sa čim se ne ponosimo, a da se naoružamo vrlinama, dobrim osobinama, kojim treba da se dičimo i da nas drugi po tome poznaju. Preobražaj je preko potreban, draga braćo i sestre, ali je često mukotrpan. Nije džaba naš slavni Njegoš pevao da se bez muke pesma ne može otpevati, a ni sablja iskovati. Moramo naučiti da trpimo, iako znam da je drsko reći nekome da treba da trpi, ali iz ličnog primera kad se naviknemo na lagodan život, često ne možemo da prihvatimo drugu realnost, a davno je rečeno da je trpljenje spasenje. Lepo je biti sa Hristom na Tavoru, ali ponekad ćemo biti sa Njim i na Golgoti, odakle se ide u Carstvo Nebesko”, rekao je vladika Longin i poželio vernicima da često dolaze na ovo sveto mesto odakle niko ne odlazi nepreobražen.

PRETPRAZNIČNO VEČERNjE

Uoči praznika Preobraženja Gospodnjeg (18.8.2022) služeno je večernje bogosluženje u manastiru Krki u prisustvu Episkopa novogračaničkog i srednjezapadnoameričkog g. Longina, Episkopa hvostanskog i izabranog zapadnoevropskog g. Justina i Episkopa dalmatinskog g. Nikodima, kao i velikog broja vernika iz raznih krajeva sveta koji se tradicionalno okupljaju na ovome svetom mestu na praznik Preobraženja.

PARASTOS I OSVEĆENjE SPOMENIKA - KRSTA U MANASTIRU LAZARICA

U manastiru Lazarica, dana 16. avgusta 2022. godine, služen je parastos za sve nevino postradale meštane Biskupije, Orlića, Riđana, Uzdolja, Zvjerinca, Ramljana i Vrbnika u akciji Oluja. Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski g. Nikodim sa Njihovim Preosveštenstvima Episkopima novogračaničko-srednjozapadnoameričkim g. Longinom i novoizabranim zapadnoevropskim g. Justinom služili su parastos, nakon čega je izvršen čin blagosiljanja i osvećenja spomenika – Krsta.
Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski g. Nikodim se nakon izvršenog čina obratio narodu rečima:
”Hristos vaskrse!
Te reči su, draga braćo i sestre, za nas hrišćane jedina istina koja postoji u ovome svetu, ka kojoj treba da težimo i da nas svaka naša misao vodi ka tome. Govoriti bez teme vaskrsenja na ovakvim mestima, kada se sećamo stradanja svih naših milih i nevino postradalih, ne samo za vreme akcije Oluja, nego i pre, kada su naši slavni preci postradali za Krst časni i slobodu zlatnu, ne možemo. Ne možemo a da ne govorimo o vaskrsenju, ne možemo a da ne govorimo o tome da su oni (postradali) sada oni koji se nalaze ispred prestola Svevišnjega, pred Licem Božijim, i da se oni mole za sve nas ovde okupljene, kao i bližnje naše raširene širom vaseljene, ali takođe čvrsto verujem da se oni mole i za one od čije su ruke postradali.
Mi, draga braćo i sestre, kao ljudi i hrišćani možemo i treba da se sećamo svih nevino postradalih, da posećujemo svetinje naše Dalmacije, da se u njima molimo za sve postradale, za naše slavne pretke, koji su živeli u ovoj našoj miloj Dalmaciji, kako je to govorio vladika Milaš, koji su ovde prebivali, borili se, živeli, radovali, i nadasve čekali vaskrsenje mrtvih i život budućega veka. Jer, draga braćo i sestre, da naši preci nisu verovali u vaskrsenje, jedinu istinu koja postoji za nas hrišćane, ne bi podizali ni u slavu Božiju ovakve velelepne hramove, koje su nam ostavili u amanet da se oko njih okupljamo, da se molimo Gospodu i radujemo jedni drugima, i da se kroz ljubav, koju su i oni imali, udostojimo nazvati se učenicima Gospoda Isusa Hrista.
Draga braćo i sestre, ljubav je ono na šta smo pozvani i jedino ono čemu treba da težimo. Pozvani smo da imamo ljubavi prema svima, ne samo prema bližnjima, rodbini, komšijama, susjedima, nego i prema onima koji nam zlo nanose, prema neprijateljima našim. To je ono što nas uči jevanđelje, tj. na šta nas poziva Gospod naš, jer kroz tu ljubav mi možemo da prevaziđemo sami sebe. Kroz tu ljubav možemo da budemo oni koji će voleti da žive sada i ovde, koliko kod da je teško, ali to sam više puta govorio, sila se Božija u nemoći pokazuje.
Pred nama se, draga braćo i sestre, nalazi spomenik u obliku Krsta, jer je za nas hrišćane Krst jedini znak, jedini putokaz, ali i jedini put koji nas vodi ka Carstvu Nebeskome, ka onome što svi čekamo, sveopštem vaskrsenju, kada ćemo i mi postati bogovi po blagodati, kako je to rekao Sveti Atanasije Veliki. Ovaj znak treba da nas opominje da treba da se trudimo u ovome svetu da budemo ljudi, da budemo istinski učenici njegovi, oni koji će da se trude da ne čine zlo nikome, ali ne samo ljudima, nego i živuljkama, jer nas je Gospod postavio kao one koji su dužni da se brinu o celokupnoj prirodi i da se kroz nju, ali i ona kroz nas spašava.
Draga braćo i sestre, hteo bih još samo da kažem da mi je drago da smo se okupili danas ovde, da uznesemo molitve Bogu za postradale, za bližnje, za naše pretke, da se molimo Gospodu da oni (postradali) budu zastupnici pred prestolom Gospodnjim, da se mole za nas ovde, da i mi dočekamo kraj našega života, a koji je i početak novoga u Carstvu Nebeskome.
Bog vas blagoslovio i svako vam dobro darovao.”

HRAMOVNA SLAVA U GOLUBIĆU

HRAMOVNA SLAVA U MARKOVCU

SVEČANO OBELEŽENA SLAVA SKRADINSKOG HRAMA

Slava skradinskog hrama posvećenog Svetom Spiridonu započela je (6. 8. 2022.) Svetom Arhijerejskom Liturgijom koju je služio Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim. Čestitajući prisutnima ovaj veliki praznik Vladika je istakao da smo se danas okupili kako bismo proslavili ime jednog velikog svetitelja drevne Crkve koji je posebno poštovan u mediteranskim krajevima.
„Mnogo je crkava posvećeno Svetom Spiridonu od Boke Kotorske, pa sve do Trsta, u Italiji. Za nas je on značajan svetitelj o čemu svedoči ovaj velelepni hram koji su naši preci napravili, u kome su se sabirali i molili Bogu, radovali jedni drugima i kroz to pokazivali da su istinski učenici Njegovi. Ta ljubav prema bližnjima i jeste jedini način da pokažemo da smo deca svetlosti i naslednici budućih dobara, kako se to kaže u Svetoj tajni krštenja.
Ovih dana smo svedoci da se mnogo pričalo o svemu onome što se dešavalo pre više od dvadeset godina u ovim krajevima, a ja mogu samo da kažem da je na nama da se molimo, kako za nas koji opstajemo ovde i koji volimo svoj zavičaj, tako i za naše bližnje koji nisu sada tu sa nama, a posebno za sve nevino postradale, u ovom ratu i u svim drugim sukobima kroz istoriju i to ne samo za one koji su iz našeg, srpskog roda, već za sve ljude. Mi treba da budemo oni koji pokazuju ljubav i praštanje, jer je to ono na šta nas poziva Jevanđelje i to je imperativ koji nam daje naša Sveta Crkva. Ako to ne ispunjavamo, ne možemo nositi veliko ime hrišćana, niti možemo biti naslednici svojih slavnih predaka koji su ovde živeli, voleli ovu zemlju i živeli ovde uprkos svim nedaćama koje su ih zadesile.
Mi smo blagosloveni da se nalazimo u zemlji sličnoj onoj kojom je Gospod hodio i zato treba da budemo blagodarni Bogu na svim darovima koje nam je dao, nadajući se i živeći tako da nasledimo Carstvo Nebesko i buduća dobra“, rekao je Episkop Nikodim i poželeo da se na mnoga i blaga leta okupljamo u ovom svetom hramu. Vladika je posebno pozdravio skradinskog župnika don Darka i zahvalio mu što svojim dolaskom na ovaj dan pokazuje bratsku ljubav kakvu su i naši preci negovali, kao i poštovanje između dve Crkve i dva naroda koje i danas treba da čuvamo.

PARASTOS ŽRTVAMA OLUJE U ŠIBENSKOM HRAMU SVETOG SPASA

hram svetog proroka ilije u Đevrskama

HRAMOVNA SLAVA NA ZELOVU

HRAMOVNA SLAVA NA OTONU

HRAMOVNA SLAVA U KARINU

HRAMOVNA SLAVA U CERANJAMA

PROSLAVA HRAMOVNE SLAVE U RAZVOĐU

Slava Hrama Svete velikomučenice Nedelje u Razvođu obeležena je (31. 7. 2022.) Svetom Arhijerejskom Liturgijom koju su služili Njihova Preosveštenstva Episkopi valjevski G. Isihije i dalmatinski G. Nikodim. Verni narod ovoga kraja tradicionalno se na ovaj dan okupio oko svoga svetog hrama i u zajedničkoj molitvi zablagodario Gospodu i Njegovim svetima. Nakon svete službe Vladika Nikodim je čestitao svim prisutnima ovaj veliki praznik, te zahvalio na dolasku Episkopu valjevskom, nakon čega mu je prepustio reč.
„Velika je radost danas za mene da mogu u ovoj svetoj crkvi da zajedno sa vama predstojim svetoj časnoj trpezi, da zajedno sa vernim narodom služimo Svetu Liturgiju i pričestimo se Telom i Krvlju Gospoda Boga i Spasitelja našeg Isusa Hrista. Dolazim iz Valjeva, udaljenog kilometrima, ali bliskog po veri i ljubavi koji gajimo mi hrišćani među sobom. U valjevskoj eparhiji su dve ogromne svetinje, dva duhovna velikana našeg doba, Sveti Vladika Nikolaj i Sveti Ava Justin čiji blagoslov vam ja, nedostojni, prenosim i molitve njihove prizivam za verni narod u Dalmaciji, u ovoj drevnoj Eparhiji koja postoji od najranijih hrišćanskih dana i koja je uvek bila predvodnik duhovnosti u našoj Crkvi. Nikome ovde nije bio lak život, ali ste sa verom u Gospoda našeg Isusa Hrista opstajali i ako Bog da opstajaćete“, rekao je Episkop Isihije i, prenoseći blagoslov i molitve vernog naroda valjevskog, zahvalio Episkopu Nikodimu na gostoprimstvu i bratoljublju koje mu je ukazao.
Vladika Nikodim je naglasio da mu je izuzetno drago što smo se na ovaj dan okupili i pomolili Gospodu da nas blagoslovi i smiluje se na nas. „Svi mi koji imamo veru u Trojedinoga Boga imamo i priliku da nasledimo život večni, ali da bismo to mogli da ostvarimo moramo pre svega, kako je to govorio naš sveti Patrijarh Pavle, treba da budemo ljudi, da se brinemo jedni o drugima i trudimo se da volimo sve i svakoga, pa čak i one koji nam žele zlo. Na to nas poziva Jevanđelje kada kaže da moramo imati ljubav prema čitavoj Božijoj tvorevini, jer će nas samo po toj ljubavi poznati da smo istinski učenici Njegovi“, poručio je Episkop dalmatinski i rekao da je veoma važno da nastavljamo tradiciju naših slavnih predaka, okupljamo se pri svojim svetim hramovima i uvek im se vraćamo i posećujemo ih bez obzira na to gde nas život odnese.

PRAZNIK OGNJENE MARIJE U ŠIBULJINI

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U SPLITU

U splitskoj kapeli posvećenoj Svetom Savi okupili su se u ponedeljak (25. 7. 2022.) mnogobrojni vernici iz ovoga kraja kako bi u molitvenom sabranju zajedno sa Njegovim Preosveštenstvom Episkopom dalmatinskim G. Nikodimom prineli svoj trud Gospodu. Vladika Nikodim ih je tom prilikom srdačno pozdravio i obratio im se rečima iz Jevanđelja.
„U današnjem Jevanđelju Gospod kaže 'Marta, Marta, brineš se za mnogo, a samo je jedno potrebno'. (Lk. 10:41,42) Volim često da koristim ovaj citat u svojim besedama i uvek mu se vraćam, a naročito kada vidim kako se ponašamo u hramu, da se narod često usredsredi na snimanje i fotografisanje Svete Liturgije, što često rezultira nerazmišljanjem o Gospodu. Mi se, draga braćo i sestre, okupljamo u svetim hramovima da bismo se pomolili i prineli molitvu Bogu. To je jedini razlog zašto se okupljamo, tj. zašto smo se okupili sada i ovde. Treba da budemo svesni svoje grešnosti i koliko smo mali pred Gospodom, kao i da nas jedino Gospod može spasiti i pružiti pomoć u svakom trenutku našega života.
U molitvama se često pominje i citat iz Jevanđelja da je 'Bog tako zavoleo ovaj svet, da je i Sina Svoga Jedinorodnog dao, da svako ko veruje u Njega ne pogine, nego da ima život večni'. (Jn, 3:16) To znači da je On zavoleo svu tvorevinu, kako nas ljude, tako i one, životinje, biljke i celokupnu prirodu, koje nam je poverio da ih privodimo ka spasenju. Sve treba da se kroz nas spasava, ali i mi kroz njih, jer ne možemo da se spasemo jedni bez drugih. Takođe, mi se ne možemo spasiti bez naših bližnjih, srodnika, prijatelja, ali ni bez naših neprijatelja. Sam nas Gospod poziva da, kao što volimo i molimo se za naše bližnje, srodnike i prijatelje, tako isto moramo da volimo i da se molimo i za naše neprijatelje, jer je to ona ljubav po kojoj će nas poznati da smo učenici Njegovi.
Naposletku želim da vam čestitam današnji praznik, praznik Presvete Bogorodice Trojeručice i da iskažem radost što ste došli u ovako velikom broju da se pomolite i poklonite njenoj ikoni, koju imamo ovde, u našoj crkvi i da se nadasve molimo da se na mnoga i blaga leta okupljamo u ovom hramu. Ako Bog da i da dočekamo da on bude završen“, rekao je Episkop Nikodim.

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U KOŽLOVCU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je u nedelju (24. 7. 2022.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Kožlovcu. Okupljenim vernicima Vladika se obratio prigodnom besedom.
„Evo pre nekoliko minuta čuli smo reči iz Svetoga Pisma 'idite i naučite sve narode, krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha' (Mat. 28,19). To je vera na koju nas prvenstveno poziva Gospod, zatim apostoli i Sveti oci, ali takođe, draga braćo i sestre, i naši slavni preci. Mi smo pozvani da verujemo u Trojedinoga Boga, Boga Oca, Boga Sina i Boga Svetoga Duha, i da verujemo da je Taj „Bog tako zavoleo ovaj svet, da je i Sina Svoga Jedinorodnog dao, da svako ko veruje u Njega ne pogine, nego da ima život večni.“ (Jn, 3:16) Bog je zavoleo celokupnu prirodu, koju je čoveku, kao kruni stvaranja, dao da njome upravlja i da o njoj brine, i da se kroz brigu o istoj spašava. Bog je tako zavoleo svet da je dao da Sin Njegov postane Čovek, da Bog postanje Čovek, što je najveće delo u istoriji. Bog je prihvativši ljudsku prirodu pristao da sebe unizi, kako bi nas ljude uzdigao, da bismo i mi postali bogovi po blagodati, kako to kaže Sveti Atanasije Veliki. Na tu veru pozvani smo da je živimo i da je svedočimo, kako jedni drugima, tako i onima koji nisu verujući, kako bismo se mogli nazvati decom i naslednicima svetlosti, kako se to kaže u Svetoj Tajni Krštenja, i da pokušamo kroz to biti naslednici Carstva Nebeskoga.
Za nas, draga braćo i sestre, ako vaskrsenja nije bilo, kako to kaže Sveti Apostol Pavle, uzalud je vera naša i uzalud je propoved naša. Mi smo pozvani da verujemo u dan kada ćemo videti sveopšte vaskrsenje, kada ćemo ugledati Lice Gospodnje i moći se nazvati naslednicima Carstva Nebeskoga. Na to smo pozvani svi i naš odaziv se ogleda upravo u dolasku u svete hramove, kao što smo se danas okupili, da se pomolimo Bogu, da zaištemo milost od Njega, da zaištemo da nas blagoslovi svojom neizmernom ljubavi, kako bismo se okupljali i radovali jedni drugima. Pozvani smo da volimo jedni druge, kako prijatelje, tako i neprijatelje naše, da brinemo o onima koji su uniženi i bespomoćni, jer jedino kroz tu međusobnu ljubav i radost možemo da nasledimo Carstvo Nebesko i da budemo sapričasnici sveopštega vaskrsenja ljudi i sapričasnici vaskrsenja Hristovog“, rekao je Episkop dalmatinski.

HRAMOVNA SLAVA NA MAOVICAMA

VELIKI SABOR VERNIKA U OĆESTOVU

U oćestovačkom manastiru posvećenom Svetoj velikomučenici Nedelji juče (17. 7. 2022.) se tradicionalno okupilo mnoštvo vernog naroda kako bi zajedno proslavili dan ove velike svetiteljke. Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju, a vernici iz Dalmacije rasuti po čitavom svetu još jednom su se okupili u svojoj svetinji.
„Čuli smo u današnjem Jevanđelju priču o dvojici besomučnika koji su 40 godina prebivali iznad Gergesinskoga jezera opsednuti zlim dusima koji su mučili i njih i sve one koji su prolzili tuda i toliko su ti opsednuti bili divlji da niko nije smeo da prođe tim putem. Kada se Gospod pojavio ti demoni su u Njemu prepoznali Sina Božijeg i On ih je oterao u krdo svinja. Kao što smo čuli, svinje nisu mogle da trpe demone niti jedan dan, nego su odmah otrčale i utopile se u jezeru i tako lišile ovaj svet prisustva tih demona. Vidite kakav je paradoks da su ljudi, koji su postavljeni na ovaj svet kao kruna Božije tvorevine, trpeli demone 40 godina, a svinje kao niža bića nisu htele da trpe niti dan.
Mi bismo trebali da se trudimo, draga braćo i sestre, da ne ličimo na tu dvojicu besomučnika, da ne budemo ti koji kroz razne poroke i grehe dovode u ovaj svet demone, nego da budemo ljudi, kako je to govorio naš Patrijarh Pavle, da se ugledamo na samoga Boga i Njegove svete koji Mu od pamtiveka ugodiše. Treba da sledimo primer naših slavnih predaka koji su voleli Crkvu i Boga i koji su se trudili i borili da opstanu ovde, u ovom polju i kršu, jer su toliko voleli ovaj kraj, zidali su ovde divne svetinje u kojima su se okupljali o praznicima i radovali se jedni drugima. Uprkos svi nedaćama oni se nikada nisu odrekli svoje vere, a tako i Sveta velikomučenica Nedelja, iako je bila mlada, nije htela da se odrekne Hrista nego je za Njega postradala i tako postala jedna od onih koji stoje pred prestolom Svevišnjega i mole Mu se za sve nas“, rekao je Episkop Nikodim. Vladika je izrazio veliku radost što smo se povodom ovog divnog praznika okupili u ovako velikom broju i na taj način dali svoj doprinos opstanku ove važne tradicije.

HRAMOVNA SLAVA U BROĆANCU

HRAMOVNA SLAVA U BIOČIĆU

sveta liturgija za petrovdan u donjem tiškovcu

U Donjem Tiškovcu u hramu Sv. Arhangela Mihaila, po tradiciji više od jednog vijeka, na Petrovdan se održava crkveno – narodno saborovanje. I ove godine Tiškovčani koji su rasijani po svijetu došli su u svoj zavičaj da uzmu učešća u saborovanju u svojoj svetinji i posjete svoje ognjište. Divno, znamenito planinsko selo na tromeđi Like, Bosne i Dalmacije ljeti zaživi i vrati sjećanje na vrijeme kada je selo bilo puno života. Gospodu se molimo i nadamo se da ćemo sačuvati svoje ime na ovim područjima. Svetinje nas čuvaju!

HRAMOVNA SLAVA U SINJU

PETROVDAN U ZELENGRADU

Hram Svetih apostola Petra i Pavla u Biovičinom Selu

Na dan kad proslavljamo Prvovrhovne Apostole Petra i Pavla u Biovičinom selu sabralo se mnoštvo vjernika sa svih strana svijeta kako bi proslavili hramovnu slavu!Poslije svetog pričešća,kojem su pristupili mnogi,prelomio se slavski kolač i nakon toga izašlo se u ophod oko hrama!Duhovnu radost ovog velikog praznika upotpunilo je i krštenje Rajka i Ljubice Matijevića djece od Jovice i Jovane Matijević iz Kolašca!

SAJAM U MIRANJAMA

PETROVDAN NA POLAČI

Povodom hramovne slave na Polači danas (12. 7. 2022.) se na Svetoj Arhijerejskoj Liturgiji koju je služio Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim okupilo mnoštvo vernog naroda. Oni su zajedno, u molitvi i svetom sabranju, proslavili ovaj veliki praznik, a Episkop Nikodim im se tom prilikom obratio prigodnom besedom.
„Draga braćo i sestre, moram da iskažem veliku radost što sam danas ovde sa vama i što se zajedno radujemo jedni drugima, na šta smo pozvani kao pravoslavni Srbi, kao ljudi koji vole Crkvu, svoj narod i svoj kraj.
Veru u Svetu Trojicu širom Evrope su proneli upravo sveti prvovrhovni apostoli Petar i Pavle, koje danas proslavljamo. Oni su propovedali i svedočili samoga Gospoda našega Isusa Hrista, raspetoga i vaskrsloga i za tog Boga i u ime Njegovo su i postradali. Sveti apostol Petar je postradao naopako okrenut na krstu, jer je smatrao da nije dostojan da bude razapet na isti način kao naš Gospod Isus Hristos, a apostol Pavle, pošto je bio rimski građanin, postradao je tako što su ga posekli mačem. U Rimu postoji jedan manastir koji se zove Tri fontane, jer je, po predanju, na tome mestu njegova glava tri puta dotakla zemlju i tu su se pojavila tri izvora.
Njih dvojica su utkali u temelje Evrope veru u Trojedinoga Boga, veru u Bogočoveka Isusa Hrista koji je nama doneo spasenje. To su učinili, na prvome mestu, svojom krvlju, svojim mučeništvom i svedočenjem, tako čvrsto da se to ne može promeniti dok je i jednoga jedinoga hrišćanina koji će i dalje pronositi tu veru svetom, a svi smo mi svesni toga da ne možemo da se pouzdamo ni u koga drugoga, sem u Gospoda Boga koji nam uvek pruža utehu i daje Svoju milost i svakom trenu. Da bismo bili istinski učenici Njegovi, na tu milost treba da se ugledamo, da imamo ljubavi prema svima, da brinemo jedni o drugima i na taj način, ako treba, prinesemo svoju žrtvu. Stradanje u savremeno doba znači upravo brigu o bližnjima, kako o svojim porodicama i onima koji su nam bliski, tako čak i o onima koji nas smatraju neprijateljima. To je taj krst današnjeg vremena koji svako od nas nosi i kroz koji treba da pokušamo da nasledimo Carstvo Nebesko“, poručio je Vladika i čestitao svima današnju hramovnu slavu.

HRAMOVNA SLAVA U DONJIM BILIŠANIMA

IVANJDAN U BALJCIMA

HRAMOVNA SLAVA STARE CRKVE U STRMICI

HHRAMOVNA SLAVA U MIOČIĆU

HRAMOVNA SLAVA U ZASIOKU

HRAMOVNA SLAVA U BENKOVCU

HRAMOVNA SLAVA U IVOŠEVCIMA

Svetom Arhijerejskom Liturgijom koju je služio Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim započela je slava Hrama Rođenja Svetog Jovana Krstitelja u Ivoševcima. Okupljenim vernicima Episkop Nikodim se obratio tumačeći današnje Jevanđelje.

„Čuli smo danas kako se govori o jednom drevnom običaju koji je vredeo u jevrejskom narodu, naime kada bračni par dočeka već duboku starost, a da pritom nema dece, ti ljudi ne budu prihvaćeni u društvu, jer se smatra da onaj ko nema dece nema ni blagoslov od Boga. Roditeljima Svetog Jovana Krstitelja Bog se smilovao i pokazao da ono što mislimo da važi na ovome svetu nije uvek tačno i da jedino blagoslov Gospodnji može da učini čudo da se od onih koji su bezdetni i u dubokoj starosti rodi dete i da to dete bude, kako se to u Svetom Pismu kaže, onaj najveći od žene rođen. To dete je bilo onaj koji je pre Gospoda našega Isusa Hrista propovedao poput drevnih proroka i najavljivao dolazak Carstva Nebeskoga, objavljivao je da će se sam Gospod ovaplotiti i postati čovek u svemu jednak nama, sem u grehu, da će preuzeti našu palu ljudsku prirodu i unizivši Sebe uzdići nas do nebeskih visina da i mi možemo da postanemo bogovi po blagodati, kako je to govorio Sveti Atanasije Veliki.

Sveti Jovan Krstitelj pozivao je takođe i na pokajanje, jer se približilo Carstvo Božije, kako je on to govorio. Gospod nam je to Carstvo približio Svojim dolaskom i zato mi treba da se upodobljavamo Njemu i svim svetima do dana današnjeg da bismo svedočili veru u Trojedinoga Boga i kroz tu veru se radovali jedni drugima.

Drago mi je da vidim da su se naši običaji očuvali, da ste danas svi ovde i da smo svi mi u zajedničkoj molitvi uložili trud i pomolili se i za naše slavne pretke koji su dolazili u ove iste svete hramove da zablagodare Gospodu i zahvale Mu za sve divne darove kojima nas je blagoslovio“, poručio je Vladika Nikodim i čestitao svima ovaj veliki praznik.

HRAM SVETOG PROROKA ILIJE U ĐEVRSKAMA

Milošću Božjom i blagoslovom Njegovog Preosveštenstva Episkopa dalmatinskog G.G. Nikodima vjernici sa parohije đevrsačke zajedno sa parohijanima iz kninskih parohija bili su na pokloničkom putovanju u manastir Ostrog. Pri povratku u Dalmaciju svratili su u Trebinje i posjetili hercegovačku Gračanicu, Saborni Hram Preobraženja Gospodnjeg i manastir Tvrdoš. Puni utisaka i blagodarnosti Gospodu i Sv. Vasiliju Ostroškom svi su se srećno vratili svojim domovima.

U SVETOM SABRANjU OBELEŽENA SLAVA EPARHIJE DALMATINSKE

Tradicionalnim vidovdanskim skupom u manastiru Lazarici juče (28. 6. 2022.) je molitveno proslavljena slava Eparhije dalmatinske. Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju i tom prilikom se obratio mnogobrojnim okupljenim vernicima.
„U današnjem Jevanđelju čuli smo da nam je Gospod na prvome mestu zapovedio da ljubimo jedni druge, a potom je rekao 'ako vas mrzi svet, znajte da je mene omrznuo pre vas, kad biste bili od sveta, svet bi svoje ljubio, a kako niste od sveta, nego vas Ja izabrah od sveta, zato vas mrzi svet'.
Ovu jevanđeljsku istinu izabrao je i sveti knez Lazar kada je rekao onu čuvenu rečenicu da je zemaljsko carstvo za malena, a Nebesko večno i doveka. On je izabrao Carstvo Nebesko, jer je to onaj izbor koji je pred nas stavio sam Gospod Isus Hristos dok je hodio među ljudima. Stavio je pred nas taj izbor Onaj koji je od nas, ljudi, bijen, mučen i razpet, ali je i vaskrsao i ispunio to obećanje i kroz svoju smrt nam doneo Vaskrsenje kao najveći dar kojim nas je Bog blagoslovio da bismo i mi postali deca i naslednici Carstva Nebeskoga. To možemo biti samo ako imamo ljubavi jedni prema drugima, jer samo tako pokazujemo da smo istinski učenici Njegovi.
Naš izbor treba da bude da sledimo jevanđeljske istine i budemo oni koji svakim dahom svojim i svakim danom svojim razmišljaju o tome kako ćemo se upodobiti Gospodu i na koji način ćemo postati bolji ljudi, kako u odnosu prema drugima, tako i prema samima sebi, pa i pred Gospodom. Zato, kada smo pri svojim svetim hramovima, treba da ostavimo po strani svaku brigu zemaljsku, da budemo svesni toga koliko smo mali pred Gospodom i da mu se molimo iz srca i zatražimo oproštaj za svoje grehe. Gospod treba uvek da bude u našim mislima, jer je On onaj koji je vekovima našim precima, a danas nama, uvek davao identitet i snagu da ostanemo i opstanemo na ovim prostorima. Bog nam daje da i onima koji nisu naše vere svedočimo ljubav, da svedočimo da smo, pre svega, ljudi, kako je to govorio naš sveti Patrijarh Pavle, da zajedno prevazilazimo sve razlike i s ljubavlju prihvatamo svakoga čoveka i svu prirodu kojom nas je Bog blagoslovio“, poručio je Episkop Nikodim i naglasio da je jako važno da volimo naš kraj, da oni koji ne žive ovde dolaze i da nas ne zaborave, jer kroz ovakva sabranja pokazujemo da je i Duh Sveti sa nama i da nas upravo kroz naše bližnje blagosilja i daje nam utehu i nadu. Vladika je istakao da se na današnji dan sećamo svih onih koji su postradali za krst časni i slobodu zlatnu i zajedno sa knezom Lazarom izabrali Carstvo Nebesko, te je svima prisunima čestitao eparhijsku slavu i poželeo da se zajedno sa njima jednoga dana nađemo pred licem Gospodnjim gde Ga nećemo više videti u zagoneci, već licem k licu.

PRVA LITURGIJSKA PROSLAVA SVETIH SVEŠTENOMUČENIKA ŽITOMISLIĆKIH

EPISKOPI ARSENIJE I NIKODIM POSJETILI CRKVENU OPŠTINU U MOSTARU

HRAMOVNA SLAVA U BISKUPIJI

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas (13. 6. 2022.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Biskupiji. Povodom hramovne slave verni narod ovoga kraja okupio se u zajedničkoj molitvi kako bi skupa proslavili ime Božije.
Vladika Nikodim čestitao je svima današnji praznik osvrnuvši se na današnje Jevanđelje. „Čuli smo kako se u Jevanđelju kaže da tamo gde su dvojica ili trojica sabrani u ime Gospodnje, tamo se nalazi i On. Mi smo se danas okupili da bismo proslavili veliki praznik Silaska Svetog Duha na apostole, praznik za koji mi često kažemo da je rođendan Crkve, jer slavimo dan kada su se apostoli konačno našli u Duhu Istine. To je dan kada je sam Duh Sveti sišao na njih u vidu ognjenih jezika i počeo da ih vodi i daje im snagu da prošire Jevanđelje širom vaseljene i propovedaju veru u Trojedinoga Boga, Boga Oca, Boga Sina i Boga Duha Svetoga.
Taj Bog je tako zavoleo ovaj svet da nam je dao Svoga jedinoga Sina da hodi među nama i na kraju od ljudi bude i ubijen i preko Njega nam je poklonio taj najveći dar, mogućnost da i mi postanemo deca svetlosti i naslednici Carstva Nebeskog. Mi, koji verujemo u Njega i u taj najveći dar kojim nas je Gospod blagoslovio, ako Bog da, naći ćemo se jednoga dana pred licem Njegovim, gde ćemo se radovati i u večnosti prebivati zajedno. Zato treba, u ovozemaljskom životu, da slavimo Boga koji nas je toliko zavoleo i da se trudimo da budemo dostojni naslednici, da imamo ljubavi jedni prema drugima, jer će nas samo po tome poznati da smo učenici Njegovi.
Kada se okupljamo u hramovima, kada smo sabrani na jednom mestu kao danas ovde, trebalo bi da ostavimo svaku životnu brigu, kako se to kaže u jednoj lepoj liturgijskoj pesmi, i da predamo sami sebe, svoje srce i um Gospodu, nadajući se da će nam oprostiti naše grehe“, rekao je Episkop Nikodim i dodao da mu je izuzetno drago što smo se danas sabrali u ovom svetom hramu, jer smo sabrani Duhom Svetim da se zajedno molimo Gospodu i radujemo jedni drugima
.

HRAMOVNA SLAVA U LIŠANIMA TINJSKIM

PROSLAVA HRAMOVNE SLAVE U OBROVCU

Na praznik Silaska Svetog Duha na apostole (12. 6. 2022.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju kojom je započela proslava slave obrovačkog hrama. U molitvi i svečanoj atmosferi okupilo se mnoštvo vernika, a svima njima Vladika je čestitao ovaj veliki praznik i obratio im se prigodnom besedom.
„Danas sam sa vama da zajedno slavimo našega Gospoda kako je on to i rekao kada se vazneo na nebesa poručivši apostolima da odu u Jerusalim i tamo čekaju da dođe Duh Sveti. Oni si otišli i u hramu sa himnama i pesmama se molili Gospodu sve dok se nije ispunilo obećanje Gospodnje da će im poslati Duha Utešitelja, Duha Istine preko koga će oni spoznati svu istinu koju će nadalje proneti širom vaseljene učeći sve ljude u ime Oca i Sina i Svetoga Duha.
Mi smo svi, kao hrišćani i kao oni koji su kršteni u ime Oca, Sina i Svetoga Duha, pozvani da propovedamo toga Gospoda i da, ne samo rečima, već i našim delima, budemo istinski učenici Njegovi i svedoci naše vere. Da bismo to mogli da činimo, neophodno je da imamo ljubavi jedni prema drugima, jer bez toga ne možemo učestvovati u Svetim tajnama, niti se sabirati i u pesmama i himnama hvaliti Gospoda, ako nemamo ljubavi jedni prema drugima, kako prema svojim bližnjima, tako i prema onima koji nas ne vole. Kada uspemo da pobedimo svoju prirodu i da zavolimo druge tom uzvišenom, božanskom ljubavlju onda možemo reći da smo ispunili reči Gospodnje, jer smo imali ljubavi prema svima“, poručio je Episkop dalmatinski uz želju da nas Duh Sveti sabira pri našim svetim hramovima što češće i da kroz ljubav koju pokazujemo u molitvenom sabranju postanemo naslednici Carstva Nebeskoga.

HRAMOVNA SLAVA U UNIŠTIMA

PROSLAVA PEDESETNICE U MOKROM POLJU

spasovdan u plavnu

SPASOVDAN U ERVENIKU

SVEČANO PROSLAVLJENA HRAMOVNA SLAVA U ŠIBENIKU

Na praznik Vaznesenja Gospodnjeg (2. 6. 2022.) Svetom Arhijerejskom Liturgijom koju je služio Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim započelo je obeležavanje slave šibenskog Hrama Svetog Spasa. Mnoštvo vernika iz Šibenika i okoline okupilo se na ovom svetom mestu u radosnom sabranju, a uz njih su ovoj svečanoj prigodi prisustovali i šibensko-kninski župan G. Marko Jelić i dožupan G. Ognjen Vukmirović.
Vladika Nikodim pozdravio je tom prilikom sve prisutne i čestitao im hramovnu slavu osvrnuvši se pritom na jevanđeljsku priču koju smo danas imali prilike da čujemo. „Čuli smo iz današnjeg Jevanđelja kako su se nakon Vaznesenja Gospodnjeg apostoli vratili u Jerusalim sa radošću i proveli su u jerusalimskom hramu sve dane dok nije došao Duh Sveti i ispunilo se obećanje Gospodnje, a tamo su pesmama slavili ime Njegovo. Mi smo kao hrišćani dužni da se sa radošću okupljamo u našim hramovima i ugledamo se na svete apostole i da pesmama slavimo Gospoda iščekujući Njegov drugi dolazak kada ćemo se svi zajedno naći pred licem Svevišnjega.
Nema veće ljubavi na koju možemo da se ugledamo, od Boga koji nas voli i zato uvek treba da imamo ljubavi za svoje bližnje, jer je to osnovni preduslov za učešće u Svetim tajnama i samo tako možemo biti istinski naslednici i deca svetlosti, kako se to kaže u Svetoj tajni krštenja“, naglasio je Episkop dalmatinski. Vladika je zahvalio svima koji su svojim prisustvom uveličali našu hramovnu slavu, a posebno G. Marku Jeliću koji je i ove godine bio sa nama i koji uvek iskazuje brigu prema srpskoj zajednici i zajedno sa nama radi na dobrobiti i uspešnom suživotu svih nas koji živimo na ovim prostorima.

IKONE PRESVETE BOGORODICE TROJERUČICE I MLEKOPITATELJNICE SVEČANO DOČEKANE U SPLITU

Replike svetogorskih ikona Presvete Bogorodice Trojeručice i Mlekopitateljnice sa Svete Gore stigle su danas (29. 5. 2022.) u splitski hram posvećen Svetom Savi. Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim, zajedno sa splitskim sveštenstvom i mnoštvom okupljenog vernog naroda dočekao je ove ikone nemerljive vrednosti, nakon čega je služena Sveta Arhijerejska Liturgija.
„Danas smo se okupili povodom velike radosti, jer smo za našu malu zajednicu dobili kopije čudotvorne ikone Presvete Bogorodice Trojeručice koja se nalazi u Hilandaru i Bogorodice Mlekopitateljnice koja se nalazi u isposnici Svetoga Save u Kareji, na Svetoj Gori. Uz njih ćemo se, na ovome svetom mestu, moliti Presvetoj Bogorodici da bude zastupnica svih nas pred prestolom Svevišnjega i pred licem Sina svoga ljubljenoga koji je Svojim dolaskom na ovaj svet dao mogućnost svima nama da i mi postanemo mala braća Njegova. Dao nam je šansu da i mi postanemo 'bogovi po blagodati' sjedinjujući se sa Njim na svetoj Evharistiji i zato treba da se molimo pred ovim ikonama, išteći Božiju milost kako za nas same i naše bližnje, tako i za čitav ovaj svet, da se svi spasemo i izađemo pred lice Gospodnje. Spasenje možemo zadobiti samo zajedno, kada se radujemo jedni drugima i nalazimo Boga u svojim bližnjima, a to podrazumeva da treba da imamo ljubavi i prema neprijateljima svojim i snage da oprostimo onima koji nam zlo čine, jer ćemo tako najpre zaslužiti milost Božiju. Kroz tu ljubav se ugledamo na samoga Gospoda koji je nakon svih stradanja koja je pretrpeo od strane ljudi koji su Ga na kraju i razapeli, uvek pokazivao, a i dan danas pokazuje veliku ljubav prema ljudskom rodu.
Na kraju želim da se zahvalim gospodinu Milanu Popoviću, uglednom privredniku iz Srbije, koji je donirao ove ikone za našu crkvu u Splitu. Ako Bog da, kada mu budem dodeljivao zahvalnicu za to, za nas veliko delo, biće sa nama, pa ću moći i njemu lično da zahvalim kao čoveku koji se brine o nama u Dalmaciji koji smo često zaboravljeni i kroz ovakva dela vidimo da ipak nismo napušteni, kako ni od Boga, tako ni od svojih bližnjih van naše Eparhije“, poručio je Vladika dalmatinski i pozvao vernike da se pred ovim ikonama molimo za dovršetak davno započetog splitskog Hrama Svetog Save.

Split – svečani doček ikona Bogorodice Trojeručice i Mlekopitateljnice

Dragi vjernici,
povodom pristizanja kopija čudotvornih ikona Presvete Bogorodice Trojeručice i Mlekopitateljnice iz manastira Hilandar sa Svete Gore u Hram Svetog Save u Splitu, obavještavamo vas da će u nedelju, 29. maja 2022. godine, Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služiti Svetu Arhijerejsku Liturgiju u istoimenom hramu, sa početkom u 9 časova.
Pozivamo sav vjerni narod Eparhije dalmatinske da uzme molitveno učešće u ovoj svetoj službi i svojim prisustvom uveliča doček ikona Majke Božje kako i priliči.
Dobrodošli!

Uprava Crkvene opštine Split

CRKVA SVETOG NIKOLE U KISTANJAMA

HRAMOVNA SLAVA U KISTANjAMA

Na dan kada praznujemo dva velika ugodnika Božija, Svete Kirila i Metodija (24. 5. 2022.), Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je Svetu Arhijersku Liturgiju u kistanjskoj crkvi posvećenoj ovim svetiteljima. Vernom narodu koji se tom prilikom okupio da zajedno proslavi slavu ovog svetog hrama Vladika Nikodim se obratio prigodnom besedom. „Danas smo ovde da bismo se pomolili Gospodu i da bismo jedan trenutak svoga života prineli na žrtvu Onome koji je 'toliko zavoleo ovaj svet da je i Sina Svoga Jedinorodnoga dao, da svako ko veruje u Njega ne pogine, nego da ima život večni'. Taj život večni je jedino merilo i jedini razlog zbog kog se okupljamo u našim svetim hramovima i zašto su naši slavni preci u slavu Božiju dizali ove velelepne crkve, ne samo da budu spomenici kulture koji ukrašavaju naša sela i gradove, već da budu mesta u kojim se sabiramo u molitvi. Danas proslavljamo spomen velikih prosvetitelja slovenskih, Svetih Kirila i Metodija, koji su širom vaseljene misionarili i proneli kroz slovenske narode ime Gospodnje i veru u Svetu Trojicu i tom verom su zadojili sve nas do dana današnjeg. Ta vera koju su predali našim precima je ista vera koju nam je ostavio Sveti Sava, to je vera koju treba da živimo na bismo postali naslednici svetlosti i Carstva Nebeskog. Osnovni preduslov za to je da imamo ljubavi prema bližnjima, ali i prema onima koji su nam naneli zlo, jer se u molitvama kaže 'molimo se i za one koji nas vole i za one koji nas mrze' i samo ta ljubav prema svima će pokazati da smo istinski učenici Gospodnji“, rekao je Episkop Nikodim i poželeo svima srećan praznik i da se na mnoga i blaga leta pri našim svetim hramovima radujemo jedni drugima.

RADOSNA VEST! LITURGIJA POMIRENJA!


KAKO JE LEPO I KRASNO KAD SVA BRAĆA ŽIVE ZAJEDNO! PSALAM 133

Sa blagodarnošću Gospodu i sa radošću obaveštavamo svu punoću Svete Crkve da će Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije i Njegovo Blaženstvo Arhiepiskop ohridski i makedonski g. Stefan uz sasluženje svih arhijereja Srpske Pravoslavne Crkve i Makedonske Pravoslavne Crkve - Ohridske Arhiepiskopije u četvrtak, 19. maja 2022. godine, služiti svetu arhijerejsku Liturgiju u Sabornom hramu Svetog Save u Beogradu čime će se vaspostaviti liturgijsko i kanonsko opštenje dve sestrinske Crkve u skladu sa odlukom Svetog Arhijerejskog Sabora Srpske Pravoslavne Crkve.
Pozivamo verni narod prestonog Beograda da uzme molitveno učešće u ovom jedinstvenom i radosnom događaju.

Saopštenje Svetog Arhijerejskog Sabora Srpske Pravoslavne Crkve
za javnost (16. maja 2022.)

Primivši akt Svetog Arhijerejskog Sinoda „Makedonske Pravoslavne Crkve – Ohridske Arhiepiskopije” kojim ista prihvata opštepriznati kanonski status, dodeljen joj 1959. godine od strane Svetog Arhijerejskog Sabora Srpske Pravoslavne Crkve, i izražava nadu da će Srpska Pravoslavna Crkva bratoljubivo rešavati i rešiti i pitanje njenog konačnog kanonskog statusa, čemu treba da usledi svepravoslavno saglasje i prihvatanje toga statusa, Sveti Arhijerejski Sabor je odlučio:

– sa blagodarnošću Gospodu i sa radošću Sabor pozdravlja prihvatanje opštepriznatog kanonskog statusa, a to je status najšire moguće autonomije, odnosno pune unutrašnje samostalnosti, dodeljen još 1959. godine;

– pošto su ovim uklonjeni razlozi za prekid bogoslužbenog i kanonskog opštenja, izazvani jednostranim proglašenjem autokefalnosti 1967. godine, vaspostavlja se puno liturgijsko i kanonsko opštenje;

– vaspostavljanjem jedinstva na kanonskim osnovama i pod uslovima važenja kanonskog poretka na čitavom području Srpske Pravoslavne Crkve dijalog o budućem i eventualno konačnom statusu eparhijâ u Severnoj Makedoniji nije samo moguć nego je i celishodan, legitiman i realan;

– u dijalogu o njihovom budućem i eventualno konačnom kanonskom statusu Srpska Pravoslavna Crkva će se rukovoditi samo i isključivo eklisiološko-kanonskim i crkveno-pastirskim načelima, merilima i normama, ne mareći za „realpolitičke”, „geopolitičke”, „crkvenopolitičke“ i druge slične datosti ili za jednostrane inicijative i ne podležući ničijim uticajima ili pritiscima;

– i, naposletku, Sabor nema nameru da posle rešavanja statusa uslovljava novu sestrinsku Crkvu ograničavajućim klauzulama u pogledu opsega njene jurisdikcije u matičnoj zemlji i u dijaspori, uz preporuku istoj da pitanje svog zvaničnog naziva reši u neposrednom bratskom dijalogu sa jelinofonim i ostalim pomesnim Pravoslavnim Crkvama.

HRAMOVNA SLAVA SVETOG GEORGIJA U KNINU

TOMINA NEDELJA U SKRADINU

Prve nedelje nakon Vaskrsa (1. 5. 2022.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je Svetu Liturgiju u skradinskom hramu posvećenom Svetom Spiridonu. Vladika je čestitao svima ovaj praznik i naglasio da je Vaskrsenje Hristovo centar naše vere i ono čemu svi treba da težimo kao hrišćani i kao ljudi, jer je to jedini put ka Carstvu Nebeskom. Čestitke je uputio i novoizabranoj potpredsednici Vlade Republike Hrvatske Anji Šimpragi, koja je takođe prisustvovala ovoj Svetoj Liturgiji i poželeo joj da nastavi uspešno da radi kako na dobrobiti celokupnog društva, tako i srpske zajednice u Republici Hrvatskoj.

 

VASKRS U IMOTSKOM

VASKRS U BIOČIĆU

 

VASKRS U MARKOVCU

VASKRS U MOKROM POLJU

VASKRS U ŽAGROVIĆU

VASKRS U VRLICI

VASKRS U ĐEVRSKAMA

VASKRS U ŠIBENIKU

VASKRS U SPLITU

VASKRS U MARKOVCU

VASKRS U ZADRU

VASKRS U KISTANJAMA

VASKRS U MANASTIRU KRKI

VASKRS U ERVENIKU

Srpska Pravoslavna Crkva svojoj duhovnoj deci o Vaskrsu 2022. godine

+PORFIRIJE

po milosti Božjoj

Pravoslavni Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i Patrijarh srpski, sa svim arhijerejima Srpske Pravoslavne Crkve – sveštenstvu, monaštvu i svim sinovima i kćerima naše svete Crkve: blagodat, milost i mir od Boga Oca, i Gospoda našega Isusa Hrista, i Duha Svetoga, uz radosni vaskršnji pozdrav:

HRISTOS VASKRSE!

Evo dana koji stvori Gospod,

obradujmo se i uzveselimo se u njemu! (Ps 117, 24)

Draga naša deco duhovna,

Ovim rečima, još iz starozavetnih davnina, oduševljeno kliče car i prorok David, provideći Duhom Svetim veliki dan Hristove pobede nad smrću i naše duhovno slavlje zbog toga. U ovaj veliki i tajanstveni Dan sva tvar je okupana svetlošću večnosti i sa neizrecivom radošću peva pobednu pesmu Gospodu koji je prognao tamu greha i obasjao nas nezalaznim zracima života. „I Svetlost svetli u tami i tama je ne obuze“ (Jn 1, 5) – tako je suštinu božanskog otkrovenja i našeg hrišćanskog svedočenja sažeo Sveti Apostol, Evanđelist i Bogoslov Jovan koji je za vreme Tajne Večere naslonio glavu na Gospodnja prsa i upio svu snagu, lepotu i tajnu Njegovog životvornog bogočovečanskog bića.

cijeli tekst ovdje

VAsKRS U HRAMU SVETOG GEORGIJA U KNINU

VASKRS U BALJCIMA

VELIKA SUBOTA U ERVENIKU

VELIKA SUBOTA U ŠIBENIKU

VELIKI PETAK U ŠIBENIKU

VELIKI PETAK U MANASTIRU KRKI

VELIKI ČETVRTAK U ŠIBENIKU

SVETA TAJNA JELEOSVEĆENJA U MANASTIRU KRKI

Na Veliku sredu (20. 4. 2022.) u manastiru Krki služena je Sveta tajna jeleosvećenja, a veliki broj vernika posetio je ovaj hram kako bi učestvovao u tom svetom činu. Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim pozdravio je verni narod i poučio ih prigodnom besedom.

„Čuli smo kako apostol Jakov kaže 'ako se zlopati neko među vama neka se moli Bogu, ako je neko veseo neka peva Bogu, a ako boluje neko među vama neka dozove prezvitere crkvene neka se mole nad njim i pomažu ga uljem u ime Gospodnje i molitva vere će spasiti bolesnika, podignuće ga Gospod i ako je grehe učinio oprostiće mu se'. Te reči nas još od drevnog doba upućuju da se sabiramo i molimo Bogu nad onima koji su bolesni i slabi. Dalje smo čuli kako apostol kaže 'oni koji su jaki neka nose slabosti onih koji su slabi' i upravo iz tog razloga smo došli danas ovde.

U današnjim molitvama čuli smo mnogo toga što nas upućuje kakav bimo odnos trebali da imamo prema našim hramovima i ovoj svetoj tajni, a jedna od stvari koje često zaboravimo je važnost ispovesti. Trebalo bi da ispovedimo neduge svoje i da budemo svesni da ono što dugujemo sami sebi, svojim bližnjima, a na kraju i Gospodu ne može drugačije da se oprosti nego kad dođemo i kažemo pred sveštenikom sve ono što nas muči i oterećuje, kada ispovedimo sve ono što nas odvlači od Gospoda. Isto tako, trebalo bi da postimo, da se sabiramo i molimo Bogu na svetim liturgijama, da dolazimo u što većem broju i da se kroz to sabranje radujemo jedni drugima, jer samo kroz tu radost možemo biti istinski svedoci i propovednici svetlog Vaskrsenja Hristovog.

Hristos je hodio među nama i bio po svemu isti kao i mi, osim po grehu. Prihvatao je i voleo svakog čoveka, a osobina koja mu je kod ljudi bila najmrskija bilo je licemerje. I danas tako postoje oni koji glume da su nešto što nisu, oni koji glume da su hrišćani, a nemaju ljubavi prema svojim bližnjima, pa samim tim niti prema Bogu. Ako nemamo te ljubavi prema drugima, sve nam je drugo uzalud, džabe nam je vera i sav trud, ako ljubavi nemamo kako prema prijateljima, tako čak i prema neprijateljima našim, jer je to ono na šta nas poziva Jevanđelje.

Samo tako se možemo upodobiti Gospodu i zaslužiti onaj najveći dar koji nam je On dao, a to je dar Vaskrsenja kojim je pobeđena smrt. Taj dar je sve ono čemu treba da težimo, zbog čega smo stvoreni i ka čemu idemo“, poručio je Episkop dalmatinski i poželeo svima da u radosti dočekamo najveći od svih praznika, praznik svetlog Vaskrsenja Hristovog.

CVETNA NEDELJA U ZADRU

CVETNA NEDELjA U ŠIBENIKU

Hram Svetog Spasa u Šibeniku danas (17. 4. 2022.) je bio mesto molitvenog sabranja velikog broja vernika koji su na Svetoj Arhijerejskoj Liturgiji zajedno proslavili praznik ulaska Hristovog u Jerusalim. Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim pozvao je sve prisutne da u ove dane kada čekamo Vaskrsenje Hristovo slede misao koju smo čuli u današnjem Jevanđelju, a to je 'radujte se i opet se radujte'.

„Samo kroz tu radost možemo biti istinski svedoci Vaskrsenja i svega onoga što mi propovedamo i čemu se nadamo, da ćemo kroz Vaskrsenje Hristovo i mi biti sapričasnici sveopštega vaskrsenja koje čekamo. Želim vam da do kraja izdržite u postu, da zajedno dočekamo Praznik nad praznicima i da se radujemo kako sada, tako i onda kada izađemo pred lice Gospodnje“, poručio je Episkop Nikodim.

LAZAREVA SUBOTA U BRGUDU

LAZAREVA SUBOTA U KNINU

Verni narod Knina i okoline tradicionalno je Lazarevu subotu (16. 4. 2022.) dočekao i molitveno proslavio na Svetoj Arhijerejskoj Liturgiji koju je služio Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim. Vladika se obratio prisutnim vernicima čestitavši im ovaj veliki praznik i pri tom naglasio da smo kao hrišćani pozvani da budemo radosni svedoci Vaskrsenja Hristovog.

„Kako kaže apostol Pavle, ako Vaskrsenja nije bilo uzalud je propoved naša i vera vaša. Taj praznik Vaskrsenja Hristovog čeka nas za nedelju dana i to nije običan praznik kada se mi okupimo, okrenemo janje, kako je običaj kod nas i ofarbamo jaja, već je to jedan događaj koji je u svemu realan i koji podrazumeva da je 'Bog tako zavoleo ovaj svet da je i Sina Svoga Jedinorodnog dao da svako ko veruje u Njega ne pogine, nego da ima život večni'. Gospod je dao Svoga Sina koji je, sledeći volju Oca, došao u ovaj svet i postao u svemu isti kao mi, osim u grehu. Upravo od nas, ljudi među kojima je hodio i doneo nam spasenje, pretrpeo je mučenja i na kraju bio razapet, da bi Svojom pobedom nad smrću uneo u ovaj svet najveći dar koji je Bog mogao da da ljudima, blagoslovio nas je mogućnošću da vaskrsnemo i da i mi postanemo bogovi po blagodati, iako po prirodi to ne možemo biti.

Lazareva subota, koju praznujemo danas, posvećena je jednom takođe relnom događaju, kada je Gospod Svog prijatelja Lazara vaskrao nakon što je on četiri dana ležao u grobu. To je još jedan dokaz da je Bogu sve moguće, pa i da našu palu prirodu uzdigne čak i onda kada ležimo u grobu. On je jedini koji od nas može da načini naslednike Carstva Nebeskog, kada dođe taj trenutak da se sa Bogom gledamo licem k licu, a ne više kao u ogledalu ili zagoneci. Po mojoj veri, draga braćo i sestre, Gospod će i tada dati svakome od nas mogućnost da se spase, pa i onima koji nisu verovali u Njega za vreme svog zemaljskog života. Daće i njima mogućnost da mu odgovore na ono pitanje koje je tri puta postavljao Petru koji ga se odrekao, 'ljubiš li me' i ako odgovor bude pozitivan Bog će ih primiti u svoje naručje u kome ćemo se svi radovati jedni drugima“, poručio je Episkop Nikodim i poželeo svima da uspešno iznesemo ovaj post i da praznik Vaskrsenja Hristovog proslavimo u radosti, zdravlju i veselju.

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U ŠIBENIKU

Šibenski Hram Svetog Spasa bio je danas (10. 4. 2022.) mesto sabranja vernog naroda ovoga kraja koji je, uz svoga Episkopa, uzneo molitvu Gospodu na Svetoj Arhijerejskoj Liturgiji.

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim obratio se okupljenim vernicima rečima Svetog apostola Pavla koji kaže da, kada dođe Carstvo Nebesko i postanemo svesni postojanja Gospodnjeg, ne više kao u ogledalu ili zagoneci, nego licem k licu, tada neće više biti ni Judejca, ni Jelina.

„Apostol Pavle kaže da među ljudima neće više biti nikakve podele, pa tako ni ona na vernike i nevernike, već ćemo svi biti jedno u Gospodu. Isto tako, neće više biti ni Srba, ni Hrvata, ni Rusa, Ukrajinaca, Amerikanaca, već će postojati samo čovek koji će stati pred lice Gospodnje i dati odgovor za sve ono što je radio dok je bio na svom hodočašću kroz ovaj svet, na putu ka Carstvu Nebeskome. Gospod će nas tada pitati da li smo Ga voleli, da li nam je On bio centar života i darodavac koji nas milošću Svojom obasipa, a isto tako pitaće i kako smo se ponašali prema našim bližnjima, da li smo bili ljudi i ljubili bližnjega svoga.

To ne podrazumeva samo našu porodicu i prijatelje, već čak i one koji nas ne vole i sve one kojima nas je Bog blagoslovio da budemo njima okruženi, kao i svu prirodu koja sa nama postoji na ovome svetu. On će tražiti da Mu damo odgovor da li smo poštovali te dve najveće zapovesti i prema našem odgovoru će nam suditi i odlučiti da li ćemo biti oni sa desne strane, koji će naslediti Carstvo Njegovo ili ćemo biti oni s leve strane, koji će otići u večne muke. Nama je data mogućnost da kroz okupljanja na svetim bogosluženjima, uz rad i trud da živimo hrišćanski, zaslužimo Božiju milost i spasenje i tako postanemo dostojni naslednici i deca svetlosti“, rekao je Episkop Nikodim i poželeo da svi do kraja izdržimo dane posta i u radosti dočekamo najveći praznik Vaskrsenja Hristovog.

NAVEČERJE GLUVNE NEDELjE I MONAŠENjE U MANASTIRU KRUPI

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim, zajedno sa sveštenicima i monasima Eparhije dalmatinske, služio je juče (9. 4. 2022.) povečerje pete nedelje Vaskršnjeg posta u manastiru Krupi. Tom prilikom sestra Ksenija pimila je monaške zavete i čin shime, a sa njima i novo monaško ime, Justina.

„Jedna naša sestra odriče se svega onoga što je do sada imala u svetu i postaje dobar vojnik Hristov sa nadom da će naslediti Carstvo Nebesko kao što su mnogi drugi oci i matere monaške radili u toku svog života, nadajući se da će biti oni koji će licem k licu gledati samog Gospoda. Čuli smo sada te reči koje kazuju kako monah treba da živi i da se podvizava u ovom 'svetu koji u zlu leži' pokušavajući da prebrodi sva iskušenja i dočeka Drugi dolazak Hristov. U jednoj molitvi se kaže da treba posebno da pazimo, naročito mi koji smo primili angelski čin, ne samo na to šta govorimo, već i šta ćemo reći, odnosno kakav ćemo odgovor dati upravo Onome kome smo se zavetovali, da li smo kao ljudi i kao monasi ispunili sve zavete koje nam je Crkva propisala“, rekao je Episkop Nikodim.

On je istakao da centar života svih nas treba da bude upravo Gospod Isus Hristos, jer smo svi kao hrišćani pozvani da budemo oni koji ispunjavaju svete reči i nose svoj krst uz pomoć Gospodnju. Vladika je poručio monahinji Justini da se uvek drži svojih zaveta i da se ugleda na Svetu Mariju Egipćanku, koja se dugo podvizavala sa željom da zadobije Hrista i da učestvovanjem u Svetim tajnama Crkve postane ono na šta smo svi pozvani, dete Carstva Nebeskoga.

ISPOVEST SVEŠTENSTVA EPARHIJE DALMATINSKE

SVETA ARHIJErejSKA LITURGIJA u BenkovCU

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U KNINU

U MANASTIRU KRKI ODRŽANA SEDNICA EPARHIJSKOG SAVETA

Redovna sednica Saveta Eparhijskog upravnog odbora Eparhije dalmatinske održana je juče (19. 3. 2022.) u manastiru Krki. Nakon priziva Svetog Duha, članovi Saveta imali su sastanak u manastirskoj trpezariji. Kao i obično, na dnevnom redu bio je pregled rada Eparhijskog upravnog odbora u protekloj godini, kao i diskusija o planovima za tekuću godinu.

NEDELjA PRAVOSLAVLjA U ZADRU
Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas (13. 3. 2022.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Zadru. U svojoj besedi upućenoj vernom narodu, Vladika je istakao da smo se na ovaj dan okupili da proslavimo jednu od najvećih pobeda Crkve koja se desila u istoriji, uspomenu na 7. Vaseljenski sabor kada je Crkva proglasila pobedu pravoslavlja nad svim jeresima koje su postojale u prvim vekovima hrišćanstva.
„Pobornici ikonoboračke jeresi govorili su da ne treba da se klanjamo svetim moštima i ikonama i da nigde ne smemo da izobrazimo lik Božiji, već da treba da ih uništimo i Gospoda slavimo na neki drugi način. Naša Crkva je odredila drugačije, a to je da se mi, poštujući svete ikone i mošti, upravo klanjamo samom Prvoliku, tj. slavimo Onoga koga je sam Bog poslao u ovaj svet, jer je 'toliko zavoleo ovaj svet da je i Sina Svoga Jedinorodnog dao da svako ko veruje u Njega ne pogine, nego da ima život večni'.
Ta vera u Gospoda Isusa Hrista koji se ovaplotio i postao Bogočovek Isus Hristos, kako je to govorio Sveti otac Justin, u svu isti sa nama, sem u grehu, ona treba da nas uči kako da živimo svakoga dana, da verujemo i da se saobražavamo samom Gospodu i svetima Njegovim. To podrazumeva, draga braćo i sestre, da u svakom trenutku našega života, a posebno na svetoj Liturgiji treba da razmišljamo o tome kako ćemo se sjediniti sa Gospodom i da, dok smo u svetom hramu, ostavimo svaku životnu brigu i mislimo samo na Gospoda koga treba da primimo u naše srce i kome treba da se upodobimo.
Na Svetoj Liturgiji mi postajemo udovi jednog Tela, postajemo članovi bogočovečanskoga organizma i tada posebno treba da budemo oni koji svoj život predaju Gospodu i da se molimo Bogu da oprosti grehe, ne samo nama, već i svima drugima i da svi mi zajedno nasledimo Carstvo Nebesko. To je razlog zbog kog se mi ovde okupljamo, a to je i razlog našega postojanja na ovome svetu gde samo jedni kroz druge možemo da zadobijemo spasenje i budemo dostojni naslednici svih onih hrišćana koji su vekovima dolazili u svete hramove i imali ljubavi čak i za neprijatelje svoje“, poručio je Episkop Nikodim i dodao da mu je posebno drago što smo se danas okupili u ovako velikom broju.

SVETA LITURGIJA U MANASTIRU KRKI

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA I RUKOPOLOŽENjE U MANASTIRU KRKI

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas (20. 2. 2022.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru Krki. Ovaj molitveni skup odlikovala je još jedna duhovna radost, kada je đakon Damjan Tešić rukopoložen u čin prezvitera.

U svojoj besedi nakon svete Liturgije, Vladika se osvrnuo na današnje čitanje Jevanđelja i priču o bludnom sinu koju smo imali prilike da čujemo. „Čuli smo danas kako je jedan sin uzeo deo nasledstva od svoga oca i otišao u zemlju daleku, gde je prokockao i propio to svoje bogatstvo i ostao bez ičega. Da bi preživeo, on je prihvatio da čuva svinje, a kako nije imao ni za hranu, sa svinjama je i jeo, da bi u jednom trenutku shvatio da negde ima oca koji ga voli i koji će ga, uprkos svemu, sa ljubavlju prihvatiti. Čuli smo da je taj otac, kada je video da mu se vraća sin o kome do tada ništa nije znao, istrčao i prihvatio ga u naručje ništa ne rekavši, a on mu je rekao 'oče, zgreših nebu i tebi'.

U ovoj priči o pokajanju vidimo da je neizmerna ljubav Božija, jer taj otac predstvlja Boga koji voli ovaj svet, svakoga čoveka i svaku izgubljenu dušu kao svoje dete. Taj Bog će nas prihvatiti isto kao otac iz priče, bez pogovora i bez pitanja, ne pitavši sina gde je bio, šta je radio, zašto je prokockao nasledstvo. To je veličina i milost Božija kojom On obasipa ljudski rod, a kroz nas i sav ovaj svet, životinje, biljke i sve ono što je stvorio. Takva ljubav je neizmerna i neprocenjiva, ona ne pita i ne postavlja uslove, nego se daje i prihvata svakoga. Tako prihvata i pokajnike, kakav je ovaj sin iz jevanđeljske priče, koji je shvatio da je toliko nisko pao da živi u kaljuzi poput svinje, odnosno da prebiva u grehu, ali u svemu tome ipak zna da negde postoji otac koji ga voli, da postoji Bog koji ga voli i da će On bezuslovno prihvatiti svakog grešnika i primiti ga u svoje naručje.

Mi bismo, kao ljudi, trebali da sledimo ovu Hristovu priču, kao jednu od najlepših pouka iz Jevanđelja i kao ovaj pokajani sin koji je shvatio da ga otac voli, ali i da on voli oca, da budemo ti koji vole Gospoda i svesni su toga da su mali pred Njim i da se iz greha ne možemo izvući, osim uz pomoć Božiju. Crkva je ustrojila da se ova priča čita upravo u ovim pripremnim nedeljama da bi nas pozivala da sa pokajanjem težimo ka Carstvu Nebeskome i da uz pokajanje provedemo i Časni post koji nam polako dolazi, da se kroz njega pripremimo i dostojno dočekamo najsvetliji i najradosniji praznik Vaskrsenja Hristovoga“, poručio je Episkop Nikodim. Na kraju svoje besede, on je čestitao novom svešteniku današnje rukopoloženje i poželeo mu da na mnoga i blaga leta u radosti služi Gospodu i kroz svoj život svedoči Jevanđelje.

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U SPLITU

Njihova Preosveštenstva Episkop niški G. Arsenije i Episkop dalmatinski G. Nikodim služili su (13. 2. 2022.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Splitu. Vladika Arsenije naglasio je u svojoj besedi kako mu posebnu radost i zadovoljstvo pričinjava što danas prvi put služi u ovom gradu i ovoj svetosavskoj crkvi.

„Ove nedelje koje nas pripremaju za ulazak u Vaskršnji post imaju određenu jevanđeljsku tematiku. Tako smo prošle nedelje imali priču o cariniku Zakheju koji je želeo da vidi Hrista i popeo se na drvo i bio udostojen da sam Gospod bude u njegovoj kući i da mu oprosti njegova sagrešenja, jer se on iskreno pokajao. U današnjoj jevanđeljskoj priči čuli smo o cariniku i fariseju, gde su carinici smatrani izuzetno grešnim među jevrejskim narodom, jer su od njih uzimali porez za rimskoga cara i često se tako nepravedno bogatili, dok su fariseji bili učeni i ugledni ljudi koji su dobro poznavali jevrejski zakon i strogo ga se pridržavali.

U hramu jerusalimskom ova dvojica ljudi molili su se Bogu i farisej je govorio 'hvala ti Bože što nisam kao ovaj carinik i grešnik', a carinik, svestan svoje grešnosti, iz dubine svoga srca kajao se za sve ono što je učinio i molio je Gospoda da mu oprosti grehe. Kome će od ove dvojice ljudi Gospod oprostiti? Onome koji se iskreno i od srca pokajao i zatražio oproštaj za svoja sagrešenja. Gospod je fariseje nazivao okrečenim grobovima, jer su se formalno pridržavali zakona i proroka, ali su druge ljude oko sebe osuđivali i bili licemeri. Takvim Gospod smatra ove fariseje, a carinike, odnosno grešnike, poziva na pokajanje.

Iz ove priče, kao i iz one od prošle nedelje, vidimo koliko je važno iskreno, dubinsko pokajanje i promena našega života. Crkva je odredila da se ove jevanđeljske priče čitaju uoči Vaskršnjega posta koji jeste vreme našega pokajanja i očišćenja da bismo tako dostojno dočekali veliki dan Vaskrsenja Hristovoga. Neka pokajanje ovoga grešnoga čoveka bude svima nama primer, kako bi smo i mi, ne osuđujući druge ljude, već gledajući u dubinu svoga srca šta smo mi učinili, iskreno tražili od Gospoda oproštaj“, poručio je Episkop niški.

SVEČANO PROSLAVLJENA JOŠ JEDNA SLAVA KRČKE BOGOSLOVIJE

U molitvenom sabranju i ove godine na praznik Sveta Tri Jerarha (12. 2. 2022.) tradicionalno je obeležena slava bogoslovije čiji su patroni ovi vrli svetitelji. Manastir Krka bio je ponovo mesto okupljanja velikog broja vernika koji su na ovaj dan učestvovali u Svetoj Arhijerejskoj Liturgiji uz Njihova Preosveštenstva Episkope bihaćko-petrovačkog G. Sergija, niškog G. Arsenija, osečkopoljskog i baranjskog G. Heruvima i dalmatinskog G. Nikodima.

Učenicima krčke bogoslovije i prisutnim vernicima tom prilikom obratio se Episkop bihaćko-petrovački G. Sergije, čestitajući svima ovaj veliki praznik, a đacima njihovu školsku slavu.

„U današnjem svetom Jevanđelju Gospod nam donosi jednu veliku istinu u kojoj se sakriva poruka o nezalaznoj svetlosti koja je sam Isus Hristos. Ova priča o svetlosti koja se izliva na svet najpre nas podseća na smenu dana i noći, pa tako dolaskom svetlosti počinje dan, a njenim odsustvom svet obuzima tama. Isto se dešava i dolaskom Gospoda koji svojim prisustvom daje ovome svetu neprolaznu svetlost, za koju apostol ljubavi reče 'i svetlost se svetli u tami i tama je ne obuze'.  Kada se ta božanska svetlost izlije na čoveka onda dobijamo ono što Gospod naziva 'svetiljkom koja se ne meće pod sud, nego na  svećnjak da svetli svima koji su u kući'.

Hristos, prilikom izgovaranja ove blage vesti, u svojoj čuvenoj besedi na gori, izabranom novom narodu Božijem donosi zakon u vidu Mojsija koji je u ono vreme uzišao na goru kako bi sa nje doneo deset zapovesti. Taj zakon ne beše samo uputstvo i preporuka za život, već je to zakon ljubavi Božije i to je ta istina u kojoj se skriva celokupna istorija ljudskog spasenja.

Dogma o Svetoj Trojici koja je iskristalisana velikim bogoslovima i jerarsima Crkve govori o jedinstvu Božijem koje u duhu današnjeg Jevnđelja možemo opisati kao tri svetiljke koje daju jednu te istu svetlost i energiju. Danas sveta Crkva u liku ove svetlosti proslavlja tri jerarha Crkve Hristove, tri čoveka, ali i tri sunca, tri učitelja, sveštenika koji su i sami darom Duha Svetoga postali neugasiva svetlost. Tu svetlost Gospod je nesebično darovao svojim učenicima rekavši 'vi ste svetlost svetu', a  preko i njih svima nama koji se u učimo reči Njegovoj i na taj način svedočimo Boga koji ovakve velike i svete tajne dade ljudima. Svedočimo Ga kao budući jerarsi, kao bogoslovi i teolozi Crkve Božije ugrađujući se u njene temelje i produžavajući misiju ovih i drugih velikih jeraraha.

'Tako da se svetli svetlost vaša pred ljudma' nastavlja Gospod ukazujući na to da se ona iz izvora svih dobara preko ovih jeraraha izliva na ljude. Ta svetlost obasjala je trojicu ljubljenih, Vasilija Velikog, Svetog Grigorija Bogoslova i Svetog Jovana Zlatoustog, te ova tri arhijereja postaju tri najveća svetila koja prosvećuju vaseljenu zracima dogmata božanstvenih. Ova trojica naučiše vaseljenu ljubavi Božijoj, iz njihovih se usta nepresušno izli medotočna reka Božije premudrosti i oni prizvaše sve nas u služenje svetlosti, mudre poslušnosti i ljubavi Božije. Hodeći njihovim stopama bivamo vođeni duhom istine, onim duhom koji je u umovima velikih ljudi ispisao dogmate i ustanovio Crkvu Božiju savetujući ih kako se učiti u duhu Trojičnoga rekavši 'slušajte starešine svoje i povinujte im se, jer oni bdiju nad dušama vašim kao što će odgovarati za njih, da bi to s radošću činili, a ne sa uzdisanjem'. Slavimo životvornu Trojicu u svetlosti božanskoj projavljenu: Oca koji se prevečno rađa, svetlost Sina koji svetli u tami i tama je ne obuzima i Duha Svetoga, oživotvoravajuću silu trosunčanog božanstva u vekove vekova“, poručio je Episkop Sergije.

Nakon svete Liturgije učenici krčke bogoslovije pripremili si svečanu akademiju čiji je program obuhvatao dramske i muzičke komade na radost i uživanje svih prisutnih. Vladika Nikodim naglasio je da mu je izuzetno drago zbog današnjeg sabranja koje je nastavak jedne lepe i duge tradicije.

„Neki od nas koji smo danas ovde sećamo se kako se proslavljao današnji dan pre više od 20 godina i tada nas je Gospod blagoslovio svojom blagodaću i narodom koji je dolazio na ovo sveto mesto da zajedno slavimo ime Božije i zablagodarimo Gospodu kao što su to činili i naši preci. Želim da pomenem i Vladiku Fotija koji je dobrim delom zaslužan za to što smo danas ovde, što je ova škola nakon rata obnovljena i koji je i danas rado pomaže i na tome sam mu neizmerno zahvalan. Hvala Bogu da se i dan danas, 21 godinu nakon što je bogoslovija ponovo počela sa radom, ovde rado okupljamo i tako pokazujemo da nismo ostavljeni i zaboravljeni ni od ljudi, niti od Gospoda.

Želim da se zahvalim našim dragim Vladikama koji su došli iz raznih krajeva da budu sa nama i koji uvek drage volje pomažu i pokazuju ljubav prema ovoj školi. Često nam dolaze i bivši đaci i to nam je posebno drago, što im je ova škola ostala u lepom sećanju, jer svi treba da se đačkog doba sećaju po najlepšim trenucima. Blagodaran sam i svim drugim gostima koji su došli da sa nama podele ovaj dan i da se zajedno pomolimo Gospodu.

Prošle godine je bilo 20 godina od kako je bogoslovija obnovljena, nažalost zbog pandemije nismo bili u prilici to da obeležimo kako dolikuje, ali ćemo, ako Bog da, za  Preobraženje ove godine proslaviti taj jubilej“, najavio je Episkop dalmatinski i dodao da se nada da ćemo se na mnoga i blaga leta posredstvom Duha Svetoga sabirati na ovom svetome mestu.

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA I RUKOPOLOŽENjE U MANASTIRU KRKI

Na današnjoj Svetoj Arhijerejskoj Liturgiji (6. 2. 2022.) koju je služio Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim, u čin đakona rukopoložen je Damjan Tešić. Njemu i njegovoj porodici Vladika Nikodim je uputio iskrene čestitke i naglasio da je današnji dan velika radost, ne samo za njih, već i za našu Eparhiju.

„Kao što smo pročitali u molitvama na rukopoloženju novog đakona, on treba da se ugleda na veru kako Svetog arhiđakona Stefana koji je život proveo propovedajući Jevanđeljsku reč, isto tako i na veru onoga maloga Zakheja o kome smo govorili na današnjoj Liturgiji. Zakhej je bio nizak rastom i nije mogao da priđe i vidi Gospoda od onih koji su stajali ispred njega i gurali se da Gospodu priđu, a na mnoge načine nisu bili dostojni. To je Gospod i pokazao time što je, iako ga nije poznavao lično, Zakheja pozvao imenom rekavši da želi da dođe u dom njegov.

Mnogi su Gospoda osudili zbog toga, jer  je on bio carinik, što je u to vreme bilo prezreno zanimanje. Gospod je zato i pokazao da ne ide kod onih koji misle da su savršeni  i da su Mu zbog toga bliži, već kod onih koji se kaju za sve loše što su učinili i svesni su toga da su mali pred Gospodom, kao što je bio Zakhej.

I mi bismo trebali da se ugledamo na tog maloga Zakheja i da budemo svesni da smo i mi pred Gospodom mali, ali nas i pored toga On voli. Bog nije daleko ni od koga od nas i svakoga od nas voli i želi da pristupimo u Njegovu zajednicu. U onom trenutku kada se nađemo pred Gospodom i budemo u potpunosti svesni Njegovog postojanja i mi koji u Njega verujemo i molimo se za milost Njegovu, a i oni koji ne veruju, On će nas pitati samo jedno pitanje, a to je: voliš li me, isto kao što je pitao i apostola Petra nakon što Ga se on tri puta odrekao“, rekao je Episkop Nikodim i poželeo ocu Damjanu da dobru trku istrči i nasledi Carstvo Nebesko, jer je to najveća nagrada za sve nas koji prebivamo u ovom svetu.

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA I OSVEĆENJE ANTIMINSA U MANASTIRU KRKI

SVETI SAVA U BIOČIĆU

PROSLAVA SVETOG SAVE U SPLITU

 

Sveta Liturgija u Parohiji smilčićkoj

Sveta Liturgija u Parohiji smilčićkoj u Nedelju 32. po Duhovima i dodela svetosavskih paketića za naše najmlađe parohijane.

Slava Bogu malo ih je sprečenih bilo da prisustvuju i da podele s nama stihove koje su naučili u čast Sv. Oca našeg Save.

Još jedno hvala našim darodavcima na molitvenicima, kesama za paketiće i sredstvima s kojima smo obezbedili deci ovogodišnje darove.

Slava Bogu za sve i na svakome, AMIN!!!

SVETI SAVA U KISTANJAMA

STRIP POSVEĆEN SVETOM SAVI

 

SVETI SAVA U BENKOVCU

SAVINDAN U PAĐENAMA I ERVENIKU

SVETI SAVA U MANASTIRU LAZARICI

SVETI SAVA U BISKUPIJI

SAVINDAN U PAROHIJI ĐEVRSAČKOJ

SVEČANO PROSLAVLJENA HRAMOVNA SLAVA U SPLITU

Na dan posvećen prvom srpskom Arhiepiskopu, prosvetitelju i zaštiniku dece i siromašnih, Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Splitu. Verni ljudi splitskog kraja tradicionalno su se okupili kako bi uz svog Episkopa odali počast i uzneli molitve najvećem svetitelju iz našega roda, Svetom ocu Savi.
Vladika Nikodim pozdravio je u svojoj besedi sve prisutne i istakao važnost ovog praznika koji oduvek ima posebno mesto u srcima pravoslavnih Srba. Svetosavski zavet u našem narodu i danas živi, a naši ljudi, gde god da su u belom svetu, ovaj praznik poštuju i svečano obeležavaju.
Sa najlepšim željama, Episkop Nikodim je čestitao splitskim vernicima hramovnu slavu, poželeo im svako dobro od Gospoda i da se iz godine u godinu nastavi tradicija ovoga svetog sabranja.

PROSLAVA SVETOG SAVE U KNINU

 

PROSLAVA SVETOG SAVE U ZADRU

slava kapele svetog save u manastiru krki

BadnJe veČE U BioČIĆU

BADNJE VEČE I BOŽIĆ U MANASTIRU KRKI

BADNJE VEČE I BOŽIĆ U MANASTIRU SVETE NEDJELJE

BADNJE VEČE I BOŽIĆ U MANASTIRU LAZARICI

BADNJI DAN I BOŽIĆ U PAROHIJI OBROVAČKOJ

BADNJI DAN U PAROHIJI SMILČIĆKOJ

BADNJE VEČE I BOŽIĆ U BENKOVAČKOJ PAROHIJI

BOŽIĆ U MARKOVCU

BADNJe VEČE I BOŽIĆ U KISTANJAMA

BADNJE VEČE I BOŽIĆ NA ŽAGROVIĆU

BOŽIĆ U SKRADINU

BADNJE VEČE I BOŽIĆ U PAROHIJI PAĐENSKOJ

BADNJE VEČE I BOŽIĆ U 1. KNINSKOJ PAROHIJI

BADNJE VEČE I BOŽIĆ U IMOTSKOM

BADNJE VEČE I BOŽIĆ U ZADRU

BADNJE VEČE I BOŽIĆ U ĐEVRSAČKOJ PAROHIJI

BADNJE VEČE I BOŽIĆ U VRLIČKOJ PAROHIJI

BADNJE VEČE I BOŽIĆ U SPLITU

BOŽIĆ u ŠIbeniku

BADNjE VEČE U ŠIBENIKU

Večernja služba u šibenskom Sabornom hramu (6. 1. 2022.) okupila je veliki broj vernika iz Šibenika i okoline koji su u susret najradosnijem hrišćanskom prazniku želeli da krenu zajedničkom molitvom uz Njegovo Preosveštenstvo Episkopa dalmatinskog G. Nikodima.

Vladika Nikodim tom prilikom im se obratio čestitavši svima današnji praznik i uveo nas u proslavu Roždestva Hristovog najradosnijim od svih pozdrava – Hristos se rodi!

„Danas smo se sabrali, draga braćo i sestre, da bismo se radovali, kao što se kaže u pesmama koje ćemo ovih dana slušati – Hristos se rađa, slavite! Mi, hrišćani, smo pozvani na to da se radujemo i da proslavljamo tu tajnu najveću od svih kojom nas je sam Bog blagosovio, jer je On 'toliko zavoleo ovaj svet da je i Sina svoga Jedinorodnoga dao da svako ko veruje u Njega ne pogine, nego da ima život večni'. Jedno od lica Svete Trojice, Bog Sin, se voljom Očevom ovaplotio od Marije Djeve koja je u ime svih nas pristala da u svoju utrobu primi samoga Boga, da na taj način postane veća od nebesa, zarad nas i našega Spasenja i tako bude majka, kako samoga Boga, tako i svih nas.

Taj Bog je, kako je govorio otac Justin Ćelijski, Bogočovek Isus Hristos, došao na ovaj svet i unizio sebe, da bi nas uzvisio. Zato mi treba da cenimo Njegovu žrtvu i da se trudimo da Mu se upodobimo, da živimo sa Hristom, po Hristu i u Hristu i tako postanemo mala braća Hristova. To možemo postići samo ako se okupljamo pri našim svetim hramovima i trudeći se da učešćem u Svetim Tajnama dostignemo tu meru savršenstva Hristovoga i postanemo deca Božija“, rekao je Episkop Nikodim. Na kraju svoje besede on je poželeo svima srećne Božićne praznike i naglasio da je Božić dan kada niko nije sam, jer se u našim molitvama i svetima hramovima ima mesta za svakoga.

Srpska Pravoslavna Crkva svojoj duhovnoj deci o Božiću 2021. godine

PORFIRIJE

po milosti Božjoj

pravoslavni Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i Patrijarh srpski, sa svim arhijerejima Srpske Pravoslavne Crkve – sveštenstvu, monaštvu i svim sinovima i kćerima naše svete Crkve: blagodat, milost i mir od Boga Oca, i Gospoda našega Isusa Hrista, i Duha Svetoga, uz radosni božićni pozdrav:

MIR BOŽJI – HRISTOS SE RODI!

„Slava na visini Bogu i na zemlji mir,
među ljudima dobra volja“ (Lk 2, 14)

Draga naša deco duhovna,

Znamo da je rođenje Vitlejemskog Bogomladenca središte istorije sveta i da se na spasenju roda ljudskog u Gospodu Isusu Hristu zasniva hrišćanski venac vrednosti. Rođenje Bogočoveka nadilazi i samo stvaranje sveta, jer je čovek dolaskom Božje Svetlosti u svet, pod svodovima skrovite pećine kraj Božjeg grada Jerusalima, obasjan mogućnošću večnoga života. U Svetlosti koja je zasvetlela u tami i koju tama nije obuzela (Jn 1, 5) procvale su hrišćanska kultura i civilizacija. Novi Adam zamenio je staroga kako bi Duh Sveti kroz Njega obnovio svekoliku tvorevinu. „Ko je u Hristu, nova je tvar”, kliče Apostol Pavle, „staro prođe, gle, sve novo postade!” (2 Kor 5, 17). U tom duhu Jevanđelist Jovan nam blagovesti da je sve postalo kroz Logosa Božjeg (Jn 1, 1-3) koji je uzeo na Sebe ljudsku prirodu i tako obnovio zajednicu Boga i čoveka, učinivši da zavet u njenom središtu postane večan.

Ljubav je, braćo i sestre, iskonski pokretač svih događaja u istoriji spasenja, a pogotovu u dolasku Božića, malog Boga u svet, tako da mi lepotu i snagu današnjeg Praznika možemo samo čistom ljubavlju doživeti. Pokrenut ljubavlju, Bog je stvorio svet i čoveka. On je, njome vođen, sišao među nas, učinivši da čovečansko u svoja nedra primi božansko, kao i da netvarno u sebe privije propadljivo. U svekolikoj mudrosti Svetih Otaca Crkve izdvaja se središnja nit o tome da je Sin Božji postao jedan od nas kako bismo mi blagodaću postali ono što je On. Ljubav Božja učinila je da stvoreni svet u Bogočoveku Hristu ne bude nadvladan ni razoren božanskom silom, nego da idući uskim putem Gospodnjeg smirenja bude isceljen i spasen. Zato je u današnjoj prazničnoj radosti važno da shvatimo da nas rađanje Bogočoveka u skromnoj vitlejemskoj pećini poziva na pravu ljubav, prožetu iskrenim osećajem bratstva među ljudima. Odatle i praznična radost treba da bude hranjena plemenitošću našeg hrišćanskog svedočanstva, ljubavlju koja je vođena staranjem o drugima, a ne sebičnim iluzijama zajedništva koje globalna kultura, naročito u ove praznične dane, koristi u komercijalne svrhe, ne donoseći time pravi mir i suštu radost. Priđimo, dakle, jedni drugima prolazeći kroz smirenje vitlejemske pećine i osetimo da se Sin Božji rodio ne bi li nam pokazao da smo potrebni jedni drugima, Bog čoveku i čovek Bogu, prijatelj prijatelju i rod rodu, svako svakome, jer jedni bez drugih ne možemo! Ne opterećujmo se pitanjem ko nam je sve bližnji, nego se umesto procene onoga šta nama drugi čine zapitajmo kome smo mi bližnji i šta za druge mi činimo. Budimo, dakle, bližnji svakome na koga smo upućeni po meri ljubavi Hristove.

Zaživi li ovo načelo ljubavi u nama, mi ćemo u svetu koji duboko vapi za ljubavlju začeti klicu spasenja i odnegovati je. Prave i večne ljubavi nema bez Hrista Spasa u kome su se srele i večno sjedinile Božja ljubav prema čoveku i čovekova ljubav prema Bogu. Misao Svetog Justina Ćelijskog da jedino ljubav miriše na besmrtnost, jer miriše na Boga odjekuje jevanđelskom snagom. Ona nas poučava mogućnosti bogopoznanja i večnog života u ljubavi Hristovoj. Zapostavimo li u sebi ljubav Hristovu, padamo u tragičan bezizlaz, a obnavljamo li je trudom i blagodaću, uspinjemo se ka punoći života. U njoj je izvor duhovne radosti i istočnik nepokolebive moralne hrabrosti u teškim životnim iskušenjima.

To je od davnina poznato našem narodu, koji u ove radosne dane oživljava običaj mirboženja. U porodici i susedstvu, među srodnicima i na radnom mestu, svuda gde se nalazimo, izmirenje sa Bogom i bližnjima prati iskonski pozdrav – Mir Božji, Hristos se rodi! Time se među nama divno projavljuje biblijsko proročanstvo velikog Isaije: „Jer nam se rodi dete, sin nam se dade… i ime će mu biti: divni, savetnik, Bog silni, otac večni, knez mirni” (Is 9, 6). Pomolimo se zato u ove blagoslovene dane Gospodu i Caru mira (Jev 7, 2) da ugasi neprijateljstva među narodima, da spase ljude širom vaseljene i da nam svima bude milostiv i čovekoljubiv kako bismo se pokazali dostojnim naših predaka po telu i duhu, dostojnim blagoslova obećanog nam od drevnih proroka i datog nam u Bogočoveku Hristu.

I dok se naši pogledi u ove praznične dane molitveno sreću, u našim srcima tinja osećaj da nam radost nije potpuna. Rođenje Hrista Spasa slavimo u svetu ispunjenom strahom i nemirima, atmosferom nerazumevanja, nepoverenja i netrpeljivosti, sve do isključivosti proistekle iz uznapredovale kulture sebičnosti i predstavljanja individualizma; u suštini vrhunskih vrednosti globalnog potrošačkog mentaliteta. Pored toga, u svetu stalnih promena, u kojem se jedino ne odstupa od straha za gubitkom životne sigurnosti, današnjem čoveku kao da suštinski ne pomažu ni dostignuća u medicini, industriji i tehnologiji. Čini se da ljudsko društvo u osnovi više nije isto, jer naučno–tehnički doprinosi pod uticajem informacionih tehnologija teže da promene način opštenja među ljudima povećavajući njihovu otuđenost i usamljenost. Dovoljno je osetiti nesigurnost kod lečenja osnovnih bolesti, pa da strah dobije krajnji egzistencijalni vid.

Sve to govori o atmosferi koju je zaista proročki opisao naš nobelovac Ivo Andrić rekavši da stvarna i najveća opasnost nije u opasnostima koje nam zaista prete, nego u strahu koji je u nama. Bogomladenac Hristos izgoni taj strah iz nas, o čemu svedoči Njegov ljubljeni učenik Jovan: „U ljubavi nema straha, nego savršena ljubav izgoni strah napolje; jer je u strahu mučenje, a ko se boji, nije se usavršio u ljubavi“ (1 Jn 4, 18). A pre Apostola ljubavi, u Starom Zavetu zapisana je poruka koja objedinjuje mnoge druge: „Ne boj se, jer sam ja s tobom; ne plaši se, jer sam ja Bog tvoj; ukrepiću te i pomoći ću ti, i podupreću te desnicom pravde svoje” (Is 41, 10). Stoga odgovor na stanje koje nas danas tišti treba tražiti u rečima koje je Gospod Hristos uputio učenicima pred Svoje stradanje: „U svetu ćete imati žalost; ali ne bojte se, ja sam pobedio svet” (Jn 16, 33). Radujmo se, stoga, braćo i sestre, jer nam u Božiću dolazi Pobednik! Otklonimo senku straha uprkos teškoćama i sa čvrstom verom u Boga proslavimo rođenje Bogočoveka, čije nas novozavetno ime Emanuil krepi moćnim doslovnim značenjem njegovim – sa nama je Bog (Is 7, 14).

U prazničnoj radosti Božićnog dana, sa naročitom pastirskom brigom i odgovornošću upućujemo očinske pozdrave i molitve za naše sestre i braću u otadžbini i rasejanju, gde god da žive pravoslavni Srbi, a posebno onima na Kosovu i Metohiji, našoj duhovnoj i nacionalnoj kolevci. Mi im poručujemo da znamo za njihova iskušenja koja još uvek traju, ali da je njihova Majka Crkva sve dosad bila uz njih i da će uvek biti. Danas smo duhovno i molitveno sa svima vama na svakome mestu vašega življenja. Svaki pravoslavni dom postaje mali Vitlejem u kojem nas prožima smisao badnjaka i toplina slame, u kojem zajedno pevamo uzvišenu pesmu: „Rođenje tvoje, Hriste Bože naš, obasja svet svetlošću razuma…”

Božić danas sa izuzetnim poštovanjem i zahvalnošću čestitamo svim lekarima i zdravstvenim radnicima, za koje uznosimo molitve Bogomladencu Hristu! Molimo se i za bolne da što pre ozdrave i da zaraza koja je napala svet prođe! Molimo se i da mi, pravoslavni hrišćani, više ne strahujemo za svoje živote i da ne ustuknemo pred opasnostima koje sobom nosi bolest izazvana širenjem virusa, nego da imamo čvrsto poverenje u Boga, istinskog Lekara duša i tela naših, kao i da nas osećaj straha, podstaknut preporučivanom „socijalnom distancom”, ne omete u činjenju onoga što je na korist naših bližnjih i zajednice kojoj pripadamo u svakom pogledu: duhovnom, porodičnom, poslovnom... Za nas pravoslavne hrišćane trajno važi pouka: „Video si lice brata svoga, video si Boga svoga”. Ona je skovana vekovnim ispitivanjem naše bogolike prirode, uvek okrenute opštenju sa Bogom, braćom i sestrama, i sa svekolikom prirodom. Crkva stoga poziva da se za vreme trajanja pandemije svi pridržavaju razumnih mera i preporuka vlada i drugih nadležnih institucija u državama i oblastima u kojima živi naš narod, ali isto tako ona podseća sve i svakoga na izbegavanje isključivosti i poštovanje ljudske slobode kao najuzvišenijeg i najvrednijeg Božjeg dara danoga čoveku. Imajući na umu poziv Apostola Pavla: „Stojte, dakle, čvrsto u slobodi kojom nas Hristos oslobodi, i ne dajte se opet u jaram ropstva uhvatiti” (Gal 5, 1), ostanimo slobodni, ali ništa manje odgovorni, čuvajući i druge i sebe.

Suočavajući se tako sa globalnom pretnjom od virusa korona, najpre shvatimo da je čovek stvoren da u ovome svetu deluje kao jedini pravi činilac stabilnosti i opstanka. U zavisnosti od upotrebe svoje slobodne volje može biti i jedini remetilački činilac, jedini pravi virus. Svojom intervencijom u ljudsku prirodu i nasiljem nad tvorevinom u celini čovek remeti veličanstveni sklad svega što je Bog stvorio. U tom smislu, virus korona, kao i svaki drugi virus, samo je odraz nesagledivo dubljeg problema. Prema tome on je, pored ostalog, izraz pedagoške opomene čoveku da se vrati zapovestima Božjim, jer kada se od prirode otima i kada se ne živi u saglasju sa poretkom koji je Bog ustanovio, ona prestaje da biva našim miroljubivim staništem. Ona dugo pamti i trpi nepravdu, ali pre ili kasnije uzvraća udarcima. Prirodu, dakle, moramo poštovati, negovati i čuvati kao najvredniji dar Božji.

Smisao Božića sastoji se upravo u tome da nam je Bogomladenac Hristos u događaju Svoga čudesnog rođenja jednom za svagda pružio mogućnost isceljenja od našeg delovanja nalik virusu i opet jedinstvenu mogućnost isceljenja našeg odnosa sa Bogom, tvorevinom i ljudima. Budimo zato trezveni u vezi sa tim, osluškujući šta nam u svetlosti Praznika govore stihovi velikog svetitelja i crkvenog pesnika Jovana Damaskina: „Nebo i zemlja danas, kao što je prorokovano, neka se obraduju! Anđeli i ljudi neka duhovno svetkuju! Jer Bog se javi u telu onima koji sede u mraku i senci, rodivši se od žene. Pećina i jasle Ga prihvataju, pastiri čudo razglašavaju, mudraci sa Istoka u Vitlejem dare donose, a mi, nedostojnim ustima, ugledajući se na anđele, hvalu mu odajmo: Slava na visini Bogu, a na zemlji mir!”

Srećan vam i Bogom blagosloven ovaj dan u koji nam se rodi Spas i Izbavitelj Hristos Gospod! Sa ovim željama i molitvama Bogomladencu Hristu Mi vam kao celom sabornom crkvenom telu i opet kao pojedincima želimo svako istinsko dobro u Novoj 2022. godini.

Zato vas sve pozdravljamo radosnim Božićnim pozdravom:

Mir Božji – Hristos se rodi!

Dano u Patrijaršiji srpskoj u Beogradu, o Božiću 2021. godine.

Vaši molitvenici pred Bogomladencem Hristom:

Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački
i Patrijarh srpski PORFIRIJE
Mitropolit dabrobosanski HRIZOSTOM
Mitropolit crnogorsko-primorski JOANIKIJE
Episkop šabački LAVRENTIJE
Episkop sremski VASILIJE
Episkop banjalučki JEFREM
Episkop budimski LUKIJAN
Episkop banatski NIKANOR
Episkop novogračaničko-srednjezapadnoamerički LONGIN
Episkop kanadski MITROFAN
Episkop bački IRINEJ
Episkop britansko-skandinavski DOSITEJ
Episkop žički JUSTIN
Episkop vranjski PAHOMIJE
Episkop šumadijski JOVAN
Episkop braničevski IGNjATIJE
Episkop zvorničko-tuzlanski FOTIJE
Episkop mileševski ATANASIJE
Episkop diseldorfski i nemački GRIGORIJE
Episkop raško-prizrenski TEODOSIJE
Episkop zapadnoamerički MAKSIM
Episkop gornjokarlovački GERASIM
Episkop istočnoamerički IRINEJ
Episkop kruševački DAVID
Episkop slavonski JOVAN
Episkop austrijsko-švajcarski ANDREJ
Episkop bihaćko-petrovački SERGIJE
Episkop timočki ILARION
Episkop niški ARSENIJE
Episkop buenosaireski i južno-centralnoamerički KIRILO
Episkop Mitropolije australijsko-novozelandske SILUAN
Episkop dalmatinski NIKODIM
Episkop osečkopoljski i baranjski HERUVIM
Episkop valjevski ISIHIJE
Episkop budimljansko-nikšićki METODIJE
Episkop zahumsko-hercegovački DIMITRIJE

Vikarni Episkop moravički ANTONIJE
Vikarni Episkop remezijanski STEFAN
Vikarni Episkop toplički JEROTEJ
Vikarni Episkop hvostanski JUSTIN
Vikarni Episkop mohački DAMASKIN
Vikarni Episkop marčanski SAVA
Vikarni Episkop humski JOVAN

OHRIDSKA ARHIEPISKOPIJA:

Arhiepiskop ohridski i Mitropolit skopski JOVAN
Episkop pološko-kumanovski JOAKIM
Episkop bregalnički MARKO
Vikarni Episkop stobijski DAVID

MITROPOLIT CRNOGORSKO-PRIMORSKI U POSETI EPARHIJI DALMATINSKOJ

Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolit crnogorsko-primorski G. Joanikije stigao je juče (25. 12. 2021.) u posetu našoj Eparhiji. Bratija manastira Krke zajedno sa Njegovim Preosveštenstvom Episkopom dalmatinskim G. Nikodimom s radošću ga je dočekala, te je tom prilikom služena doksologija u manastiru Krki.

Vladika Nikodim i Mitropolit Joanikije služili su danas Svetu Arhijerejsku Liturgiju u šibenskom Hramu Svetog Spasa. Okupljenim vernicima prvo se obratio Episkop Nikodim koji je istakao nezavidnu situaciju koja poslednjih godina postoji u Crnoj Gori.

„Njima je posebno teško, jer se ispunjavaju jevanđeljske reči o Hristosu koje kažu 'svojima dođe i svoji Ga ne primiše', ali možemo da vidimo da ih ne napušta niti vera, niti želja za stradanjem da bi opstali u tim krajevima koji su jako slični našim i za koje smo i mi bili vezani vekovima. Izuzetno sam zahvalan Mitropolitu Joanikiju koji je došao da bude danas sa nama i da vidi kako mi ovde živimo i želim da ga zamolim da nas pouči i blagoslovi“, rekao je Episkop dalmatinski.

„Zahvalan sam vam na pozivu da posetim dalmatinske svetinje i vidim se sa braćom i sestrama ovde u Dalmaciji. To mi je velika radost, naročito danas, na ovaj divni praznik. U srpskom narodu ima taj običaj da se pre Hristovog rođenja, a u njegovo ime, slavi praznik majki, prvenstveno onih majki koje su bile preci Hristovi, ali i materinstva uopšte. Veliki je danas Božiji blagoslov i običaj od davnina da deca vežu svoje majke i ne puste ih dok im nešto ne daju. Taj nas običaj podseća da je to vezivanje u ime Onoga koji je bio vezan i odveden na stradanje da bi nama darovao slobodu. Kada se sećamo svojih predaka, a posebno kada se sećamo Gospoda koji je došao na ovaj svet da primi poniženje da bi nas uzvisio, da primi lance da bi nas oslobodio, treba da znamo da se vezujemo u ime svezanoga, koji je nas odvezao, u ime Bogomladenca Hrista.

Već smo u tom prazničnom raspoloženju i unapred se radujemo prazniku Roždestva Hristovog, radujemo se obnovi naše duše, vere i misli, ali i našeg zajedništva, jer sve ono što je lepo, a naročito Božija milost i blagodat, kada se deli među nama, kada je zajednički doživljavamo i jedni drugima čiimo radost, sve to obnavlja i naše zajedništvo. Divan je običaj kod svih hrišćanskih naroda da za Božić cela porodica bude zajedno, pre svega u crkvi, a kada se ispunimo Božijom milošću i pravdom onda se sve to prenosi u naš dom i on postaje mala crkva. On i jeste deo nerazorive Crkve Božije i zato je porodica sveta i radost praznika se pretače u život i divne i blagoslovene narodne običaje. Tu radost koju doživljavamo u crkvi mi prenosimo na čitav svet i zato hrišćanstvo i pravoslavlje imaju takvu snagu i silinu.

I kada stradamo i kada smo gonjeni ta snaga opstaje, jer da je gonjenje moglo da uništi Crkvu ne bi je ni bilo. Nakon vekova gonjenja Crkve, ona trijumfuje, gonitelji se preobraćaju i postaju njeni zaštitnici. Zato ne treba da se ljutimo na one koji su neverujući, koji ne znaju, nego da smo širokoga srca, da im praštamo i volimo ih kao braću, jer i oni mogu, u momentu kada se ne budemo nadali, da se preobraze i sve nas zadive svojom verom, podvizima i dobrotom. Dobro Božije počiva u svakom čoveku, Bog je u svakoga od nas usadio svoju ljubav i blagodat, jedino što je važno je da li čovek živi u skladu sa tim dobrom koje je u njemu.

Neka bude radost ova današnja služba, neka vam na radost dođe Rođenje Hristovo“, poželeo je Mitropolit i naglasio kako je na Episkopu dalmatinskom veliko breme da sačuva umetničku baštinu i dalmatinske svetinje, kao što su i oni u Crnoj Gori bili prinuđeni.

„Božiji blagoslov je bio da se saberemo oko naših svetinja, da se tu ujedninimo i tako odbranimo od bezbožne vlasti koja je htela, ne samo da oduzme svetinje, nego i da nas ponizi, da nam obriše pamćenje i marginalizuje nas do nestanka. Kada je izgledalo da će im uspeti Gospod nas je okrepio i pokazao silu i blagodat Crkve, tada se narod sa svojim Episkopima i sveštenicima objedinio oko svetinja. To je sila koja je nepobediva, a koja nikoga neće povrediti, to je ono oružje koje deluje spasonosno, to je sila Božije ljubavi i pravde“, poručio je Mitropolit Joanikije i poželeo da nas Bogomladenac Hristos koji dolazi sve obraduje i obnovi i daruje nam mir, radost, snagu i zdravlje.

SVEČANO PROSLAVLjENA SLAVA SKRADINSKOG HRAMA

Verni narod skradinskog kraja okupio se danas (25. 12. 2021.) u Crkvi Svetog Spiridona kako bi zajedno, u molitvenom sabranju, proslavio slavu ovog svetog hrama. Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim tom prilikom je služio Svetu Arhijerejsku Liturgiju, a u svojoj besedi vernom narodu čestitao je svima ovaj veliki praznik.

„Velik je Bog u svetima svojim, a mi smo se, draga braćo i sestre, danas okupili da bismo proslavili jednog divnog svetitelja, Svetoga Spiridona Čudotvorca, Episkopa trimitunskog koji je na mnoge načine značajan upravo za nas koji živimo u mediteranskom kraju, u predelu koji je posebno lep i blagosloven i sličan krajevima u kojim je živeo i sam Gospod dok je hodio među ljudima. Bog nas je darovao raznim blagoslovima, vinogradima, maslinama, aromatičnim biljem i prelepom prirodom, a najviše smo blagosloveni zahvaljujući ovim velelepnim hramovima koje su naši slavni preci gradili u slavu Božiju i posvećivali divnim svetiteljima naše Svete Crkve, među kojima je i Sveti Spiridon Čudotvorac.

On je rođen na ostrvu Kipru, u siromašnoj porodici, bio je jako smiren i čitav svoj život je proveo u molitvi. Bio je oženjen i, nakon što m je žena umrla, on je nastavio da pomaže siromašnima i toliko se upodobio Gospodu da ga je On blagoslovio darom čudotvorstva, isceljivao je bolne, isterivao demone iz opsednutih, činio je velika čudesa. Iz tog razloga su ga izabrali za Episkopa trimitunskog i njegove mošti se nalaze na ostrvu Krfu, a naši slavni preci odlazili su tamo, klanjali se njegovim moštima i molili ga da im bude zastupnik pred prestolom Svevišnjega. Mnogi od njih tamo su se iscelili i zato su mu posvetili ovu, jednu od najlepših crkava, mogao bih da kažem, ne samo u Dalaciji, nego i na potezu od Trsta do Boke Kotorske. Toliko je on bio značajan za naše pretke da su mu posvetili, ne samo ovaj, već i stari Hram Svetog Spiridona, koji ćemo, ako Bog da, uskoro početi da obnavljamo. Tako su i nama ostavili u amanet da se okupljamo na današnji dan i molimo Svetog Spiridona da bude onaj koji će da nas štiti i utvrđuje i koji će u večnosti biti naš zastupnik pred Gospodom.

Sveti Spiridon Čudotvorac postavio nam je primer na koji treba da se ugledamo, da budemo krotki, smirenog srca i da pomažemo jedni drugima, a naročito onima koji su ugroženi, napušteni i zaboravljeni. Njima ponajviše treba da budemo pomoć i podrška ugledajući se na divne svetitelje koji su se trudili da budu svakome rame za plakanje i nađu se svakome čoveku u nevolji. To je put koji i mi treba da sledimo da bismo kroz njega pokazali da smo istinski učenici Gospodnji, da smo pravi hrišćani i dostojni naslednici svojih slavnih predaka“, poručio je Episkop Nikodim.

PAROHIJA BENKOVAC

Pomaže Bog draga braćo i sestre,

Blagoslovom Njegovog Preosveštenstva Episkopa dalmatinskog Gospodina Nikodima započela je sa radom „Škola Srpskog jezika Učimo ćirilicu- Benkovac“. Nastava se odvija u prostorijama Crkvene opštine u Benkovcu, tačnije u crkvenoj sali.
U subotu (11. novembra 2021. godine) okupilo se dvadeset i jedno dete na prvom druženju. Prizivom Svetog Duha, koji je služio obrovački paroh jerej Dragan Božić, otpočeta je zakazana aktivnost. U toku nastavnog dela rada učenici su upoznati sa predavačima, planom i programom koji treba da obrade i savladaju.
Hvala našim učiteljicama Jeleni Božić i Momiri Savić na trudu koji su uložile i koji će nastaviti ulagati u ovaj projekat u cilju edukacije naše dece. Iskazujemo i blagodarnost majkama Veroniki Vrcelj, Tatjani Mimić i Željki Savić, što su se potrudile i donele posluženje za prve polaznike ove naše male radionice. Nastavljamo sa aktivnostima svake subote u periodu od 16 do 18 časova.
Od novčanih donacija urađeno je unutrašnje uređenje sale. Građevinski radovi tekli su po planu i uspela se sanirati vlaga u objektu i postaviti izolacija. Kupljene su i montirane klime u prostorijama adaptiranim za polaznike škole. Nabavljeni su stolovi i klupe za potrebe škole i vernog naroda koji će se tu okupljati i slušati predavanja. Potrebno je još nabaviti propratni inventar i urediti sa vanjske strane oko prozora i vrata.


Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, pri Ministarstvu spoljnih poslova Republike Srbije, uplatila je 4 239,61 eura. Ovim novcem kupljena je pametna interakcijska tabla (ploča) za projekcije i pisanje po njoj. Uzete su police za knjige i oformljena je biblioteka pod nazivom „Simeon Končarević“. U sklopu biblioteke uređena je čitaonica i od tog novca kupljena je garnitura za sedenje. Očekujemo obećanu donaciju od hiljadu knjiga i propratni radni materijal za potrebe provođenja nastave. Kupljen je potrošni materijal za radionicu, a ostatak novca biće upotrebljen po potrebi, za nabavku još neophodnog materijala.


Za potrebe male dečice uzeto je par stolova i stolica i uređen je njihov kutak. Takođe, nabaljen je galerijski sistem za izložbu slika i radova, na koji će se kačiti dečiji radovi i praviti razne izložbene postavke.


Obaveza nam je da objavimo sve donatore i sve one koji su uzeli učešća u ovom dobrom i bogougodnom delu, a tako isto i da opravdamo utrošeni novac.

Uređenje pomenute sale pomogli su novčano:
• humanitarna organizacija „Srbi za Srbe“ sa 11 165,00 eura;
• dobrotvorna organizacija „Delije“ sa 2 000 eura;
• gospodin Nenad Raič sa 1 000,00 eura;
• gospođa Tamara Gnjatović sa 185,00 australijskih dolara;
• gospodin Robert i Mihailo Masnikosa sa 700,00 eura;
• gospodin Goran Gulić sa 700,00 eura;
• gospodin Dragan Šarić sa 700,00 eura;
• gospodin Đorđe Zečević sa 200, 00 eura;
• gospođa Gordana i gospođica Radmila Graovac sa 100,00 eura;
• gospođa Tamara Graovac sa 70,00 eura;
• gospodin Radovan i gospođa Sandra Zečević sa 100,00 eura;
UKUPNO: 16 848,00 eura.

Svoj doprinos u radu i zalaganju dali su:
• gospodin Dražen Mijak;
• gospodin Rade Damjanović;
• gospoda Milorad i Đorđe Marčić;
• gospodin Radovan Mandić;
• gospodin Aleksandar Drča;
• gospođa Radmila Berić;
• gospođica Sanja Lakić;
• gospođica Teodora Novaković;
• gospodin Dejan Antić;
• gospodin Rajko Mimić;
• monahinja Natalija Mandić.

Utrošeno je do sada:
• za građevinske radove 5 515,00 eura;
• nabavka i postavljanje klima 4 245,00 eura;
• stolovi i klupe 4 698,00 eura;
UKUPNO: 14 458,00 eura.

Hvala svim donatorima i dobrotvorima od srca i Božiji blagoslov neka bude sa svima.
Molimo se Gospodu Bogu i svim svetima iz našega roda da ova naša radionica opstane i da traje. Tako nam Bog pomogao u tome.

protojerej Bojan Savić

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U OĆESTOVU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru posvećenom Svetoj velikomučenici Nedelji u Oćestovu. U svojoj besedi Vladika se osvrnuo na današnje Jevanđelje i priču o milostivom Samarjaninu koju smo danas čuli.

„Gospod nam je kroz ovu jevanđeljsku priču pokazao ko su ustvari naši bližnji, a to su oni koji nam pomažu, oni koji vide tuđu muku i koji umeju da budu ljudi i učine milost onima koji su uniženi i povređeni. Ta ljubav prema drugom čoveku je osnovni preduslov, ona je to što moramo da imamo da bismo mogli reći da smo hrišćani i da bismo dostojno nosili to slavno ime. Gospod ide još i dalje kada kaže da treba da volimo i neprijatelje svoje, odnosno čak i one koji nam ne žele dobro. To je ta najveća ljubav po kojoj nas mogu poznati da smo učenici Njegovi, jer je Gospod pretrpeo mnoge nepravde dok je hodio po zemlji, bio je proganjan, mrzeli su Ga, a na kraju i ubili. On je vaskrsao upravo zarad našega spasenja, da bi podigao ljude i da bismo i mi postali, kako to kaže Sveti Atanasije Veliki, 'bogovi po blagodati'. Zato uvek treba da težimo ka Carstvu Nebeskome i svaki trenutak našeg života treba da bude usmeren mišlju kako ćemo voleti svoje bližnje i na taj način se upodobiti Gospodu“, poručio je Episkop Nikodim.

VLADIKA NIKODIM: LjUBAV JE PREDUSLOV SPASENjA

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas (5. 12. 2021.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Đevrskama. Vladika je pozdravio prisutan verni narod i osvrnuo se na priču iz današnjeg čitanja Jevanđelja.

„Danas smo čuli o dva čuda koja su opisana u jevanđeljskim pričama, jedno je isceljenje žene koja je 12 godina bolovala, a drugo vaskrsnuće kćeri starešine jedne sinagoge. Kada je Gospod iscelio tu krvotočivu ženu, On joj je rekao: 'Kćeri, ne boj se, tvoja te je vera iscelila, idi s mirom'.

Ta vera je vera u Svetu Trojicu, u Oca, Sina i Svetoga Duha, to je vera koja je i nama predata, počev od apostola, preko Episkopa i sveštenika, pa do naših slavnih predaka koji su je preneli nama. Ta vera se održala kod nas u Dalmaciji uprkos svemu, ona je ono što nas spašava i samo ona može da nas spasi. Zato treba da živimo tu veru, treba da živimo jevanđeljskim životom, onako kako nam Gospod zapoveda, jer je vera bez dobrih dela mrtva i ne postoji. Ta dobra dela podrazumevaju da mi sami sebe menjamo, kako u odnosu prema sebi i svom telu, tako i u odnosu prema drugima, jer ne možemo da se spasemo jedni bez drugih.

Za naše spasenje takođe je važno da dolazimo u crkvu i da poštujemo njene zapovesti kao što su post i ispovest, a sve to podrazumeva trud i nadasve učešće u Svetim tajnama. Sve ovo ima za preduslov da imamo ljubavi jedni za druge i da tu ljubav iskazujemo svakim svojim danom, svakim svojim dahom i svakim svojim delom. Bez toga nam nema spasenja i na to nas upućuje i današnje Jevanđelje, jer smo videli da je i taj starešina sinagoge koji je bio ugledan u narodu i pored toga što Gospod nije bio prihvaćen od Jevreja, imao veru i otišao je kod Njega da ga zamoli za pomoć. Čuli smo i kako su se svi koji su bili prisutni kada je Gospod došao podsmevali tome što je rekao da ona nije umrla, nego samo spava, a i mi znamo često da se podsmevamo onome što nas Crkva uči, da se podsmevamo sveštenicima, a i jedni drugima, što je najgore od svega i da tako pokazujemo da nismo onakvi kakvi bismo trebali da budemo kao naslednici i deca Carstva Nebeskoga.

Čuli smo kako je krvotočiva žena bila isceljena samo tako što je prišla Gospodu i dotakla haljine Njegove, tolika je bila ta njena vera. Ispričao bih vam sada jedno svoje iskustvo kada sam kao sveštenik u pratnji Vladike Fotija bio pozvan kod jednog pacijenta na neuropsihijatriji. Dok smo prolazili tim hodnikom videli smo sve te ljude, neprihvaćene od nas koji se smatramo normalnim i oni su takođe prilazili i doticali nas po ramenu. U tom trenutku na njihovim licima videla se istinska radost, a upravo to je, draga braćo i sestre, ta sila Božija kojom On blagosilja i sve nas koji se nalazimo danas ovde, a za koju smo često slepi. Ti ljudi, koje smatramo ludima, videli  su prisustvo Boga Živoga koji deluje na svim mestima i tako su iskazali istu veru kao žena iz današnjeg Jevanđelja. Za mene je to bio dokaz da je ta vera bila toliko živa da se projavljuje i na mestima gde je najmanje očekujemo“, rekao je Episkop Nikodim.

VLADIKA JUSTIN: SLOBODA JE BOŽJI DAR KOJIM ZADOBIJAMO SPASENjE

Njegovo Preosveštenstvo Episkop hvostanski, vikar Patrijarha srpskog, G. Justin i Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služili su danas (28. 11. 2021.) zajedno Svetu Arhijerejsku Liturgiju u šibenskom Sabornom hramu. Mnoštvu okupljenih vernika obratio se Episkop Justin tumačeći današnje sveto Jevanđelje.

„Razmišljajući o jevanđeljskoj priči koju smo danas imali prilike da čujemo padoše mi na pamet reči jednoga mudroga čoveka koji kaže 'čovek može u svojoj vrlini toliko visoko da dosegne da mu čak i anđeli pozavide, a sa druge strane, može toliko nisko da padne u svojim strastima da ga se čak i demoni postide'. Dakle, Bog je čoveku dao ogromnu slobodu i od toga kako je koristi zavisi da li će mu anđeli zavideti ili će ga se demoni postideti. Sloboda ne podrazumeva samo stav 'ja sam slobodan i mogu da radim šta god mi je volja'. Upravo takvo mišljenje jeste ropstvo, jer ako činimo šta nam je volja bez obzira na posledice, to ne može biti sloboda, već potčinjenost grehu i strastima.

Treba da shvatimo da sloboda nije u tom samoživom i samovoljnom stavu koji često vodi i do bolesti, do jedne potpune pomračenosti i uma i duha kada čovek, zloupotrebljavajući slobodu, dolazi u stanje besomučnika, poput ovog iz današnjeg Jevanđelja. On je toliko porobljen strastima da više nije ljudsko biće, izgubio je lik Božji u sebi i ne može čak ni da živi među ljudima, nego luta po pustim mestima kako kakva zver.

A sloboda nam je upravo data kao najveći dar, kao blagoslov kojim, pravilno ga koristeći, mi zadobijamo svoje spasenje. Tako čak ni smrt, niti bilo šta u našem životu, nije neka bezuslovna datost, ne moramo ništa da činimo, jer nam je Bog dao mogućnost izbora i niko ne može da čini nasilje nad našom slobodnom voljom, niti da nas natera da nešto činimo.

Pokazatelj toga je i današnje Jevanđelje gde smo čuli kako demoni mole Gospoda kada ih istera iz čoveka da im dopusti da uđu u svinje. Svinje su u jevrejskom narodu bile simbol nečega najnečistijega, ali demoni mole Gospoda da im dopusti da uđu u ta nečista stvorenja, oni čak ni nad njima nemaju vlasti, a kamoli nad bogolikim bićima kakvi smo mi, ljudi.

Prava i istinska sloboda jeste tamo, kako kaže Sveti apostol Pavle, 'gde je Duh Sveti' i mi koristeći svoju slobodu možemo da postignemo to da postanemo sveti Božji ljudi. To ćemo učiniti u u susretu sa Bogočovekom Isusom Hristom na Svetoj Liturgiji, a mera toga susreta jeste uvek pokajanje, draga braćo i sestre. Dakle, treba da se kajemo za sve ono loše što učinimo u životu i da se, kroz podvig i vrlinski život koji su izraz naše slobode, usavršavamo i budemo jedni prema drugima dobri, da budemo oni koji će doprinositi spasenju, a ne odmagati kroz mržnju, osuđivanje, podsmeh i druge strasti koje nas, nažalost, tako često ophrvavaju.

Sve ovo svoj puni smisao dobija na Svetoj Liturgiji na kojoj smo se ovde sakupili i mi sve činimo da bismo došli na svetu službu u praznični dan, sjedinili se sa Hristom i pričestili se Njegovim telom i krvlju kroz koje nam se daruje oproštaj grehova i život večni. Liturgija i crkva u kojoj se mi nalazimo jesu prostor apsolutne slobode i to one slobode kojom nas je Hristos oslobodio za večni život i upravo takvo shvatanje slobode je ono što mi treba da svedočimo, to je jedina uteha i nada za čovečanstvo i ovaj svet.

Mi, koji dolazimo u crkvu, uvek imamo pravi izbor, a to je opredeljenje za Bogočoveka Hrista, za vrlinski život i za put naših slavnih predaka“, rekao je Episkop Justin. Na kraju svoje besede Episkop je zaželeo prisutnima svakog blagoslova od Gospoda i preneo im pozdrave Njegove Svetosti Patrijarha srpskog G. Porfirija, po čijem je blagolsovu došao u naše krajeve da sa nama podeli prve dane Božićnog posta.

EPISKOP HVOSTANSKI G. JUSTIN U POSETI EPARHIJI DALMATINSKOJ

Njegovo Preosveštenstvo Episkop hvostanski, vikar Patrijarha srpskog, G. Justin stigao je juče (24. 11. 2021.) u manastir Krku gde je u njegovu čast služena doksologija. Nakon službe, a povodom praznika Svetog Stefana Dečanskog, koji je krsna slava Njegovog Preosveštenstva Episkopa dalmatinskog G. Nikodima, priređena je trpeza ljubavi, te je prerezan slavski kolač.

Tom prilikom Episkop Justin se obratio prisutnima čestitavši slavu Vladiki Nikodimu. „Okupili smo se danas da zajedno sa našim bratom Episkopom dalmatinskim proslavimo njegovu krsnu slavu, Svetog blagovernog kralja Stefana Dečanskog i zaista je velika radost, čast i blagoslov biti u manastiru Krki u ovoj drevnoj, apostolskoj Episkopiji dalmatinskoj. Želim pre svega kao brat i prijatelj da uputim naiskrenije čestitke Episkopu Nikodimu i njegovoj sestri Danici, a onda i kao vikar Njegove Svetosti Patrijarha srpskog takođe, da godine njegove službe i života budu blagoslovene i mnoge. Neka ga Gospod molitvama njegovog nebeskog zaštitnika ukrepi u podvigu koji je i do sada tako hrabro i blagosloveno nosio i neka njegova slava bude ista ona koja je proslavila i Svetog Stefana Dečanskog, a to je slava Hristova, slava krsta i vaskrsenja“, rekao je Episkop Justin.

HRAMOVNA SLAVA U SMILČIĆU

SLAVA MANASTIRA KRKE

Praznik Svetog arhangela Mihaila (21. 11. 2021.), zaštitnika manastira Krke, svečano je proslavljen Svetom Arhijerejskom Liturgijom koju su služili Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim i iguman Danilo iz manastira Žitomislića. Obrativši se prisutnom vernom narodu, Vladika Nikodim čestitao je svima ovaj veliki dan i prepustio reč igumanu Danilu srdačno mu zahvalivši na dolasku i dobroj volji.

„Draga braćo i sestre, želim svima da vam uputim zahvalnost, jer sam imao veliki blagoslov da danas saslužujem na ovoj Svetoj Liturgiji, na ovaj uzvišeni dan kada proslavljamo Svetog arhangela Mihaila i sa njim bezbrojno mnoštvo nebeskih sila. Kada čitamo Simbol vere mi uvek kažemo da verujemo u Boga koji je Stvoritelj, Tvorac neba i zemlje i svega vidljivog i nevidljivog. To znači da verujemo u nevidljive sile anđeoske kojih je prepun ovaj svet, a kako je Bog milostiv i dobar, On je tim anđeoskim bićima, kao i nama, darovao slobodu izbora. Tako se desio i veliki pad među anđeoskim silama, pa osim anđela nevidljivih postoji i sila demonska, sila zla. Sveti arhangel Mihailo se pominje još u Starom zavetu kao onaj koji se bori protiv đavola i pobeđuje ga, zato ga slikamo sa mačem kao onoga koji staje na glavu neprijatelju. Demonska sila, draga braćo i sestre, je nešto od čega treba bežati, protiv toga se molimo onom Gospodnjom molitvom da nas izbavi od zlog. Ta sila može biti u trenutku jaka, ali nikada za dugo, zato što je pobeđena najpre Hristovom žrtvom na krstu, a onda i uz pomoć i potporu anđeoskih sila.

Danas proslavljamo Mihaila, velikog arhangela koji je zaštitnik ove svete obitelji. Naši preci koji su ustanovili ovu svetu obitelj dali su je pod patronat ovom velikom vojvodi anđeoske vojske i to je simbol toga da smo svi prizvani, i monasi koji ovde žive i mi koji se imenom Hristovim okrepljujemo, da budemo borci slični njemu. Mi monasi, koji smo odabrali taj monaški put, govorimo da li imamo na sebi anđeoski obraz, a svi smo kao hrišćani dužni da podražavamo anđele u neprekidnom treptaju pred tajnom božanskom i neprekidnom služenju Bogu i jedni drugima, jer ne možemo služiti Bogu ako ne služimo jedni drugima i tako pokazujemo savršenu hrišćansku ljubav“, poručio je iguman manastira Žitomislića i poželeo da nas Sveti arhangel Mihailo sve štiti i zaklanja svojim anđeoskim krilima.

HRAMOVNA SLAVA U DOBROPOLJCIMA

HRAMOVNA SLAVA U KONjEVRATIMA

Povodom slave hrama u Konjevratima (8. 11. 2021.) posvećenog Svetom velikomučeniku Dimitriju, verni narod iz ovoga mesta i okoline okupio se na Svetoj Arhijerejskoj Liturgiji koju je služio Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim. Vladika je svima njima poželeo srećan praznik i naglasio da je izuzetno radostan što je na ovaj dan mogao da bude deo ovog svetog sabranja.

„Draga braćo i sestre drago mi je da sam uspeo da danas budem ovde sa vama i da se zajedno pomolimo Gospodu i zaištemo molitve Svetoga Dimitrija, da on bude zaštitnik, kako ovoga mesta, tako i svih nas i onaj koji, stojeći pred prestolom Svevišnjeg, moli za naše spasenje, zdravlje, radost i sve ono čime nas je Gospod blagoslovio u ovome životu. Čuli smo u današnjem Jevanđelju da se kaže da mi, hrišćani, nismo od ovoga sveta i da ćemo biti progonjeni skoro svakog dana našeg života i da će naši progonitelji misliti da Bogu službu čine.

Takvu žrtvu je podneo i Sveti velikomučenik Dimitrije koji je bio uzvišnoga roda, iz bogate porodice. koga je čekala titula vojvode solunskog. U to vreme vladala je bezbožna vlast koja nije priznavala hrišćanstvo, već je progonila hrišćane želeći da našu veru u potpunosti zatre. Roditelji Svetog Dimitrija su bili pobožni i svog su sina od malih nogu naučili da bude hrišćanin. Oni su se, kao i on kad ih je nasledio, trudili uvek da zaštite hrišćane, nisu ih progonili iako su imali takve naloge, već su pomagali da se Crkva Hristova razvija u tim nemogućim uslovima.

Sveti Dimitrije nije hteo da poklekne pred carskim naredbama da progoni hrišćane, a kada je car to čuo zatvorio je i njega, mučili su ga na razne načine i kada se upokojio Bog se proslavio kroz njega. Pred njegovim čudotvornim moštima i dan danas se u Solunu uznose molitve za zdravlje, radost i spasenje svih koji sa verom u Gospoda tu dolaze nadajući se sveopštem vaskrsenju“, rekao je Episkop Nikodim i dodao da i mi, po ugledu na Svetog Dimitrija, treba da činimo sve da održimo našu svetu veru i običaje, te da se uvek iznova okupljamo oko naših hramova u bratskoj ljubavi i uzajamnoj brizi.

SVETI LUKA U ŠTIKOVU

SVETI LUKA U OSTROVICI

SVETI LUKA U MOKROM POLJU

PROSLAVA SVETE PETKE U BJELINI

SVETA PETKA U KANJANIMA

SLAVA SKRADINSKOG HRAMA SVETE PETKE

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je na praznik Svete Petke (27. 10. 2021.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u skradinskom hramu posvećenom ovoj svetiteljki. Vladika je u svojoj besedi pozdravio prisutne vernike i čestitao im praznik izrazivši veliku radost zbog ovog sabranja. On se takođe osvrnuo na jevanđeljsku priču koja se mogla čuti tokom Liturgije.

„ Danas smo čuli priču o mudrim i ludim devojkama, a te devojke nisu bile lude u ovom našem, savremenom smislu gde ludima nazivamo sve ljude koji su neshvaćeni, drugačiji i koje smo kao hrišćani pozvani da volimo i prihvatamo, već su jednostavno potrošile to svoje kandilo vere, nisu pazile na sebe i sve ono na šta bismo trebali svi da pazimo čekajući drugi dolazak Hristov. Upravo to i jeste poenta ove priče, da bismo trebali da budemo oni koji će da paze na svaki korak svoj i svaki trenutak svoga života i da uvek volimo Gospoda, upodobljavamo mu se i živimo u Hristu, sa Hristom i po Hristu.

Nama je zadato da težimo samo ka Carstvu Nebeskom, a tome je težila i Sveta Prepodobna mati Paraskeva koja je bila iz bogate porodice, a nakon smrti roditelja otišla je u Jordansku pustinju i tamo se podizavala čitav svoj život. Bila je neko ko nije bio primetan, da tako kažem, upravo poput onih neprihvaćenih i neshvaćenih. Zbog tog njenog podviga, nakon što su njene mošti otkrivene, Bog je nju proslavio i pokazao je kao jedan od primera velikih Božijih ugodnika koji su bili mali i neshvaćeni za ovaj svet, neprihvaćeni od ljudi, ali su težili Carstvu Nebeskome. Gospod nam je kao dar dao da se ugledamo na nju, da se poklonimo njenim svetim moštima i kroz to zadobijemo blagodat Božiju.

Njena vera, poput vere mudrih devojaka iz jevanđeljske priče, treba da bude primer svima nama, a taj primer su nam poslavili i naši slavni preci koji tu veru živeli, koji su se okupljali pri našim svetim hramovima i mi ih i danas uvek spominjemo kada se na tim istim svetim mestima saberemo. Kroz naše sećanje oni nisu izgubljeni, ni zaboravljeni, već su postali oni koji zajedno sa nama čekaju drugi dolazak Hristov. Na nama je da nastavimo njihovu tradiciju u trudimo se da budemo njihovi dostojni naslednici tako što ćemo se ugledati na svetitelje Božije“, rekao je Episkop Nikodim.

Posebne reči zahvalnosti Vladika je uputio skradinskom župniku don Darku, koji je došao da bude sa nama na ovaj dan i istakao da mu je drago što se u Skradinu i dalje čuva običaj da se pravoslavni i katolički sveštenici posećuju i budu oni koji svedoče Gospoda Isusa Hrista kroz to što imaju ljubavi jedni prema drugima i to pokazuju pred svojom pastvom i tako žive jevanđeski zakon koji nas poziva na oproštaj, pomirenje i suživot.

SVETA LITURGIJA U MANASTIRU KRKI

posjetili smo čudesni manastir Krka

HRAMOVNA SLAVA U BITELIĆU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas (17. 10. 2021.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Biteliću. Hram Pokrova Presvete Bogorodice bio je još jednom mesto sabranja i molitve za verni narod ovoga kraja, a Vladika im se svima obratio od srca im čestitajući hramovnu slavu.

„Jako mi je drago što sam danas ovde da vam poželim vam sve najbolje od Gospoda i proslavim ovaj dan zajedno sa vama. Uvek mi je drago kada se okupimo na mestima na kojima se se okupljali i naši preci i nadam se da ćemo se isto tako zajedno jednoga dana naći pred licem Gospodnjim i tako naslediti Carstvo Nebesko“, poručio je Episkop dalmatinski.

HRAMOVNA SLAVA U KNINU

U crkvi posvećenoj Pokrovu Presvete Bogorodice u Kninu juče (14. 10. 2021.) je svečano obeležena hramovna slava. Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju, a verni narod kninskoga kraja tom prilikom se okupio u molitvenom sabranju.

Vladika je čestitao svima ovaj veliki praznik i naglasio da je to dan na koji su se naši šreci vekovima okupljali u ovom svetom hramu, te danas, po ugledu na njih, to činimo i mi.

„Drago mi je da smo se sabrali u ovako velikom broju da budemo dostojni naslednici tih naših slavnih predaka. Jevanđelje koje smo danas čuli na Svetoj Liturgiji govori upravo o tome šta bismo mi trebali da izaberemo i šta treba da bude centar našeg života, a to je sam Gospod naš Isus Hristos. Čuli smo kako Gospod govori ženi koja se brinula oko trpeze 'Marta, Marta, brineš se za mnogo, a samo je malo potrebno'. To malo jeste želja da i mi sednemo kod nogu Hristovih, kako je to učinila Marija, Martina sestra. Tako možemo učiniti kada dolazimo u naše crkve da se pomolimo Bogu koji je unizio svoju božansku prirodu da bi uzdigao sve nas koji želimo da sedimo podno nogu Njegovih svesni toga da smo mali i grešni i da nam malo treba, a to malo je sam Gospod.

Pozvani smo da težimo večnom životu i da bidemo spremni da na neki način sebe ponizimo tako što ćemo shvatiti koliko smo mali pred Gopodom i moliti Ga da oprosti grehe kako nama, tako i našim bližnjima. Tako je sebe ponizio i Sveti Andrej Jurodivi koji je u Carigradu bio beskućnik, jedan od onih za društvo ludih i neprihvaćenih, čovek koji je odlučio u potpunosti da odbaci svoj život i posveti ga Gospodu. Zato ga je Bog blagoslovio da na jednom bdenju vidi kako se nebo otvara i Presveta Bogorodica dolazi noseći jedan pokrov kojim pokriva čitav svet, okružena mnogim svetima i moli se za spasenje svih nas, i onih koji veruju i onih koji ne veruju u Gospoda. To je ona najveća ljubav, to je ljubav jedne majke koja je gledala stradanje svoga Sina koji je kroz svetlo Vasrsenje svima nama doneo tu radosnu vest i najveći dar, priliku da kroz sveopšte Vaskrsenje postanemo i mi mali bogovi po blagodati.

To treba da bude naš glavni cilj i središte našega života, jer smo pozvani da živimo u skladu sa Jevanđeljem i da se trudimo da zaslužimo Carstvo Nebesko, kao što smo mi, sveštenici pozvani da ljude učimo jevanđeljskoj reči sa nadom da ćemo se jednoga dana svi zajedno naći pred licem Gospodnjim. To je pravi način na koji ćemo postati dostojni svojih slavnih predaka koji su slobodno hodili ovom zemljom i nisu se stideli svoga roda, ni svoje vere, već su uvek bili ponosni na svoj identitet. Mi danas treba da sledimo put koji su oni zacrtali, a isto tako i u odnosu sa onima koji su druge narodnosti da uvek imamo na umu da je Crkva majka svih nas i da u svoj zagrljaj primamo sve ljude i da im svedočimo zapovest koju nam je Gospod dao kada je rekao da ljubimo bližnje svoje“, poručio je Episkop dalmatinski.

SEĆANjE NA STRAŠAN DAN KADA JE ZNAK MIRA POSTAO ZNAK STRADANjA

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas (28. 9. 2021.) pomen za meštane Varivoda koji su nevino postradali na posebno neljudski način, u svojim domovima i pod belom zastavom.

„Smatram da na ovakvim mestima ne bismo trebali puno da govorimo, već da svoje molitve prinesemo Gospodu prvenstveno za one koji su ovde postradali, a onda i za nas ovde prisutne, kao i za one koji su odsutni iz opravdanih razloga. Ovo je mesto na kome su ljudi ubijani pod znakom mira. Ti starci koji su ovde postradali okačili su na svoje kuće bela platna misleći da će ih taj znak, koji kroz vekove nikad nije imao drugo značennje osim mira, zaštititi i da će i dalje moći da ostanu da žive na ovoj zemlji koju su voleli i kojoj su dali čitav svoj život. Nažalost, taj znak mira ovaj put nije značio ono što je trebalo, već je pokazao gde se oni nalaze i tako su ih lakše našli oni koji su želeli da im nanesu zlo. Kako je rekao naš Patrijarh u Jasenovcu, a može se isto reći i za ovu tragediju, da je na ovome strašnom mestu tada čovek bio ponižen, a Bog izneveren. Tada se pokazalo da i mi ljudi možemo da budemo neljudi, da možemo da budemo gori od najgorih životinja i da padnemo toliko nisko da ne ispunjavamo ono za šta nas je sam Bog stvorio, a to je da budemo oni koji šire ljubav, brinu se jedni o drugima i u drugim ljudima ne vide ništa sem dobra. To je ono na šta smo pozvani, kao što smo pozvani i da se molimo Gospodu za ove nevine žrtve i da nas Bog sačuva od ovakvih iskušenja, da nam pomogne da budemo dostojni naslednici Carstva Nebeskoga i shvatimo da je jedini put ka njemu upravo ljubav prema bližnjima“, poručio je Episkop dalmatinski.

Sveštenici Eparhije dalmatinske posetili su danas i sela Gošić i Dobropoljce, čiji su meštani takođe postradali nakon vojne akcije „Oluja“ . Na ovim mestima održan je pomen, sa željom i nadom da se ovakvo nešto više nikada nigde ne dogodi.

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U MANASTIRU KRKI

RUKOPOLOŽENjE U ŠIBENSKOM HRAMU SVETOG SPASA

Na današnjoj Svetoj Arhijerejskoj Liturgiji (26. 9. 2021.) koju je služio Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim, đakon Stefan Mirković rukopoložen je u čin sveštenika. Vladika Nikodim čestitao je novom svešteniku i istakao da je ovo radostan dan, a da je upravo radost jedna od glavnih odlika hrišćana.

„Svi bismo mi trebali da se ugledamo na decu, jer nam Gospod kaže da će upravo oni koji su poput dece naslediti Carstvo Nebesko. Ne budemo li radosni kao deca, mi ne možemo biti svedoci vaskrsenja, ne možemo svedočiti Hrista, niti Boga Oca koji je 'tako zavoleo ovaj svet da je i Sina svog Jedinorodnoga dao da svako ko veruje u Njega ne pogine, nego da ima život večni'. Mi, ljudi, smo oni koji su stvoreni po slici i prilici Božijoj, oni koji su smrtni, tvarni i propadljivi, ali imamo ne samo mogućnost nego i zadatak da postanemo, kako je to Sveti Atanasije Veliki rekao 'bogovi po blagodati'. Po prirodi to ne možemo postati, ali kroz upodobljavanje Gospodu i pričešće mi možemo postati sapričasnici Jednoga Tela i kroz to možemo da postanemo bogovi po blagodati.

Zato nam je zadatak da se u životu trudimo 'da budemo ljudi', kako je to govorio naš sveti Patrijarh Pavle i kroz taj trud i kroz ljubav i brigu o drugima doprinesemo i sopstvenom spasenju“, poručio je Episkop Nikodim.

SLAVA SELA NA UBLIMA

sveta arhijerejska liturgija u manastiru krki

hramovna slava rođenja presvete bogorodice u gornjim bilišanima

Praznik Rođenja Presvete Bogorodice u Strmici

Na praznik Rođenja Presvete Bogorodice u Strmici svečano i radosno je proslavljena druga strmička slava.

Sabrali se Strmičanci na saborovanje u svoju svetinju da uznesu hvalu, slavu i molitve Gospodu Bogu, molitve Presvetoj Bogorodici, molitve svetima za zdravlje i spasenje. Posle Svete Liturgije, blagosiljanja i osvećenja slavskog žita i kolača i  litije oko hrama, priređena je trpeza ljubavi za sve prisutne.

SLAVA U MANASTIRU DRAGOVIĆ

Proslava hramovne slave u manastiru Dragović po tradiciji proslavlja se u nedjelju pred Malu Gospojinu. I ove godine okupio se veliki broj vjernika iz Dalmacije ali i onih koji ne zaboravljaju svoje svetinje gdje god živjeli uvjek spremni da dođu u zagrljaj svojoj rodnoj grudi.

Svetom Liturgijom je načalstvovao protosinđel Amvrosije, sabrat Manastira Krke, uz sasluženje protojereja Milana Kadijevića iz Splita, protosinđela Jovana sabrata manastira Dragović i jereja Lazara Prijića paroha vrličkog. Poslije Svete Liturgije prelomljen je slavski kolač i osvećeno žito a potom učinjen trokratni ophod oko hrama.

Otac Amvrosije je prigodnom besjedom poučio vjerni narod o prazniku Rođenja Presvete Bogorodice i svima poželio sretan i blagosloven praznik.

Bratstvo manastira je uz svesrdnu pomoć vjernog naroda pripremilo trpezu ljubavi za sve prisutne.

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U SMOKOVIĆU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Smokoviću. U svojoj besedi okupljenim vernicima Vladika je istakao da je radostan zbog današnjeg sabranja, posebno zato što je mesto ovog molitvenog okupljanja upravo njegov rodni kraj.

„Sabrali smo se danas u hramu Gospodnjem, tamo gde su se okupljali i naši preci, da se jedni drugima radujemo i zajedno uznesemo svoju molitvu, ali nije dovoljno samo da se okupljamo, već treba da slušamo i poštujemo sveto Jevanđelje, da imamo ljubavi jedni prema drugima i brinemo se o onima koji su napušteni, zaboravljeni i sami. Upravo kroz ljubav prema bližnjima mi pokazujemo i ljubav prema Bogu i upodobljavamo Mu se kako bi mogli biti dostojni naslednici Večnoga Carstva. Mi smo pozvani da budemo deca neba, kako se kaže u jednoj divnoj pesmi i da sa radošću propovedamo i svedočimo samoga Gospoda našeg Isusa Hrista i Njegovo Vaskrsenje, taj najveći dar koji nam je Bog dao.

Sa druge strane, kao što smo čuli u današnjem Jevanđelju, trebalo bi da budemo oni koji praštaju, koji nisu poput zlog sluge koji je tražio da mu gospodar oprosti sve njegove grehe, a onda kada je naišao na svog dužnika, on njemu nije oprostio i stavio ga je u tamnicu. Posle toga mu i sam gospodar kaže da je on zli sluga, jer nije oprostio u malome ono što je on njemu oprostio u velikome i isto tako Gospod nama daje pouku da treba jedni drugima da oprostimo grehe i kroz to postanemo deca svetlosti.

Samo ako budemo sledili tu pouku mi možemo biti dostojni naslednici naših slavnih predaka koji su imali neizmernu ljubav jedni prema drugima, kao i prema svome rodnom kraju. Tako i mi, poput njih, treba da se sastajemo oko svojih svetih hramova, a ako smo negde rasuti po svetu da svejedno u svojim molitvama pominjemo njih i one ljude koji ovde žive, koji žele da provedu život na svojoj rodnoj grudi“, rekao je Episkop Nikodim i naglasio da je jako važno da se pri predstojećem popisu stanovništva izjasnimo kao pravoslavni Srbi i na taj način pokažemo da smo ponosni na svoju veru i poreklo.

POČETAK NOVE ŠKOLSKE GODINE U KRČKOJ BOGOSLOVIJI

Nova školska godina za učenike bogoslovije „Sveta Tri Jerarha“ u manastiru Krki počela je juče (1. 9. 2021.). Tom prilikom služen je priziv Svetog Duha, a Njegovo Preosveštenstvo Episkop Nikodim pozdravio je đake i poželeo im uspešnu školsku godinu.

„Danas smo se više puta pomolili Gospodu da nam podari mudrost i razum, a to podrazumeva ne samo trud za učenje, već i to da razmišljamo jedni o drugima, molimo se jedni za druge i istinski sledimo Jevanđelje Hristovo. Da paravfraziram Svetog apostola Pavla, ako nećemo naslediti Carstvo Nebesko uzalud je vera vaša i propoved naša, uzalud je sav trud, sve ono što mi ulažemo u vas i što vi sami ulažete u sebe, a isto tako i sve što Crkva ulaže u vas pokušavajući da vas napravi dostojnima tog velikog imena hrišćana. Još od prvih vekova hrišćanstva to ime se naziva velikim, jer smo ga dobili po onome koji nama treba da bude jedino merilo, nada i uteha, a to je Svemilosrdni Gospod naš Isus Hristos“, rekao je Vladika.

EPISKOP NIKODIM: POJAČAJMO MOLITVE NAŠOJ NAJVEĆOJ ZASTUPNICI PRED PRESTOLOM SVEVIŠNjEGA

Na dan kada praznujemo Uspenje Presvete Bogorodice (28. 8. 2021.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru Krupi. Povodom hramovne slave okupilo se mnoštvo vernika koji su na ovaj veliki dan želeli zajedno da zablagodare Gospodu u svetom sabranju.

Vladika Nikodim se obratio prisutnom vernom narodu sa željom da ih pouči o značaju ovoga praznika. “Danas smo čuli u Jevanđelju kako Gospod kaže 'Marta, Marta brineš se za mnogo, a samo je malo potrebno', a to znači, draga braćo i sestre, da je nama, ljudima, malo potrebno da zadobijemo Carstvo Nebesko. To možemo samo ako, kada dođemo u svete hramove, ostavimo sve brige koje nas opterećuju i svakim danom razmišljamo o Gospodu i o načinu na koji možemo da zadobijemo spasenje. Zato je najvažnije da shvatimo da ne možemo da se spasemo jedni bez drugih i da se brinemo o svojim bližnjima. Presveta Bogorodica je ona koja je u ime svih nas pristala da primi u sebe samoga Gospoda našega Isusa Hrista i koja je tako uvela Bogočoveka u ovaj svet, a On se radi nas unizio da bi uzvisio ljudski rod i svu tvorevinu za koju smo mi postavljeni da joj budemo kruna. Trpeo je za nas razna poniženja, na kraju i smrt mučeničku i nakon toga podario nam najveći dar, dar Vaskrsenja kao priliku da i mi uđemo u Carstvo Nebesko. Iz tog razloga bismo trebali da se molimo kako Gospodu, tako i Presvetoj Bogorodici, da i nama bude majka i zaštitnica, kakva je u toku svoga života bila svome Sinu. Kao što je pazila na Njega, tako ona pazi i na sve nas i kroz sve ove vekove ostaje naša najveća zastupnica pred prestolom Boga Svevišnjega moleći se za sve nas i za ovaj svet koji u zlu leži. Zato treba da pojačamo svoje molitve i budemo dostojni njene žrtve i zaštite“, poručio je Episkop Nikodim. Na kraju svoje besede Vladika je naglasio značaj predstojećeg popisa stanovništva i pozvao ljude da se ne stide svog identiteta i da se tom prilikom izjasne kao pravoslavni Srbi.

PROSLAVA VELIKE GOSPOJINE U PAĐENAMA

uspenje presvete bogorodice u drnišu

SLAVA SABORNOG HRAMA U ŠIBENIKU

PROSLAVA USPENJA PRESVETE BOGORODICE U IMOTSKOM

Potpisan ugovor o finansiranju opremanja dječijeg vrtića u Biskupiji

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G.Nikodim primio je u manastiru Lazarici, narodnu poslanicu u Skupštini Republike Srbije Sanju Lakić, direktora Fonda za izbjegla, raseljena lica i saradnju sa Srbima u regionu Duška Ćutila, saborsku zastupnicu u hrvatskom Saboru Anju Šimpragu , načelnika opštine Biskupija Milana Đurđevića i predsjednicu udruženja Žene kosovske doline Radmilu Berić, pri čemu je potpisan ugovor o finansiranju opremanja dječijeg vrtića u opštini Biskupija.

Dječiji vrtić u Biskupiji zajednička je inicijativa i projekat Eparhije dalmatinske, koja je ustupila crkveno zemljište Opštini za potrebe ovog objekta, civilnog i javnog sektora koji su, zajedničkim snagama, učestvovali u obnavljanju i adaptaciji vrtića. Nakon unutrašnjeg opremanja objekta, mjesta u vrtiću, po svim pedagoškim standardima, biće za grupu od preko dvadeset mališana, a uključivaće i djecu susjednih mjesta: Polače, Civljana i Cetine koja pripadaju gradu Kninu.

Po riječima nadležnih, tokom jeseni očekuje se završetak unutrašnjih radova u objektu, u toku istih biće sprovedena nabavka neophodne opreme za koju je potpisan ugovor o finansiranju , pa se očekuje da će već do kraja tekuće godine najmlađi stanovnici Biskupije imati svoj vrtićki prostor.

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski, pozdravio je ovu inicijativu i zahvalio gostima na iskazanoj brizi o djeci.

„Iako me je, u samom početku, prvo iznenadio prijedlog načelnika opštine Biskupija da se na imanju koje pripada crkvi izgradi vrtić, naravno da sam tu ideju rado podržao. Ono što često ističem jeste da mi svi prvenstveno treba da se brinemo o sirotinji, da brinemo o omladini , o djeci koja su naša budućnost. Mnogi, koji nisu najbolje upućeni u ovdašnje prilike, često ostanu iznenađeni kada im kažem da samo u Kninu imamo oko tri stotine djece koja pohađaju pravoslavnu vjeronauku. Za nas je to pokazatelj da ima budućnosti, da nas ima i da će nas biti ovdje, jer taj broj nije trenutan već kontinuitet koji imamo gotovo dvije decenije unazad. Zahvalan sam svima vama na pomoći, ne samo vezano za ovaj vrtić već i za sve ono što radite na području naše Eparhije, jer nam je to ujedno i pokazatelj da nismo zaboravljeni. Ima još mnogo načina i mnogo projekata gdje će nam trebati pomoć, jer imamo i potencijala da našu djecu usmjerimo na pravi put, da jednoga dana ponovo imamo čuvene pisce, pjesnike, slikare iz Dalmacije, kao što smo ih imali kroz našu istoriju i to je zadatak svih nas“, rekao je, između ostalog, Episkop Nikodim, zaključivši kako je Srbima u Dalmaciji važno da znaju da nisu zaboravljeni, i da im je često za to dovoljna makar i lijepa riječ.

autor: Vaska Radulović

SVETa LiTURGIJA U ŠIBENIKU

PREOBRAŽENjSKI SABOR U MANASTIRU KRKI

Svetom Arhijerejskom Liturgijom koju je služio Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim svečano je započela proslava Preobraženja Gospodnjeg (19. 8. 2021.), praznika koji svake godine u manastiru Krki sabere pravoslavne Dalmatince, ma gde oni živeli u toku godine. Ova lepa i duga tradicija i ovaj put načinila je manastirsku portu mestom radosti, ponovnih susreta i molitvenog sabranja.

Sa velikom radošću u srcu Vladika Nikodim čestitao je svima ovaj divni praznik i naglasio da mu je posebno drago što smo se okupili u ovako velikom broju.

„Ovih par dana sam više puta razmišljao kako da započnem današnju besedu, jer je današnji praznik za nas na neki način kruna svih praznovanja, svih letnjih slava i sabora i okupljanja pri našim svetim hramovima u koje celo leto dolazimo da bismo Gospodu prinosili svoj trud i žrtvu. Želim da kažem da mi je današnja Liturgija bila jedna od najlepših, najradosnijih i najmirnijih koje sam odslužio u toku ovoga leta prinoseći sam prinos Gospodu, moleći se kao vaš Episkop za čitavu zajednicu i radujući se na mnoge načine poznatim licima i tome što vidim da smo se danas svi okupili ovde u molitvenom raspoloženju i bili dostojni naslednici naših slavnih predaka. Nama, kao pravoslavnim Srbima, Dalmatincima, ništa ne treba da bude važnije od onoga što su naši preci ustanovili, da se na današnji dan sabiramo ovde da bismo Gospodu uzneli molitve i bili oni koji će se radovati jedni drugima i Gospodu, koji će kroz Svetu Evharistiju učestvovati u tajni ovoga velikoga praznika. Kada su apostoli videli projavljenu prirodu Božiju kaže se da su od silne svetlosti popadali, a mi kao ljudi i hrišćani kroz Svetu Liturgiju treba da učestvujemo u toj nezalaznoj svetlosti i neprolaznoj radosti koju nam je sam Gospod podario. Učestvujući u svetim tajnama, kao oni koji primaju blagoslov Božiji i uzdaju se u Njega i mi dobijamo priliku da postanemo 'Bogovi po blagodati', kako je to govorio Sveti Atanasije Veliki.

U životu treba uvek da razumemo da smo mali pred Gospodom i da se bez Njegove milosti ne možemo spasti, a isto tako da smo i jedni drugima neophodni za spasenje, kako se to kaže u drevnim izrekama 'Video si brata svoga, video si Boga svoga'. Nama u Dalmaciji je naročito potrebnao da brinemo jedni o drugima, posebno onima koji su sami, stari i napušteni i da im barem pružimo utehu kroz to što ćemo ih posetiti kada se ovde nalazimo i kroz tu ljubav pokazati da smo istinski učenici Gospodnji.

Na kraju bih hteo još da vam se zahvalim što ste došli danas da budete ovde sa nama sabrani u molitvi, a posebnu zahvalnost bih da izrazim g. Saši Pozderu za njegov trud i pomoć našoj Eparhiji. Posebna radost ovoga dana je da je Sveti Arhijerejski Sinod odlučio da g. Sašu odlikuje Ordenom Svetoga Save drugog stepena kao našeg velikog dobrotvora i prijatelja, čoveka koji je učinio dobro za našu zajednicu i donirao sredstva da se obnovi zvonik na Crkvi Svetoga oca Nikolaja u Bratiškovcima. Želim da mu čestitam i poželim svakog blagoslova od Gospoda, ljubavi i radosti u životu“, rekao je Episkop dalmatinski.

PRETPRAZNIČNO VEČERNjE I IZLOŽBA U MANASTIRU KRKI

Uoči velikog praznika Preobraženja Gospodnjeg (18. 8. 2021.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je večernju službu u manastiru Krki, svetom mestu na kome se u ove dane tradicionalno okuplja verni narod iz raznih krajeva sveta. Svima njima, Episkop se obratio blagim rečima i istakao svoju neizmernu radost zbog velikog broja ljudi koji su se sabrali na ovom bogosluženju.

„Pomaže vam Bog, draga braćo i sestre! Okupili smo se večeras ovde po starim običajima nas Dalmatinaca, što je pokazatelj da se vraćamo stopama naših predaka. Povod dolaska na ovo sveto mesto ne treba da bude okupljanje samo radi zabave, nego prvenstveno radi molitve, jer je naš manastir Krka uvek bio i ostao mesto sabranja i molitve u radosti. Ovim pokazujemo da smo se okupili oko Hrista i da smo se mi pravoslavni Srbi, Dalmatinci, sabrali na ovome svetome mestu, kako mi koji smo ovde čitave godine, tako i oni koji su došli iz dijaspore, Srbije, Bosne i Hercegovine, Slovenije i drugih delova sveta gde naš narod živi, a to je tradicija koju treba večno da negujemo i da je nikada ne zaboravimo“, poručio je Vladika.

Na kraju svoje besede Episkop Nikodim izrazio je zahvalnost gđi Nataši Bulatović (rođenoj Mandić) iz Kistanja, koja se potrudila da kulturnu scenu Dalmacije uzdigne na viši nivo i u manastir Krku dovela izložbu Biblioteke grada Beograda pod nazivom „Tolstoj i Dostojevski u srpskoj kulturi“ pokazujući time da kultura nije ograničena samo na folklor.

RUKOPOLOŽENjE U GOLUBIĆU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je u nedelju (15. 8. 2021.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Golubiću. Pored svete službe, ovaj dan je dodatno uveličalo rukopoloženje novog đakona, Stefana Mirkovića.

Vladika je srdačno čestitao njemu i njegovoj porodici i poželeo da mu Gospod da snage da dostojno iznese krst koji mu je danas poveren ugledajući se na Svetog arhiđakona Stefana čiji pomen praznujemo. U svojoj besedi Episkop Nikodim je naglasio da smo se okupili u ovom hramu koji je jedan od najstarijih u našoj Eparhiji da bismo se pomolili Gospodu onako kako su to činili i naši preci. „Naši slavni preci primili su od sveštenika ovu istu veru koju i mi danas čuvamo, okupljali su se ovde, postili, pričešćivali se i danas oni leže ovde na ovim, kako ja to često kažem, razigranim grobljima i pozivaju nas da i mi dolazimo u svete hramove.

U današnjem Jevanđelju smo čuli da Gospod kaže da će oni koji su kao deca naslediti Carstvo Nebesko. To podrazumeva, draga braćo i sestre, da će samo oni koji su u sebi sačuvali dete i umeju da budu radosni zaslužiti da se nađu u naručju Očevom. Mi smo pozvani da budemo istinski svedoci vere u Boga koji je 'toliko zavoleo ovaj svet da je i Sina svoga Jedinorodnoga dao da svako ko veruje u Njega ne pogine, nego da ima život večni'. Zato treba uvek da budemo svesni da ne možemo da se spasemo bez Gospoda, ali ni jedni bez drugih, ne možemo da zadobijemo spasenje bez bližnjih svojih. U svojim molitvama treba uvek da se setimo i njih, da zamolimo Gospoda da svima nama oprosti naše grehe i da uvek imamo na umu da nas i sam Gospod poziva da ljubimo i neprijatelje naše“, rekao je Episkop Nikodim i poželeo svima Bogom blagosloven praznik.

PAROHIJA BENKOVAC

Pomaže Bog draga braćo i sestre, dragi narode Bukovice, Ravnih Kotara, zadarskog i obrovačkog kraja, Po blagoslovu Njegovog Preosveštenstva Episkopa dalmatinskog Gospodina Nikodima, a u saradnji sa Upravama parohija iz Zadra, Obrovca i Smilčića, dolazi se na ideju o otvaranju škole srpskog jezika i književnosti, praćeno učenjem našeg pisma ćirilice i upoznavanjem sa velikim srpskim književnicima. Time želimo podstaći naše mlade na očuvanje kulturnog identiteta i baštine srpskog naroda. Adekvatan prostor za takvu vrstu okupljanja je crkvena sala u parohijskom domu pri hramu Rođenja Svetog Jovana Krstitelja u Benkovcu. Svjesni svojih nemogućnosti obratili smo se za pomoć humanitarnoj organizaciji "Srbi za Srbe", koji su nam nesebično priskočili u pomoć i podržali ovaj projekat, izdvojivši 11 000 eura. Uz njih se priključila i fondacija "Delije" sa prilogom od 2000 eura, za šta im neizmerno blagodarimo. Projektom je planirano da se sanira vlaga i spriječi dalje njeno prodiranje u unutrašnjost objekta. Zatim da se postave klima uređaji kojima bi se zagrijavao i po potrebi hladio prostor. I na kraju da se

sve opremi stolovima i ostalim potrebnim inventarom. Građevinski dio radova je počeo sa radom i sada slijede i druge faze radova. Potrebno nam je 16000 eura da završimo započeti projekat uređenja prostora. U toku prve faze akciji pridružio se i gospodin Nenad Raič sa 1000 eura. Kome se ovom prilikom zahvaljujemo na novčanom prilogu. Značilo bi nam, ako ima i drugih zainteresovanih, koji su u mogućnosti, da se priključe kako bismo mogli prikupiti ostatak potrebnog novca i time privesti kraju radove na uređenju sale. Svoje novčane priloge možete uplatiti na

račun Crkvene opštine Benkovac
IBAN: HR7624070001100152315, sa naznakom "za crkvenu salu".

Za one koji žele uplatiti iz inostranstva SWIFT (BIC) CODE: OTPVHR2X.

Što se tiče same škole i njene organizacije planirano je da to bude jednom sedmično u tri grupe po dva sata. Prva grupa bili bi predškolci i za njih bi bile organizovane edukativno-zabavne radionice. Druga grupa bi bili osnovci i tu bi bila pažnja usmjerena na čitanje i pisanje praćeno sa dječijom književnošću. I treća grupa bi bili srednjoškolci i studenti, gdje bi pažnja bila usmjerena na velike srpske književnike. Ovim putem molimo sve roditelje i vas draga djeco da se informišete preko svojih sveštenika i da se zajedno dogovorimo i napravimo raspored, kako bi to bilo pristupačno svima u skladu sa svojim obavezama. Plan je da se u budućnosti organizuju predavanja i za roditelje. Za početak bi to bilo jednom u tri mjeseca, a poslije i češće. Početkom avgusta bio je raspisan konkurs Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu pri Ministarstvu spoljnih poslova Republike Srbije, na koji smo se prijavili i očekujemo da oni sufinansiraju "Školu srpskoj jezika Učimo ćirilicu-Benkovac". Tim sredstvima nabaviće se potrebna oprema za učionicu (projektor i platno, laptop, pribor za pisanje, crtanje...). Takođe, u saradnji sa njima, planiramo nabaviti oko hiljadu književnih djela i formirati biblioteku pod nazivom " Simeon Končarević". Ovim putem zahvaljujemo se i gospođi Sandri Ratić Zečević na prvoj doniranoj knjizi za našu biblioteku. Cijela škola biće osmišljena i prilagođena mogućnostima njenih polaznika. Adekvatne prostorije, potrebne za boravak u njoj, postoje i ovim putem takođe, molimo roditelje da se uključe u samu organizaciju, a sve u cilju lakšeg i boljeg funkcionisanja i boravka djece u školi. Najinteresantniji dio je taj da će biti organizovani i ljetni kampovi, pa će tako oni učenici koji budu najviše zainteresovani i pokažu uspjeh u toku godine, biti nagrađeni putovanjima. U skladu sa mogućnostima biće organizovane i razne ekskurzije i putovanja, kao i posjete drugoj djeci u našem okruženju, to jest ovakvim školama koje već postoje i rade. Molimo se Gospodu Bogu i svim svetima iz našega roda da se ostvari ova ideja i zaživi i radujemo se susretu sa vama draga djeco svetosavska.

Uprava parohije benkovačke

HRAMOVNA SLAVA U MARKOVCU

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U SKRADINU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je u subotu (7. 8. 2021.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Skradinu. Vladika Nikodim se obratio prisutnima prigodnom besedom rekavši da smo se ovoga puta okupili da proslavimo ime svetitelja koji je, ne samo patron skradinske crkve, nego i zaštitnik toga grada.

„Naši slavni preci su toliko poštovali Svetog Spiridona Čudotvorca da mi u ovom našem lepom gradu imamo dve crkve koje su mu posvećene. Po njegovom blagoslovu mi se na ovaj dan okupljamo da bismo se pomolili Gospodu, da bismo činili isto što i naši preci, da se na tim sabranjima jedni drugima radujemo i nadasve, kada smo na Svetoj Liturgiji, molimo se da nam Gospod oprosti naše grehe i sačuva kako naše bližnje, tako i one koji su nam zlo naneli, tj. one koji su nam neprijatelji, kako se to kaže u Jevanđelju. Takođe moram da vas podsetim da se, posebno u ovim danima, molite za sve one koji su postradali u nesrećnom ratu koji se desio na ovim prostorima. Pored svih stradanja koja su naš narod zadesila mi smo uspeli da ostanemo verni pravoslavlju i voleći ovaj svoj kraj mnogi su se od nas ovde vratili posle izbeglištva i danas ovde slede naše slavne pretke koji su toliko zavoleli ovaj šturi kamen, koji ni u ono doba nije davao mnogo, ali su oni i pored toga ostajali i opstajali ovde. Naša je zemlja slična onoj po kojoj je hodio Gospod naš, kao i onoj u kojoj je živeo i Sveti Spiridon Trimitunski Čudotvorac, a to su krajevi blagosloveni maslinama, vinogradima i smokvama, aromatičnim i lekovitim biljem.

Mi smo ovde, da citiram jednu lepu pesmu koja se sve više među našim narodom peva, deca neba i kao takvi treba da se trudimo da živimo u skladu sa Jevanđeljem, da se brinemo jedni o drugima, a posebno o onima koji su uniženi, sami i stari, a kojih kod nas ima puno. Jedino kroz ljubav koju pokažemo svome bližnjem mi možemo dostići Carstvo Nebesko, brinući se o onima koji sa nama ovde dele naš podvig i moleći se za one koji su ovde postradali, koji su odavde proterani i sa kojima ćemo se jednoga dana ponovo videti u naručju Očevom“, rekao je Episkop Nikodim i poručio da je ovo vreme kada treba da 'ućuti svaka tvar' i da kroz molitvu Gospodu odamo počast postradalima i na taj način pokušamo da zaslužimo Carstvo Nebesko.

PARASTOS ŽRTVAMA RATA

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas (4. 8. 2021.) u manastiru Krki parastos za sve nevino postradale u vojnoj akciji "Oluja" i nakon nje. Ovoga dana neka naše misli budu usmerene na njih i njihove porodice, a u našim molitvama neka su oni uvek prisutni.

HRAMOVNA SLAVA U ĐEVRSKAMA

EPISKOP NIKODIM: UGLEDAJMO SE NA PLAMENU VERU SVETOG PROROKA ILIJE

Veliki praznik Svetog proroka Ilije (2. 8. 2021.) okupio je i ovaj put mnoštvo vernika na Svetoj Arhijerejskoj Liturgiji u zajedničkoj molitvi na čelu sa Njegovim Preosveštenstvom Episkopom dalmatinskim G. Nikodimom. Slava zadarskog hrama posvećenog ovom divnom svetitelju proslavljena je tako u radosnom sabranju.

Vladika Nikodim je tom prilikom naglasio da smo se danas okupili da Gospodu prinesemo tu umnu žrtvu i da budemo dostojni naslednici kako svetih apostola, tako i svih otaca koji su širom vaseljene proširili pravoslavnu veru, a takođe i naših slavnih predaka koji su je do današnjeg dana očuvali i predali nama.

„To je vera koja nas spasava, vera u Boga koji je dao svog jedinog Sina da preuzme na sebe ljudsku prirodu u svemu sem u grehu, ali i da naše grehe ponese, da nas privede u naručje Očevo i od nas napravi svoju malu braću i decu Carstva Nebeskog. Na to smo, draga braćo i sestre, pozvani, kao i da se ugledamo na plamenu veru Svetog proroka Ilije, što smo danas čuli u Jevanđelju, da je on po današnjoj Palestini gde god je stigao propovedao reč Božiju.

Na tom svom putu, on je činio razna čudesa i kroz to ljude privodio veri, da bi se na kraju uzneo na nebo u plamenoj kočiji, otišao u naručje Božije i nama pokazao da i mi, kao pravoslavni hrišćani, treba da sledimo njegovu veru u Trojedinoga Boga, Oca i Sina i Svetoga Duha. To je vera koja nas je spasavala kroz vekove i samo ako je sledimo možemo se nadati spasenju, a to podrazumeva da imamo ljubavi jedni prema drugima, da ne živimo u strahu i da se ne stidimo svoga identiteta, ni svoje vere“, poručio je Episkop Nikodim i poželeo da se blagodaću Duha Svetoga na mnoga i blaga leta sabiramo u našim svetim hramovima i tamo se radujemo jedni drugima.

slava u biljanima donjim

SLAVA HRAMA SVETE VELIKOMUČENICE NEDJELJE U RAZVOĐU

HRAMOVNA SLAVA U KARINU

Na dan kada praznujemo spomen na Svete mučenike Kirika i Julitu (28. 7. 2021.) svečano je proslavljena slava karinske crkve. Svetu Arhijerejsku Liturgiju služio je Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim, a veliki broj vernika okupio se danas oko ovog svetog hrama.

Vladika Nikodim je srdačno pozdravio sve prisutne i čestitao im današnji praznik. „Kada se okupljamo u našim hramovima mi treba to da činimo samo sa jednom idejom i razlogom, a to je da bismo shvatili koliko smo mali pred Gospodom i da treba da mu se molimo da nam oprosti naše grehe i da nam svakog blagoslova u životu. Pri čitanju Jevanđelja često možemo da čujemo da je Gospod rekao 'Marta, Marta, brineš se za mnogo, a samo je malo potrebno'. To 'malo' što je potrebno je upravo da dolazimo u crkvu i molimo se Gospodu, kako je govorio Sveti Jovan Zlatousti, ako ne možemo od 168 sati u nedelji da posvetimo Gospodu 1 sat, onda nam je uzalud sve.

To je razlog zbog kog se okupljamo u našim svetim hramovima, zbog koga su se tako okupljali i naši slavni preci koji su u slavu Božiju podigli i ovaj prelepi hram. Osim prisustva na bogosluženjima, takođe je važno da svakodnevno pokazujemo ljubav jedni prema drugima, jer je i Gospod nama ljudima ukazao neizmernu ljubav kada je poslao svog jedinog Sina da siđe sa nebesa i postane u svemu jednak nama, osim u grehu, da preuzme na sebe svu našu palu prirodu i da sebe unizi da bi nas uzdigao da možemo biti dostojni naslednici Carstva Nebeskoga.

Mi koji smo pravoslavni hrišćani, treba da nastavimo da negujemo veru koju su nam ostavili naši preci, veru u Trojedinoga Boga i da mu uputimo molitvu barem jednom dnevno i zatražimo milost Njegovu koja nam je potrebna posebno u ovo nemilo vreme kada je skoro svako od nas na neki način pogođen pandemijom. Na to nas pozivaju i zaštitnici ovog svetog hrama, veliki mučenici Sveti Kirik i Julita koji su postradali u drevno doba, jer nisu hteli da se odreknu Hrista i kroz to svoje mučeništvo su se upisali u knjigu večnosti. Uzalud nam je sve ako se nećemo upisati u tu knjigu večnosti, ako nećemo biti ljudi jedni prema drugima ovde i sada, jer ćemo samo tako postati deca svetlosti“, poručio je Episkop dalmatinski.

SLAVA HRAMA U KOŽLOVCU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je u nedelju (25. 7. 2021.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Kožlovcu. Mnoštvo vernika iz ovoga kraja okupilo se u Hramu Svete velikomučenice Nedelje da bi ovoga dana svečano obeležili i molitveno proslavili hramovnu slavu.

Na početku svoga obraćanja vernom narodu Vladika Nikodim je čestitao svima ovaj veliki praznik i naglasio da mu je izuzetno drago što se naši stari običaji i dalje poštuju, te se čuva i održava tradicija ovakvih sabranja.

„Znam da mnogi od vas ne žive ovde, ali su došli da hramovnu slavu proslavimo zajedno i raduje me što se ti običaji iz davnina čuvaju i danas. Kada sam ja bio dete, majka bi nas vodila u crkvu i uglavnom su u hram ulazile samo žene, dok su muškarci ostajali ispred u svojim pričama. Zato se kod nas kaže da žene idu 'u crkvu', a muškarci 'kod crkve'. Meni je drago kad vas vidim u tolikom broju i nadam se da je svako od vas barem u nekom trenutku današnje službe ušao u hram i pomolio se Gospodu, a da su se u žamoru koji je dopirao iz crkvenog dvorišta prepričavala sećanja i priče kako o nama koji živimo ovde tokom cele godine, tako i o onima koji su odsutni, ali su u mislima i molitvama sa nama.

U današnjem Jevanđelju čuli smo priču o dvojici besomučnika koji su susreli Gospoda, a bili su opsednuti demonima i toliko su bili opaki da niko nije mogao proći kraj njih. Nažalost, mi ljudi znamo da padnemo, da postanemo zlobni, da se svađamo i optužujemo jedni druge i tada se upravo upodobljavamo ovoj dvojici besomučnika. To je ponašanje nedostojno hrišćana i ne bismo smeli da budemo takvi ni prema svojim neprijateljima, a kamoli prema bližnjima, jer smo pozvani da budemo smireni i da pokušamo, posebno kad se nalazimo u hramu, da budemo nalik na tu dvojicu u trenu kada ih je Gospod iscelio i iz njih isterao demone. Čuli smo da su ta dva besomučnika glasno povikali i upitali 'šta hoćeš od nas Isuse Sine Božiji, zar si došao amo pre vremena da nas mučiš'. Jevanđelist hoće da naglasi da su čak i oni, iako demonizovani, znali da je ispred njih došao Sin Božiji, onaj koji ima svu vlast, koji će da zaustavi vladavinu demona i nemira i koji će da donese zajednicu sa Gospodom i priliku da i mi, ljudi, nasledimo Carstvo Nebesko.

Ti demoni, kada su shvatili da će biti isterani iz ljudi, otišli su u krdo svinja koje je paslo u blizini, a svinje su se odmah sa brega survale u more i utopile u vodi. Tu tek možemo da izvučemo pouku, draga braćo i sestre, da te svinje nisu htele da trpe demone u sebi, da su na neki način imale veće dostojanstvo, iako su nerazumne životinje, već su se bacile u more i kroz to spasile ovaj svet od vlasti demona. Tako su pokazale da mi, ljudi, ne treba da se valjamo u blatu i da budemo podložni demonskim silama, već da moramo biti iznad svega toga, kao dostojna deca svetlosti i naslednici Carstva Nebeskoga. Nakon isceljenja, ta dva čoveka išla su po svetu, svedočili Gospoda, propovedali reč Njegovu i veru u Boga koji je poslao svoga Sina da preuzme na sebe obličje sluge da bi nas uzvisio, koji nam je poslao i Duha Utešitelja, a on je i danas u svima nama koji se sabiramo oko svetih hramova i radujemo se jedni drugima“ poručio je Episkop Nikodim.

Vladika je istakao da treba da se ugledamo na svetle primere apostola i svetih mučenika, kao što je Sveta velikomučenica Nedelja čije ime proslavljamo i da nastavimo rad na obnovi ovog hrama njoj posvećenog, kako bismo i njega učinili jednim od bisera Dalmacije i još dostojanstvenije u njemu proslavljali ovaj veliki praznik.

EPISKOP SILUAN I EPISKOP HERUVIM U POSETI EPARHIJI DALMATINSKOJ

Njihova Preosveštenstva Episkopi australijsko-novozelandski G. Siluan i osečko-poljski i baranjski G. Heruvim stigli su juče (21. 7. 2021.) u posetu Eparhiji dalmatinskoj. Tim povodom služena je doksologija u manastiru Krki, a Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim od srca im je zahvalio na ukazanoj pažnji.

„Hteo bih da poželim dobrodošlicu Gospodi Episkopima, mada je Episkop Heruvim ovde jedan od naše sabraće, ovaj manastir je i njegovo mesto podviga. Nalazimo se u najvećoj svetinji pravoslavne Dalmacije i zato se nadam da ćete se dobro osećati sa nama i da ćete nam često dolaziti i kroz to pružiti utehu svima nama koji ovde prebivamo i molimo se Gospodu. Kada dolazite da nas obiđete mi osećamo da nismo sami, da nismo ostavljeni, niti zaboravljeni“, rekao je Vladika Nikodim i prepustio reč Episkopu Siluanu.

Vladika Siluan srdačno je pozdravio sve članove krčkog bratstva, kao i sve prisutne i zablagodario Episkopu Nikodimu na njegovim lepim rečima. „Osećam se veoma radosno, jer sam ovde u ovoj svetinji koja je dala mnoge vredne ljude našoj svetoj Crkvi i koja je narod krepila kroz vekove. Želim da vam prenesem pozdrave i molitve svih ljudi iz moje Eparhije koji su rodom iz ovih krajeva, a ima ih puno. Blagodarim Gospodu što sam danas ovde, a i kada nisam tu u molitvama sam uvek sa vama“, poručio je Episkop australijsko-novozelandski.

SVETA NEDJELJA NA MAOVICAMA

ВЕЛИКИ САБОР ВЕРНИКА У ОЋЕСТОВУ

На празник Свете великомученице Недеље (18. 7. 2021.) мноштво верног народа традиционално се окупило у оћестовачком манастиру посвећеном овој великој светитељки. Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је Свету Архијерејску Литургију уз саслужење свештенства Епархије далматинске, као и архимандрита Василија (Рожића) из Епархије бихаћко-петровачке и протојереја Слободана Вујасиновића и Ратка Нонковића из Епархије сремске. Владика се том приликом обратио окупљеном народу са великом радошћу због овог светог сабрања.

„Драга браћо и сестре, много ми је драго да смо се данас окупили овде где су се окупљали наши славни преци и вековима прослављали име Господње и, за нас Далматинце, један од већих празника, Свету великомученицу Недељу, која је укорењена у овдашњем народу који је изузетно воли и поштује. Поштујући старе обичаје и ми данас настављамо да се окупљамо при нашим светињама, да се гледамо лицем к лицу и радујемо једни другима, да благодаримо Господу и тако ширимо радост Васкрсења, радост хришћанства и свега онога што нам је заповеђено кроз само Јеванђеље и што нам је задато да постигнемо.

Ова два сата која смо данас стајали на Литургији представљају наш труд да учествујемо у Светим Тајнама, које за хришћане нису ништа друго него само увођење Царства Небескога у овај свет. Чули смо у једној данашњој песми како се каже да сада сваку животну бригу оставимо. То подразумева да, када дођемо у наше храмове, а нарочито на Свету Литургију, треба да заборавимо на све оно што нас оптерећује, на сваку муку и да размишљамо једино о Господу и томе колико смо пред Њим мали и да се без Његовог благослова не можемо спасити. То је такође време у коме треба да размислимо и о томе какви смо једни према другима, јер љубав коју осећамо према својим ближњима и коју треба да осећамо према свакоме човеку, па и према животињама, биљу и свему ономе чиме нас је Господ наградио, управо та љубав је оно што нам сведочи Господ у Јеванђељу. Ми смо позвани да постанемо истинска деца светлости, а то можемо само ако покажемо какво нам је срце наше, како се то каже у Јеванђељу, јер где је срце наше, ту је и Бог наш и кроз то можемо да покажемо да ли смо људи и да ли смо испунили онај завет који нам је оставио наш свети Патријарх Павле.

Ми, хришћани, смо они који се надају у Васкрсење Господње, а то значи да за живота носимо свој крст, што у данашње доба може да буде и сама брига о нашој породици, о томе да обезбедимо услове да живимо животом достојним човека, каквим треба и заслужујемо да живимо. Кроз ту своју борбу ми треба да заслужимо Царство Небеско уздајући се у Господа и у свеопште Васкрсење. У то су се уздали и наши преци који су очували нашу веру до дана данашњег, ту веру чији смо пример видели и у данашњем Јеванђељу коју је показала жена која је размишљала смо о томе да испред себе види самога Господа и помазала му ноге најдрагоценијим уљима и обрисала косом својом. То је вера и Свете великомученице Недеље која до краја свога живота није хтела да одустане од Христа, него је у раној младости храбро исповедила своју веру и због тога мученички пострадала. Њу смо наследили од самог Господа, преко апостола и светих отаца, њу су крвљу својом посведочили свети мученици и очували је наши славни преци, ту веру и ми треба да живимо и да верујемо у Тројединога Бога који је уз нас и који нам увек помаже, па и сада у ово немило време пандемије. Многи од нас су том пандемијом погођени, неки су изгубили драге људе и за све њих ми треба да се молимо благом Оцу који је 'толико заволео овај свет да је и Сина свога Јединороднога дао да свако ко верује у Њега не погине, него да има живот вечни', поручио је Епископ Никодим.

На крају своје беседе он је поздравио шибенско-книнског жупана г. Марка Јелића и посланицу у скупштини Републике Хрватске гђу Ању Шимпрагу који увек радо учествују у догађајима важним за српску заједницу, као и представнике локалних власти и сав верни народ без кога оваква сабрања не би била могућа.

Škola srpskog jezika „UČimo Ćirilicu“ u Đevrskama!

Udruženje „Žene kosovske doline“ zajedno sa udruženjem iz Đevrsaka „Naša kuća“ počinje sa provođenjem Škole srpskog jezika kao izvaninstitucionalnom aktivnošću za djecu koja žive u ruralnom području Dalmacije.

Osnovna ideja je da gdje god postoji srpsko djete pokrenemo i učionicu srpskog jezika i nadamo se da ćemo u narednom periodu uspjeti doći do svakog srpskog djeteta u Dalmaciji.

Posebnu radost donosi činjenica da je i naše sveštenstvo prepoznalo značaj ove inicijative i što imamo podršku naših sveštenih lica na čelu sa Njegovim Preosveštenstvom G. Nikodimom.

U Đevrskama i okolnim selima imamo preko 40-oro školske djece i cilj je da sva ta djeca prođu kroz našu učionicu srpskog jezika.

Prve sate srpskog jezika u Đevrskama uveličao je svojom posjetom iguman Sevastijan koji je u svom druženju sa djecom održao mudro slovo o tome koliko su Srbi jedinstveni i posebni zato što poznaju dva pisma i dvije kulture, po tome što imaju porodičnu slavu kao zaštitnika koju nitko drugi nema i koliko je važno da njeguju svoj jezik, svoju kulturu i svoje pravoslavlje.

„Naša kuća“ je novoosnovano udruženje u Đevrskama koje pokreće život u svojoj zajednici na način da će da se brine o djeci i da im osigura prostor za učenje i druženje, da će da se pobrine da se zaposle nezaposlene žene i da svaka osoba starije životne dobi koja živi u njihovoj zajednici dobije odgovarajuću brigu i pažnju.

Budućnost srpske zajednice, budućnost srpske djece je u našim rukama, nas koji tu živimo i koji smo odlučili da ostanemo na svojim ognjištima. Svima nama treba da bude jedan zajednički cilj i misija; a to je da nam svima skupa osiguramo život bez straha, bez mržnje, ispunjen poštovanjem,uvažavanjem, ljubavlju za sebe ,svoga bližnjega i za svakog svoga komšiju.

Jedino tako ćemo imati sretan,bezbrižan i život ispunjen ljubavlju!

autor: Radmila Berić

PETROVDAN NA POLAČI

PETROVDAN U ŽEGARU

PETROVDAN U ZELENGRADU

VEČERNJE U ZELENGRADU

PETROVDAN U BIOVIČINOM SELU

Na hramovnu slavu crkve u Biovičinom Selu (12. 7. 2021.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u ovom svetom hramu. Povodom praznika kojim slavimo imena svetih apostola Petra i Pavla, Episkop Nikodim se obratio prisutnim vernicima prigodnom besedom.

„Danas smo se okupili na ovom svetom mestu da bismo proslavili praznik prvovrhovnih apostola koji su raširili Reč Božiju i jevanđeljsku nauku širom Evrope. Oni su prvi doneli tu blagu vest koja je dospela i na naše prostore još u to davno doba, a mi smo je zadržali do dana današnjeg.

Sveti apostol Petar je bio ribolovac koji je živeo običnim životom, dok je Sveti apostol Pavle bio izuzetno učen čovek i to nam je upravo dokaz da Bog, kada bira one koji će svedočiti Reč Njegovu, to čini samo po srcu, a ne prema tome ko je iz kog segmenta društva. Gospod je njih izabrao da svetom šire Jevanđelje, ali i da za njega postradaju. Sveti apostol Petar postradao je na krstu, pokušavajući da se saobrazi Gospodu, ali je smatrao da nije dostojan da umre na isti način kao Gospod naš Isus Hristos, pa je razapet naopako, sa glavom na dole, a Sveti apostol Pavle je, kao građanin Rimskoga carstva, posečen mačem.

Na periferiji Rima postoji jedan samostan koji se zove Tri fontane, jer po predanju, tu gde je postradao apostol Pavle, na mestima gde je njegova glava tri puta dotakla tlo nastala su tri izvora koja do dana današnjeg teku i ja sam imao prilike da se napijem sa njih i da se pomolim Gospodu na tom velikom mestu gde je postradao apostol naroda, kako ga zovu, koji je pohodio i naše prostore i poslao svoga učenika Tita u Dalmaciju da propoveda Jevanđelje Gospodnje. Zato ja često umem da kažem na našim episkopskim sabranjima da je naša mila Dalmacija, ova zemlja u kojoj mi obitavamo i čekamo Carstvo Nebesko, jedina zemlja u srpskome narodu koja je pomenuta na stranicama Biblije, draga braćo i sestre. Naši slavni preci koji su živeli na ovim prostorima na moge načine imaju direktnu liniju do samih apostola i vera koju mi danas čuvamo seže čak do toga doba kada su apostoli hodili zemljom i svedočili Jevanđelje.

Upravo zbog tih naših slavnih predaka mi treba da se trudimo, da im budemo dostojni naslednici, da često dolazimo u crkvu i molimo se Gospodu, da budemo svesni koliko smo pred Njim mali i da nam je za sve potrebna Njegova pomoć i uteha. Treba da znamo da je On onaj koji, kako to kaže apostol Petar 'nije daleko ni od koga od nas', već onaj koji nas voli i ta ljubav kojom nas Bog obasipa i blagosilja je razlog zbog kojeg je On dao Sina svoga Jedinorodnog da preuzme na sebe sve slabosti naše, da za nas postrada i da nas iskupi kroz svoju žrtvu, pa da i mi postanemo mala braća Hristova. Da bismo postali i mi deca Gospodnja presudno je da se brinemo o svojim bližnjima, jer nam je uzalud i dolazak u crkvu ako ne razmišljamo o onima koji su uniženi i nemaju nikoga da se o njima brine, koji žive u našim krajevima sami, jer su im deca daleko.

Za nas, hrišćane, takođe je važno da se molimo i za neprijatelje naše, jer ta ljubav koju možemo da iskažemo pred Gospodom je ono po čemu će nas prepoznati da smo istinski učenici Njegovi. Najbitnije od svega je da budemo ljudi, kako je govorio naš Sveti patrijarh Pavle i da nikome ne činimo zlo, jer samo tako ćemo moći dostojno da izađemo pred lice Gospodnje.

Danas imamo još jednu radost, draga braćo i sestre, a to je rukopoloženje đakona Milana Grubića u čin sveštenika. On će, kada za to dođe vreme, postati đevrsački paroh, onaj koji će vam svedočiti  Jevanđelje, a vas bih zamolio da se, kao što smo se danas pomolili za njega i dalje molite da njegov put bude dostojan svih onih sveštenika koji su služili u ovome svetome hramu, da on bude njihov dostojan naslednik koji će vas učiti Reči Gospodnjoj“, rekao je Vladika Nikodim, te poželeo svima srećan praznik i čestitao porodici novog sveštenika.

HRAMOVNA SLAVA U SINJU

HRAMOVNA SLAVA U BIOČIĆU

HRAMOVNA SLAVA U BROĆANCU

PROSLAVA PETROVDANA U TIŠKOVCU

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U ŠIBENIKU

PROSLAVA IVANjDANA U BENKOVCU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas (7. 7. 2021.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Benkovcu. Veliki broj vernika okupio se povodom slave benkovačkog hrama, kako bi zajedno, u svetom sabranju proslavili ovaj divni praznik.

„Draga braćo i sestre, jako sam radostan kada dođem među vas i vidim kako se poštuju naši stari običaji i to mi je mnogo draže nego kada vidim mobilne telefone koji snimaju, jer oni predstavljaju opterećenje koje ne bismo trebali da imamo kada uđemo u hram. Sveta Liturgija je događaj na kome ne bismo smeli da razmišljamo da li će nam uspeti slika ili snimak i da li ćemo to onda moći da prikažemo u virtuelnom svetu, u svetu koji nije pravi i kome ne bismo trebali da robujemo, na prvome mestu.

Mi smo se danas okupili, kao što su to naši preci vekovima činili, da proslavimo veliki Praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja, onoga, kako se to u Svetom Pismu kaže, najvećega od žene rođenog. Okupili smo se da slavimo onoga koji je prethodio samome Bogu, koji je najavljivao Njegov dolazak, okupljao učenike i u svemu pokazivao krajnje smirenje, kako u jelu i piću tako i u svom ponašanju i na kraju je postradao zato što nije hteo da se odrekne onoga što je njemu bilo najbitnije i što je najbitnije za svakoga od nas i naše spasenje. To je vera koju je Gospod predao svojim apostolima, oni dalje ocima koji su je kroz istoriju raširili širom vaseljene i doneli našim slavnim precima koji su na našim prostorima zidali velelepne hramove i u njima se okupljali. Tako je podignut i ovaj sveti hram u Benkovcu, kao zavet i dokaz onoga što im je bilo najvrednije“, rekao je Episkop Nikodim i čestitao svima ovaj veliki praznik, sa željom da se što češće i u što većem broju okupljamo pri svojim crkvama.

IVANJDAN U BALJCIMA

IVANJDAN U MIOČIĆU

IVANJDAN U ZASIOKU

IVANJDAN U STRMICI

 

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA I RUKOPOLOŽENjE U MANASTIRU KRKI

Na današnjoj Svetoj Arhijerejskoj Liturgiji (4. 7. 2021.) koju je služio Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim, Eparhija dalmatinska dobila je novog đakona, kada je u ovaj čin rukopoložen Goran Lukić. Vladika Nikodim od srca je čestitao njemu i njegovoj porodici i poželeo mu da na mnoga i blaga leta bude dostojni naslednik Svetog arhiđakona Stefana.

„Molitvama koje se čitaju pri rukopoloženju mi prizivamo blagodat Božiju, da bude na onome ko se rukopolaže kao što je bila na Svetome arhiđakonu i prvomučeniku Stefanu, na onome koji je bio vrli đakon, koji je iz jerusalimske zajednice izabran da bude sluga i da ta blagodat bude na njemu dokle god traje njegova đakonska služba. U današnjem jevanđelju čuli smo da oni koji su u sveštenome činu treba da privode duše spasenju i da u toj borbi istraju sve do časa u kome će, kao i svi mi, ugledati lice Gospodnje. U tome trenu svi ćemo postati jedno sa Gospodom i videćemo jasno, ne kao na ovome svetu u kome očekujemo dolazak Gospodnji i još uvek Ga vidimo kao u ogledalu, kao u zagoneci, kako to apostol Pavle lepo kaže.

Mi, sveštenici, treba da dočekamo to Carstvo Nebesko kao dostojni služitelji ovoga oltara, kao oni koji su svoj život posvetili svedočenju Reči Gospodnje i prenošenju vere naših otaca, vere koju su nam apostoli predali. To je vera u Boga koji je hodio ovde među nama, zemljom koja je po mnogo čemu slična našoj miloj Dalmaciji i kome treba uvek da ostanemo verni i da se trudimo da dobru trku istrčimo ka Carstvu Nebeskom“, poručio je Episkop dalmatinski i još jednom uputio čestitke porodici Lukić nad čijim je najmlađim članom danas izvršena Sveta tajna krštenja.

U MANASTIRU LAZARICI PROSLAVLjENA SLAVA EPARHIJE DALMATINSKE

Svetom Arhijerejskom Liturgijom koju su služili Njihova Preosveštenstva Episkopi osečkopoljski i baranjski G. Heruvim i dalmatinski G. Nikodim molitveno je otpočela slava Eparhije dalmatinske. Tradicionalni vidovdanski skup u manastiru Lazarici na Dalmatinskom Kosovu i ovaj put je privukao veliki broj vernika koji su se  danas (28. 6. 2021.) sabrali na ovom svetom mestu. Današnji dan uveličala je još jedna duhovna radost kada je splitski paroh jerej Milan Kadijević odlikovan činom protojereja.

Nakon Svete Liturgije Vladika Nikodim pozdravio je sve prisutne izrazivši veliku sreću zbog današnjeg sabranja. „Mogu samo da citiram našeg Patrijarha koji je juče više puta ponovio u svojim besedama da smo mi oni koji su slobodni u srcu i u suštini, slobodni smo silom Hristovom. To je upravo ono što su propovedali apostoli, što su nas oci učili i što su nam naši slavni preci vekovima predavali u nasleđe. Oni su dolazili u ovaj sveti manastir i u Gospodu, u radosti i pesmama slavili spomen na mučenike koji su postradali od Kosovskoga boja do danas, koji su svedočili veru u Hrista, nikome je nisu nametali, ali je se nikad nisu odricali.

Želim da se zahvalim Episkopu Heruvimu koji je došao danas ovde, na slavu Eparhije iz koje je potekao, kao neko ko je upisao krčku bogosloviju još kao dečarac, nakon studija se tamo i zamonašio, a kasnije postao i iguman manastira Oćestova i mnogi od vas ga poznaju još iz tog perioda kada se ovde sa nama podvizavao i molio Gospodu.  Zahvaljujem mu što je danas ovde sa nama i želim da ga zamolim da nam se obrati i da nas blagoslovi“, rekao je Episkop Nikodim i predao reč Episkopu osečkopoljkom i baranjskom.

„Dragi Vladiko, časno sveštenstvo, dragi narode neka je svima vama srećna i blagoslovena današnja slava slavnog vidovdanskog zaveta koji je kroz istoriju nit koja povezuje naš narod gde god on živeo. Naš Patrijarh je danas na Kosovu, na mestu gde je to mučeništvo dobilo svoju punoću u Vaskrsenju, gde se odigrala ta istorijska bitka koja je sa sobom pronela seme Hristovo, raširila ga po srpskom narodu i usmerila ga na pravi put. Danas ne možemo da se ne setimo tih divnh reči srpskog kneza Lazara koji je rekao da je zemaljsko za malena carstvo, a nebesko večno i doveka. To je dalo kurs našem narodu da je kosovski zavet upravo Hristov zavet i da jedino kroz Hrista i u Hristu možemo biti slobodan narod koji neguje isključivo ljubav, slobodu i jedinstvo. To jedinstvo nam je preko potrebno da bismo bili narod koji u svome biću nosi kosovski zavet koji je put naš ka Carstvu Nebeskome. Bez Hrista, mi smo bezličan narod i to je znao i knez Lazar, to je znao i Sveti Sava, Sveti Simeon svi naši divni preci, da naša Crkva treba da bude temelj i kruna našega života, mesto gde ćemo se poučavati i napajati sa izvora života. Tamo ćemo, kroz bogosluženja, osetiti punoću i lepotu prisustva Božijega, osetićemo da je blagoslov Božiji jedino što nas usmerava u ovome svetu. Naš narod zaista u svome srcu nosi tu čvrstinu vere i tako treba i da ostane, da ostanemo slavan narod koji se saobrazio sa ovom prirodom koja je isto tako kruta, kao što je kruta i čvrstina naše vere. Naša vera pravoslavna treba uvek da nas usmerava ka jedinstvu i ljubavi koju gajimo jedni prema drugima, a tako nas je naša Crkva i usmeravala kroz vekove, jer je ovaj narod od apostolskog perioda na ovim prostorima, davno je čuo reč Jevanđelja koja nas i u najteža vremena krepi i uverava da su sve teškoće prolazne, a da jedino večno su ljubav, jedinstvo i naša sveta Crkva“, poručio je Episkop Heruvim i naglasio da to treba da nam bude misao vodilja i jedina logika u našem životu.

HRAMOVNA SLAVA U UNIŠTIMA

Praznik Pedesetnice - Silaska Sv. Duha na Apostole i proslava hramovne slave hrama Svete Trojice u Obrovcu

DUHOVSKI PONEDELjAK U BISKUPIJI

Veliki broj vernika okupio se danas (21. 6. 2021.)  na Svetoj Arhijerejskoj Liturgiji u Hramu Svete Trojice u Biskupiji. Ovaj veliki praznik dodatno je uveličalo rukopoloženje veroučitelja Milana Grubića u čin đakona. Tom prilikom sabranom vernom narodu obratio se Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim koji je novom đakonu poželeo sve najbolje u budućoj službi i čestitao njemu i njegovoj porodici. Vladika je naglasio da je najveći dokaz božanske ljubavi prema nama upravo to što je Gospod dao Sina svoga Jedinorodnog koji je postradao zarad nas i našega spasenja i primivši ljudsku prirodu na sebe, a ostavši pritom Bog, postao je, kao što je govorio sveti otac Justin, Bogočovek Isus Hristos.

„On je primivši našu, ljudsku prirodu unizio sebe, da bi uzdigao nas i da bismo i mi kroz to postali mali bogovi po blagodati. Malo pre nego što se vazneo na nebo, a četrdeset dana nakon Vakrsenja, rekao svojim apostolima da u Jerusalimu sačekaju Duha Utešitelja koji je kroz vekove bio uteha našim slavnim precima, a tako i do dana današnjeg nama. Gospod nam je poslao Njega da nam bude uteha u svakoj muci i nevolji. U Svetom Pismu piše da su pri dolasku Duha Svetoga apostoli bili sabrani i da se začuo huk veliki, a Sveti Duh je sišao u obliku ognjenih jezika i oni su progovorili na raznim jezicima da bi mogli da ih razumeju ljudi u svim mestima gde su išli da misionare i šire Jevanđelje. Tu reč Gospodnju primili su i naši slavni preci koji su se okupljali pri svetim hramovima, kao što smo se mi okupili danas. Oni su tu dolazili da se pomole Gospodu i ostave za sobom sve ono što ih je odvlačilo od Gospoda, da svaku svoju misao posvete Bogu i tako postanu jedno sa Njim. Tako bismo i mi trebali, ne samo na današnji dan, nego i što češće da se okupljamo pri svojim crkvama i manastirima i prinosimo molitve čovekoljubivome Gospodu, te da kroz to budemo, kako dostojni učenici Njegovi, tako i dostojni naslednici naših slavnih predaka“, rekao je Vladika i čestitao svima današnji praznik.

PRAZNIK SILASKA SVETOG DUHA NA APOSTOLE U LIŠANIMA TINjSKIM

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je u nedelju (20. 6. 2021.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Lišanima Tinjskim. Okupljenom vernom narodu Vladika Nikodim obratio se sa nekoliko reči o današnjem prazniku.

„Pre nego što se vazneo na nebo Hristos je svojim apostolima rekao 'idite u Jerusalim i sa radošću čekajte da vam pošaljem Duha Utešitelja' i oni tako i učiniše. Kada je došao pedeseti dan nakon Vaskrsenja Hristovog i ispunila se Reč Gospodnja, sišao je Duh Sveti na apostole i oni su, kako se to kaže u Svetome Pismu, počeli da govore raznim jezicima da bi mogli da svoju misiju prošire po svoj vaseljeni. Kao što smo čuli u današnjim molitvama, oni su propovedali veru u tog Trojičnog Boga, Oca 'koji je tako zavoleo ovaj svet da svako ko veruje u Njega ne pogine, nego da ima život večni'. Propovedali su veru u Gospoda koji je hodio ovim svetom među nama, zemljom koja je vrlo slična našoj i koja je blagoslovena maslinama, vinogradima i smiljem, kao i drugim biljkama kojima je i nas Bog blagoslovio. Svima je nama poznat zemaljski život našega Gospoda koji je kao krunu imao Vaskrsenje koje je temelj naše vere i nakon koga je došlo Vaznesenje i obećanje Gospodnje da će poslati Duha Utešitelja koji je sišao na apostole u obliku ognjenih jezika. Taj Duh Sveti je onaj koga i mi osećamo kada nam je teško u životu i to je vera koju su propovedali sveti apostoli, a koju su naši slavni preci predali nama. To je vera koja se prenosila kroz vekove pred ovim svetim hramom i koju smo svi mi pozvani da živimo i sledimo i kroz koju ćemo pokazivati ljubav prema svojim bližnjima, a posebno prema onima koji su ugroženi. Na kraju želim još jednom da vam čestitam današnji praznik i poželim vam sve najbolje od Gospoda uz nadu da ćemo se što češće okupljati u ovom našem hramu i na ovom groblju gde nas zovu naši slavni preci da se pomolimo Gospodu za njih“, poručio je Episkop dalmatinski i naglasio da treba da budemo oni koji sa radošću i pesmama proslavljaju Gospoda.

HRAMOVNA SLAVA U ŠIBENKU

Slava šibenskog Hrama Svetog Spasa danas (10. 6. 2021.) je svečano proslavljena Svetom Arhijerejskom Liturgijom na kojoj se uz Njegovo Preosveštenstvo Episkopa dalmatinskog G. Nikodima okupilo mnoštvo vernika iz Šibenika i okoline. Nakon praznične litije Vladika se obratio okupljenima uputivši im čestitke povodom današnjeg praznika.

„Okupili smo se danas da zajedno proslavimo Spasovdan, slavu  našeg hrama, za koji slobodno možemo da kažemo, kao i za Saborni hram, da je ukras našeg divnog grada. Isto to možemo reći i za ovo naše groblje, za mesto gde se nalaze duše onih koji su kroz vekove živeli na ovim prostorima, podvizavali se na neki način, svedočili veru i živeli je, što je najvažnije. Tako bismo i mi trebali da budemo naslednici naših slavnih predaka koji su sledili veru u kojoj su rođeni, kojoj su učeni. Oni su sledili veru koju su nam predali apostoli, veru u Boga 'koji je tako zavoleo ovaj svet da je i Sina svoga Jedinorodnoga dao da svako ko veruje u Njega ne pogine, nego da ima život večni.' Dao nam je svoga Sina ljubljenoga da se ovaploti od Bogorodice, da postane čovek i primi na sebe ljudsku prirodu ostavši Bog, da unizi sebe da bi uzvisio nas i uzdigao nas da budemo oni koji možemo da nasledimo Carstvo Nebesko i da postanemo mala braća Njegova.

Iz današnjeg čitanja Jevanđelja smo čuli kako su se apostoli vratili u Jerusalim sa velikom radošću sa kojom su svedočili Vaskrsenje, tu veliku tajnu i dar koji je Gospod dao svima nama da bismo i mi postali deca svetlosti. Kao pravoslavni hrišćani i kao ljudi, mi treba upravo da svedočimo tu radost koju ćemo širiti po ovome svetu, jer će nas samo po toj ljubavi poznati da smo učenici Njegovi.

Želim da vam čestitam današnju slavu i da se okupljamo što češće i u što većem broju, da budemo dostojni naslednici svojih slavnih predaka, da se jedni drugima radujemo sa nadom da ćemo se isto tako sastati u Carstvu Nebeskom i da ćemo licem k licu videti našega Gospoda. Posebno bih pozdravio novoizabranog župana g. Marka Jelića koji je došao danas da bude sa nama i uveliča našu radost i koji je često, dok je bio gradonačelnik Knina, dolazio kada smo se tamo okupljali pri našim crkvama. Isto tako, želim da pozdravim i gđu Anju Šimpragu, poslanicu u Skupštini Republike Hrvatske, koja je sa naših prostora i uvek dolazi i brine se o nama i zajedno sa nama radi na tome da se poboljša život našega naroda koji je kroz vekove doprinosio kulturi ovoga grada i naše mile Dalmacije, kako je to govorio veliki Vladika Nikodim Milaš“, rekao je Episkop Nikodim.

SPASOVDAN U CETINI

EPISKOP NIKODIM: SAMO JE GOSPOD TAJ KOJI MOŽE DA NAS UZDIGNE DO CARSTVA NEBESKOG

Hram Svetog Spasa u Šibeniku bio je danas (6. 6. 2021.) mesto na kome su se, na Svetoj Arhijerejskoj Liturgiji, okupili verni ljudi ovoga kraja. Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim poučio je prisutne vernike osvrćući se na priču o isceljenju slepog, koju smo imali priliku da čujemo iz današnjeg čitanja Jevanđelja.

„Čuli smo sada kako je naš Gospod Isus Hristos iscelio jednoga čoveka koji je bio slep od rođenja. Kada su Ga apostoli upitali da li je to posledica njegovih greha ili greha roditelja njegovih, Gospod im je odgovorio da ni jedno, ni drugo nije razlog njegovog slepila, već je on tako rođen da bi se na njemu pokazala slava Božija. A mi bismo, draga braćo i sestre, kao ljudi trebali biti oni koji će proslavljati Gospoda u svakome trenutku svoga života i od toga nećemo odustati, kao što nije odustao ni taj slepi čovek koji je isceljen. Kada se pojavio među ljudima koji su znali da je on od rođenja slep i kada su ga oni upitali kako je na čudesan način progledao, on je u nekoliko puta posvedočio da je upravo Gospod onaj koji mu je podario vid. On je tada  prvi put video sve ono na šta smo mi navikli, što možda i ne gledamo kao čudo Božije, video je svu tvorevinu i sve ono čime nas je Gospod blagoslovio i ukrasio ovaj svet. Taj čovek nije poklekao pred rečima fariseja i do kraja je svedočio da je njegov iscelitelj upravo Gospod, Spasitelj koji, kao što možemo da vidimo na ikoni Vaskrsenja Hristovog, pruža ruku svima nama i bez čije pomoći ne možemo da se uzdignemo ka Carstvu Nebeskom. Rekavši da veruje u Gospoda pokazao je slavu Božiju koja se na čudesan način nad njim projavila kao svedočanstvo pred svim tim nevernicima da je 'Bog tako zavoleo ovaj svet da je i sina Svoga Jedinorodnoga dao da svako veruje u Njega ne pogine, nego da ima život večni'. Ovaj čovek je do kraja svoga života ostao veran Gospodu i zapovestima Njegovim, a taj primer treba da sledimo i mi, da svakim danom i svakim dahom svojim proslavljamo Gospoda i budemo uvek svesni da je jedino On taj koji može da nam pomogne, da nas uzdigne i samo kada se sa Njim nađemo u zajednici postaćemo deca svetlosti i naslednici Carstva Nebeskog“, poručio je Episkop dalmatinski.

Saopštenje za javnost Svetog Arhijerejskog Sabora

U hramu Svetoga kneza Lazara, u kripti Hrama Svetog Save u Beogradu, održano je redovno zasedanje Svetog Arhijerjskog Sabora Srpske Pravoslavne Crkve, od 24. do 29. maja 2021. godine, pod predsedništvom Njegove Svetosti Patrijarha srpskog g. Porfirija i uz učešće svih eparhijskih arhijereja Srpske Pravoslavne Crkve, s tim što Episkop šabački g. Lavrentije nije ostao do kraja zasedanja. Sabor je svoje zasedanje započeo služenjem saborne svete Liturgije sa prizivom Svetoga Duha u hramu Svetog Save na praznik svetih Kirila i Metodija, 24. (11.) maja ove godine.

cijeli tekst ovdje

SLAVa HRAMA SVETOG KIRILA I METODIJA U KISTANJAMA

HRAMOVNA SLAVA MANASTIRA CRNOGORCI

Na praznik Svetog Vasilija Ostroškog (12. 5. 2021.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru koji je posvećen ovom velikom svetitelju.

Verni narod okupljen u Crnogorcima Vladika je pozdravio najradosnijim pozdravom: Hristos vaskrse i izrazio veliku radost zbog današnjeg sabranja na ovom svetom mestu.

„Sveti Vasilije Ostroški živeo je u zemlji koja je bila veoma slična našoj, zemlji blagoslovenoj maslinama, smokvama, plavim nebom i morem, gorama i kanjonima kroz koje protiču divne reke, gde su se monasi vekovima podvizavali i Bogu molili. Na takvim mestima podvizavao se i ovaj veliki svetitelj, gde je kao arhipastir vodio povereni mu narod koji je po mentalitetu jako sličan nama. Bio je njihov zastupnik pred vaskrslim Gospodom, mirio ih i podučavao Jevanđelju. Upravo taj jaki metalitet koji naš narod ima očuvao nas je u svim nevoljama koje su nas snalazile kroz vekove“, rekao je Episkop Nikodim i čestitao svima današnji praznik.

PATRIJARH U POSETI EPARHIJI DALMATINSKOJ

Njegova Svetost Patrijarh srpski G. Porfirije stigao je juče (9. 5. 2021.) u posetu Eparhiji dalmatinskoj. Sa velikom radošću zbog dolaska našeg duhovnog oca dočekao ga je Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim sa sveštenstvom, te je služena doksologija u manastiru Krki.

Vladika Nikodim se, tom prilikom, od srca zahvalio Patrijarhu Porfiriju, kako na njegovom dolasku, tako i na trudu kojim je nas, Srbe u Hrvatskoj, vratio na kartu postojanja i učinio da ljudi znaju za nas i da, nakon svih nemilih dešavanja koja su se zbila na ovim prostorima, misle na nas i obilaze nas, kao što je on to sada učinio.

„Hoću da Vam poželim sve najbolje u Vašem radu i da Vas prati svaki blagoslov, da Vi, kao predstojatelj i duhovni otac svih nas, nasledite Carstvo Nebesko i da se svi mi radujemo kada se nađemo zajedno pred licem Gospodnjim“, uputio je Episkop Nikodim svoje želje Patrijarhu, te ga zamolio da nam se obrati i da nas pouči.

„Velika je radost, i to ne radost kao prosta emocija, nego duhovna, suštinska radost što danas, blagodareći Božijem promislu, ali i ljubavi Vašoj dragi Vladiko imam priliku da dođem u ovu svetu obitelj, na mesto u kome je propovedao i sam apostol Pavle. Radost je još veća činjenicom da dolazimo u atmosferi radosti Vaskrsenja Hristovog. Kad god sam dolazio ranije, a i ovoga puta takođe, osetio sam upravo tu činjenicu da je Gospod naš raspeti i vaskrsli pobedio našeg najvećeg neprijatelja i otvorio put neizmernoj, neopisivoj, beskrajnoj radosti prisustva ljubavi Njegove. Tu istinu, tu radost, svaki put sam osećao, kad god bih došao ovde i evo, hvala Bogu, danas osećam još više nego ranije da tamo gde postoje ljubav, podvig i trud vaskrsavamo i mi, ljudi. Dokaz za to zaista jesu ova svetinja i ova Eparhija koja je kroz istoriju prolazila razna bespuća između Scile i Haribde, iskušenja sa svih mogućih strana, nekada čak i iznutra. Ta iskušenja bila su poziv upravo na krst Hristov, na raspeće i svedočenje vere u Njega, zato je svaki put to stradanje vodilo u Vaskrsenje. Hvala Bogu, to je i danas tako, bez obzira na brojke i procente koji mogu i da zavaraju. Možda nema toliko pravoslavnih na ovim prostorima koliko je bilo ne tako davno, ali ono što je mnogo važnije, tu gde su pravoslavni i koliko god da ih ima, ima zaista i pravoslavlja, tj. ima vere u Hrista i u suštinsku pobedu Crkve Hristove sa Njim i za Njega, a ta pobeda uvek znači pobedu ljubavi.

Ovo je mesto gde nije moguće izbeći da budemo stavljeni na ispit, gde se potvrđujemo da li smo Hristovi, da li pripadamo Crkvi, da li verujemo autentično i na pravoslavni način ili ne. Ja duboko osećam, na svakom koraku to vidim, da naša Crkva ovde ne samo da ima budućnost, nego ima istinsku i pravu perspektivu svedočenja Hristove ljubavi. Da bismo mogli tu ljubav da svedočimo, a to se ovde dešava, najpre mora da dođe do samootkrivanja, samospoznaje i, hvala Bogu, ovde ljudi istinski otkrivaju sami sebe, otkrivaju suštinu i srž svoga postojanja, a to je pravoslavna vera. U tom procesu i u Hristovoj ljubavi dešava se maksimalno otvaranje prema onima koji su tu pored nas, a možda su za nijansu drugačiji, bilo da drugačije veruju ili drugačije gledaju na nas i na našu veru. Isključivo i samo Hristom, a to znači ljubavlju, istinskim mirom i nadom možemo pobediti svakog vraga, svakog neprijatelja, pa i onima koji nas ne poznaju onakvima kakvi jesmo možemo učiniti da nas upoznaju i prihvate kao svoju braću. Svi smo deca Božija i za svakog od nas  Gospod naš i Spasitelj došao je u ovaj svet, raspeo se i vaskrsao, za svakog pojedinca nezavisno od toga kako se on postavlja u odnosu na drugoga  i na samog Boga.

Velika mi je radost što ovde bogoslovija funkcioniše i na nju će posebno biti usmerena naša pažnja i briga. Smatramo da je veliki blagoslov što je ona obnovljena, jer ovde, na izvorima pravoslavlja, dobro je da se mladi ljudi koji se spremaju za svešteničku službu napajaju čistom, bistrom vodom predanja. Radujem se, zaista neopisivo, i zbog toga što kad god sam dolazio ovde gledajući ovu zemlju i kamen, slušajući cvrkut ptica svaki put sam osećao da je Bog naš živ i koliko je naša vera utkana u svaki pedalj ovih prostora. To je uvek u meni izazivalo, ne samo ljubav prema Dalmaciji i ljudima u njoj, nego me podsticalo na dubinsko razmišljanje o suštini i smislu našega postojanja, sam prostor me upućivao na Boga i na naš život u Njemu“, rekao je Patrijarh Porfirije.

Nakon službe u manastiru Krki Njegova Svetost obišao je šibenske hramove, te svoju posetu završio šetnjom ovim lepim gradom koji je sedište naše Eparhije. Veliko hvala našem Patrijarhu na poseti i podršci koju nam ukazuje i neka smo uvek u njegovim molitvama kao što je on u našim.

PRAVOSLAVLjE U DALMACIJI - MOŽE LI SE U MANTIJI KROZ ŠIBENIK

 

OKO MAGAZIN: KRUPA - NAJSTARIJI MANASTIR I NAJLEPŠI MOST U DALMACIJI

 

TOMINA NEDELjA U SPLITU

Verni narod splitskog kraja uzneo je danas (9. 5. 2021.) svoju molitvu Gospodu uz Njegovo Preosveštenstvo Episkopa dalmatinskog G. Nikodima koji je služio Svetu Arhijerejsku Liturgiju u nedovršenom splitskom hramu posvećenom Svetom Savi. Vladika je pozdravio sve prisutne i poučio ih sa nekoliko reči o današnjem prazniku.
„Iako je bio jedan od apostola Hristovih, Toma nije hteo da poveruje u Njegovo Vaskrsenje dok Ga ne vidi. Mi, kao ljudi ne bismo smeli da budemo takvi, jer smo oni koji su nasledili veru naših otaca i samoga Gospoda koji je predao apostolima, a oni dalje svojim učenicima, Episkopima koji su je proširili širom vaseljene. Ta je vera jedina istina za nas, draga braćo i sestre, jedino novo pod Suncem. Taj Bog, koji je sišao sa nebesa postao je u svemu identičan nama osim u grehu, uzeo je na sebe čitavu našu palu prirodu i uzdigao je. Niče je govorio 'Bog je mrtav', ali taj Bog koji je umro je i vaskrsao i kroz svoje Vaskrsenje uzdigao i nas, ljude i zajedno s nama čitavu tvorevinu. Upravo zahvaljujući veri u tog vaskrslog Gospoda koga nismo videli, ali Ga na svakoj Liturgiji primamo u sebe i mi postajemo mala braća Hristova, postajemo udovi jednoga tela kome je glava sam Hristos. Mi ne možemo postati bogovi po prirodi, ali možemo po blagodati i to kroz učestvovanje u Svetim Tajnama, slušanje svetog Jevanđelja i kroz ljubav koju imamo jedni prema drugima. Za nas, hrišćane, najveće svedočanstvo Vaskrsenja je upravo kada smo radosni, jer Gospod, uz ono što smo više puta čuli 'mir vam' isto tako kada je vaskrsao i izašao je pred svoje učenike rekao im je 'radujte se'. Samo kroz radost mi možemo da svedočimo tu veru u vaskrsloga Gospoda i da budemo oni koji očekuju Carstvo Nebesko i trude se da budu dostojni naslednici Njegovi. Mi, hrišćani, nismo od ovoga sveta i iako moramo da poštujemo njegove zakone, kako to kaže jedan drevni hrišćanski spis, naša je otadžbina na nebu i mi treba da težimo tome da postanemo saučesnici sveopšteg Vaskrsenja“, poručio je Episkop Nikodim.

VAsKRs U BENKOVCU

VASKRS U ZADRU

VeČErnjE LJUBAVI U MANASTIRU KRKI

VASKRŠNJI PONEDJELJAK U ZELENGRADU

VASKRŠNJE VEČERNJE U SVETOUSPENSKOM MANASTIRU KRUPA

VASKRS U HRAMU SVETE TROJICE U OBROVCU

VASKRS U MANASTIRU KRKI

VASKRS U MANASTIRU KRKIVELIKA SUBOTA U ŠIBENIKU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je na Veliku subotu (1. 5. 2021.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Šibeniku. Verni narod šibenskog kraja okupio se u Hramu Svetog Spasa kako bi u svetom sabranju zajedno proslavili ovaj veliki praznik. Vladika Nikodim tom prilikom je istakao da smo današnjom službom započeli proslavu najvećeg među svim praznicima.

„Ova današnja Liturgija kod naše braće Grka zove se Protopasha, a sa pevanjem ovog velikog prokimena koji smo danas čuli 'Voskrsni Gospode Bože moj' kada smo izašli iz oltara i bacali lišće i cveće, počinje već proslava praznika svetloga Vaskrsenja Hristovog. Isto tako, nakon ove Liturgije treba da izdržimo još malo, da postimo i držimo se pravila koje je odredila naša sveta Crkva, pa da se dostojno pričestimo i sutra sa nadom da ćemo, kao što sad učestvujemo na Vaskršnjoj Liturgiji isto tako učestvovati i u sveopštem Vaskrsenju kada i mi, kao deca svetlosti, dočekamo to Carstvo Nebesko i postanemo u potpunosti svesni Božijeg prisustva. Samo Vaskrsenje Hristovo je centar naše vere, ono čemu treba da težimo i da se nadamo i što možemo zadobiti brinući se jedni o drugima, imajući ljubavi prema bližnjima, pa i onima koji su neprijatelji naši“, rekao je Episkop Nikodim i pritom pozdravio sve prisutne najradosnijim hrišćanskim pozdravom „Hristos Vaskrse“!

JUTRENjE VELIKOG PETKA U EPARHIJI DALMATINSKOJ

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je jutrenje Velikog petka sa čitanjem 12 strasnih Jevanđelja u Hramu Svetog Spasa u Šibeniku, nakon čega je obišao službe u Benkovcu i manastiru Krki.

Vaskršnja poslanica Srpske Pravoslavne Crkve
Srpska Pravoslavna Crkva svojoj duhovnoj deci o Vaskrsu 2021. godine


PORFIRIJE


po milosti Božjoj


pravoslavni Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i Patrijarh srpski, sa svim arhijerejima Srpske Pravoslavne Crkve – sveštenstvu, monaštvu i svim sinovima i kćerima naše svete Crkve: blagodat, milost i mir od Boga Oca, i Gospoda našega Isusa Hrista, i Duha Svetoga, uz radosni vaskršnji pozdrav:


Hristos vaskrse!


Dođite na novi rod Vinograda,
na pobožno veselje,
poseban je dan Vaskrsenja;
uđimo u zajednicu Carstva Hristova,
pojući mu kao Bogu u vekove!
(pashalni kanon, prva strofa osme pesme)


Ovim rečima, draga braćo i sestre, slaveći Vaskrsenje Hristovo, Crkva nas poziva i sabira na pobožno pashalno veselje, veselje koje prevazilazi i nadmašuje sva naša ovozemaljska veselja. Pobožno veselje koje nam Gospod ugotovi jeste radost večnog Života, večne pobede Dobra nad zlom i poraza demona. Predivni Jovan Zlatoust u prazničnom ushićenju kliče: „Neka se (danas) niko ne boji smrti, jer nas oslobodi Spasova smrt: ugasi je Onaj Koga je ona držala, zapleni ad Onaj Koji siđe u ad, gorak postade ad primivši telo Njegovo.”
Suština ovog našeg pobožnog vaskršnjeg veselja jeste Sâm Vaskrsli Isus Hristos Koji Sebe Samog daje kao „novi rod vinograda” da Ga pijemo. U velikoj i božanskoj Tajni Tela i Krvi Njegove On nam govori: „Uzmite, jedite, ovo je Telo moje...”, a zatim: „Pijte, ovo je Krv moja Novoga Zaveta...” Gospod ne uspostavlja Novi Zavet na nekim obredima i religijskim ritualima već ga ustanovljava na Sebi Samom kroz večno davanje Sebe kao božanskog Jela i Pića.

Cijeli tekst ovdje

VELIKI ČETVRTAK U ŠIBENIKU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je na Veliki četvrtak (29. 4. 2021.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u šibenskom Hramu Svetog Spasa. Okupljenim vernicima Vladika se obratio rekavši da za nas hrišćane naša vera nije ništa drugo nego radost.

„Mi smo pozvani da kroz radost sledimo Jevanđelje i sve zapovesti koje nam je Gospod ostavio, a isto tako i da sledimo Njegov put. Treba da se radujemo, jer smo oni koji su odrastali za Carstvo Nebesko, mi smo oni koji imaju istinsku veru i koji su naslednici samog Gospoda, apostola i učenika njihovih. Mi smo mala braća Hristova čiji je Otac nebeski lekar duša i tela naših i onaj 'koji je toliko zavoleo ovaj svet da je i Sina svoga Jedinorodnoga dao da svako ko veruje u Njega ne pogine, nego da ima život večni'. Taj Bog, koji je toliko zavoleo ovaj svet, ostavio je nama da se radujemo kako bi mogli da kroz to nasledimo Carstvo Nebesko, da jedni kroz druge postanemo ta deca svetlosti. Dao nam je i svog Sina koji je na današnji dan ustanovio Svetu Tajnu Evharistije, ustanovio je liturgiju i ostavio nam je da kroz to budemo sapričasnici sa Bogočovekom Isusom Hristom. Približava nam se praznik Vaskrsenja Hristovoga koji je centar naše vere za koji se pripremamo postom i molitvom i koji je najveći dar od Gospoda dat nama koji nosimo veliko ime hrišćana“, rekao je Episkop Nikodim i poželeo da nas Gospod okrepi u preostale dane posta, te da dostojno dočekamo praznik nad praznicima.

SVETA TAJNA JELEOSVEĆENjA U MANASTIRU KRKI

Na Veliku sredu (28. 4. 2021.) u manastiru Krki sveštenici i monasi Eparhije dalmatinske, na čelu sa Njegovim Preosveštenstvom Episkopom dalmatinskim G. Nikodimom služili su Svetu Tajnu Jeleosvećenja. Vernom narodu koji se na ovaj dan okupio u manastirskoj porti Episkop Nikodim obratio se izrazivši radost što smo se i ove godine sabrali na ovom svetom mestu na kome su se sastajali i naši slavni preci da bi uzneli svoju molitvu Gospodu i bili istinski svedoci vere Hristove.

„Crkva je ustanovila da se na današnji dan služi jedna velika Sveta Tajna prilikom koje smo se svi okupili zajedno sa prezviterima, po ugledu na reči apostola Pavla koji kaže 'ako ima bolnih među vama pozovite sveštenike da dođu da se pomole Gospodu, da proslave ime Gospodnje i da ga pomažu uljem'. Iz istog razloga smo se i mi okupili večeras, da bismo se, mi sveštenici zajedno sa vernim narodom, sa verom u Trojedinoga Boga pomolili kako za sebe i sve bolesti i muke koje nas muče, tako i za naše bližnje i sve one koji su odsutni iz opravdanih razloga, da i njima odnesemo malo ovoga jeleja i pomažemo ih u Slavu Božiju i ime Gospodnje. Osim toga, u svojim molitvama ne treba da mislimo samo na one koji su nam bližnji, srodnici i prijatelji, nego i na one koji su neprijatelji naši, jer kako nas to Jevanđlje uči, samo prema toj ljubavi poznaće nas da smo istinski učenici Njegovi. A svima nama neka Gospod da prema našim zaslugama i neka nam pomogne da nađemo mira, ljubavi i sloge. Neka nam da snage da budemo upravo oni koji se nadaju da ćemo kroz Vaskrsenje Hristovo i mi postati naslednici Carstva Nebeskoga, oni koji učestvuju u sveopštem Vaskrsenju kada ćemo izaći pred lice Gospodnje koje nam neće više biti kao u ogledalu ili u zagonetci, nego ćemo postati svesni Onoga u koga smo verovali i koji se čitavog našeg života borio za nas“, poručio je Episkop dalmatinski i poželeo svima srećne ove praznične dane u kojima se sećamo stradanja Gospoda koji se radi nas unizio, da bismo i mi mogli da postanemo bogovi po blagodati, jer to ne možemo postati po prirodi.

CVETI U ŠIBENIKU

Praznik ulaska Gospoda našeg Isusa Hrista u Jerusalim danas je svečano proslavljen u šibenskoj Sabornoj crkvi, Svetom Liturgijom koju je služio Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim.

Vladika se obratio okupljenim vernicima naglasivši da bismo, kao hrišćani i kao ljudi, trebali da budemo poput dece, jer kako Gospod kaže, samo će takvi naslediti Carstvo Nebesko. „Mi treba da budemo oni koji će govoriti 'Osana sinu Davidovu, onome koji dolazi u ime Gospodnje', a ne smemo biti kao oni koji su Gospoda pri ulasku u Jerusalim dočekali sa slavom, a par dana iza toga vikali 'raspni ga, raspni'. I to ćemo da doživimo i proživimo kroz par dana i da se ponovo u pesmama podsetimo tog događaja i zato moramo da budemo oni koji će da straže nad svojom dušom i svojim životom.

Čuli smo iz jevanđeljske priče o Strašnom sudu kako Gospod govori onima sa svoje leve strane 'gladan bejah, ne nahraniste me; go bejah, ne obukoste me; u tamnici bejah, ne obiđoste me', a oni Ga zapitaše kada su tako učinili. Hristos im je na to odgovorio 'kad ne učiniste jednome od ovih najmanjih, ni meni ne učiniste'. To podrazumeva da u svakom čoveku treba da vidimo Boga i da pomažemo, ne samo svojoj porodici i prijateljima, već i nepoznatima, svakome kome je pomoć potrebna, pa i čak i onima koji nam zlo žele. Kao što je govorio naš veliki Patrijarh Pavle, treba da budemo ljudi, oni koji vole sve i svakoga, čitavu tvorevinu kojom nas je Gospod blagoslovio, jer nas je On postavio da budemo kruna čitave Njegove tvorevine“, poručio je Episkop Nikodim i poželeo da, nakon Strasne nedelje koja nam predstoji, u radosti dočekamo svetli praznik Vaskrsenja Hristovog.

SVETA LITUGIJA U ŠIBENSKOM SABORNOM HRAMU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas (18.4.2021.) Svetu Liturgiju u Hramu Uspenja Presvete Bogorodice u Šibeniku. Okupljenom vernom narodu Vladika se obratio pozivajući se na reči koje smo mogli čuti iz današnjeg Jevanđelja.

„Danas smo čuli kako Gospod govori jednoj ženi 'idi s mirom, vera tvoja spasla te je'. To je ta vera na koju treba da se ugledamo i koja nam je data od samog Gospoda Isusa Hrista, koja se prenosila preko apostola i njihovih učenika sve do dana današnjeg. Oni su nam predali veru u svetu Trojicu, u Boga Oca, Boga Sina i Boga Duha Svetoga.  Ona je put koji treba da sledimo i pomoću nje treba da istrajemo i na svom proputovanju kroz ovaj post dok hodimo ka svetlom Vaskrsenju Hristovom koje je centar naše vere. Kako sveti apostol Pavle kaže 'ako nema Vaskrsenja, uzalud je vera vaša i propoved naša'. Upravo ka tom prazniku treba da težimo i da se,  proživljavajući ga ovde, na Zemlji, svake godine i svake nedelje, nadamo sveopštem vaskrsenju kroz koje ćemo naslediti Crastvo Nebesko i postati istinska deca Svetlosti“, rekao je Episkop dalmatinski i poželeo da se uskoro oslobodimo pošasti koja nas je snašla i da se onda da u svetim hramovima okupljamo u što većem broju.

ODRŽANA SEDNICA EPARHIJSKOG SAVETA U MANASTIRU KRKI

U subotu (10. 4. 2021.) u 10 časova u Hramu Svetog Arhangela Mihaila u manastiru Krki služen je priziv Svetoga Duha, nakon čega je održana sednica Saveta eparhijskog Upravnog odbora Eparhije dalmatinske. Članovi Saveta diskutovali o radu Eparhije u protekloj godini, kao i o budućim planovima.

BLAGOVESTI U ŠIBENIKU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas (7. 4. 2021.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Hramu Svetog Spasa u Šibeniku. Okupljenim vernicima Vladika je čestitao današnji praznik istakavši da je on jedan od najlepših koje slavimo u toku bogoslužbene godine.

„Ovaj praznik je, draga braćo i sestre, početak našega spasenja. Čuli smo u današnjem Jevanđelju kako se arhangel Gavrilo obraća Presvetoj Bogorodici i donosi joj tu blagu vest da će se sam Bog, drugo lice Svete Trojice, zadržavši svoju božansku prirodu, ovaplotiti od nje i postati čovek, da će prihvatiti ljudsku prirodu i u svemu postati ravan nama, osim u grehu. Ta najveća radost i najveći blagoslov koji je Bog dao nama ljudima je upravo to da, ako ne možemo da šostanemo bogovi po prirodi, možemo po blagodati, kako kažu sveti oci. Taj blagoslov dat je samo nama, da se kroz nas spasava i čitava tvorevina, životinje, biljke i sve ono čime je Bog ukrasio ovaj svet. Zbog toga je ta vest koju je arhangel Gavrilo uputio Presvetoj Bogorodici jedna od najradosnijih vesti koja postoji, uz ono čemu mi svi težimo, a to je Hristos Voskrese. I mi bismo trebali da se upodobimo Presvetoj Bogorodici koja se složila u ime čitavog ljudskog roda da se Bog useli u njenu utrobu, te da i mi, sledeći nju i verujući u to božanstveno delo, na čudesan način postanemo deca svetlosti i naslednici Carstva Nebeskog“, rekao je Episkop Nikodim i poželeo da nas molitve Presvete Bogorodice prate u sve dane našega života i da ustrajemo na svom putu kroz ovaj post i dočekamo kako najveći praznik, Pashu Gospodnju, tako i sveopšte Vaskrsenje u koje verujemo i kome težimo.

KRSTOPOKLONA NEDELjA U ŠIBENIKU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas (4. 4. 2021) Svetu Liturgiju u šibenskom Sabornom hramu. Okupljenom vernom narodu Vladika se obratio prigodnom besedom.

„Draga braćo i sestre, čuli smo u današnjem Jevanđelju kako Gospod kaže da onaj ko hoće da Ga prati treba da uzme svoj krst i krene sa Njim. To podrazumeva da i pored svih briga i toga što živimo u ovom 'svetu koji u zlu leži' treba u svakome trenutku svoga života razmišljamo o Gospodu, da taj svoj krst života u ovome svetu nosimo prema jednome cilju, a to je svetlo Vaskrsenje Hristovo. U ovom postu mi idemo tom stazom na proputovanju ka Carstvu Nebeskome, prema najvećem od svih praznika. Zbog toga je naša sveta Crkva odredila ovu nedelju da se klanjamo i iskazujemo poštovanje časnome krstu, tome znaku koji je bio Jevrejima sablazan, koji je bio čudo za mnogobožce, a za nas hrišćane postao je jedini spasonosni znak kojim se štitimo od svih neprijateljskih sila. Očekujući da nas Gospod zaštiti i mi treba da nosimo taj krst i pomalo učestvujemo u Njegovoj žrtvi, da Mu se upodobljavamo i težimo ka Carstvu Nebeskome. Samo tako možemo da se nadamo da ćemo, kada dođe sveopšte Vaskrsenje, stati pred lice Gospodnje kao oni koji će moći dostojno da Ga pogledaju i da mu kažu ono što On očekuje, a to je da ga prihvatamo i da tražimo milost Njegovu. Da bismo to zaslužili i da bismo bili istinski učenici Njegovi moramo, pre svega, da imamo ljubavi jedni prema drugima i da znamo da ćemo se spasiti samo kroz svoga bližnjega, kako se to kaže u drevnim izrekama 'video si brata svoga, video si Boga svoga', poručio je Episkop Nikodim.

U GLINU STIGLA POMOĆ IZ DALMACIJE

Po blagoslovu Njegovog Preosveštenstva Episkopa dalmatinskog G. Nikodima, iguman manastira Krke otac Sevastijan odneo je 25. marta pomoć za naše bližnje pogođene zemljotresom.

U Glini ga je dočekao i srdačno primio sveštenik Goran Kalamanda koji će dalje distribuirati ovu donaciju potrebitim ljudima svih nacionalnosti i veroispovesti. Otac Sevastijan je sa svojim domaćinima posetio glinski parohijski dom i Hram Rođenja Presvete Bogorodice koji su oštećeni zemljotresom, te se poklonio mučenicima glinskim, čije se mošti čuvaju u ovom hramu.

Doniranu pomoć obezbedila je Eparhija dalmatinska zajedno sa svojim vernicima koji su preko parohijskih sveštenika dostavili hranu, garderobu i higijenska sredstva.

IN MEMORIAM: MILUTIN DEDIĆ

Akademski slikar i istoričar umetnosti Milutin Dedić preminuo je u 86. godini u Beogradu od posledica korona virusa.

Rođen je 1935. godine u Šibeniku u poznatoj porodici, mlađi brat Arsenije bio je čuveni kompozitor i pevač, a otac  Jovan  aktivan član  Crkvene opštine  Šibenik. U rodnom gradu se školovao do 18. godine. Prvi posao bio mu je učiteljski, u mestu  Dubravica, a službovao je i u Primoštenu. Dolaskom u Beograd i po završenom fakultetu 1962. godine gradi umetničku zadužbinu srpskoj kulturi i duhovnosti svojim jedinstvenim slikarskim putopisima. Akademik Matija Bećković podseća  da je Milutin Dedić dobio ime po srpskom kralju koji je sagradio najviše manastira, a da je Dedić celog života  hodoradio ovekovečivši ih svojom umetnošću.

Govorio je da mu je Šibenik u srcu, a Srbija u duši. I doista, najčešći motivi na piturovim slikama su morske pučine, vodenice, manastiri, spomenici krajputaši…lepote Srbije, rodnog Šibenika i Dalmacije. More mu je uvek talasalo u dahu, a čak i kada je postao priznati beogradski boem ćakulao je usred skadarlijskih violina i duvanskog dima. Uredno je beležio i crtao zaustavljene stvari, bogomolje, likove i predele uveren da će to nekada i nekome biti potrebno.

Milutin Dedić - slikar i pisac ostavio je iza sebe 40 knjiga i preko deset hiljada stranica, ispunjenih sa četiri hiljade portreta i tri hiljade crteža. Njegova ostavština sadrži i  veliki broj slikarskih radova velikog formata.

POŠTOVANOJ PORODICI DEDIĆ

Kao Episkop, predstojatelj Pravoslavne Crkve u Dalmaciji, ali i kao neizlečeni Dalmatinac (Emir Imamović Pirke), Zadranin i sada Šibenčanin, želim da izrazim saučešće povodom upokojenja brata našeg Milutina Dedića, koji je u svemu bio jedan od poslednjih velikih baštinika  i čuvara tradicije i kulture šibenskih Srba.

Imao sam zadovoljstvo i radost u duhu da u našem manastiru Krka ili na kalama (ulicama) zajedničkog nam i voljenog Šibenika, prozborim sa njim o istinama naše svete vere, o umetnosti i estetici, o mestima i ličnostima koje je iznedrilo naše blagorodno podneblje, a koji su obeležili duhovnu i kulturnu istoriju našeg naroda i toga kraja.

Najlepša sećanja na te razgovore su mi vezana upravo za njegova velika i prebogata sećanja i svedočanstva o našoj miloj Dalmaciji (Ep. Nikodim Milaš) iako je on iz nje davno otišao i bez riječi ostavio kuću i luku (Arsen Dedić, Moj brat).

Izražavam najdublju tugu zbog gubitka divnog, nadahnutog sagovornika i čoveka koji će većma ostati u našim sećanjima i molitvama kao neko ko je svoje preveliko znanje i iskustvo bio uvijek voljan da da sve nizašta (Arsen Dedić, Moj brat).

Istovremeno želim da izrazim i veru da će se u Carstvu Nebeskom, tada i sada ne više u nekom rebusu, naći u plejadi onih koji su ostavili i svojim potomcima i svom narodu zdrava i večna semena na njivi Gospodnjoj i da ćemo se i tamo susresti i nastaviti razgovore o Samom Slovu, Koji je Život Večni.

Episkop dalmatinski Nikodim

PROVALjENO U ŠIBENSKI HRAM SVETOG SPASA

U noći izmeću petka i subote (6. 3. 2021.) nepoznati počinilac provalio je u Hram Svetog Spasa u Šibeniku. Tom prilikom razvaljena su ulazna vrata i sve ostale brave u crkvi, a crkveni inventar razbacan, te je pričinjena veća materijalna šteta. Po pozivu nadležnog sveštenstva šibenska policija izašla je na uviđaj, a istraga o ovom nemilom događaju trenutno je u toku.

Ovaj incident izazvao je tugu i žaljenje Šibenčana, kako pravoslavne, tako i onih katoličke veroispovesti koji neretko posećuju ovaj sveti hram radi razgovora i molitve.

EPARHIJA DALMATINSKA

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim dobio je juče lekarski nalaz koji potvrđuje da je pozitivan na korona virus. Vladika ima blaže simptome, te je preventivno zadržan u Kliničko-bolničkom centru "Dragiša Mišević" u Beogradu, radi praćenja zdravstvenog stanja.

Ustoličen Njegova Svetost Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i Patrijarh srpski g. Porfirije

 

 

Zvona Sabornog hrama Svetog arhangela Mihaila u Beogradu oglasila su se u 11.25 časova označavajući da je ustoličen 46. predstojatelj Srpske Pravoslavne Crkve, Njegova Svetost Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i Patrijarh srpski g. Porfirije.

FOTOGALERIJA 1     TANJUG: VIDEO SNIMAK     FOTOGALERIJA 2

Svečani čin ustoličenja novoizabranog Arhiepiskopa pećkog, Mitropolita beogradsko-karlovačkog i Patrijarha srpskog g. Porfirija započeo je 19. februara 2021. godine sabornom svetom arhijerejskom Liturgijom u Svetoarhangelskom sabornom hramu u Beogradu. Svetom Liturgijom je načalstvovao novoizabrani prvojerarh Srpske Pravoslavne Crkve uz sasluženje otačastvenih arhijereja sabaranih na izbornom Svetom Arhijerejskom Saboru, sveštenstva i vernog naroda.

Sasluživali su ili molitveno prisustvovali Njegovo Blaženstvo Arhiepiskop ohridski i Mitropolit skopski g. Jovan, Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolit dabrobosanski g. Hrizostom, preosvećena gospoda episkopi: sremski Vasilije, banjalučki Jefrem, budimski Lukijan, banatski Nikanor, novogračaničko-srednjezapadnoamerički Longin, kanadski Mitrofan, britansko-skandinavski Dositej, zapadnoevropski Luka, žički Justin, vranjski Pahomije, šumadijski Jovan, braničevski Ignjatije, zvorničko-tuzlanski Fotije, mileševski Atanasije, budimljansko-nikšićki Joanikije, diseldorfski i nemački Grigorije, raško-prizrenski Teodosije, gornjokarlovački Gerasim, istočnoamerički Irinej, kruševački David, slavonski Jovan, austrijsko-švajcarski Andrej, bihaćko-petrovački Sergije, timočki Ilarion, niški Arsenije, buenosajreski i južnocentralnoamerički Kirilo, dalmatinski Nikodim, osečkopoljski i baranjski Heruvim, zahumsko-hercegovački Dimitrije, moravički Antonije, remezijanski Stefan, mohački Isihije, dioklijski Metodije, pološko-kumanovski Joakim, bregalnički Marko i stobijski David; protojereji-stavrofori dr Savo Jović, glavni sekretar Svetog Arhijerejskog Sinoda, dr Zoran Krstić, rektor Bogoslovije Svetog Jovana Zlatousta u Kragujevcu, prof. dr Vladimir Vukašinović, arhijerejski namesnik beogradski, i Petar Lukić, starešina Sabornog hrama Svetog arhangela Mihaila u Beogradu; protojerej Srđan Perić iz Sombora; protođakoni: Radomir Perčević, Stevan Rapajić, Damjan Božić i Ivan Gašić; jerođakoni Siluan sa Svete Gore i Savo (Bundalo) iz Mitropolije zagrebačko-ljubljanske; i đakon Erazmo iz Pravoslavne Ohridske Arhiepiskopije.

Svečanom činu ustoličenja prisustvovali su predsednik Republike Srbije g. Aleksandar Vučić, član predsedništva Bosne i Hercergovine g. Milorad Dodik, predsednica Republike Srpske gđa Željka Cvijanović, predsednik Vlade Republike Srpske g. Radovan Višković, potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka kulture i informisanja gđa Maja Gojković, Njihova Kraljevska Visočanstva princ Filip i princeza Danica Karađorđević, ministarka pravde Maja Popović, ministar unutrašnjih poslova g. Aleksandar Vulin, ministar spoljnih poslova g. Nikola Selaković, ministar zdravlja dr Zlatibor Lončar, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević, direktor Bezbednosno-informativne agencije g. Bratislav Gašić, predstavnici Vojske Srbije, direktor Uprave za saradnju sa Crkvama i verskim zajednicama dr Vladimir Roganović, predstavnici srpskog naroda u Crnoj Gori, Hrvatskoj i Severnoj Makedoniji, apostolski nuncije g. Lučijano Surijani, nadbiskup beogradski g. Stanislav Hočevar, muftija srbijanski Mustafa ef. Jusufspahić, predstavnici Crkava i verskih zajednica u Srbiji, predstavnici Srpske akademije nauka i umetnosti, Matice srpske i drugih prosvetnih i kuturnih institucija, prestavnici diplomatskog kora.

Na kraju svete Liturgije usledio je svečani čin ustoličenja Njegove Svetosti g. Porfirija u najsvetiji tron Arhiepiskopa pećkih, Mitropolita beogradsko-karlovačkih i Patrijaraha srpskih. Patrijaraške insignije Njegovoj Svetosti g. Porfiriju uručili Visokopreosvećeni Mitropolit dabrobosanski g. Hrizostom i Preosvećeni Episkop budimski g. Lukijan.

Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije je, u pristupnoj besedi, istakao između ostalog:

-Sa dubokim smirenjem i osećajem strahopoštovanja prihvatam činjenicu koja je danas, ovim sabornim služenjem božanstvene službe, savršena u našim očima, umovima i srcima, a to je da sam blagovoljenjem Božijim i blagodatnim saglasjem otačastvenih arhijereja, moje braće u Hristu, uzveden u sveti i božastveni, Bogom podignuti presto svetoga kir Save - kako ga nazivaju nadahnuti srednjevekovni hagiografi - u presto velikog arhijerejstva na kome treba da sedi dostojan saopštnik apostolskoga sedenja!

-Molim se Bogu i molim sve vas da me molitveno i delatno podržite da veliki i odgovorni zadatak koji je ovim sveštenim činom stavljen pred mene iznesem radosno, u poslušanju Svetom Arhijerejskom Saboru! Da kao 46. patrijarh, a 57. poglavar naše Svete Crkve budem makar u najmanjoj meri skromni naslednik mojih velikih i svetih prethodnika! Na prvome mestu, dvanaestorice arhiepiskopa koji su, na čelu sa Svetim Savom, predstojali našoj Svetoj Crkvi od 1219. do 1346. godine. Potom dvanaestorici poglavara, od kojih su čak šestorica udostojeni svetiteljstva, koji su duhovno predstojali srpskim narodom do prvog ukidanja Patrijaršije u Peći. Naslednik sam i velikih obnovitelja Srpske Patrijaršije - Makarija Sokolovića 1557. i Dimitrija Pavlovića 1920. godine. Postavljen sam da čuvam i obnavljam spomen na trud, žrtvu, mnogo puta i mučeničko stradanje za Crkvu Božiju koje su podneli moji sveti prethodnici. Od Gavrila Rajića, preko Lukijana Bogdanovića, Varnave Rosića i Gavrila Dožića, do Vikentija Prodanova. A koliko je tek beskrvno mučeništvo velikih srpskih crkvenih poglavara? Ono je poznato samo Bogu i njima. U duhovno nasleđe svih nas, oci, braćo i sestre, ostavljen je uzvišen životni cilj: da hodimo stopama mudrosti patrijarha Germana, da idemo stazama svetosti patrijarha Pavla i da budemo čeda patrijarha Irineja u velikom podvigu mirotvorstva!, naglasio je Njegova Svetost Patrijarh g. Porfirije.

-Imajući sve to na umu, pred živim Bogom i punoćom Crkve Božije, pred svima vama zajedničari zvanja nebeskoga, iskreno, prema iskonskom iskustvu Svetog Apostola Pavla, ispovedam da se nemam čime pohvaliti osim slabostima i gresima svojim. To me ipak ne ispunjava beznađem, nego smirenom nadom da će se, molitvama i moljenjima svih vas, posebno molitvenim zastupništvom mog duhovnog oca Episkopa bačkog Irineja, i na meni ostvariti duhovna istina u koju nas je uveo ovaj Apostol Naroda. Njega je sam Gospod utešio rekavši mu: Dosta ti je blagodat moja; jer se sila moja u nemoći pokazuje savršena! Te reči i mene ohrabruju da na svoja nemoćna pleća uzmem sveti i teški krst patrijaraške službe i da sa uzdanjem u blagodatnu pomoć večnog Prvosveštenika i Podvigopoložnika počnem uspon uz goru blaženstava Hristovih, obasjanu lučama istinite svetlosti i čistom vedrinom istine. Obuzet sveštenim trepetom pred ovom uzvišenom Tajnom i svestan množine zadataka na koje po poverenoj dužnosti treba zajednički da odgovorimo, znam da će ovaj uspon ublažiti sam Duh Utešitelj koji diše gde hoće i sama sila Jevanđelja Hristovog koji nam daje moć da u njemu činimo sve, poručio je novoustoličeni prvojerarh Srpske Pravoslavne Crkve.

preuzeto sa: www.spc.rs

Ustoličenje Patrijarha srpskog g. Porfirija

Sveta Arhijerejska Liturgija na kojoj će biti izvršen svečani čin ustoličenja Njegove Svetosti g. Porfirija u najsvetiji tron Arhiepiskopa pećkog, mitropolita beogradsko-karlovačkog i patrijarha srpskog biće služena 19. ferbruara 2021. godine u beogradskoj Sabornoj crkvi Svetog arhangela Mihaila sa početkom u 9 časova.

O datumu svečanog uvođenja u tron Patrijaraha srpskih u Pećkoj Patrijaršiji, istorijskom sedištu poglavara Srpske Pravoslavne Crkve, javnost će biti naknadno obaveštena.

preuzeto sa: www.spc.rs

IZJAVA PATRIJARHA SRPSKOG G. PORFIRIJA

preuzeto sa: www.spc.rs

Mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije izabran za Patrijarha srpskog

Sveti Arhijerejski Sabor Srpske Pravoslavne Crkve na svom zasedanju 18. februara 2021. godine u Spomen hramu Svetog Save u Beogradu izabrao je Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolita zagrebačko-ljubljanskog dr Porfirija za Patrijarha srpskog.

Odmah posle izbora služeno je blagodarenje i proizneseno mnogoletstvije Arhiepiskopu pećkom, Mitropolitu beogradsko-karlovačkom i Patrijarhu srpskom gospodinu Porfiriju. Zvona na hramu Svetog Save na Vračaru oglasila su se nekoliko minuta pre 16 časova označavajući da je izabran 46. Patrijarh srpski (fotogalerija).

Njegovu Svetost Patrijarha srpskog Porfirija daruj Gospode Svojoj Svetoj Crkvi u miru, zdrava i čitava, časna, dugovječna i da pravilno upravlja riječju Istine Tvoje!  Dostojan, na mnoge godine!

DOSTOJAN!

Novoizabrani Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i Patrijarh srpski gospodin Porfirije (Perić) rođen je 22. jula 1961. godine u Bečeju od oca Radivoja i majke Radojke. Na krštenju je dobio ime Prvoslav. Osnovnu školu je završio u Čurugu, a Zmaj-Jovinu gimnaziju u Novom Sadu. Zamonašen je po činu male shime od svog duhovnog oca, tada jeromonaha dr Irineja (Bulovića), u manastiru Visoki Dečani, na Tominu nedelju 1985. godine.

Diplomirao je na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu 1986. godine, kada ga je blažene uspomene Episkop raško-prizrenski, a potonji Patrijarh srpski Pavle, u manastiru Svete Trojice u Mušutištu rukopoložio u čin jerođakona.

Na poslediplomskim studijama u Atini boravi od 1986. do 1990. godine, kada po blagoslovu Episkopa bačkog dr Irineja dolazi u manastir Svetih arhangela u Kovilju, gde je rukopoložen u sveštenomonaški čin i postavljen za igumana.

Za njim u manastir dolazi mnoštvo mladih monaha i iskušenika. To su godine kada manastir Kovilj postaje duhovna matica mnogim mladim ljudima: intelektualcima, umetnicima, popularnim glumcima i rok muzičarima, pogotovo iz Novog Sada i Beograda. Od tada se iguman Porforije, posebno angažuje i na lečenju obolelih od bolesti zavisnosti. U tom cilju on 2005. godine formira terapijsku zajednicu „Zemlja živih“, koja je priznata kao najuspešniji projekat za lečenje narkomanije, a danas, pod rukovodstvom vladike Porfirija, ima više od stotinu štićenika u kampovima širom Srbije.

Na redovnom zasedanju Svetog Arhijerejskog Sabora Srpske Pravoslavne Crkve u Beogradu 14. maja 1999. godine izabran je za Episkopa jegarskog, vikara Eparhije bačke.

Na temu Mogućnost poznanja Boga kod apostola Pavla po tumačenju svetog Jovana Zlatoustog, doktorirao je 2004. godine na Bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Atini.

Čuvenog psihijatra, akademika dr Vladetu Jerotića, na Bogoslovskom fakultetu je nasledio na katedri Pastirske psihologije. Njegova predavanja, posećena su ne samo od studenata matičnog, nego i drugih fakulteta u Beogradu.

Zajedno sa grupom stručnjaka: psihologa, lekara, kriminologa, sociologa, vladika Porfirije osniva građansko udruženje koje se bavi resocijalizacijom žrtava destruktivnih verskih sekti i kultova.

Episkop Porfirije je, već deceniju, ne samo predsednik Upravnog odbora, nego i pravi spiritus movens Humanitarnog fonda „Privrednik“, koji obezbeđuje stipendije za veliki broj nadarenih, a siromašnih učenika i studenata, bez obzira na versku i nacionalnu pripadnost.

Republička Skupština ga je, kao predstavnika svih Crkava i verskih zajednica, 2005. godine, izabrala za člana Saveta Republičke radiodifuzne agencije, a za svog predsednika Savet ga je izabrao 2008. godine. Kao predsednik Saveta Republičke radiodifuzne agencije, episkop Porfirije je zastupao dugoročne interese društva i građana, nezavisno od političkih uticaja.

U radiodifuznom spektru Srbije od tada se čuju i crkvene radio stanice. Dao je ključni doprinos pokretanju niza radijskih i televizijskih emisija koje se bave religijskim temama.

Sveti Arhijerejski Sabor mu 2010. godine, poverava da utemelji svešteničku službu u Vojsci Srbije. Plodovi njegovog rada na tom polju, nisu samo odgovarajući zakonski propisi, već i odabir vojnih kapelana, organizacija i opremanje hramova u kasarnama i vršenje prvih bogosluženja.

Svoje stručne bogoslovske radove Episkop Porfirije je objavljivao u časopisima kod nas i u svetu. Učestvovao je u velikom broju naučnih konferencija i simposiona širom sveta.

Vladika Porfirije,  kao jedan od najuglednijih savremenih srpskih duhovnika i intelektualaca, ima izuzetno širok krug prijatelja, na samo u Otadžbini, a odnose ličnog prijateljstva i bliske saradnje neguje i sa sveštenicima i predstavnicima drugih Crkava i verskih zajednica.

Govori grčki, engleski i nemački, i služi se ruskim jezikom,  a njegov stil komunikacije uvek je prilagođen sagovornicima.

U tron Mitropolita zagrebačko-ljubljanskih istoličen je 13. jula 2014. godine u Sabornoj crkvi Preobraženja Gospodnjeg u Zagrebu. Svečanu arhijerejsku Liturgiju služio je Patrijarh srpski Irinej uz sasluženje velikog broja arhijereja Srpske Crkve i drugih sestrinskih Crkava, kao i sveštenstva i monaštva, i blagočestivog naroda.

Sveti Arhijerejski Sabor Srpske Pravoslavne Crkve na svom zasedanju 18. februara 2021. godine u Spomen hramu Svotog Save u Beogradu izabrao je Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolita zagrebačko-ljubljanskog dr Porfirija za Patrijarha srpskog. Odmah posle izbora služeno je blagodarenje i proizneseno mnogoletstvije Arhiepiskopu pećkom, Mitropolitu beogradsko-karlovačkom i Patrijarhu srpskom gospodinu Porfiriju.

preuzeto sa: www.spc.rs

SLAVA BOGOSLOVIJE U MANASTIRU KRKI

Svetom Arhijerejskom Liturgijom koju su služili  Njihova Preosveštenstva Episkop bihaćko-petrovački G. Sergije i Episkop dalmatinski G. Nikodim otpočela je slava bogoslovije „Sveta Tri Jerarha“. Uz verni narod i mnoštvo uvaženih zvanica svečano je proslavljen ovaj veliki praznik, a svima njima Vladika Sergije obratio se prigodnom besedom.

„Danas smo čuli velike Bogonosne reči, blage vesti koje nas svojim mudrim kazivanjem izrečenim iz usta Samoga Gospoda istom Gospodu našem nesebično privode. Kakve su to reči? Reči mudrosti, reči bogopoznanja, reči večne i neprolazne ljubavi Božije: 'Vi ste svetlost svetu, ne može se grad sakriti kad na gori stoji'.

Božanskim promislom ustrojena priroda zemaljska okrenuta je vazda izvoru svoje energije iz kojeg se nepresušno istače sila kola je celokupnu oživotvorava. Ta energija i sila sadrži se u svetlosti Sunčevog izvora i daruje Zemlji život obasjavajući sve. I tako biva saglasnost u međusobnom odnosu između onoga koji daje život i onoga koji život prima i odaje zahvalnost izvoru iz kojeg se život nesebično izliva. Takav izvor beše Sunce i njegova svetlost, tvorevina Božija, koju stvarajući dade Bog da pokaže u kruni svoga stvaranja, samome čoveku kako mu se valja ophoditi prema Tvorcu svome.

Sa velikom pažnjom i usrđem promislimo o ovome. Kada Bog kroz Sunce daruje život prirodi izgleda nam kao da se ona neprestano zahvaljuje i odaje poštovanje onom datom izvoru iz kojeg dobija energiju života. Tako se čitava vegetacija okreće onoj strani odakle dolazi snaga, a životinje i ostala beslovesna bića nalaze utočište u skloništima koja od nje dolaze. Samo kruna stvaranja sveta, onaj kome Bog udahnu duh života, te on postade 'Duša živa' pronalazi utehu u svemu onome što nije Jedini Izvor Života, Sam Bog Svedržitelj. Ako li Bog daje svakom stvorenju po pustinjama i gorama zemaljskim hranu za život, zašto se mi onda plašimo? Zašto se brinemo? Nismo li pretežniji od njih?

'Pogledajte ptice nebeske kako ne siju, ne žanju, niti sabiraju u žitnice, pa Otac vaš nebeski hrani ih'. Sunce i Svetlost Božija nepresušno se izlivaju na sve nas i kazuju nam upravo te reči: 'Vi ste svetlost svetu'. A ukoliko se Nezalazna Svetlost prosijava na nas same nećemo li biti grad koji na gori stoji i ne može se sakriti od očiju sveta?

Upravo takva svetlost obasjala je i trojicu ljubljenih, Vasilija Velikog, u podvigu i ljubavi sijajućeg; Svetog Grigorija, u mudrosti blagoslovstvujućeg i Jovana Zlatoustog, u blagodati slova nepresušnog. Trojica arhijereja postaju 'tri najveća svetila Trosunčanog Božanstva' prosvećujući vaseljenu zracima dogmata božansvenih i naučiše je ljubavi Božijoj. Nije slučajno zašto nas ljubazno Pavle baš danas uči da se setimo starešina svojih, te nas misli odmah vuku ka Trojici Jerarha Božijih, zaštitnika i čuvara sveštenog učilišta Ljubavi Božije u manastiru Krki, jer su oni istinski i savršeni primer ne samo onima koji se uče strahu i ljubavi Božijoj u bogoslovlju, već i svakoj duši koja najpre ište carstvo Božije i pravdu Njegovu“, rekao je Episkop Sergije i poručio da su ove mudre reči apostola posebno značajne danas kada se suočavamo sa iskušenjem pandemije, te da, ugledajući se na veru Trojice od Boga izabranih svetila vaseljene, ne smemo padati u očajanje, već treba da sledimo savršeni primer vere koja je prevashodno Dar Božiji.

Nakon rezanja slavskog kolača okupljenima se obratio i zahvalio na dolasku i Vladika Nikodim. „Želeo bih da zahvalim Vladiki Sergiju što se potrudio da danas bude sa nama i pomoli se s nama Gospodu u slavu i čast zaštitnika krčke bogoslovije. Današnji praznik je, uz Preobraženje i praznik Svetog Arhangela Mihaila, jedan od najvećih povodom kojih se tradicionalno okupljamo na ovom svetom mestu. Zbog okolnosti na koje ne možemo da utičemo, danas smo tu u manjem broju nego inače, ali svakako treba da se setimo svih onih koji su odsutni iz opravdanih razloga, da se za njih pomolimo i prisetimo se radosti koju smo osećali svih ranijih godina kada smo se s njima susretali u našem manastiru kao svedoci onoga što je najvažnije za sve nas, a to je Vaskrsenje Gospodnje. Takođe želim da vas zamolim da pojačate svoje molitve, jer nam dolazi trenutak u kom treba da izaberemo novoga predstojatelja naše svete Crkve, naslednika Svetog Save, onoga ko je otac svima nama i zalog jedinstva za sve nas pravoslavne Srbe koji živimo širom vaseljene. Zato vas molim da svojim molitvama pomognete nama Episkopima da dobro odaberemo i želim sve najbolje od Gospoda vama i vašim porodicama, ali, kako kaže Jevanđelje, i svima onima koji su neprijatelji naši, jer i za njih treba da se molimo poučeni nesebičnom ljubavlju koju je Gospod iskazao prema svima nama i koja jedina može da nas učini naslednicima Carstva Nebeskog“, poručio je Episkop Nikodim.

PROSLAVA SAVINDANA U SPLITU

Na dan kada praznujemo prvog srpskog Arhiepiskopa i prosvetitelja Svetoga Savu (27. 1. 2021.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u splitskoj kapeli posvećenoj upravo ovom velikom svetitelju. Zajedničkom molitvom verni narod splitskog kraja proslavio je ovaj praznik, a svima njima Vladika Nikodim obratio se rekavši da smo se ovoga dana okupili da proslavimo onoga najvećeg iz našeg roda.

„Kao i svake godine, okupili smo se da odamo počast onome koji je utemeljio našu Crkvu, utvrdio naš narod i iznad svega svakim svojim dahom propovedao jevanđeljsku reč. Mi smo, draga braćo i sestre, kao deca Svetog oca Save, oni koji treba da sledimo njegov primer, da živimo veru koju nam je on ostavio kao zavet i da tako postanemo deca svetlosti. Verujući u Boga Oca, Sina i Svetoga Duha mi treba isto tako da verujemo da je sam Bog 'tako zavoleo ovaj svet da je i Sina Svoga Jedinorodnoga dao da svako ko veruje u Njega ne pogine, nego da ima život večni'. Bog ničim nije bio uslovljen da mora da nas stvori, nego ga je samo ljubav prema nama, koja je jedna od najvećih Njegovih osobina, vodila da stvori čoveka po Svome liku i da nas napravi takvima da težimo jedinstvu sa Njim. Tu veru nam je ostavio Sveti Sava i samo na taj način možemo biti dostojni naslednici, kako Svetoga Save, tako i naših predaka koji su kroz vekove verovali u tu jedinu istinu koja postoji na ovome svetu i samo tako ćemo i mi naslediti Carstvo Nebesko. Da bismo to postigli moramo da se trudimo jedni oko drugih, jer kao bića stvorena za zajednicu možemo da se spasemo samo jedni kroz druge. Mi u Dalmaciji imamo mnogo onih uniženih, povređenih i zaboravljenih, što je najgore, pa upravo kroz to što se brinemo o njima, obilazimo ih i pružamo im radost treba da ispunjavamo zapovesti koje nam je sam Gospod ostavio, a Sveti Sava ih preneo našem narodu“, rekao je Episkop Nikodim i četitao svima današnji praznik sa željom da nas Gospod sve blagoslovi, pre svega zdravljem, u ova nemila vremena.

PROSLAVA SVETOG SAVE U ZADRU

SVETA LITURGIJA U ŠIBENIKU

U nedelju pred Bogojavljenje Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je liturgiju u šibenskom Sabornom hramu.

BOŽIĆ U ŠIBENIKU

Svetom Arhijerejskom Liturgijom koju je služio Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim svečano je proslavljen praznik Rođenja Hristovog. Povodom ovog velikog praznika Vladika se obratio okupljenim vernicima istakavši da je danas najvažnije da znamo da smo svi mi deo jedne zajednice i da niko od nas nije sam, te da uvek treba da se oslanjamo jedni na druge i pomažemo svojim bližnjima, jer je upravo ta ljubav sama suština naše vere.

„Da bismo pokazali svoju ljubav prema Bogu, mi treba svakodnevno da pokazujemo svoju ljubav prema čoveku, jer kako ćemo voleti Boga kojeg ne vidimo, ako ne možemo da volimo čoveka kojeg vidimo? Hristos nas svojim primerom uči da je najvažnija i najveća žrtva ona koja je prineta iz ljubavi i kako je On dao život radi nas i našega spasenja, tako i mi treba da budemo spremni da se žrtvujemo za svoje bližnje i da im uvek pomognemo, koliko god smo u mogućnosti“, poručio je Episkop Nikodim i još jednom pozvao da svoje molitve uputimo svim ljudima koji su pogođeni nedavnim potresima. Svi koji su u mogućnosti i koji žele da pošalju pomoć, mogu se obratiti šibenskim sveštenicima ili doneti paket pomoći u šibenski parohijski dom, a sve što prikupimo biće krajem meseca odneto našim bližnjima na Kordunu i Baniji.

BADNjE VEČE U ŠIBENIKU

Verni narod šibenskog kraja svečano je, uz svoga Episkopa, dočekao Badnje veče i uoči jednog od najvećih praznika, zablagodario Gospodu na večernjoj službi. Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim obratio se okupljenim vernicima rekavši da je u ove dane izuzetno važno da razmišljamo o veličini Božije ljubavi, jer je 'Bog tako zavoleo ovaj svet da je i Sina Svoga Jedinorodnog dao da svako ko veruje u Njega ne pogine, nego da ima život večni'.

„U navečerje jednog od najvećih hrišćanskih praznika želim da vam se obratim pozdravom koji znači nadu, mir i ljubav i koji je svima nama, koji smo pravoslavni hrišćani, dobro poznat: HRISTOS SE RODI! Okupili smo se ovde danas, kao i svake godine, da započnemo proslavu praznika Rođenja Gospoda Boga i spasa našeg Isusa Hrista. Drugo lice Svete Trojice, Gospod naš Isus Hristos je ušao na ovaj svet zarad nas i našega spasenja, da bi pružio nadu svima nama koji prebivamo u ovom 'svetu koji u zlu leži'. Taj Gospod, draga braćo i sestre, evo već dve hiljade godina i na današnji dan dolazi da nas uteši, a to nam je naročito potrebno u ova smutna vremena kada smo suočeni sa raznim nevoljama.

Borimo se protiv pandemije i živi smo svedoci ovoga što se dogodilo našim bližnjima, ta nesreća koja ih je zadesila sa zemljotresom poziva nas da umnožimo svoje molitve, da se okupljamo u crkvama i molimo da svemilostivi Gospod pogleda sve nas. Ja sam pre par dana išao sa Mitropolitom Porfirijem i Vladikom Gerasimom da obiđemo te ljude i mogu da kažem da sam se na mnoge načine užasnuo tom nesrećom koja ih je zadesila i to usred zime, ali ne samo tim, već i time kako oni žive i u kojoj sirotinji, sada u 21. veku, kada se i mi nalazimo u Evropskoj uniji. Ipak, jedna stvar me utešila, a to je što sam video pozitivne misli, video sam ljude koji nose to svoje stradanje gledajući u ovaj svet sa nadom. Zato želim da vas pozovem da nikada ne zaboravimo ono što je govorio naš Patrijarh Pavle, da budemo ljudi i da im svako od nas pomogne koliko je to u mogućnosti“, rekao je Episkop Nikodim i dodao da će i naša Eparhija krajem meseca uputiti preko potrebnu pomoć.

BADNJE VEČE U ČISTOJ MALOJ

Božićna poslanica Srpske Pravoslavne Crkve

 

Srpska Pravoslavna Crkva svojoj duhovnoj deci o BOŽIĆU 2020. godine

 

SVETI ARHIJEREJSKI SINOD SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE

 

sa svim Arhijerejima Srpske Pravoslavne Crkve – sveštenstvu, monaštvu i svim sinovima i kćerima naše svete Crkve: blagodat, milost i mir od Boga Oca, i Gospoda našega Isusa Hrista, i Duha Svetoga, uz radosni božićni pozdrav:

 

MIR BOŽJI – HRISTOS SE RODI!

 

Hristos se rađa – proslavljajte Ga!

Hristos s neba – susrećite Ga!

Hristos na zemlji – uzvisite se!

Pevaj Gospodu, sva zemljo!

 

Ovim rečima počeo je svoju božićnu besedu sveti Grigorije Bogoslov i njih, od tada, već šesnaest vekova, pevamo na našem bogosluženju. Pevaj Gospodu, sva zemljo, jer se ispunila radost koju su vekovima nagoveštavali starozavetni proroci (Is 2, 2-3; 9, 6; Jer 23, 5-6; Jez 34, 23; Mih 5, 2) i pravednici (1Moj 12, 3; 1Moj 18, 15). Najteži zadatak čovekovog života je da shvati kako ta najavljena, pa ispunjena radost nije ni nalik bilo kojoj ovozemaljskoj radosti već predstavlja samu suštinu života i naše vere. Svaka ovozemaljska radost i veselje su ograničeni vremenom i prostorom, a radost Božića je događaj koji traje osmišljavajući sve naše odnose i sav naš život, i to ovde i sada. Ta se radost pokazala, ona je nastupila, ona nam je već data, po rečima Hristovim: „Radost vašu niko neće uzeti od vas” (Jn 16, 22).

 

Rođenje Hristovo nam otkriva Tajnu beskrajne ljubavi Božje. Samo je Bog, Koji je Ljubav (Jn 4, 8), mogao sebe poniziti i roditi se kao istiniti Čovek, kao Bogočovek, ne prestajući biti istiniti Bog i Spasitelj od greha kao izvora zla, truležnosti i smrti. U Simvolu vere ispovedamo da se Ovaploćenje zbilo radi nas ljudi i radi našega spasenja, da „Sin Božji postade Sin Čovečji da bi na kraju i čovek mogao da postane sin Božji”, kako je govorio sveti Irinej Lionski. Božić je naročito vreme, kada Crkva silno i moćno slavoslovi tu Blagu Vest rečima: „Danas Bog na zemlju dođe, a čovek na nebesa uziđe. Slava i hvala na zemlji Rođenome, Koji je obožio zemaljsko biće”. Rađajući se, Hristos donosi bogatstvo oboženja, donosi neiskazanu radost u koju Crkva poziva i sve ljude i svu tvar: Pevaj Gospodu, sva zemljo!

 

Bogosinovstvo je najveći hrišćanski ideal, ideal koji se mora neprestano ostvarivati i dokazivati (1 Jn 3,1-3). Na to nam ukazuje celokupno Jevanđelje, počevši od rodoslova Gospoda Isusa Hrista koje nam svedoči da Sin Božji, ostajući ono što je bio, postaje i ono što nije bio (Mt 1, 1-23). Ostajući istiniti Bog, postaje istiniti Čovek. Time je sve ljude koji u Njega poverovaše i u Njega se krstiše učinio sinovima Božjim. Jer, ako je moguće da Sin Božji postane Sin Čovečji, onda je isto tako moguće da i sinovi čovečji postanu sinovi Božji po daru i kroz usinovljenje. Naše bogosinovstvo je direktna posledica Ovaploćenja Sina Božjeg i pokazuje se kao najviša projava ljubavi Boga Oca prema ljudskom rodu.

 

Hristovo Rođenje anđeli su pozdravili pesmom: „Slava na visini Bogu, a na zemlji mir, među ljudima dobra volja” (Lk 2, 14). Ta anđeoska pesma postaje životni moto vere i pokreće nas na stvaralaštvo, na izlazak iz pasivnosti, jer su i slavoslovlje Bogu i širenje mira na zemlji duboko i suštinski stvaralačke ljudske aktivnosti. Mir je jedan od najčešćih pojmova koji srećemo u Svetom Pismu (Mt 5, 9; Mk 5, 34; Jn 16, 33; Rm 15, 13). Mirom sve započinje i mirom se sve završava. Gospod je mirom pozdravljao i mirom otpozdravljao. Sa blagoslovom mira se i rastao od Svojih učenika, rekavši im: „Mir vam ostavljam, mir svoj dajem vam; ne dajem vam ga kao što svet daje. Neka se ne zbunjuje srce vaše i neka se ne boji! (Jn 14, 27-28)”. Apostol Pavle svaku svoju Poslanicu započinje i završava pozdravom mira hrišćanima pojedinih Crkava. Pozivom na mir započinjemo i služenje svete Liturgije. A mir je, draga naša braćo i sestre, stanje srca i duše. Jevanđelski, Hristov mir, kako su to mnogi posvedočili, prepoznali smo u životu i delima blažene uspomene novoprestavljenog prvojerarha naše Crkve, patrijarha Irineja, kao i u životima dvojice vrlih jeraraha naše Crkve, mitropolita Amfilohija i vladike Milutina, koji su se ove godine preselili u Carstvo nebesko. U svesti ljudi i u pamćenju Crkve oni će ostati zapamćeni kao ljudi mira i dobre volje, zapravo kao oni kroz koje se u naše dane najbolje projavljivao Hristov mir, mir prvog i jedinog Kneza mira (Otk 1, 5).

 

Poruka današnjeg praznika Rođenja Sina Božjeg obavezuje i nas da svuda oko sebe gradimo mir. Svi mi znamo šta to znači kada se nemir useli u srce, kada nemir parališe razum, kada čovek počne da beži od drugih i da se zatvara u svoju krhku tvrđavu, izgubljen i nemoćan za svako dobro delo i susret sa drugim. Mi se danas, svakako ne slučajno, pozdravljamo sa: Mir Božji, Hristos se rodi! Ne tražimo kolebljivi, sračunati, često dvosmisleni ljudski mir, već mir Hristov koji nas miri sa Bogom Ocem i jedne sa drugima, mir u savesti, ono istinsko osećanje punoće kao ispunjenje volje Božje. Nasuprot tome, nemir koji zahvata današnje ljude posledica je duhovne praznine i života lišenog radosti Božje blizine.

 

Proslavljanje Rođenja Sina Božjeg je kod nas praznik prepun običaja koji iskazuju bogatstvo istorijskog postojanja našeg naroda. To posebno ističemo u godini u kojoj obeležavamo vek otkako je u Patrijašijskom dvoru u Sremskim Karlovcima Arhijerejski Sabor ujedinjene Srpske Crkve svečano proglasio vaspostavljanje i obnovu Srpske Patrijaršije. Ipak, neophodno je ukazati na to da se smisao Božića ne iscrpljuje u istorijskom sećanju već da je Događaj koji proslavljamo životno značajan za svaki naraštaj i za svakog čoveka. Naši lepi običaji jesu sastavni deo svakog praznika, njegov kolorit, ali je neophodno i da dopremo do jezgra oko koga se običaji pletu, da oni ne bi postali puko mehaničko izvršavanje određenih radnji lišenih razumevanja. Događa se da se zbog običajâ životodavni smisao i samog ovog Praznika previdi ili zaboravi. Rođenje Sina Božjega treba da u svakom čoveku probudi želju za pokajanjem i da ga kroz pokajanje jasno usmeri ka praktičnom hrišćanskom životu (Mk 1, 15). To konkretno znači naše usmerenje ka vrlinskom životu i naše napredovanje u vrlini, da vera ne bi ostala mrtvo slovo na papiru i postala još jedna u nizu ideologijâ bez životne snage i sile. Pravoslavlje je život po Jevanđelju na osnovu koga ljudi treba da nas prepoznaju (Mt 5, 16). Živeći vrlinskim i svetotajinskim životom, čovek se ohristovljuje tako da njegove reči i dela nađu ispunjenje u Ličnosti Gospoda Isusa Hrista. Iz tog razloga je potrebno da reč o vrlinskom životu počne baš na dan kada Sin Božji postaje Čovek i kada započinje naše spasenje (Jn 1, 14). Božić je početak našeg vaspitavanja za vrline. A njih je mnogo i one zavise od svakog konkretnog čoveka i istorijskog trenutka. Ipak, sve one počivaju na trijadi svevremenih i suštinski važnih vrlina, a to su: vera, nada i ljubav (1Kor 13, 13). One treba da budu temelj na kome se zida naše uzrastanje u meru rasta punoće Hristove (Ef 4, 13).

 

Na tom temelju ljubavi Hristove koja nas je danas obasjala pozvani smo da i mi takvu ljubav imamo prema svima, i to ne ljubav kao dobro raspoloženje prema nekome ili nečemu. Takva ljubav ne znači mnogo. Mi govorimo o ljubavi kao načinu života. Govorimo, štaviše, o ljubavi koja je način Božjeg postojanja (1Jn 4, 16), a mi, budući bogoliki (1Moj 1, 27), pozvani smo da takvu ljubav imamo jedni prema drugima. Imati takvu ljubav znači da ako želimo život, ako želimo postojanje, onda to možemo imati samo u zajednici slobode i ljubavi sa drugim čovekom. Videti u drugom čoveku Boga, to je Hristov priziv. Njegove su reči da laže onaj ko govori da voli Boga, a pritom ne voli čoveka. Jer, „kako možeš voleti Boga koga ne vidiš ako ne voliš čoveka koga vidiš”? (1Jn 4, 20).

 

Ozareni tom ljubavlju, i ovog Božića smo zajedno sa našom braćom i sestrama na Kosovu i Metohiji, u kolevci našeg naroda. Njihovi razoreni domovi su i naši domovi, njihova spaljena ognjišta su i naša ognjišta, vekovni hramovi koji su porušeni naši su hramovi. Zato se molimo Gospodu da njima i nama podari snage, upućujući im reči ohrabrenja koje je Hristos uputio Svojim učenicima: „Ne boj se, malo stado!” (Lk 12, 32).

 

Vitlejemski pozdrav upućujemo i svoj punoći našeg bogoljubivog naroda širom sveta, poručujući mu da čuva svoju pravoslavnu veru, svoj jezik i svoje pismo, ma na kojem kontinentu i u kojoj zemlji živeo. Budite ponosni i dostojanstveni! Mi smo drevni hrišćanski narod, koji je kroz krštenje, kirilo-metodijevsko nasleđe i svetosavsku prosvetu postao deo kulture svecelog hrišćanskog sveta.

 

Ispunjeni tom ljubavlju, ovog Božića se sećamo i svih nevoljnika i stradalnika, svih ljudi kojima je učinjena bilo kakva nepravda, a posebno onih kojih su u ovim teškim danima usled posledica opake bolesti ostali bez svojih milih i dragih. Njima pružamo reči utehe koju nalazimo u Gospodu Isusu Hristu, čije Rođenje proslavljamo, u Gospodu Koji je postao čovek radi nas i radi našega spasenja, Koji je i Sâm prošao put smrti tražeći od Oca da Ga proslavi, što Otac i čini vaskrsavši ga Duhom Svetim iz mrtvih (Jn 12, 28). Zato nam svima Gospod i poručuje da se ne bojimo jer koji su sa Hristom sjedinjeni, ako i umru, živeće (Jn 11, 25).

 

Ljubav novorođenoga Bogomladenca podseća nas i poziva da u ovim danima velikih iskušenja zablagodarimo lekarima i svemu medicinskom osoblju koje se nesebično trudi da pomogne svakom čoveku, često i po cenu sopstvenog života. Na ovaj način, kroz svoju nesebičnu žrtvu, oni pokazuju da su zaista deca Božja, spremna da čuju i izvrše reč Hristovu da nema veće ljubavi od ove da ko život svoj položi za bližnje svoje (Jn 15, 13).

 

Ta ljubav i žrtva obavezuju da sve vas, deco naša duhovna, pozovemo i zamolimo da u ovim danima, teškim za svekoliki rod ljudski, čuvate svoje zdravlje i svoj život, kao i da čuvate druge na način kako to preporučuju zdravstvene službe naše matične zemlje i zemalja u kojima živi naš narod, širom sveta. Tako čineći, vi ne pokazujete odsustvo vere ili maloverje već svedočite da poštujete svetinju života, da volite bližnje i da ljubite Gospoda Koji je Sami Život.

 

Slaveći u takvoj ljubavi Gospoda, zaradujmo se Bogu i Božiću i proslavimo Hrista Bogomladenca kao jedino novo pod suncem (2Kor 5, 17)! A ako nam je, možda, cele godine tuga pritiskala srce, neka se danas rodi radost u njemu jer slavimo Rođenje najveće Radosti, Rođenje Sina Božjeg Isusa Hrista! Ako su nam cele godine mržnja, gordost i zloba trovali srce, izbacimo danas otrov iz njega jer slavimo Rođenje nebeske Ljubavi, ovaploćene u ljudskoj prirodi!

 

Neka ovaj Božić, deco naša duhovna, unese u vaše domove mir, ljubav, slogu, radost i blagoslov u sve dane vašeg života! Neka nam novorođeni Mladenac Hristos podari pokajanje i spremnost na praštanje! Ukoliko među vama i danas ima onih koji su u svađi, pozivamo ih da u božićnoj radosti jedni od drugih zatraže oproštaj, muž od žene, a žena od muža, deca od roditeljâ, a roditelji od dece, sused od suseda. Moramo zatražiti oproštaj jedni od drugih ako hoćemo da budemo Božji i da nam Božić bude radostan, srećan i blagosloven, i mi u Njemu.

 

Sa ovim željama i molitvama Bogomladencu Hristu želimo vam svako istinsko dobro u Novoj, 2021. godini, pozdravljajući vas radosnim božićnim pozdravom koji u sebi nosi slavljenje Boga na nebu, na zemlji mir, a među ljudima dobru volju.

 

Mir Božji, Hristos se rodi!

 

Dano u Patrijaršiji srpskoj u Beogradu, o Božiću 2020. godine.

 

Vaši molitvenici pred Bogomladencem Hristom:

 

Mitropolit dabrobosanski HRIZOSTOM, predsednik Svetog Arhijerejskog Sinoda i mjestobljustitelj trona patrijaraha srpskih

 

Mitropolit zagrebačko-ljubljanski PORFIRIJE

 

Episkop šabački LAVRENTIJE

Episkop sremski VASILIJE

Episkop banjalučki JEFREM

Episkop budimski LUKIJAN

Episkop banatski NIKANOR

Episkop novogračaničko-srednjezapadnoamerički LONGIN

Episkop kanadski MITROFAN

Episkop bački IRINEJ

Episkop britansko-skandinavski DOSITEJ

Episkop zapadnoevropski LUKA

Episkop žički JUSTIN

Episkop vranjski PAHOMIJE

Episkop šumadijski JOVAN

Episkop braničevski IGNjATIJE

Episkop zvorničko-tuzlanski FOTIJE

Episkop mileševski ATANASIJE

Episkop budimljansko-nikšićki JOANIKIJE

Episkop diseldorfski i nemački GRIGORIJE

Episkop raško-prizrenski TEODOSIJE

Episkop zapadnoamerički MAKSIM

Episkop gornjokarlovački GERASIM

Episkop istočnoamerički IRINEJ

Episkop kruševački DAVID

Episkop slavonski JOVAN

Episkop austrijsko-švajcarski ANDREJ

Episkop bihaćko-petrovački SERGIJE

Episkop timočki ILARION

Episkop niški ARSENIJE

Episkop buenosaireski i južnocentralnoamerički KIRILO

Episkop Mitropolije australijsko-novozelandske SILUAN

Episkop dalmatinski NIKODIM

Episkop osečkopoljski i baranjski HERUVIM

Episkop zahumsko-hercegovački DIMITRIJE

 

Vikarni Episkop moravički ANTONIJE

Vikarni Episkop remezijanski STEFAN

Vikarni Episkop mohački ISIHIJE

Vikarni Episkop dioklijski METODIJE

 

OHRIDSKA ARHIEPISKOPIJA:

 

Arhiepiskop ohridski i Mitropolit skopski JOVAN

Episkop pološko-kumanovski JOAKIM

Episkop bregalnički MARKO

Vikarni Episkop stobijski DAVID

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U ŠIBENSKOM SABORNOM HRAMU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas (20. 12. 2020.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Hramu Uspenja Presvete Bogorodice u Šibeniku. U svojoj besedi vernom narodu Vladika se osvrnuo na jevanđeljsku priču koja govori o isceljenju gubavaca.

„Draga braćo i sestre, iz današnjeg Jevanđelja čuli smo kako je Gospod iscelio deset gubavaca i pri tom im rekao: 'Idite i javite se sveštenicima'. Dok su tamo išli svi su se izlečili od opake bolesti, ali je samo jedan od njih otišao da zablagodari Gospodu na toj velikoj milosti. Kada ga je Gospod upitao gde su ostali i ko je on, čovek mu je odgovorio da je on Samarjanin, inoplemenik, kako se to kaže u Jevanđelju. U to vreme, Jevreji su sve koji nisu pripadali njihovom narodu smatrali nečistim i nedostojnim, a na kraju smo čuli kako Gospod jednom takvom čoveku kaže: 'Idi s mirom, vera tvoja spasla te je'.

Iz ove priče vidimo veličinu milosti Gospoda našeg koji je sve njih iscelio, a sa onim koji je došao da mu se zahvali, otišao je još i dalje i rekao da će ga spasiti upravo taj čin kojim je pokazao da veruje u Njega. To je poruka za sve nas u ove nemile dane kada haraju bolesti našim svetom, da treba da se pouzdamo u Gospoda, da Mu se molimo da nas sačuva od svake nemoći, ali isto tako da Mu se okrećemo, ne samo kada imamo neku nevolju, već i onda kada je sve kako treba, svakim danom našeg života. Treba da Mu se obraćamo sa verom i nadom i da molimo spasenje, ne samo za nas i naše bližnje, već i za one koji su nam činili zlo, jer ćemo samo tako pokazati da smo istinska deca Njegova“, poručio je Episkop Nikodim i pozvao verni narod da uprkos teškim danima budemo tu jedni za druge, da s radošću idemo u susret Božiću i dostojno ga proslavimo.

EPISKOP NIKODIM: ŽIVIMO HRIŠĆANSKI DA BISMO POSTALI MALA BRAĆA HRISTOVA

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas (13. 12. 2020.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u šibenskom Sabornom hramu. U cilju poštovanja propisanih epidemioloških mera, svake nedelje ovoga meseca služi se Sveta Liturgija i u Hramu Svetog Spasa, kao i u Sabornoj crkvi, kako bi se vernici podelili u ova dva hrama, te se na adekvatan i društveno odgovoran način ispunile njihove duhovne potrebe.

U svojoj besedi upućenoj prisutnom narodu, Episkop Nikodim osvrnuo se na današnju jevanđeljsku priču i istakao pouku o nenadmašivosti svetinje ljudskog života.

„Danas smo čuli kako je Gospod jedne subote, pripovedajući u sinagogi, ugledao ženu koja je osamnaest godina ležala nepokretna i u grču. On joj je rekao da ustane, položio je ruke na nju i oslobodio je od nemoći koja je beše obuzela. Tada je starešina hrama prozvao Gospoda zašto je to napravio u subotnji dan, jer je subota u to doba bila neradni dan po zakonu Mojsijevom. Nije se smelo ništa raditi toga dana, čak je bilo propisano i koliko koraka se sme napraviti. Gospod je i pored toga iscelio tu ženu, jer je smatrao da je subota zarad čoveka, a ne čovek zarad subote i samim tim je pokazao da se iznad svih zakona ovoga sveta 'koji u zlu leži' nalazi Gospod i samo On može da nas oslobodi i izleči. To ne znači da ne treba da poštujemo zakone po kojima naše društvo funkcioniše, već da treba zarad naših greha i slabosti da se molimo Gospodu za pomoć i iscenjenje i da budemo dostojni naslednici i deca svetlosti. To ćemo postići tako što ćemo se truditi da se upodobimo Gospodu, što ćemo se moliti, dolaziti u crkvu i dati sve od sebe da između dve Liturgije živimo hrišćanski i tako postanemo mala braća Hristova“, poručio je Vladika.

RUKOPOLOŽENjE U MANASTIRU KRUPI

Na praznik Vavedenja Presvete Bogorodice (4. 12. 2020.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru Krupi. Tom prilikom, đakon Lazar Prijić rukopoložen je u čin sveštenika, a Episkop Nikodim čestitao je njemu i njegovoj porodici i poželeo mu uspeh u novoj službi.

„Danas smo imali veliku radost, jer je otac Lazar rukopoložen u čin prezvitera i tim povodom hteo bih da dam jednu pouku i njemu, a i svima nama. Čuli smo u današnjem Jevanđelju kako Gospod kaže: 'Marta, Marta, brineš se za mnogo, a samo je jedno potrebno'. To jedno, to malo što je potrebno jeste da istrajemo na putu Gospodnjem, da sledimo sveto Jevanđelje i budemo oni koji žive sa Hristom, u Hristu i po Hristu. Trudeći se da zadobijemo Carstvo Nebesko mi treba da iskazujemo ljubav prema svima, posebno prema onima koji su potrebiti, pa i prema neprijateljima svojim, ne bi li nas Gospod prepoznao kao svoje učenike. To je onaj dobar odgovor koji treba da damo kada krenemo na put sa kojeg nema povratka i kada ništa drugo ne treba da nam bude bitno sem samog postojanja Gospodnjeg. Mi smo na proputovanju kroz ovaj svet da bismo jednog dana stali pred lice Gospodnje i postali Njegova mala braća, deca i naslednici svetlosti. Ocu Lazaru, a i svima nama želim da se jednoga dana nađemo zajedno u Carstvu Nebeskom, gde ćemo se gledati licem k licu sa Gospodom i jedni sa drugima i radovati se što smo se trudili da ispunimo sve ovo što sam rekao u svom životu na Zemlji i tako postali naslednici Carstva Nebeskog“, rekao je Vladika.

DVA RUKOPOLOŽENjA U ŠIBENIKU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je u nedelju (22. 11. 2020.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u šibenskom Sabornom hramu. Sveto sabranje posebno su uveličale dve velike duhovne radosti, kada je đakon Milenko Lošić rukopoložen u sveštenički čin, a ipođakon Lazar Prijić u čin đakona. Vladika je od srca čestitao njima i njihovim porodicama i poželeo da uspešno i bogougodno obavljaju službu koja im je poverena.

„Danas smo rukopoložili oca Milenka koji je već dugo ovde sa nama i koji će ostati kao sveštenik ovde u Šibeniku, a ja mu želim sve najbolje i da se ispuni ono što smo pročitali u svetim molitvama, da do kraja dobru trku istrči i nasledi Carstvo Nebesko. Isto tako, imali smo rukopoloženje oca Lazara koji je, kao i otac Milenko, Dalmatinac iz okoline Knina i njemu takođe želim da se trudi kao čovek i da ispunjava zapovesti Božije i da obojica na moga i blaga leta služe Gospodu i našem narodu.

Ovo su dani žalosti kada bismo trebali da se  sećamo našega blaženoga Patrijarha Irineja, ali uprkos tome treba da imamo na umu da je za nas hrišćane taj dan kada se nađemo pred licem Gospodnjim ustvari rođendan. To je dan kada se sve razjašnjava, nema više zagonetki, ni sumnji da li Bog postoji i bitno je samo jedno pitanje koje će nam Gospod postaviti, a to je da li ga volimo i da li smo to činili i tokom svog zemaljskog života. Za neke čak, koji ga nisu priznavali, u tom trenutku to neće više biti bitno, jer će postati svesni Gospoda, a On će iz svoje prevelike ljubavi prihvatiti i spasiti svakoga ko se u tome trenu Njegovoj ljubavi odazove.

Danas smo čuli dve jevanđeljske priče koje se mogu povezati sa ovom nevoljom koja nas je sada snašla. To su priče o bolesti i isceljenju, jedna o krvotočivoj ženi koja je izlečena u trenu kada je dotakla Hristosa i druga o isceljelju najveće od svih bolesti, kada je Gospod oživeo upokojenu devojku. One nam govore da je samo Bog, koji je Sveta Trojica, gospodar nad životom i nad smrću i zato treba uvek da se uzdamo u Gospoda, ali i da poštujemo sve mere koje nam se nalažu u borbi protiv globalne pandemije, jer je za nas hrišćane svetinja života iznad svega“, poručio je Episkop Nikodim.

HRAMOVNA SLAVA U SMILČIĆU

Molitveni ispraćaj patrijarha i oca našeg Irineja

U Spomen-hramu Svetog Save na Vračaru, zavetnom hramu srpskog naroda, u kome je bilo izloženo telo blaženoupokojenog Patrijarha srpskog Irineja, služena je sveta zaupokojena Liturgija sa opelom

 

Načalstvovao je Njegovo Preosveštenstvo Mitropolit dabrobosanski g. Hrizostom, predsedavajući Svetim Arhijerejskim Sinodom Srpske Pravoslavne Crkve, uz sasluženje Visokopreosvećenih Mitropolita volokolamskog g. Ilariona iz Moskovske Patrijaršije i borispoljskog i brovarskog g. Antonija iz Ukrajinske Pravoslavne Crkve Moskovske Patrijaršije, Njegovog Blaženstva Arhiepiskopa ohridskog i Mitropolita skopskog g. Jovana, Visokopreosvećenog Mitropolita zagrebačko-ljubljanskog g. Porfirija, Preosvećene gospode Episkopa šumadijskog Jovana, bačkog Irineja, vranjskog Pahomija, raško-prizrenskog Teodosija, kruševačkog Davida, timočkog Ilariona, niškog Arsenija, zahumsko-hercegovačkog Dimitrija, moravičkog Antonija, mohačkog Isihija, dioklijskog Metodija, pološko-kumanovskog Joakima, bregalničkog Marka, sveštenstva i monaštva Srpske Pravoslavne Crkve i gostiju iz drugih pomesnih Pravoslavnih Crkava, u molitvenom prisustvu Preosvećene gospode Episkopa diseldorfskog i nemačkog Grigorija, remezijanskog Stefana i umirovljenog zahumsko-hercegovačkog Atanasija, kao i mnogobrojnog vernog naroda koji se u dugoj povorci ulivao u Svetosavski hram da se oprosti od svog Patrijarha i Oca.

Prisluživali su dugogodišnji Patrijarhovi najbliži saradnici: lični sekretar Patrijarhov ipođakon Dejan Nakić i ipođakon Vladimir Jelić, upravnik Patrijaršijskog dvora.

Pojali su mešoviti horovi hrama Svetog Save pod upravom dr Katarine Stanković i  hor Branko iz Niša pod upravom gđe Sare Cincarević.

Tokom svete Liturgije besedio je Njegovo Preosveštenstvo Episkop bački g. Irinej.

U nastavku svete Liturgije služeno je opelo posle koga su se od blaženoupokojenog patrijarha i oca našeg Irineja besedama oprostili predsedavajući Svetim Arhijerejskim Sinodom Srpske Pravoslavne Crkve Mitropolit dabrobosanski g. Hrizostom, starešina Sabornog hrama Svetog arhangela Mihaila u Beogradu protojerej-stavrofror Petar Lukić, predsednik Republike Srbije g. Aleksandar Vučić i srpski član Predsedništva Bosne i Hercegovine g. Milorad Dodik. Patrijarhovo telo je zatim sahranjeno u kripti hrama Svetog Save.

Molitvenom ispraćaju Patrijarha srpskog Irineja prisustvovali su najviši predstavnici srpskog naroda i Srpske Crkve iz otadžbine i svih krajeva gde srpski rod živi. Pored rodbine i najbližih saradnika patrijarha Irineja, Zaupokojenoj Liturgiji, opelu i sahrani prisustvovali su predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, srpski član Predsedništva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik, predsednik Narodne skupštine Republike Srbije Ivica Dačić, predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić, potpredsednik Vlade i ministar odbrane Nebojša Stefanović, ministar spoljnih poslova Nikola Selaković, ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin i drugi članovi Vlade Republike Srbije, načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Milan Mojsilović, mandatar za sastav nove Vlade Crne Gore Zdravko Krivokapić, lideri Demokratskog fronta Andrija Mandić i Milan Knežević, direktor Uprave za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama dr Mileta Radojević, članovi Krunskog saveta, predstavnici najviših kulturnih, naučnih i javnih institucija, članovi diplomatskog kora, apostolski nuncije u Beogradu nadbiskup Surijani Lučijano, nadbiskup beogradski Stanislav Hočevar, predstavnici tradicionalnih crkava i verskih zajednica u Srbiji.

Pripadnici Vojske Srbije i Policije zajedno sa svojim narodom na najdostojanstveniji način su ispratili Patrijarha čime su potvrdili svoje jedinstvo sa Srpskom Pravoslavnom Crkvom i posvedočili da su zajedno vekovni, trajni i najjači stubovi države Srbije. Jedna od najdirljivijih slika koje su u danima ispraćaja patrijarha i oca našeg Irineja obišle svet bila je slika gardista Vojske Srbije koji su nosili kovčeg sa telom blaženousnulog Patrijarha i formirali počasne špalire ispred Saborne crkve i hrama Svetog Save. Podsećamo da je povodom obeležavanja 190 godina od osnivanja Garde, kao izraz očinske zahvalnosti za ogorman trud koji ta elitna jedinica Vojske Srbije ulaže u unapređenje moralnih i duhovnih vrednosti koje počivaju na pravoslavnoj tradiciji, Patrijarh srpski Irinej 12. oktobra 2020. godine odlikovao Gardu Vojske Srbije i njenog komandanta general-majora Milomira Todorovića orden Svetog Simeona Mirotočivog.

Od svog duhovnog oca i pokrovitelja oprostilo se bogoljubivo monaštvo iz mnogobrojnih manastira; rektori, profesori i učenici crkveno-prosvetnih zavoda; službenici Patrijaršije srpske; zaposleni u Štampariji Srpske Pravoslavne Crkve, Patrijaršijskoj biblioteci, Arhivu Srpske Pravoslavne Crkve, Informativno-izdavačkoj ustanovi Srpske Pravoslavne Crkve, Verskom dobrotvornom starateljstvu, Patrijaršijskom zavodu za izradu sveća, Televiziji Hram i Radiju Slovo ljubve i drugim crkvenim ustanovama i zavodima.

Patrijarha srpskog Irineja je ispratio i tim umetnika iz Ruske Federacije, predvođen istaknutim narodnim umetnikom Nikolajem Muhinom, koji su godinama pod budnim Patrijarhovim okom izvodili istorijske radove na unutrašnjem uređenju hrama Svetog Save.

Sveti Arhijerejski Sinod je pre dva dana obavestio sveštenstvo, monaštvo i verni narod da će se tokom molitvenog ispraćaja blaženopočivšeg patrijarha srpskog Irineja, u Sabornom hramu Svetog arhangela Mihaila i u Spomen-hramu Svetog Save na Vračaru, Srpska Pravoslavna Crkva striktno pridržavati mera koje su zbog teške epidemiološke situacije u našoj zemlji propisali nadelžni državni organi. Iz tog razloga, obezbeđen je direktan prenos na prvom programu Radio-televizije Srbije, a molitveni ispraćaj patrijarha Irineja bio je dostupan i na portalu TV Hram, Prvom programu RTS, portalu RTS Planeta i youtube kanalu agencije Tanjug.

opširnije na www.spc.rs

HRAMOVNA SLAVA U MANASTIRU KRKI

U subotu (21. 11. 2020.), na praznik Svetog Arhangela Mihaila, tradicionalno je proslavljena hramovna slava manastira Krke. Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju i tom prilikom poručio okupljenim vernicima da, iako smo sada u danima žalosti, za nas hrišćane onaj trenutak kada se nađemo pred licem Gospodnjim predstavlja pravi rođendan, a ne onaj trenutak kada smo došli u ovaj zemaljski život.

„Za hrišćane je najvažnije da dostojno dočekamo Carstvo Nebesko, jer, kako je to govorio naš Patrijarh Pavle, kada se rodimo mi plačemo, svi drugi se raduju, a kada umremo svi drugi plaču, a mi se radujemo, jer odlazimo u naručje Gospodnje i postajemo svesni da smo istinska deca radosti. Danas smo se ovde okupili povodom velikog praznika i slave ovog svetog hrama, jer iako su ovo za nas tužni dani zbog smrti našeg Patrijarha Irineja, mi treba da proslavimo praznik Svetog Arhangela Mihaila i setimo se njegovih reči da stojimo smerno i ne radimo ništa što bi moglo biti protivno Gospodu. Na nama je da se molimo za dušu našega Patrijarha i da ga Gospod naseli tamo gde pravednici prebivaju, a isto tako da i mi jednom nasledimo Carstvo Nebesko i postanemo deca svetlosti. Osnovni preduslov za to je ljubav i briga koju treba da pokazujemo jedni prema drugima, jer time što ćemo pomoći svojim bližnjima koji su u nevolji, mi im pomažemo da osete prisustvo Božije“, rekao je Episkop Nikodim. Vladika je izrazio nadu da će ove nedaće koje su nas snašle uskoro proći, te da ćemo moći da se okupljamo onako kako smo to do sada činili na svetim sabranjima i pozvao vernike da svakoga dana odvoje trenutak i pomole se za dušu našega Patrijarha.

U petak, 20. novembra 2020. godine u 7:07 časova u Vojnoj kovid bolnici „Karaburma“ u Beogradu upokojio se u Gospodu Njegova Svetost Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i Patrijarh srpski g. Irinej (Gavrilović).

O svim drugim detaljima u vezi sa sahranom Njegove Svetosti Patrijarha javnost će biti uskoro obaveštena. Večan mu  spomen i Carstvo Nebesko!

Dana 27. avgusta 1930. godine blagočestive roditelje Zdravka i Milijanu Gavrilović iz sela Vidove kod Čačka - i sa njima sav rod srpski - Gospod je blagoslovio rođenjem muškog deteta koje je na krštenju dobilo ime Miroslav. U rodnom selu završio je osnovnu školu, a posle Gimnazije u Čačku i Bogosloviju u Prizrenu. Zatim diplomira na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu.  Po završetku vojne službe postavljen je za suplenta (profesora) Prizrenske bogoslovije. Pre stupanja na dužnost profesora oktobra 1959. godine u manastiru Rakovici od strane Patrijarha srpskog Germana prima monaški čin, dobivši monaško ime Irinej. Na dan Svete Petke iste godine u crkvi Ružici na Kalemegdanu je rukopoložen u čin jeromonaha. Dok je kao profesor službovao u Prizrenskoj bogosloviji upućen je na postdiplomske studije u Atinu. Za upravnika Monaške škole u manastiru Ostrogu postavljen je 1969. godine, odakle se vraća u Prizren na mesto rektora slavne Bogoslovije. Sa te dužnosti je 1974. izabran za vikara Patrijarha srpskog sa titulom Episkopa moravičkog. Za Episkopa niškog izabran je 1975. godine. Na Svetom Arhijerejskom Saboru Srpske Pravoslavne Crkve 22. januara 2010. godine izabran je za Arhiepiskopa pećkog, Mitropolita beogradsko-karlovačkog i Patrijarha srpskog.

opširnije na: www.spc.rs

RUKOPOLOŽENjE NOVOG ĐAKONA U MANASTIRU KRKI

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas (1. 11. 2020) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru Krki. Ovaj dan doneo je u našu Eparhiju jednu veliku radost kada je student bogoslovskog fakulteta Momir Đukić rukopoložen u čin đakona.

„Danas smo obavili rukopoloženje nad našim bratom Momirom i želim da mu čestitam taj, za njega veliki dan, čak i veliki praznik koji se desi nad ljudima koji su izabrani da budu služitelji oltaru, oni koji će Gospodu prinositi svoju molitvu,  svedočiti samo Jevanđelje i veru u Gospoda našega Isusa Hrista. Želim mu da bude ono plodno tlo iz današnjeg Jevanđelja na koje je posejana Reč Gospodnja, a isto to želim i svima nama i da budemo oni koji će izdržati do kraja, koji će dobru trku otrčati i naslediti Carstvo Nebesko. To je jedino merilo za sve nas, a posebno za sveštenike, jer mi treba da budemo propovednici, ne samo rečima, već i svojim životom. To je ono na šta smo mi pozvani i da budemo oni koji svedoče tu veru u Vaskrsenje Gospodnje“, poručio je Episkop Nikodim uz iskrene čestike novom đakonu i njegovoj porodici.

VLADIKA NIKODIM: HRIŠĆANIN TREBA DA VOLI SVU TVOREVINU GOSPODNjU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas (18. 10. 2020.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Biteliću. Tom prilikom mogli smo čuti dva odeljka iz Jevanđelja Svetog apostola Luke, a jedno od njih govori o tome kako je Gospod došao u dom u kome su živele dve sestre, Marta i Marija. Tada je Marija klekla pored Njegovih nogu da čuje Reč Gospodnju, a njena sestra je bila zauzeta posluživanjem i prigovorila je Isusu zašto ne kaže njenoj sestri da joj pomogne. Na to joj Gospod odgovori: „Marta, Marta, brineš se za mnogo, a samo je jedno potrebno“.

„To ‘jedno’ o kojem je govorio Gospod upravo je trud da ispunjavamo zapovesti jevanđeljske i da budemo ljudi, kako je to govorio naš sveti Patrijarh Pavle. To znači da treba da ostavimo svaku brigu zemaljsku i sve ono što nas odvaja od Gospoda, a to posebno važi za vreme koje provodimo u našim svetim hramovima, kada dođemo da se pomolimo i zaiskamo od svemilosrdnog Gospoda da nam oprosti grehe naše i da nam da svakog blagoslova u životu. Zato je važno da dolazimo u crkvu, da se molimo, postimo i pričešćujemo se, jer je to ono na šta smo mi hrišćani pozvani.

U drugom odlomku iz Jevanđelja koje je pročitano danas čuli smo kako Gospod kaže ‘I ako ljubite one koji vas ljube, kakva vam je hvala?’. To se podrazumeva, draga braćo i sestre, da volimo one koji nas vole, ali da bismo ispunili reč Gospodnju mi moramo da volimo i naše neprijatelje, tj. čak i one koji nam ne žele dobro, da volimo sve ljude.

To je najteže, jer je teško pobediti samoga sebe, ali mi treba da se trudimo da volimo čitavu Božiju tvorevinu, sve ono čime nas je On blagoslovio, a među mnoštvom blagoslova najveći blagoslov su naši bližnji, koje mi često znamo i nepravedno da smatramo neprijateljima. Nas je u Dalmaciji malo i trebalo bi da se brinemo jedni o drugima, posebno o onima koji su sami, ostavljeni i uniženi, onima o kojima niko ne misli. Pozvani smo, pre svega, njima da iskazujemo ljubav i da kroz to pokažemo da smo naslednici i deca Svetlosti.

To često nije lako, kao što nekada nije lako doći u svete hramove, stajati na svetoj Liturgiji i dati taj mali desetak Gospodu. Kada stanemo jedni kraj drugih kao ljudi i radujemo se jedni drugima, to treba da nam bude najvažnije, jer se tada u svetom sabranju molimo Gospodu kako za sebe, tako i za sve ljude, pa čak i za one koji nam zlo čine“, rekao je Episkop Nikodim i izrazio veliku radost zbog današnjeg sabranja, istakavši da ovakvi događaji pokazuju da nas Gospod gleda i misli o nama, kao što i mi treba da mislimo o Njemu i o svojim bližnjima.

HRAMOVNA SLAVA U KNINU

Na dan kada praznujemo Pokrov Presvete Bogorodice (14. 10. 2020.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u kninskom hramu posvećenom ovom velikom prazniku. Mnoštvo vernika iz kninskog kraja okupilo se danas na svetoj službi, kako bi zajedno zablagodarili Gospodu i proslavili hramovnu slavu.

U vreme cara Lava Mudrog (ili Filosofa), 911. godine, održano je svenoćno bdenije u crkvi Vlaherne u Carigradu. Crkva je bila puna naroda, a pozadini je stajao Sveti Andrej Jurodivi, sa svojim učenikom Epifanijem. U četvrti sat noći, iznad naroda se pojavila Presveta Bogorodica sa rasprostrtim omoforom na rukama, kao da pokriva narod. Sva je blistala u neiskazanom sjaju, okružena apostolima, svetiteljima, mučenicima i devicama. Sveti Andrej, videći Presvetu, pokaza na nju rukom blaženom Epifaniju. Današnji praznik je ustanovljen da podseća na taj događaj, ali i neprekidno pokroviteljstvo Presvete Bogorodice hrišćanskom rodu. Njena pomoć, kako pojedincima tako i narodima, bezbroj puta je potvrđena.

Hramovna slava U JAGODNJI DOnjOJ

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U ŠIBENIKU

POMEN NEVINO POSTRADALIMA U VARIVODAMA, GOŠIĆU I DOBROPOLjCIMA

Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolit zagrebačko-ljubljanski G. Porfirije i Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služili su danas (28. 9. 2020.) parastos žrtvama rata nevino postradalim u Varivodama i Gošiću. Uz prisustvo premijera Republike Hrvatske g. Andreja Plenkovića, potpredsednika Vlade g. Borisa Miloševića, predsednika SDSS-a g. Milorada Pupovca i drugih zvaničnika obeležen je ovaj dan stradanja, sa nadom da će ovakvi događaji ostati zauvek u prošlim vremenima.

„Na ovom mestu osećamo stid i oblivaju nas suze, na ovom mestu pomaže nam isključivo molitva. Tako je na ovom, a i na svakom sličnom mestu, bez obzira na to ko je na kojoj strani bio, stoga što je na takvim mestima poraženo ljudsko dostojanstvo, poražen je čovek. Mi smo ovde izvršili molitvu, ali ovaj pomen mora biti i opomena za nas i za sve ljude. Izmislili su ljudi rat, ubijanja da bi pobedili zlo, a to je proizvelo samo poraz do poraza, jer su utemeljili svoj život na podeli – mi i oni, a zapravo po mnogo čemu svi smo mi jedno i treba da budemo jedna harmonija i zajednica. Zato sam siguran da se oni za koje se molimo na ovakvim mestima mole za nas, mole se da se ne pitamo ko je prvi počeo, ko je koga više povredio, nego da nam bude cilj da budemo ljudi i da sa tim razlikama koje nosimo u sebi, dajući sebe jedni drugima, uspostavljamo harmoniju. Ako hoćemo da prevaziđemo zlo, ne smemo da mu dajemo snagu i oruđe u ruke, jer svaki naš egoizam, svaka naša mržnja i isključivost jesu oruđe u rukama zla. Siguran sam da se oni mole da svako od nas iskoreni u sebi zlo i strast sebičnosti, kako bismo, umesto mi i oni, svi postali mi i da jedni od drugih tražimo oproštaj i jedni drugima praštamo, jer to je onda već sada i ovde pobeda. Neka bi Gospod dao onima koji su ovde postradali večno Carstvo, a ono što se ovde desilo da bude opomena nama i čitavom svetu koji čezne, ne za sukobima i ratovima, nego za mirom, ljubavlju i harmonijom“, rekao je Mitropolit nakon parastosa u Varivodama.

U Gošiću se prisutnima obratio Episkop dalmatinski G. Nikodim, započevši svoj govor stihovima pesme „Đački rastanak“ Branka Radičevića.

„Nesi, breže, čudo ti za oko, ne dižeš se do neba visoko. Nesi gora umilnoga latka, kad ko šeće da je šetnja slatka. Ni se voda sa kamena sliva, kad ko legne da slađe počiva, a ko traži za veselje cveće - zaman traži, tu ga naći neće. Nekoliko ovde je drveta, al' de rastu to su mesta sveta, nji je tužno posadilo doba, svako s' vije više jednog groba.

Verovatno se pitate zašto sam izabrao baš ove stihove, da sa njima započnem ovo svoje obraćanje. Znam da se čini da Sremski Karlovci i „Đački rastanak“ nemaju puno veze sa današnjim dešavanjima i sa nama ovde, ali mene je ova pesma nekako vratila u prošlost i u onaj trenutak kada sam prvi put čuo, pre 24 godine, za taj nemili događaj koji se ovde odigrao, da su ovde postradali starci koji su ubijani na pragovima svojih kuća od bratske ruke onih koji se, poput nas, zovu hrišćanima i koji smatraju da su Bogu službu činili time što su napravili.

Tada sam, kao mladi Dalmatinac, bio druga godina bogoslovije u Sremskim Karlovcima i za profesora srpskog jezika došao je jedan čovek iz ovih krajeva, Svetozar Borak. Taj čovek nam je na mnoge načine pokazivao radost i prirodu nas Dalmatinaca i trudio se da nam olakša bogoslovski život. Njegova majka postradala je upravo na ovom mestu, a nama je bilo čudno kako neko ko je doživeo takvu tragediju podnosi to tako lako, kako nam se tada činilo. Sada, kada sagledam to iz drugog ugla, mogu samo da kažem da nam je taj čovek pokazao ono što su naši slavni preci nosili na svojim plećima, kako se nositi sa jednim takvim stradanjem i davati primer svojim životom.

Naši preci nisu lako živeli u ovim krajevima, nije bilo lako izvući nešto iz ove kršne zemlje, bilo je tu raznih previranja i mnogih carstava, ali sva su carstva prolazna, dok ne nasledimo Carstvo Nebesko. To je meni primer, taj čovek koga poznajem još od detinjstva, na koji način treba da nosimo to svoje stradanje, a da i dalje ostanemo dostojni naslednici svojih predaka i deca Svetlosti. Ta dostojanstvenost, kojoj svi mi težimo, upravo je na nama i nalaže nam da nam ovakve tragedije nikada ne budu izgovor za mržnju i da uprkos svemu pokazujemo samo ljubav prema svakom stvorenju. Treba da shvatimo da je budućnost pred nama i da, poput svojih predaka koji su vekovima ovde živeli i voleli ovaj kraj i mi treba ovde da živimo slobodno, da se ne stidimo svoje vere i nacionalnog identiteta. To je jedini način da opstanemo i ostanemo ljudi koji daju počast, kako svojim precima, tako i svim žrtvama ratnih stradanja“, poručio je Episkop Nikodim.

Nakon pomena u Gošiću, sveštenstvo Eparhije dalmatinske obavilo je pomen i u Dobropoljcima, čiji su meštani takođe postradali nakon vojne akcije „Oluja“.

PROSLAVA ROĐENjA PRESVETE BOGORODICE U IMOTSKOM

Na dan kada praznujemo Rođenje Presvete Bogorodice (21. 9. 2020.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Imotskom. Okupljenom vernom narodu Vladika se obratio rekavši da bismo svi mi, pravoslavni hrišćani, trebali da se ugledamo na onu čije rođenje danas proslavljamo i koja je u ime svih nas primila Gospoda u svoje telo.

„Kada je arhangel Gavrilo Bogorodici doneo tu blagu vest, ona mu je odgovorila rečima 'Evo sluškinje Tvoje Gospode, neka bude po reči Tvojoj'. Tako bismo i mi trebali da budemo oni koji se raduju Gospodu, prihvataju Ga i uzimaju za primer onu koja je, kroz to što je postala majka samoga Bogočoveka Isusa Hrista, postala majka i svih nas. U nju treba da se uzdamo, da bude brza zastupnica naša pred Gospodom i da se molimo njoj, Gospodu i svim svetima Njegovim za pomilovanje i oproštaj naših grehova. Živeći jevanđeljski i učestvujući u životu Crkve mi treba da se trudimo da zaslužimo Carstvo Nebesko“, poručio je Episkop Nikodim i ujedno poželeo svima sve najbolje od Gospoda i čestitao ovaj veliki praznik.

Praznik RoĐenja Presvete Bogorodice U STRMICI

U Strmici na Praznik Rođenja Presvete Bogorodice radosno je proslavljena druga slava. Svetu Božansku Liturgiju služili su sveštenici Milorad Đekanović i Savo Majstorović.

Posle Svete Liturgije, osvećenja slavskog kolača i žita i učinjene litije, priređena je trpeza ljubavi za sve prisutne.

HRAMOVNA SLAVA MANASTIRA DRAGOVIĆA

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas (20. 9. 2020.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru Dragoviću. U poslednju nedelju pred Malu Gospojinu verni narod ovoga kraja tradicionalno se okupio uz svoga Episkopa kako bi zajedno proslavili hramovnu slavu ovog svetog mesta.

„Danas smo se okupili da proslavimo praznik Rođenja Presvete Bogorodice kao što se već decenijama sabiramo ovde i kao što su se sabirali naši slavni preci. Drago mi je da vidim, braćo i sestre, da imate vere da dođete i pomolite se Gospodu, uprkos svim nevoljama i ovoj bolesti koja se nadvila nad čitavim svetom. Kroz ovu našu današnju molitvu mi smo dali taj naš mali prinos da bismo učestvovali u Domostroju Spasenja i da bismo se potrudili svi zajedno da zadobijemo Carstvo Nebesko.

U današnjem Jevanđelju čuli smo kako Gospod govori jednoj ženi 'Marta, Marta brineš se za mnogo, a samo je jedno potrebno, a Marija je dobri deo izabrala'. Mi bismo trebali da shvatimo da je, kada dolazimo u crkvu i okupljamo se oko jedne čaše, neophodno da ostavimo svaku svoju brigu i da kao ljudi stanemo pred lice Gospodnje, da shvatimo koliko smo mali i predamo sebe kao prinos Njemu. Tada treba da se ostavimo mobilnih telefona, slikanja, snimanja i svega onoga što odvlači pažnju od toga da posvetimo svoju misao i svoj život Gospodu. Svi mi treba da budemo svesni da ništa od tih stvari neće biti bitno jednom kada stanemo pred Gospoda, već će jedino važno biti koliko Ga volimo i koliko ljubavi smo imali prema svima i svakome. To se posebno odnosi na vreme kada smo sabrani u crkvi i kada treba da odbacimo sve ono što nas muči i da čista srca priđemo Gospodu i molimo se za spasenje čitavoga sveta“, rekao je Episkop Nikodim.

Povodom praznika Rođenja Presvete Bogorodice, Vladika je rekao nekoliko reči o njenom životu, istakavši pritom jednu njenu misao koja je od velike važnosti za sve nas. „Kada se ispunila punoća vremena da se sam Bog useli u ovaj svet i primi čovečansku prirodu, zadržavši pritom i onu božansku, Presveta Bogorodica je arhangelu Gavrilu koji je došao da joj prenese blagu vest rekla 'Evo sluškinje Tvoje Gospode, neka bude po reči Tvojoj'. I mi bismo trebali da se ugledamo na Presvetu Bogorodicu i da naš život bude posvećen Gospodu pored svih iskušenja koja imamo, trebalo bi svakodnevno da ispunjavamo reč Gospodnju i da radimo na tome da zadobijemo život večni.

Čuli smo, isto tako, danas kako je apostol Pavle rekao da Gospod nije došao u ovaj svet da bi sudio, nego da bi doneo Spasenje. Uparvo to je merilo za sve nas koji nosimo slavno ime hrišćana, da težimo da zadobijemo Carstvo Nebesko, a to ne možemo ako nemamo ljubavi jedni prema drugima i  ne pomažemo onima kojima je pomoć potrebna, a takvih je, nažalost, u našoj Dalmaciji puno“, poručio je Episkop dalmatinski.

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U POLjICIMA

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas (13. 9. 2020.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Poljicima. Tom prilikom, Vladika je istakao da smo se danas okupili na ovom svetom mestu da prinesemo Gospodu taj najveći prinos i da se potrudimo da svojim molitvama uvedemo Carstvo Nebesko u ovaj svet.

„Danas smo iz Jevanđelja čitali priču o svadbi careva sina i mogli smo čuti kako onaj otac pita jednoga čoveka zašto nije propisno obučen za svadbu i zbog toga ga izbacuje. Na osnovu te priče mogu da kažem, s obzirom da danas proslavljamo i Svete Novomučenike jasenovačke, da su se oni, kada su postradali, a isto tako i vaši slavni preci kao i svi postradali u Drugom svetskom ratu, upravo obukli u odeću radosti, veselja i slave, kao oni koji treba da dođu za gospodarevu trpezu, a ne kao taj čovek koji je došao neprikladno odeven, ne kao oni koji se ne trude da žive hrišćanskim životom.

Kada su postradali za krst časni i slobodu zlatnu, oni su ispunili zavet našega kneza Lazara i kada su ušli u Carstvo Nebesko obukli su se u tu odeću radosti, kao oni koji je dostojno nose i koji su tako mogli da izađu pred lice Svevišnjega. Oni su postradali, jer su bili drugi i drugačiji i nisu hteli da se odreknu Gospoda, pravoslavlja i svoga nacionalnog identiteta. Mi danas treba da se ugledamo na njih, da nosimo svoj krst, da pokušamo da ostavimo staroga čoveka, da odbacimo greh  i sve ono što nas odvlači od Gospoda, da se trudimo da dolazimo u svete hramove, učestvujemo u Svetim Tajnama i ispunjavamo zapovesti Božije“, poručio je Episkop Nikodim.

PRAZNIK USEKOVANJA GLAVE SVETOG JOVANA KRSTITELJA U MANASTIRU KRKI

PRAZNIK USPENjA PRESVETE BOGORODICE U MANASTIRU KRUPI

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je 28. 8. 2020. Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru Krupi. Povodom slave manastira posvećenog Uspenju Presvete Bogorodice mnoštvo vernog naroda okupilo se na ovom svetom mestu, a nakon Liturgije Vladika im se obratio prigodnom besedom.

„Draga braćo i sestre, čuli smo u današnjem Jevanđelju kako Gospod govori ‘Marta, Marta, brineš se za mnogo, a samo je jedno dovoljno’. To je poruka nama hrišćanima da kada se saberemo na jednome mestu na Svetoj Liturgiji ne bismo trebali da mislimo ni o čemu drugom nego o samome Gospodu koji je ‘tako zavoleo ovaj svet da je i Sina Svoga Jedinorodnoga dao da svako ko veruje u Njega ne pogine, nego da ima život večni’. To znači da ta vera u Trojedinoga Boga, koju su nama predali naši slavni preci, treba da sačinjava sve u našem životu i da mislimo na Njega svakim svojim dahom, a naročito kada smo se okupili da Mu se pomolimo i prinesemo taj naš prinos, da se zajedno radujemo i gledamo licem k licu.

Na to smo mi pozvani, da budemo istinski učenici Njegovi, ugledajući se na onu koja je majka svih nas, onu koju danas praznujemo i koja je pristala u ime svih nas da Gospod, prošavši kroz njeno telo, uđe u ovaj svet i postane čovek, ostavši i Bog, da postane Bogočovek Isus Hristos, kako je to govorio Sveti Justin Ćelijski. Kada je postala majka Gospoda našega, Presveta Bogorodica je postala majka svih nas i kao što je kroz život Gospodnji dok je On hodio među ljudima išla tiho uz Njega, tako je nastavila da štiti sve nas, čak i kada se vaznela na Nebo i došla opet pred Lice Gospodnje. Za nas i za naše grehe ona je ostala zauvek zastupnica pred prestolom Svevišnjega, podnela je najveću žrtvu koju jedna žena može da podnese i na nju treba da se ugledamo u svojim molitvama.

Kada se saberemo da bismo uzneli molitvu Gospodu mi treba da mislimo samo o svojim gresima i o tome koliko treba da se molimo Gospodu našem Isusu Hristu, Presvetoj Bogorodici i Svetima Njegovim da nas On pomiluje i da se spasemo. Osnovni preduslov za to je da imamo ljubavi jedni prema drugima i da ne zaboravimo da bez te ljubavi ne možemo naslediti Carstvo Nebesko. Zbog toga je važno da se trudimo da budemo istinski hrišćani, da smo ispunjeni ljubavlju, brinemo se jedni o drugima, da dolazimo u hramove i učestvujemo u Svetim Tajnama. To je pravac u kome treba da usmerimo svoj život i, kako kažu monaške izreke, da se nadamo ako nema mesta za nas u raju, neka bude mesta za sve druge“, poručio je Episkop Nikodim i poželeo da nas u sve dane našega života prate ljubav i zastupništvo Presvete Bogorodice.

PRAZNIK USPENIJA PRESVETE BOGORODICE U DRNIŠU

PREOBRAŽENjE U MANASTIRU KRKI

Veliki praznik Preobraženja Gospodnjeg proslavljen je danas (19. 8. 2020.) u manastiru Krki Svetom Arhijerejskom Liturgijom na čelu sa Njegovim Preosveštenstvom Episkopom dalmatinskim G. Nikodimom. Ovaj tradicionalni sabor vernog naroda i ove godine okupio je mnoštvo ljudi iz raznih krajeva, a svi oni zajedno uzneli su svoju molitvu Gospodu uživajući u miru i atmosferi ovog svetog mesta.

„Mi smo se, draga braćo  sestre, danas okupili ovde da bismo proslavili praznik radosti, susretanja i svetlosti. To je praznik koji nama, ljudima, daje nadu da ćemo i mi, poput apostola, videti Lice Gospodnje u svoj slavi i svetlosti, da ćemo tako dočekati Carstvo Nebesko i biti deca Gospodnja i dostojni naslednici naših slavnih predaka. Upravo naši preci očuvali su ovu našu veru i pored svih stradanja, znali su uvek da su pravoslavni, da su srpskoga roda i bili su ponosni na to. Oni su nam pokazali kakav je put onih koji žive Gospoda i mi bismo trebali svakim danom svoga života da se ugledamo na njih. Našim precima je u Dalmaciji bilo isto onako kako je, što smo čuli u današnjem Jevanđelju, rekao Sveti apostol Petar „dobro nam je Gospode ovde biti“. Oni su voleli ovu zemlju, iz nje su izvlačili sve najbolje što su mogli i odolevali su svim poteškoćama koje im je život nosio, jer život često nije lak, ali je na nama ljudima da učinimo da nam ovde bude lepo i da naša mila Dalmacija propeva i bude mesto okupljanja kao što su naši sveti manastiri, tri bisera Dalmacije, Krka, Krupa i Dragović.

Naše svetinje bile su kroz istoriju, a i danas su, mesta na kojima se okupljamo da bismo priložili svoj trud i postali sinovi Svetlosti. To je za nas imperativ, da budemo hrišćani, da imamo ljubavi prema svima i da dolazimo u naše crkve, postimo, ispovedamo se i pričešćujemo. Takođe je jako važno da pomažemo jedni drugima, jer je ta pomoć, pogotovo nama ovde u Dalmaciji, potrebna da bismo mogli, kako je govorio naš veliki Patrijarh Pavle, da budemo ljudi. Naši slavni preci ostavili su nam zavet da nosimo slavno ime hrišćana, a nadasve, da budemo oni koji se raduju jedni drugima, koji se okupljaju, kako u nedaćama, tako i u dobrim vremenima i ne zaboravljaju nikada svoju crkvu. To je ono za šta mi treba da se trudimo, to je zalog koji nam je predat i koji treba dalje da održimo učeći svoju decu i ugledajući se na Dositeja Obradovića koji je širom Dalmacije poučavao ljude i pomagao im da razumeju Reč Gospodnju.

Nas je ovde, draga braćo i sestre, malo, a po rečima Svetoga Pisma „sila se Božija u nemoći pokazuje“. I pored toga što smo malo stado nismo se odrekli te naše vere, nismo posustali, nego dolazimo i u tome svemu upravo pokazujemo silu Božiju, jer onaj ko nas sabira na Svetoj Liturgiji je Duh Sveti i niko drugi“, poručio je Episkop Nikodim i čestitao svima današnji praznik uz želje da se i ubuduće okupljamo u zdravlju i radosti.

HRAMOVNA SLAVA U MARKOVCU

Povodom slave markovačkog hrama Svetog proroka Ilije danas (9. 8. 2020.) se, na ovom svetom mestu, uz svoga Episkopa okupilo mnoštvo vernog naroda. Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim obratio se vernicima nakon Svete Arhijerejske Liturgije rekavši da smo prisustvovali događaju koji je najvažniji za dušu i prineli taj najveći, najstrašniji i najsvetiji prinos Gospodu.

„Hteo bih da se sada setimo reči velikog Dositeja Obradovića, koji je boraveći upravo ovde u vašem kraju i pomažući sveštenicima iz Lazarice rekao da je ovde sreo tako velike i svete ljude da se i on zadivio. Na te naše velike pretke treba i mi da se ugledamo i da se trudimo da živimo vrlinskim životom poput njih, jer su to njima predali njihovi očevi i đedovi i kroz vekove se to prenosilo od samoga Gospoda našega Isusa Hrista u čije su ime apostoli propovedali. Idući po svetu oni su stigli i do naše Dalmacije, preneli su to sveštenicima koji su dalje učili narod koji im je bio poveren da žive Hristom, sa Hristom i u Hristu. To je ono što smo i mi pozvani da vama govorimo i dokle god imamo daha da vas prizivamo da budemo istinski učenici Njegovi i da imamo ljubavi, ne samo prema sebi, već prema svima. Svi smo pozvani na to da brinemo jedni o drugima, da ostavimo sve podele i budemo oni koji se sabiraju i raduju se jedni drugima“, poručio je Episkop dalmatinski uz želju da se na mnoga i blaga leta ovde okupljamo i zajedničkim trudom nasledimo Carstvo Nebesko.

PROSLAVA SVETOG PANTELEJMONA U ERVENIKU

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U SKRADINU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je 8. 8. 2020. Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Skradinu. Tom prilikom Vladika je istakao da mu je izuzetno drago što smo se, i pored svih nedaća koje su nas zadesile, okupili na ovaj dan u Hramu Svetog Spiridona da zajedno uznesemo molitvu Gospodu. U svojoj besedi vernom narodu on je takođe naglasio da je ovo vreme kada treba da se preispitamo koliko smo se trudili oko svojih srodnika, komšija, prijatelja i svih onih kojima je potrebna naša pomoć i da li smo dostojni da takvi izađemo pred Gospoda moleći Mu se u ovom svetom hramu. Pozivajući se na reči Dositeja Obradovića, koji je ovim krajevima hodio pre 250 godina, Episkop Nikodim dodao je da su na ovim prostorima uvek živeli dobri ljudi koji su poštovali Reč Božiju, a upravo na te svoje slavne pretke treba da se ugledamo i mi danas.

PARASTOS ŽRTVAMA „OLUJE“ U MANASTIRU KRKI

Parastos za sve nevino postradale u vojnoj akciji „Oluja“ služen je danas (4. 8. 2020.) u manastiru Krki. Tom prilikom, uoči godišnjice ovog nemilog događaja, Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim istakao je da nam je svima dužnost da se za njih molimo i da budemo dostojni naslednici tih ljudi koji su ispoštovali zavet kneza Lazara postradavši za krst časni i slobodu zlatnu.

„Mnogo je tragično nastradalih na ovim našim prostorima, neki od njih postradali su čak i nakon što su jasno izrazili želju da ovde ostanu pod znakom mira, kao što je to bio slučaj u Varivodama. Tamo su ljudi na svoje kuće okačili bele zastave, ali su uprkos tome postradali od onih koji su se nisu bojali Gospoda. Za te hrabre ljude treba da se molimo, da oni budu naši zastupnici pred prestolom Svevišnjega koji se mole da i mi izdržimo na našem putu i budemo oni koji nose znak mira i koji rade na pomirenju. Važno je da ne zaboravimo šta se desilo, ali isto tako ne smemo da robujemo toj tragediji, već treba da budemo svedoci pomirenja i istinski učenici Gospodnji. Jevanđelje nas poziva na oproštaj i samo kroz njega možemo naslediti Carstvo Nebesko. Treba da se okupljamo oko svojih crkava, jer je na nama koji smo ostali ovde i koji nećemo da odustanemo od ovih krajeva, da se tu, poput svojih predaka, molimo za svoje bližnje, pa i za neprijatelje svoje. Mi treba da se nadamo da ćemo biti oni koji će se radovati jedni drugima u Gospodu kada dođe Carstvo Nebesko, kada se prevaziđu sve razlike i ne bude više brojanja krvnih zrnaca. Na nama je da budemo ti koji se trude da taj trenutak dočekaju dostojno i ,kako je govorio naš veliki Patrijarh Pavle, da budemo ljudi, jer ćemo samo tako moći dostojno da izađemo pred lice Gospodnje kada dođe taj čas“, poručio je Vladika Nikodim.

HRAMOVNA SLAVA U KAŠIĆU

HRAMOVNA SLAVA U ĐEVRSKAMA

 

HRAMOVNA SLAVA U ZADRU

Povodom slave zadarskog hrama posvećenog Svetom proroku Iliji, Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas (2. 8. 2020.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Zadru. Vernom narodu koji se okupio u čast patrona ove divne crkve Vladika se obratio prigodnom besedom.

„Okupili smo se danas da proslavimo ime svetitelja koji je primer svima nama kako treba da budemo revnosni u svojoj veri i kako ne treba da se bojimo nikakve sile, jer ni jedna sila od ovoga sveta ne može da nadvlada silu Božiju, a ta sila se uvek u nemoći pokazuje, jer je Gospod uvek sa onima koji su uniženi, povređeni i napušteni. On je onaj koji nas je pozvao da živimo po uzoru na svetitelje i On uvek zna da li smo spremni da se žrtvujemo i da li se trudimo da živimo poput divnih svetitelja iz našega roda koji su u slavu Božiju zidali crkve kao ukras ovoga sveta.

Kaže se u žitiju Svetog proroka Ilije da je, još kada je bio mali, njegov otac video kako ga anđeli hrane ognjem, a taj oganj nije bio sa ovoga sveta, već je to upravo bila njegova vera, kakvu i mi treba da držimo i ispunjavamo. To podrazumeva da treba da dolazimo u naše hramove, da se molimo Gospodu, da živimo hrišćanski, postimo, ispovedamo se i pričešćujemo, a nadasve, kao najveće svedočanstvo vere, da imamo ljubavi  i brinemo jedni o drugima. Treba da imamo ljubavi za sve, pa čak i za svoje neprijatelje, jer je oproštaj najuzvišenija hrišćanska vrlina. Kako je govorio Patrijarh German, treba da oprostimo, ali ne i da zaboravimo, jer smo na to pozvani krvlju onih mučenika iz našega roda od Kosovskog boja, preko Drugog svetskog rata, pa do svih onih koji su nevino postradali u ovo vreme, pre 25 godina. Njihove su žrtve velike pred Gospodom i za njih treba da se molimo, da oni budu naši zastupnici pred prestolom Svevišnjega, jer su postradali za krst časni i slobodu zlatnu, za nas koji danas ovde živimo i ne želimo da napustimo ove prostore.

Naši preci su ovde živeli u teška vremena, a i ova naša nose svoju muku. To je ova iznenadna bolest koja ne bira dobrog ili lošeg čoveka, ne bira ni onoga koji je Srbin, ni onoga koji je Hrvat i zato treba da se okrenemo jedni drugima i samom Gospodu i molimo Ga da se smiluje i pomiluje sve ljude koji žive na ovome svetu i da se jednom svi zajedno nađemo u Carstvu Nebeskom i budemo jedno sa Hristom“, poručio je Episkop Nikodim.

PROSLAVA SVETOG ILIJE NA ZELOVU

PROSLAVA SVETOG ILIJE NA OTONU

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U KOŽLOVCU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas (26. 7. 2020.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u kožlovačkom hramu posvećenom Svetoj Velikomučenici Nedelji.

„Mi, koji bismo trebali da budemo istinski naslednici naših slavnih predaka trebali bi da se ugledamo na njih koji su čuvali svoju veru i svoj nacionalni identitet i sa ponosom nosili slavno ime hrišćana. Oni su se ugledali na Gospoda i svete njegove i okupljali su se o prazniku Svete Velikomučenice Nedelje u ovome hramu, kao i mi koji smo se danas sabrali da se pomolimo Gospodu i, kako se to kaže u crkvenim pesmama, zaboravimo svaku životnu brigu učestvujući u Svetim Tajnama.

Naši preci su ispovedali Gospoda kao što je to učiinila i Sveta Velikomučenica Nedelja koja se nikada nije odrekla Hrista i bila mu je verna svakim trenutkom svoga života i na kraju za Njega i postradala. To je ista ona vera kao što je vera dvojice slepaca o kojima smo čuli iz današnjeg Jevanđelja koji su zatražili od Gospoda da ih isceli i vrati im vid, a On im je rekao ‘Neka bude po vašoj veri‘. Upravo ta vera je ono što su nama ostavili naši slavni preci, vera u Trojedinoga Boga, Oca i Sina i Svetoga Duha, jer taj Otac je ‘toliko zavoleo ovaj svet da je i Sina svoga Jedinorodnoga dao da svako ko veruje u Njega ne pogine, nego da ima život večni’. Taj Sin za koga je i Sveti Arhangel Gavrilo, koga isto tako danas praznujemo, blagovestio da će da dođe na ovaj svet i postane Bogočovek, rodio se i hodio među nama i na kraju pretrpeo velika stradanja, razapet je i vaskrsao je zarad nas i našega Spasenja. Ta vera je ono što mi, pravoslavni Srbi, vekovima čuvamo na ovim prostorima i ono što moramo da održimo ne samo do kraja našega života, nego dokle je sveta i veka“, poručio je Episkop Nikodim.

HRAMOVNA SLAVA NA MAOVICAMA

HRAMOVNA SLAVA MANASTIRA SVETE VELIKOMUČENICE NEDELjE

Veliki sabor na praznik Svete Velikomučenice Nedelje održan je danas (19. 7. 2020.) u Oćestovu kod Knina. Mnoštvo vernog naroda okupilo se tom prilikom na Svetoj Arhijerejskoj Liturgiji uz Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolita zagrebačko-ljubljanskog G. Porfirija i Njegovo Preosveštenstvo Episkopa dalmatinskog G. Nikodima.

Vladika Nikodim obratio se prisutnim vernicima čestitajući svima ovaj veliki praznik, a posebne reči zahvalnosti uputio je Mitropolitu Porfiriju koji je svojim prisustvom uveličao ovaj dan. „Veoma sam mu zahvalan što je odvojio vreme da dođe i vidi kako mi ovde živimo i kako jednim srcem uznosimo sveti prinos Gospodu kada se okupljamo oko naših divnih svetinja pri kojima su se okupljali i naši slavni preci. Želim takođe da se zahvalim i svima vama, draga braćo i sestre, što ste i pored svega u ovo smutno doba došli da se zajedno pomolimo Gospodu i da se jedni drugima radujemo“, rekao je Episkop Nikodim i pritom pozdravio gradonačelnika Knina g. Marka Jelića i šibensko-kninsku dožupanicu i novoimenovanu saborsku zastupnicu gospođu Anju Šimpragu.

Prigodnom besedom prisutnima se obratio i Mitropolit Porfirije naglasivši pritom da je njegova radost zbog učešća na današnjem sabranju neopisiva. „Srećan sam kada se nađem u prilici da zajedno sa vama na svetom mestu služim Liturgiju i upućujem molitve Gospodu i da tako osećamo međusobno jedinstvo, mir, ljubav i radost. Kada osećamo jedinstvo koje je ostvareno blagodaću Božijom tada se to osećanje širi izvan nas i obuhvata ne samo one koji su nama bliski po veri i po krvi, ne samo one, kako se to kaže, koji pripadaju našem rodu, nego i one koje smo navikli da nazivamo drugima i drugačijima.

Upravo po primeru Svete Velikomučenice Nedelje, po primeru tolikih ugodnika Božijih, a pre svega po svedočenju Svetoga Pisma znamo da je svaki čovek ikona Božija, da je svaki čovek pečat Isusa Hrista, da je utkano i zapečaćeno ime Hristovo u svakome od nas i to nezavisno od toga kako se neko u odnosu na Hrista postavlja. Pokazujući da znamo ko je Hristos time što dolazimo na mesta gde se On slavi, mi znamo isto tako da to „drugi i drugačiji“ jeste istorijska tekovina, tvorevina palog čoveka ogrezlog u grehu, u egoizmu i zlu. Samo onda kada zlo nadahnjuje ljude, a znamo odakle i od koga je zlo, bližnji nam može biti „drugi i drugačiji“, a nažalost često postati i neprijatelj.

Sabirajući se na ovakvim mestima, slaveći svetitelje Božije kakva je bila Sveta Velikomučenica Nedelja, mi se učimo i nadahnjujemo da idemo putem ljubavi i imamo upravo te svetitelje za uzor i zastupnike pred Svevišnjim. Sveta Velikomučenica Nedelja je živela u mnogo teža vremena nego što su ova naša, u vreme rimskih careva koji su na najmonstruoznije načine gonili hrišćane. Iako je bila nežna i slabašna devojka ona se nije plašila ljudi koji su joj pretili i prezirali je zbog toga što se moli Hristu I onda kada su na nju nasrtali vojnici, pa  i sami carevi, ne samo da se nije uplašila, nego je njena snaga bivala sve veća i ona je bila sve odlučnija da se Hrista neće odreći. Ni mi se nismo odrekli Hrista, niti krsta Njegovog, već smo uzeli krst Hristov i lično i pojedinačno, a i saborno još odavno, od Svetoga Save. Gde god da se nalazimo krst je naš temelj, sadržaj i vrhunac našega života. Zašto? Zato što je krst raspinjanje sa Hristoom, svedočenje Hrista, a to nije ništa drugo do svedočenje ljubavi. Biti uporan u tome da imamo krst kao svoje znamenje znači imati Hrista u sebi i biti spreman da čitavo svoje biće iz ljubavi podelimo sa svojim bližnjima. To davanje i žrtvovanje sebe nije umanjivanje sebe, već naprotiv, to je umožavanje svih darova koje nam je Bog dao, jer kad dajete sebe iz ljubavi svojim bližnjima onda postajete bogatiji. Šta čoveku vredi ako čitav svet zadobije, a duši svojoj naudi – to je poruka današnjeg Jevanđelja. 'Ako se ko odrekne Mene i Ja ću se odreći njega kada dođem u slavi Svojoj', veli Gospod. Čovek može imati kule i gradove, ali ako živi u zajednici u kojoj nema ljubavi i harmonije, oseća se sam i iscrpljen i to što ima nije mu dovoljno, pa se u agoniji i brizi bori za više, ako u sebi ima nemir i strah, šta mu vredi sve drugo. Može biti da čovek ima tek onoliko koliko mu je potrebno, kao mnogi od nas ovde sabranih, ali da ima ljubavi, razumevanja i podrške unutar svoje porodice, tu je radost prisutna i svaki dan je uzrastanje iz manje u veću radost, tada i najmanja kuća postaje nalepši dvorac.

Kakav će nam život biti ne zavisi od nekih spoljašnjih uspeha i vrednosti, nego od onoga što nosimo u sebi. Gde god da je Bog, a On je svuda gde Mu mi ne sprečavamo da se pojavi i projavi kroz nas, tu su i mir, ljubav i odsustvo svakoga straha. Strah je možda najveći neprijatelj ljudi, on je nekada i objektivan, ali nikada ne može nadvladati ono što nosimo u sebi ako imamo krst u ruci, jer nas on vodi Vaskrsenju i pobedi. Poslednja reč nije reč istorije, nego Reč Božija i naš život ne završava posle nekih pedeset ili sto godina na ovoj Zemlji. Stvoreni smo za večnost i zato se okupljamo, zato je važno da ovakva mesta budu naš dom i da sve ono što je naše biološko dobije i svoje duhovno oličje. Mnogo puta smo bili prevareni, naročito mi Srbi, onda kada smo hteli da slavimo isključivo i samo svoj nacionalni identitet zaboravljajući duhovne temelje. Mi se okupljamo, ne samo da bismo se sećali svoje prošlosti, već i onoga što je pred nama, da umnožavamo svoje vrednosti , ali i da prepoznamo i priznamo vrednosti svih ljudi na kugli zemaljskoj i njima se obogaćujemo, takođe obogaćujući druge“, poručio je Mitropolit zagrebačko-ljubljanski.

HRAMOVNA SLAVA U BIOČIĆU

HRAMOVNA SLAVA U BROĆANCU

PETROVDANSKI SABOR U DONJEM TIŠKOVCU

Na tromeđi Like, Bosne i Dalmacije, kod Crnih Potoka, u Donjem Tiškovcu u hramu Svetog Arhangela Mihaila, po tradiciji više decenija, preko jednog stoljeća, održava se narodno saborovanje na Petrovdan. Svake godine Tiškovčani, rasuti svuda po svijetu, dolaze ljeti oko Petrovdana u svoje rodno selo da obiđu rodne kuće, posjete sveti hram i grobove svojih predaka, nalazeći u svemu tome spokojstvo i radost.

Danas u Donjem Tiškovcu nema mnogo žitelja, ali se nadamo i vjerujemo da će naša ognjišta našom brigom i ljubavlju ostati sačuvana.

Hram Svetih Arhangela čeka svoju obnovu, stradanje i zub vremena učinio je svoje, te se nadamo da će i on u neko dogledno vrijeme biti obnovljen.

Molimo se Bogu da se saborovanje našeg narod na Petrovdan u Donjem Tiškovcu održi na mnoge godine, sve do kraja istorije.

HRAMOVNA SLAVA U BENKOVCU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je na Ivanjdan (7. 7. 2020.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Benkovcu. Povodom slave benkovačke crkve posvećene Rođenju Svetog Jovana Krstitelja, mnoštvo vernog naroda okupilo se pri ovom sevtom hramu, a svima njima, po blagoslovu Vladike Nikodima, obratio se iguman manastira Ozren, otac Gavrilo.

„Neka nam je Bogom blagosloven ovaj dan u kome slavimo rođenje onoga za koga je sam Gospod rekao kako nema većeg od njega da je rođen od žene, ali da je i najmanji u Carstvu Nebeskom veći od njega. Ovo bi moglo mnoge da zbuni, ali reči Gospodnje uvek se odnose ne samo na ono trenutno vreme u kom se nalazimo, već na čitavu večnost. To znači da niko od nas, koji smo ovde na Zemlji, ne bi smeo da se pogordi za bilo čim što ima, jer čovek dok god živi, može da padne i da pogreši, bez obzira kako velik bio. Mi ovde imamo slobodu volje, u tome se i ogleda ljubav Božija, jer nam On dopušta da sami o svemu odlučujemo, ali ćemo isto tako morati i da odgovaramo za svoje postupke i da se neprestano kajemo za svoje grehe. Sveti Jovan Krstitelj je bio propovednik pokajanja, on je onaj koji je došao da pripravi put Gospodnji, prorečen još u Starome Zavetu. On je neprestano pozivao ljude da se pripreme za dolazak Gospodnji, jer je Bog Sebe ponizio uzevši na Sebe ljudsko telo da bi spasao čoveka, a kroz njega i svu tvar. Sve što je Bog stvorio je dobro i veličinu Njegove ljubavi možemo da vidimo, jer nas On spašava kad pokažemo makar mrvicu pokajanja, a ako imamo ljubavi pokazaćemo da smo sledbenici Božiji i svih onih koji su slušali Jovana Krstitelja. Božije je čudo što se okupljamo danas u ovome hramu, što su nam lica vesela i radujemo se jedni drugima, što ovde sa svojim Episkopom i sveštenstvom proslavljamo Gospoda. Kada to radimo srcem videćemo čuda Božija, jer upravo u bližnjem svom mi možemo da vidimo Gospoda. Ako se potrudimo da gajimo pozitivne misli, kako je govorio starac Tadej,  mi u svakome čoveku možemo videti nešto dobro. U svakom čoveku ima dobra, zato probajmo da ga pronađemo i da pomognemo bližnjem svom, jer ćemo tako i sebe spasti. Ako jednom čoveku pomognemo na putu do Spasenja, više smo učinili nego da smo napravili zlatnu crkvu od temelja do krova“, poručio je otac Gavrilo.

PRAZNIK ROĐENJA SVETOG JOVANA KRSTITELJA U STRMICI

Na praznik Rođenje Svetog Jovana Krstitelja proslavljena je hramovna slava u Strmici. Svetu Liturgiju služio je nadležni sveštenik Savo Majstorović.

Posle litije i blagosiljanja slavskog kolača i žita upriličena je trpeza ljubavi za sve prisutne.

VIDOVDAN U MANASTIRU LAZARICI

Velikim saborom vernoga naroda i Svetom Arhijerejskom Liturgijom danas (28. 6. 2020.) je tradicionalno proslavljen Vidovdan u manastiru Lazarici. Mnoštvo okupljenih vernika u svetom sabranju predvodili su Njihova Preosveštenstva Episkop slavonski G. Jovan i Episkop dalmatinski G. Nikodim.
Episkop slavonski G. Jovan obratio se sabranim vernicima rekavši da je Slavonija, iz koje dolazi, poznata po tome što se u njoj nalazi sistem koncentracionih logora za koje svi znaju, ali tamo su takođe i neka mesta za koje nismo čuli. „Ta mesta se zovu ovako: Benkovac, Obrovac, Kričke, Stara Bukovica, Bukovčani, Dragović, to su sve sela rasuta po zapadnoj Slavoniji. Šta nam ona govore? Govore nam da ste upravo vi odave, negde u osamnaestom, devetnaestom veku iz one gladi o kojoj kazuje Matavuljina pripovetka „Pilipenda“, tada naselili blagodatnu, plodnu, dobroćudnu Slavoniju, kao nekada naš narod iz Bosne i sa Kosova i Metohije.

Nas takođe povezuje naš prvi krajiški svetitelj, kome je svaka druga, treća crkva posvećena gde god je Krajišnika, to je naš Sveti Ilija. Za njegov praznik naša Krajina gori osvetljena svećama, tada se svi najviše okupljamo oko svojih hramova u zborovima, igraju se kola oko crkava i sve blješti od veselja i radosti. Jednako se Sveti Ilija slavi u Dalmaciji, kao i u zapadnoj Slavoniji, to je onaj Sveti Ilija iz pesme „Propast carstva srpskoga“: Kako kaže pesma, tada je, odgovarajući na pismo Presvete Bogorodice koje mu je doneo Sveti Prorok Ilija iz Jerusalima, car Lazar, na današnji dan, izašao sa celim narodom srpskim na Kosovo polje i stao pred mnogo većeg i brojnijeg protivnika i položio glavu, zbog čega Turčin stotinu godina posle toga nije mogao da uđe u Evropu. Tako je car Lazar pribrojao Carstvo Nebesko, ne samo sebi, nego i vaskolikom narodu našem do današnjeg dana. Ta je večera pred Kosovsku bitku bila druga Tajna večera, kao što je vaskrsenje kosovskih junaka svaki put kad se Srbin odluči da izabere Carstvo Nebesko i ponovi izbor Lazarev. Taj izbor ne biva samo kada idemo u bitke velike, taj izbor biva svaki dan, kada odlučimo, kao što je govorio naš Slavonac Patrijarh Pavle, da budemo ljudi, a ne neljudi, svakoga dana kada biramo obraz Božiji umesto zla, dobro umesto lošeg, a smirenje i ljubav umesto mržnje. Tada svaki put ispunjavamo kosovski zavet cara Lazara“, rekao je Episkop slavonski.

Ovaj praznik, koji je i slava Eparhije dalmatinske, uveličan je, takođe, bogatim kulturno-umetničkim programom. Na početku programa Episkop dalmatinski G. Nikodim pozdravio je sve prisutne najvećim hrišćanskim pozdravom – HRISTOS VASKRSE

„Mi, hrišćani, treba uvek da se pozdravljamo ovim pozdravom i da svakim danom svoga života razmišljamo o Vaskrenju i očekujemo Carstvo Nebesko. Želeo bih da se zahvalim svima vama što smo se sabrali danas ovde i što ispunjavamo taj zavet koji su nam ostavili naši slavni preci, preko Vladike Stefana Kneževića, ali preko svih onih koji su se okupljali oko naših svetih hramova u Dalmaciji. Mi, kao njihovi dostojni naslednici, svojim sabranjima pri svetim crkvama treba da pokažemo da znamo da nas tu sabira upravo Duh Sveti koji umnožava naše molitve. Na nama je da se u njima sećamo svih koji su postradali, jer se jedan narod ne diči samo svojim svetiteljima, nego svim mučenicima iz svoga roda, a mi, hrišćani, smo pozvani da kroz mučeništvo i stradanje pokažemo da istinski verujemo u tu veru koju su nam predali naši preci.

Hteo bih da zahvalim Vladiki Jovanu što je došao ovde, jer on je jedan od retkih svedoka tog mučeništva u našem narodu i gde god da ide po belome svetu govori o tome na koji način su postradali, ispovedali veru i kroz to bili i ostali deca Svetlosti. Taj primer treba i mi da sledimo i nadam se da ćemo nastaviti tu svoju veru da svedočimo tako što ćemo se okupljati na svetim mestima, kao što se danas čitava Eparhija sabrala ovde da pokažemo da smo istinski učenici Njegovi. Na nama je da se nikada ne stidimo svoga porekla, već da kao dostojni naslednici onih koji su postradali, pokažemo da smo ostali i da ćemo opstajati na ovim krajevima. Strašna vremena su iza nas, a na nama je sada da radimo na tome da nam bude dobro i da kroz radost budemo istinski svedoci Vaskrsenja Hristovog“, poručio je Vladika Nikodim.

MATURIRALA JOŠ JEDNA GENERACIJA KRČKIH BOGOSLOVA

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas (21. 6. 2020.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru Krki. Na samom početku svoga obraćanja vernom narodu Episkop Nikodim istakao je da ovoga dana imamo poseban razlog za radost, jer je još jedna generacija učenika bogoslovije „Sveta Tri Jerarha“ uspešno završila svoje školovanje.

„Hteo bih da čestitam krčkim bogoslovima taj završetak jednog dela njihovih života i da im poželim uspeh u daljem školovanju i svemu što ih očekuje u budućnosti, a naročito, kao što se nadam i molim za sve nas, da naslede Carstvo Nebesko i postanu istinski učenici Njegovi i naslednici večnih dobara. Proveli su pet godina ovde u krčkoj dolini, u našoj miloj Dalmaciji, kako to kaže veliki Vladika Milaš, a ja se nadam da će im taj period ostati samo u lepom sećanju i da će se moliti kako za nas koji smo ih učili Reči Gospodnjoj, tako i za ovu svetinju i sve vas koje su upoznali na svom propoutovanju ka Carstvu Nebeskom. Takođe se nadam da su za to vreme shvatili da treba da budu istinski propovednici Gospodnji, a nadasve, kako je naš veliki Patrijarh Pavle govorio, da treba da budu ljudi.

Čuli smo u današnjem Jevanđelju da je Gospod pozvao Apostole i poslao ih u ovaj svet da zadobiju ljude za Njegovo učenje, da idu i da nauče sve narode krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, da budu oni koji se brinu za duše ljudske i za Spasenje. Oni su radili na tome da se svi ljudi spasu, a tako i mi treba da želimo da za sve ljude bude mesta u Raju, pa tako da se i za nas nađe mesto. Svi smo pozvani, kako mi koji smo u kliru, tako i vi koji pripadate vernom narodu Božijem, da u svakom trenutku svoga života svedočimo veru u Gospoda našeg Isusa Hrista, da ispunjavamo tu Reč i učimo sve oko nas veri u Oca i Sina i Svetoga Duha. To je ono što treba da bude centar našeg života, ono što je Gospod zapovedio Apostolima, a oni su predali nama. Pored svih životnih briga koje imamo, to nam je jedina uteha i nada, da ćemo trudeći se i živeći po zakonu Božijem naslediti Carstvo Nebesko i dostojno nositi veliko ime hrišćana“, poručio je Vladika Nikodim.

DUHOVSKI PONEDELjAK U BISKUPIJI

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas (8. 6. 2020.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Biskupiji. Na ovaj Duhovski ponedeljak mnoštvo vernog naroda sabralo se povodom slave hrama Svete Trojice. Vladika Nikodim čestitao je svima ovaj veliki praznik i izrazio veliku radost zbog današnjeg sabranja

„Kada se okupljamo u našim hramovima, nas sabira sam Sveti Duh da bismo se radovali jedni drugima i da bismo kroz svoje bližnje uspeli da nasledimo Carstvo Nebesko. Zbog pandemije koronavirusa i opasnosti od zaraze nismo mogli da dočekamo svetlo Vaskrsenje Hristovo onako kako smo to činili do sada, ali zato smo se mogli okupiti danas ovde da budemo dostojni naslednici Apostola, učenika Njegovih, kojima je On dao obećanje da će Duh Sveti doći kada se oni vrate u Jerusalim. Rekao im je da tamo odu u hram i da blagosiljaju Gospoda, a kako su oni to učinili tako smo i mi danas hvalili Gospoda da bismo ispunili tu zapovest Njegovu. Oni su, nakon što je Duh Sveti sišao na njih, otišli po svoj vaseljeni i širili Reč Božiju, propovedali su Gospoda Isusa Hrista i veru u Svetu Trojicu, ispunjavajući ono što im je On rekao: 'Idite i naučite sve narode krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha'.

Takvi i mi treba da budemo, treba da budemo duhonosci, oni koji propovedaju Jevanđelje i celim svojim životom svedoče da smo u Duhu i u Istini. Mi smo pozvani da kroz život u Crkvi svedočimo svoju veru, da postimo, da dolazimo na bogosluženja i molimo se Gospodu, ispovedamo se i pričešćujemo, jer samo tako možemo da zadobijemo život večni. Kako Gospod kaže: 'Carstvo je Nebesko unutra u vama', što znači da upravo kroz Liturgiju možemo već sada da okusimo to Carstvo koje ćemo zadobiti ako se budemo trudili da poštujemo volju Očevu“, poručio je Episkop dalmatinski.

HRAMOVNA SLAVA U MOKROM POLJU

HRAMOVNA SLAVA U LIŠANIMA TINjSKIM

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je na Duhove (7. 6. 2020.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Lišanima Tinjskim. Povodom hramovne slave, vernici iz ovoga kraja okupili su se na ovaj veliki praznik kako bi kroz sveto bogosluženje zablagodarili Gospodu i proslavili ovaj dan.

Vladika Nikodim obratio se sabranom narodu rekavši da smo se na današnji dan okupili da proslavimo praznik Pedesetnice kada je Duh Sveti, po obećanju Hristovome, sišao na Apostole, došao na ovaj svet i počeo da blagosilja i osvećuje sve do dana današnjeg.

„Na Vaznesenje je Gospod rekao Apostolima da će im poslati Duha Istine, da odu u Jerusalim, da čekaju i da u hramu blagosiljaju Gospoda dok ne dođe na njih Duh Sveti, a tako i mi treba da dolazimo u hramove, da blagosiljamo Gospoda, da se okupljamo i radujemo se jedni drugima i kroz to se nadamo da ćemo potati naslednici Svetlosti. Kada dolazimo u hramove trebali bismo da zaboravimo na svaku životnu brigu i dok smo tu, na tim svetim mestima na kojima su se okupljali naši preci, mi treba da mislimo samo na Gospoda i na te naše slavne pretke koji su nam ostavili u amanet da čuvamo svoju veru. Oni su nam ostavili zavet da se ne stidimo toga što smo Srbi, da se u radosti okupljamo u ovim hramovima na kojima nas sam Sveti Duh sabira“, poručio je Episkop dalmatinski i čestitao hramovnu slavu svim vernicima, uz nadu da ćemo se na mnoga i blaga leta okupljati ispunjavajući jevanđeljsku reč i moleći se Gospodu u ovom svetom hramu

ODRŽANA SEDNICA EPARHIJSKOG SAVETA EPARHIJE DALMATINSKE

U subotu (6. 6. 2020.) u 17 časova u hramu Sv. Arhangela Mihaila u manastiru Krki, služen je priziv Svetoga Duha kome je načalstvovao Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G Nikodim, a sasluživali su protosinđel Jovan Kovačević i jerej Borislav Kovačević. Nakon službe, članovi Saveta Eparhije dalmatinske prešli su u manastirsku trpezariju, gde je održano zasedanje na kome su diskutovali o radu Eparhije u protekloj godini, kao i o budućim planovima.

SPASOVDAN U KNINU

Na Spasovdan, po tradiciji, vjernici se u velikom broju okupljaju na saborovanje u hramu Svetog velikomučenika Georgija u Kninu.I ove godine sabrao se narod Božiji u svoju drevnu svetinju da proslavi veliki praznik Vaznesenje Gospodnje.Svetu Liturgiju služili su sveštenici kninski Borislav Kovačević i Savo Majstorović. Posle Svete Liturgije za sve sabrane pripremljeno je posluženje u bratskoj kući kod hrama.

SPASOVDAN U CETINI

SPASOVDAN U ŠIBENIKU

Povodom slave šibenskog Hrama Svetog Spasa veliki broj vernika iz ovoga kraja okupio se danas (28. 5. 2020.) na Svetoj Arhijerejskoj Liturgiji koju je služio Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim.

Ovaj veliki praznik okupio je verni narod u molitvenom sabranju, a Vladika Nikodim pozdravio je sve prisutne i od srca im čestitao hramovnu slavu. Nakon rezanja slavskog kolača i litije, u parohijskom domu pripremljena je trpeza ljubavi na kojoj smo se svi još jednom sabrali u radosnoj i svečanoj atmosferi.

HRAMOVNA SLAVA U KISTANjAMA

Na praznik Svetih Kirila i Metodija (24. 5. 2020.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Kistanjama. Mnoštvo vernika skupilo se u hramu posvećenom ovim divnim ugodnicima Božijim da bi u zajedničkom liturgijskom sabranju proslavili hramovnu slavu.

„Okupili smo se ovde danas da učestvujemo u Svetim Tajnama Crkve, a da bismo to mogli dostojno da činimo neophodno je, kao što je to govorio naš Patrijarh Pavle, da budemo ljudi. Upravo to nekada zna da bude najteže od svega i mi znamo da budemo kao onaj slepi čovek iz današnjeg Jevanđelja koji čitavog života nije mogao da vidi ono čime nas je Bog blagoslovio, nije mogao da vidi svu radost koja ga okružuje, niti prirodu oko sebe, koja je u Svetoj Zemlji po mnogo čemu slična ovoj našoj ovde. I njih je Gospod blagoslovio vinogradima, smokvama i mirisnim biljkama, smiljem i bosiljem i malo je zemalja na ovom svetu tako slično zemlji po kojoj je Gospod hodio kao što joj je slična Dalmacija. Taj slepi čovek nije mogao da vidi svu tu lepotu koju je Bog dao nama ljudima i kada je susreo Gospoda On mu je vratio vid, a čovek je bio počašćen time da je prvo što je video u svom životu bio upravo sam Bog.

Na to smo svi mi pozvani i to je ono što možemmo da doživimo kada dolazimo u crkvu i kada kroz svoje bližnje vidimo Gospoda. Mi možemo da progledamo duhovnim očima nalazeći se na ovakvim svetim mestima koje su naši slavni preci digli u čast tog istog Gospoda i Spasa našeg Isusa Hrista.

Dalje smo u Jevanđelju mogli da čujemo kako je Gospod poslao tog čoveka da ode još i u banju Siloamsku da tamo pomaže oči svoje, a kada su apostoli pitali zašto je taj čovek slep, da li zbog svojih greha ili zbog roditeljskih, Gospod je odgovorio da on nije slep ni iz jednog od ta dva razloga, nego da bi se pokazala slava Božija upravo na njemu. Tako i mi treba da budemo naslednici te slave Božije i svedoci svega čime nas je Bog blagoslovio, a to je za nas ponajviše vera u Trojedinoga Boga, Boga Oca, Boga Sina i Boga Duha Svetoga. Večni život koji nam je Gospod darovao mi možemo da nasledimo samo okupljajući se u svetim hramovima, poštujući zapovesti Crkve i nadasve brinući se jedni o drugima.

Danas smo se okupili da proslavimo slavu ovog svetog hrama i imena velikih prosvetitelja Svetih Kirila i Metodija koji su čitavog svog života bili svedoci i misionari i prenosili su svuda Reč Gospodnju. Za nas su oni posebno značajni, jer su nam doneli hrišćanstvo i nas Slovene utvrdili u veri u Vaskrsenje Hristovo i Sveopšte Vaskrsenje koje svi mi, kao hrišćani, iščekujemo“, poručio je Episkop Nikodim naglasivši pritom da se nada da ćemo se na mnoga i blaga leta okupljati kao danas i tako zajedno dostojno ispovedati našu svetu pravoslavnu veru.

HRAMOVNA SLAVA NA ŽAGROVIĆU

Na dan kada praznujemo Prenos moštiju Svetog Oca Nikolaja (22. 5. 2020.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju na Žagroviću. Vladika Nikodim je istakao da je današnji dan velika radost za sve nas koji smo se okupili da proslavimo slavu ovog divnog hrama, da se radujemo jedni drugima i da kroz ljubav koju ovim sabranjem iskazujemo budemo istinski svedoci Svetlog Vaskrsenja Hristovog.

„Kroz učešće na Svetoj Liturgiji i naš trud koji smo prineli mi učestvujemo upravo sada i ovde u Vaskrsenju Hristovom koje čekamo i kome se nadamo kao oni koji nose veliko ime hrišćana. Okupili smo se danas da proslavimo praznik Prenosa moštiju Svetog Oca našega Nikolaja, čije mošti leže u gradu Bariju u Italiji i čine velika čudesa i dan danas. Naši preci su poštovali ovoga velikog svetitelja i posvetili su mu ovaj divni hram da bismo u njemu slavili Gospoda i molili mu se da nas nagradi tim najvećim darom, a to je da dočekamo Vaskrsenje Sveopšte i kroz to postanemo naslednici Carstva Nebeskog i deca Svetlosti.

Naša sveta Crkva danas takođe proslavlja i događaj pri kome je Sveti Otac Nikolaj iscelio Svetoga Stefana Dečanskog, koji je moja krsna slava, tako da sam ja i lično vezan za ovaj divni praznik. Zbog toga mi je posebno drago što sam danas ovde sa vama“, poručio je Episkop dalmatinski.

HRAMOVNA SLAVA NA VRBNIKU

NEDELjA SAMARJANKE U CETINI

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je u nedelju (17. 5. 2020.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Cetini. Narodu okupljenom u Hramu Vaznesenja Gospodnjeg Vladika je poručio da smo se na ovom svetom mestu okupili da ispunimo reči koje smo čuli u današnjem Jevanđelju kada je Gospod rekao da se ljudi neće više okupljati samo u Jerusalimu, već će na svakom mestu u ovome svetu slaviti u Duhu i Istini samoga darodavca Života.

„Na to smo svi pozvani, na tu blagu vest koju je Gospod dao ženi Samarjanki, kada je od nje zatražio malo vode. U to doba u jevrejskom narodu nije bilo prihvaćeno da muškarac uzme vode od žene, niti od bilo koga ko nije iz jevrejskoga, izabranog naroda. Jevreji su smatrali da je muškarac veći od žene, a Gospod rastura te predrasude, jer je On došao za sve nas i ovaplotio se po volji Božijoj da bi svima doneo Spasenje i pokazao da u Carstvu Nebeskom neće biti ni muškarca, ni žene, nego ćemo svi biti jedno u Gospodu. Kada je od Samarjanke zatražio vodu, Gospod joj je dao vodu živu koja je sam Isus Hristos i kroz koju će i ona naslediti život večni. Isto tako i svi mi, koji se po Njegovim rečima sabiramo, u Duhu i u Istini, na Svetoj Liturgiji, učestvujemo u životu Crkve i kroz Sveto Pričešće primamo tu vodu živu, postajemo naslednici Carstva Nebeskog. Svete Tajne treba da budu kruna našega života, a svakoga dana treba da razmišljamo o Gospodu i da mu se molimo, jer ćemo upravo tako biti u Duhu i Istini. Mi, koji smo na ovom svetu na proputovanju ka Carstvu Nebeskom, samo tako možemo postati, kako kažu sveti oci, 'bogovi po blagodati' i moći ćemo da se nadamo da ćemo se kroz svetlo Vaskrsenje Hristovo naći licem k licu sa samim Gospodom“, poručio je Episkop dalmatinski. Vladika je uzrazio veliku radost zbog današnjeg svetog sabranja i poželeo vernom narodu svako dobro od Gospoda.

PRAZNIK SVETOG VASILIJA OSTROŠKOG U CRNOGORCIMA

Na dan kada praznujemo Svetog Vasilija Ostroškog (12. 5. 2020.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru posvećenom ovom svetitelju u Crnogorcima. Okupljenom narodu koji se danas sabrao da proslavi ime ovog velikog čudotvorca Episkop se obratio pozivajući se na jevanđeljsku priču o dobrom pastiru.

„Sveti Vasilije Ostroški Čudotvorac je bio jedan dobar pastir iz našeg naroda, brinuo se o svojoj pastvi i od mladosti je želeo da svoj život posveti Bogu i Svetoj Crkvi. On je odlučio da ode u manastir Tvrdoš gde se zamonašio i podvizavao dugo godina i gde je bio izabran za Episkopa zahumskog. Tamo se dugo borio protiv svih onih koji su od naroda tražili da se odrekne svoje vere, a samim tim i svoga roda. Kao veliki čovek, kakav je bio, živeo je uvek sa Hristom i u Hristu, onako kako bismo i mi danas trebali da živimo, a to podrazumeva život u Crkvi, post, molitvu i učestvovanje u Svetoj Liturgiji i Svetim Tajnama. Život u Hristu znači da mi u svakom svom bližnjem treba da vidimo Hrista, kako su to sveti oci govorili 'video si brata svoga, video si Boga svoga'.  Kada učinimo dobro svome bližnjem, učinili smo dobro samom Gospodu, a iz toga proizilazi i ono najteže, a to je da volimo i neprijatelje svoje, jer smo i na to pozvani kao hrišćani.

Tako se trudio i Sveti Vasilije Ostroški, da svima svedoči Hrista, da svakoga privede veri, obiđe i pomogne. Propovedao je ljudima i poučavao ih da žive jevanđeljski, a to čini, nama koji verujemo, i dan danas. On se za nas moli pred prestolom Svevišnjega, a mi bismo trebali svakoga dana da slavimo ime njegovo i molimo ga za pomoć i utehu“, rekao je Episkop Nikodim. Vladika je naglasio da mu je izuzetno drago što smo se danas ovde okupili i pored velikog iskušenja koje nas je zadesilo, jer je naše da se molimo Gospodu i za one koji su odsutni, nadajući se da ćemo svi biti saučesnici u svetlome Vaskrsenju Hristovom, koje nam je dato kao najlepši dar.

ĐURĐEVDAN U KRIČKAMA

Na dan kada proslavljamo ime Svetog Velikomučenika Georgija (6. 5. 2020.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je Svetu Liturgiju u Kričkama. Povodom hramovne slave, verni narod ovoga kraja okupio se u crkvi posvećenoj ovom svetitelju, koji je i krsna slava velikog broja dalmatinskih Srba. U svojoj besedi na kraju Liturgije, Episkop Nikodim poželeo je svima njima srećnu slavu i poučio narod sa nekoliko reči o životu Svetog Georgija.

„Ovaj svetitelj je jedan od najvećih mučenika koji su postradali za veru Hristovu, a živeo je u vreme bezbožnoga cara Dioklecijana. Poticao je iz veoma bogate porodice i pored toga što su bili na visokim položajima njegovi roditelji su bili hrišćani, a on je od njih nasledio veru u Vaskrsenje Hristovo, koju smo i mi održali do dana današnjeg. Car Dioklecijan postavio ga je za vojvodu, ali je on, videvši kako car goni hrišćane, rešio da podeli sve svoje bogatstvo siromašnima i da javno ispovedi svoju veru. Tada su ga carevi ljudi zarobili i mučili na razne i strašne načine, ali nikako nisu mogli da mu naude zato što je Bog delovao kroz njega i sva mučenja njemu, kao velikom ugodniku Božijem, nisu mogla ništa. Na kraju mu se javio i sam Gospod i rekao da će ga primiti u svoje naručje, nakon čega je Sveti Georgije postradao. Svojim primerom, on nam je pokazao da potoje veliki ljudi u 'ovom svetu koji u zlu leži' koji veruju u Boga i koji se ne boje nikoga.

Mi smo, draga braćo i sestre, pozvani da verujemo u svetlo Vaskrsenje Hristovo kao u najveći dar koji nam je Gospod dao od postanka sveta, jer zahvaljujući njemu i mi ljudi, kao oni koji su propadljivi, stvoreni od praha, možemo da prevaziđemo svoju prirodu kroz život u veri i Crkvi i postanemo 'bogovi po blagodati' “, rekao je Episkop dalmatinski i čestitao svima ovaj veliki praznik, te nam poželeo obilje mira, radosti i Božijeg blagoslova.

EPISKOP NIKODIM: ŽIVIMO RADOST VASKRSENjA I POŠTUJMO SVETOST ŽIVOTA

Nedelja Mironosica (3. 5. 2020.) obeležena je u šibenskom Hramu Svetog Spasa Svetom Arhijerejskom Liturgijom koju je služio Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim.

Iz današnjeg čitanja Jevanđelja mogli smo čuti priču o jednom dobrom čoveku koji je i sam čekao Carstvo Nebesko. Taj čovek je bio Josif iz Arimateje koji je zatražio od Pilata telo Gospodnje da ga uzme i sahrani, a žene mironosice pošle su da Ga pomažu. Idući ka grobu Hristovom pitale su se ko će im pomoći da ga otvore, da sklone taj veliki kamen, a kada su do njega došle videle su da je grob već otvoren. Tamo su zatekle mladića koji im je rekao tu blagu vest, da je Gospod vaskrsao i da ih čeka u Galileji. One su otrčale i obavestile Svete Apostole o tome, te posvedočile da je vaskrsli Gospod onaj koji ispunjava nade svih nas, koji nam je podario život večni.

„Videli smo tada da taj grob nije mogao da zadrži u sebi sam život, kako to kažu crkvene pesme, jer je Hristos onaj koji nam daje radost i kada se prvi put pojavio pred Svetim Apostolima prve reči koje je rekao bile su upravo te: 'Radujte se!' Upravo na to smo i mi pozvani, da se radujemo i da kroz to budemo istinska deca Božija i svedoci Vaskrsenja koje je centar naše vere, jer će se svako ko u Njega veruje spasiti i naslediti život večni.

Danas takođe proslavljamo i jednog velikog ugodnika Božijeg, Svetoga Nikolaja žičkog, svetitelja koji je iz našega roda i koji je, poput mironosica, čitavog svog života svedočio svetlo Vaskresnje Hristovo i trudio se da tu blagu vest prenese svakome čoveku koga susretne. Isto tako i mi treba da se trudimo da širimo među ljudima tu radost Vaskrsenja, naročito u krizna vremena, kao što je ovo u kome smo sada. Sad posebno treba da pazimo da poštujemo svetost života i brinemo se jedni o drugima na sve moguće načine“, poručio je Episkop Nikodim.

vaskrs u manastiru krka

Vaskršnja poslanica Srpske Pravoslavne Crkve

Srpska Pravoslavna Crkva svojoj duhovnoj deci o Vaskrsu 2020. godine

 

IRINEJ

 

po milosti Božjoj pravoslavni Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i Patrijarh srpski, sa svim arhijerejima Srpske Pravoslavne Crkve – sveštenstvu, monaštvu i svim sinovima i kćerima naše svete Crkve: blagodat, milost i mir od Boga Oca, i Gospoda našega Isusa Hrista, i Duha Svetoga, uz radosni vaskršnji pozdrav:

 

Hristos vaskrse!

 

Dan je Vaskrsenja! Slavljem se prosvetlimo, jedni druge zagrlimo i recimo braćo svima, pa i onima koji nas nenavide! Vaskrsenjem oprostimo sve i tako veleglasno zapevajmo: Hristos vaskrse iz mrtvih, smrću smrt porazivši i onima u grobovima život darovavši! (Pesma sa vaskršnjeg jutrenja) Evo nas, braćo i sestre i draga deco duhovna, u toržestvu i radosti velikog praznika, Vaskrsa. Danas je praznik Vaskrsenja Gospoda našega Isusa Hrista – radujmo se i veselimo se! Vaskrs je naš najveći praznik – praznik pobede Života nad smrću, Boga nad satanom, Čoveka u Hristu Isusu nad grehom. Hristos vaskrse iz mrtvih! Recimo to svima i obradujmo sve i svakoga, čak i one koji mrze Njega, Vaskrslog Bogočoveka, i nas, Njegovo nasleđe ovde na zemlji, i one koji ne veruju i još sumnjaju da je On Iskupitelj i Spasitelj sveta. Braćo i sestre i draga deco duhovna, suština tajne Hristova Vaskrsenja je u tome da je ''Onaj Koji jeste'', istovremeno Sin Božji i Sin čovečji, već na Veliki Petak, a konačno na dan Vaskrsenja, pobedio satanu i satro njegovu vlast i silu. Smrt i ad su poraženi. Sveti apostol Pavle, u pobedonosnom zanosu, pita: ''Smrti, gde ti je žalac? Ade, gde ti je pobeda?'', a sveti Vasilije Veliki, arhiepiskop kapadokijski, nadnesen nad tajnom Vaskrsa, pojašnjava reči svetog apostola Pavla, pa kaže da je Gospod Isus Hristos Sebe dao u zamenu smrti, ''koja je nas, prodane grehu, držala u ropstvu i, sišavši krstom u ad, pokida okove smrti; i vaskrse u treći dan, i svakome otvori put u vaskrsenje iz mrtvih. On, Hristos Gospod, veli sveti Vasilije, postade Prvina umrlih, Prvorođeni iz mrtvih, da bi On bio sve i sva, prvenstvujući u svemu''. Diveći se čudesnom Vaskrsenju iz groba, crkveni pesnik peva: „Gospode, kako si se rodio od Presvete Djeve i kako si vaskrsao iz groba, ne znamo, ali Te slavimo kao Spasitelja i Iskupitelja.” Slaveći sa njim Vaskrsenje Hristovo, i mi se divimo pred ovom velikom tajnom i pevamo: „Hristos vaskrse iz mrtvih! Smrću smrt pobedi i onima koji bejahu u grobovima život darova!” Poput sinova Izrailjevih, koji prešavši Crveno more uznesoše blagodarenja i hvale Bogu i mi, braćo i sestre i draga deco duhovna, prošavši kroz tugu i žalost Velikog Petka i Velike Subote i našavši se u radosti Vaskrsenja, prinesimo hvalu Bogu i uzviknimo: slava Ti, Gospode, Spasitelju i Izbavitelju naš, što nas izbavi iz vlasti greha, smrti i đavola! Na istini Vaskrsloga Hrista, Koji se javio ženama mironosicama, apostolima i drugima, mi stojimo i jesmo! Vaskrsli Gospod Isus Hristos je nepokolebivi Temelj ne samo naše vere i naše Crkve već i sveukupnog našeg postojanja i svega što jeste. „Αko Hristos ne vaskrse, onda je uzaludna vera naša, uzaludno je nadanje naše, još smo pod grehom!”, kaže sveti apostol Pavle. U Vaskrsenju je smisao svega što postoji, a bez Vaskrsenja sve, pa i sâm život, jeste besmislen. U Vaskrsenju Gospoda Isusa Hrista otkriva se tajna Ovaploćenja Boga Logosa, odnosno Njegovog rođenja u Vitlejemu i Njegovog stradanja kao Jagnjeta Božjeg u Jerusalimu, kao i svega onoga što se desilo ne samo u Jerusalimu i Judeji već i u celokupnoj istoriji sveta. U svetlosti Hristovog Vaskrsenja, braćo i sestre, i mi, hristonosni srpski narod, sagledavamo sebe i svoju istoriju. Mi smo krsnovaskrni narod. Sa Hristom stradamo i sa Njim savaskrsavamo. Sva naša istorija je krstonosna i hristovaskrsna, smeštena između Golgote i Vaskrsenja. Prošle godine smo slavili veliki jubilej, Osamsto godišnjicu autokefalnosti naše Crkve. U tom jubileju smo sagledali svu širinu, dubinu i visinu našeg postojanja u proteklih osam stotina godina. Ove, pak, godine Blagosti Gospodnje slavimo 100-godišnjicu obnovljenja statusa Patrijaršije naše Crkve. Posle golgotskog stradanja našeg naroda i naše Crkve u 19. veku i u prvim decenijama 20. veka, mitropolije i eparhije naše Crkve, rascepkane po teritorijama prethodnih carstava i država, sjedinile su se u jedinstvenu Srpsku Pravoslavnu Crkvu, čime je obnovljena naša drevna Pećka Patrijaršija. Bio je to blagoslov Božji našem narodu i našoj Crkvi za naše – do tada neviđeno – stradanje i pokazano trpljenje. Možda ga je najbolje iskazao sveti mučenik đakon Avakum, kada je, odbijajući da se odrekne pravoslavne vere pod pretnjom mučenja i užasne smrti, uskliknuo: „Srb je Hristov, raduje se smrti!” Blagoslovio je Bog naše jedinstvo u borbi za pobedu istine i pravde. Blagodaću Duha Svetoga i snagom nepokolebive vere, nade i ljubavi obnovili smo Pećku Patrijaršiju na čitavom prostoru na kojem žive pravoslavni Srbi, na radost naših predaka, a na ponos svih nas. Prethodno smo, draga deco duhovna, poput drevnog Izrailja, prošli preko golgotâ i strahotâ, preko sinjih mora i morskih dubina, a potom doživeli slobodu i jedinstvo. Naša golgotsto-pashalna istorija nam govori da nikad, pa ni na Veliki Petak, ne smemo gubiti veru i nadu u Boga. Zar 1915. godina nije bila Veliki Petak u našoj novijoj istoriji? Zar 1916. godina nije bila godina naše Albanske Golgote? A zar 1917. godina nije izgledala kao naše pogrebenje i polaganje u ''plave grobnice''? I gle čuda! Već sledeća, 1918. godina, bila je godina naše pobede, naše slobode i našeg vaskrsenja, a 1920. godina – godina naše crkvene i duhovne obnove. Sagledavajući ovo čudesno delo Božje u našoj istoriji, možemo sa Psalmopojcem uzviknuti: veliki si, Gospode, i čudesna su dela Tvoja, i nema te reči koja je kadra da opeva sva čudesa Tvoja! Uistinu su čudesni događaji oslobođenja i ujedinjenja našeg naroda, koji prethodiše obnovljenju našeg crkvenog jedinstva i naše Patrijaršije. Sve nas neumitno podseća na čudesno izbavljenje sinova Izrailjevih iz Misira, njegovo lutanje po Sinaju i ulazak u Zemlju Obećanu. Nažalost, posle svega toga, opet smo se, svojom i tuđom krivicom, našli na istorijskom raspeću, pa milošću Božjom opet vaskrsli... I tako, eto, do naših dana! Dok slavimo Vaskrsenje Hristovo, setimo se, draga deco duhovna, naše braće i naših sestara na našem mučeničkom Kosovu i Metohiji! Pomolimo se za njih da im Gospod podari snage da svojim trpljenjem svih bezakonja i nevolja grade svoje i naše spasenje, da nikad ne izgube veru u krajnju pobedu Dobra i da veruju da je Gospod, Bog milosti i dobrote, uvek sa njima i sa svima koji idu Božjim putevima! Isto tako, braćo i sestre, setimo se naše braće i naših sestara u Crnoj Gori koji trpe veliko bezakonje i nepravdu. Bezakoni ''zakoni'' ukinuše istinu i pravdu u Crnoj Gori. Nekada ponosna i dična Crna Gora, poznata po čojstvu i junaštvu, danas pokušava da našoj Crkvi otme ono što je vekovima bilo njeno, ono što je čitav srpski narod sa svojim vladikama, sveštenstvom i monaštvom gradio i stvarao. Svetinje Crne Gore, mnoge od njih starije od same Crne Gore, jesu svetinje naroda i u njima se poje i pojaće se kroz vekove sveta Liturgija, molitvama svetog Vasilija Ostroškog, svetog Petra Cetinjskog, svetih novomučenika postradalih od nebratske ruke domaćih bogoboraca i molitvama svih svetih ugodnika Božjih. Setimo se danas naše mučeničke braće u Siriji, Iraku i širom sveta, svih koji stradaju zbog ljudske nepravde i pohlepe! Jednu od najlepših i najznamenitijih zemalja sveta – Siriju – zlo i nasilje su skoro uništili. Pomolimo se danas za sve njih i za sve stradalnike da ih Gospod izbavi iz ruku nepravednih ljudi! Danas se posebno sećamo i pozdravom Hristos voskrese srdačno pozdravljamo našu braću i sestre u Ukrajini, na čelu sa njihovim mitropolitom Onufrijem, svim mitropolitima, arhiepiskopima i episkopima, monaštvom i sveštenstvom, koji su žrtve necrkvenog, nesaborskog i samovlasnog delovanja našeg vremena! Pomolimo se za njih koji stradaju i poverimo ih Samom Vaskrslom Hristu Gospodu da ih spasi i izbavi iz ruku bezakonikâ! Draga braćo i sestre i draga deco duhovna, Ovogodišnji Vaskrs dočekujemo i slavimo u teškim uslovima, u nevoljama u kakvima smo ga retko kad u prošlosti dočekivali i slavili. Živimo u danima pandemije koja je iznenada zadesila čovečanstvo. Čitav svet je zahvaćen i ugrožen jednim virusom. Da li će gordi i sebični čovek današnjice izvući ikakav zaključak iz te činjenice? Ili će i dalje, bez pokajanja i bez ljubavi, istrajavati na samoubilačkom projektu stvaranja svog lažnog ovozemaljskog raja u kojem nema mesta ni za Boga ni za čoveka kao bogoliko, duhovno biće? Našavši se u ovakvim nevoljama, moramo učiniti sve da sebi i drugima pomognemo, da razumemo i podržimo napore i programe nadležnih zdravstvenih, sanitarnih i državnih institucija koje ulažu napore kako bi nas zaštitile od zaraze. Možda nam to trenutno teško pada, ali sve što je na opštu korist moramo prihvatiti i podržati, a sebe i svoje ponašanje tome podrediti. Iznad svega, molimo se Gospodu Bogu da nas izbavi od ove epidemije i sličnih opasnosti! Molimo se Bogu, učestvujmo redovno i aktivno u svetoj Liturgiji, kajmo se za svoje grehe i vodimo računa o svome zdravlju i zdravlju drugih! Ovo je prilika da dobro razmislimo sami o sebi i o čitavom svetu. Gle, jedan virus je uzdrmao i bacio na kolena čitav svet i doveo u opasnost zdravlje i živote milionâ ljudi! „Smiri se, gordi čoveče!” – poručio je svojevremeno Dostojevski. Njegova poruka je, rekli bismo, aktuelnija danas nego što je bila tada kada je izrečena. U radosti Hristovog Vaskrsenja imamo sve vas, draga deco duhovna, vas u otadžbini i vas rasejane širom sveta, u svojim molitvama i očinski sve vas pozdravljamo sveradosnim pozdravom:

 

Hristos vaskrse!

 

Dano u Patrijaršiji srpskoj u Beogradu, o Vaskrsu 2020. godine. Vaši molitvenici pred Vaskrslim Gospodom:

Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i Patrijarh srpski IRINEJ

Mitropolit crnogorsko-primorski AMFILOHIJE Mitropolit zagrebačko-ljubljanski PORFIRIJE

Mitropolit dabrobosanski HRIZOSTOM

Episkop šabački LAVRENTIJE

Episkop sremski VASILIJE

Episkop banjalučki JEFREM

Episkop budimski LUKIJAN

Episkop banatski NIKANOR

Episkop novogračaničko-srednjezapadnoamerički LONGIN

Episkop kanadski MITROFAN

Episkop bački IRINEJ

Episkop britansko-skandinavski DOSITEJ

Episkop zapadnoevropski LUKA

Episkop žički JUSTIN

Episkop vranjski PAHOMIJE

Episkop šumadijski JOVAN

Episkop braničevski IGNjATIJE

Episkop zvorničko-tuzlanski FOTIJE

Episkop mileševski ATANASIJE

Episkop budimljansko-nikšićki JOANIKIJE

Episkop diseldorfski i nemački GRIGORIJE

Episkop raško-prizrenski TEODOSIJE

Episkop zapadnoamerički MAKSIM

Episkop gornjokarlovački GERASIM

Episkop istočnoamerički IRINEJ

Episkop kruševački DAVID

Episkop slavonski JOVAN

Episkop austrijsko-švajcarski ANDREJ

Episkop bihaćko-petrovački SERGIJE

Episkop timočki ILARION

Episkop niški ARSENIJE

Episkop Mitropolije australijsko-novozelandske SILUAN

Episkop buenosaireski i južnocentralnoamerički KIRILO

Episkop dalmatinski NIKODIM

Episkop osečkopoljski i baranjski HERUVIM

Episkop zahumsko-hercegovački DIMITRIJE

Vikarni Episkop moravički ANTONIJE

Vikarni Episkop remezijanski STEFAN

Vikarni Episkop mohački ISIHIJE

Vikarni Episkop dioklijski METODIJE

OHRIDSKA ARHIEPISKOPIJA:

Arhiepiskop ohridski i Mitropolit skopski JOVAN

Episkop pološko-kumanovski JOAKIM

Episkop bregalnički MARKO

Vikarni Episkop stobijski DAVID

SVETA TAJNA JELEOSVEĆENjA U MANASTIRU KRKI

Na Veliku sredu (15. 4. 2020.) u manastiru Krki, kao i svake godine do sada, služena je Sveta Tajna Jeleosvećenja. Zbog trenutne situacije, Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim i manastirska bratija za zdravlje svih nas pomolili su se ovaj put bez prisustva vernog naroda.

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U MANASTIRU KRKA

SAOPŠTENjE EPARHIJA SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE
U REPUBLICI HRVATSKOJ
19/03/2020

SVEŠTENSTVU I VJERNOM NARODU SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE U REPUBLICI HRVATSKOJ

U skladu s najnovijim odlukama državnih institucija Republike Hrvatske nadležnim za suzbijanje epidemije prouzrokovane širenjem korona virusa, obavještavamo sveštenstvo i narod Pravoslavne Crkve da se bogosluženja neće prekidati, ali da će od 19. III, pa sve dok nadležni organi ne donesu drugačiju odluku, prisustvo vjernog naroda biti uslovljeno datim okolnostima. Takođe, sve druge crkvene manifestacije i okupljanja se odlažu do daljnjeg. Hramovi će biti otvoreni za ličnu molitvu uz pridržavanje svih neophodnih mjera zdravstvene zaštite.

Pozivamo vjerni narod da se za sve svoje duhovne potrebe obrate svojim parohijskim sveštenicima koji će ih posavjetovati oko svega i pomoći u svemu, a prvenstveno u vezi sa pričešćivanjem u novonastalim okolnostima.

U potpunosti podržavajući sve mjere i napore Vlade kako bi se borba sa zarazom što prije okončala, molimo se Gospodu da podari svima, a prije svega zdravstvenim radnicima, snagu, dobru volju, strpljenje i međusobnu ljubav, znajući da nijedno iskušenje, pa ni ovo, nije veće od duhovnih sila koje nam je Bog podario. Pogotovu nas krijepi saznanje da nas Bog nikad ne ostavlja.

Iskoristimo ovaj trenutak da se intenzivnije pogruzimo u ličnu molitvu i da, suočeni sa svojevrsnom izolacijom, posvetimo novostečeno vrijeme svojim porodicama koje često, opterećeni drugim brigama, zapostavljamo.

U iščekivanju svijetlog Vaskrsenja Hristovog,

 

S blagoslovom Božijim,

 

Mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije

Episkop gornjokarlovački Gerasim

Episkop slavonski Jovan

Episkop dalmatinski Nikodim

Episkop osečkopoljski i baranjski Heruvim

Episkop zahumsko-hercegovački Dimitrije

 

Zagreb, 19. III 2020.

NEDELjA PRAVOSLAVLjA U ZADRU

Svetom Arhijerejskom Liturgijom koju je služio Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim svečano je proslavljena Nedelja pravoslavlja (8. 3. 2020.) u Zadru. Vladika Nikodim tom prilikom se obratio prisutnim vernicima istakavši da smo u ovim nedeljama posta u iščekivanju Praznika nad praznicima i da sada treba da pokažemo da smo dostojni naslednici večnosti i deca naših slavnih predaka koji su se molili Gospodu u istom ovom hramu u kome smo se i mi danas okupili.
„Danas proslavljamo nedelju pobede pravoslavlja nad svim jeresima koju je Crkva odnela još u prvim vekovima hrišćanstva, u vreme velikog gonjenja hrišćana. Tada je ono bilo priznato kao državna religija, ali su se bogoborački carevi borili protiv Crkve i poricali nama hrišćanima pravo da se klanjamo ikonama, moštima i drugim svetinjama. U vreme carice Teodore i njenog sina Mihaila, posle više od sto godina borbe, Crkva je odnela pobedu i sazvan je 7. Vaseljenski sabor kada su donete odluke da se časne ikone i mošti moraju poštovati od svih onih koji nose veliko ime hrišćana.
Iz tog razloga je Crkva odredila da se danas proslavlja ovaj praznik, a mi smo danas mogli da vidimo ovu dečicu koja su nosila ikone kada smo ulazili u hram. Kroz to mi pokazujemo poštovanje prema svetima, a kroz njih i prema Prvoliku koji je sam Gospod naš Isus Hristos, jer jedino njemu priliči služenje, a ikonama i moštima možemo samo da se klanjamo i da se pred njima molimo da budu naši zastupnici pred prestolom Svevišnjeg. Treba da znamo da ta pobeda pravoslavlja potvrđuje da samo to što poznajemo veru ne znači ništa  ako ne živimo zaista hrišćanski, a to podrazumeva da dolazimo u crkvu, da se okupljamo oko naših hramova, da postimo, da se ispovedamo, a posebno da učsetvujemo u Svetim Tajnama čija je kruna upravo Sveta Liturgija poput ove na kojoj smo se danas sabrali. Uz sve to, osnovni preduslov za zadobijanje Carstva Nebeskog je to da imamo ljubavi jedni prema drugima,  da saosećamo sa svojim bližnjima i brinemo se o njima“, rekao je Episkop Nikodim i poželeo svima da izdržimo ovaj put kroz pustinju, kako se naziva ovaj Časni post i da nađemo Obećanu zemlju, tj. da dočekamo taj veliki praznik Vaskrsenja Hristovog radosno i dostojno.

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U MANASTIRU KRKI

PRAŠTAJMO I TRAŽIMO OPROŠTAJ DA BI I NAMA GOSPOD OPROSTIO

U šibenskom Hramu Svetog Spasa Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim danas (1. 3. 2020.) je služio Svetu Arhijerejsku Liturgiju. Uoči Časnog posta on se obratio okupljenom vernom narodu govoreći o praštanju i podvigu koji nas čeka.
„U današnji praznik koji se zove Nedelja praštanja trebalo bi da dobro razmislimo kako smo se ponašali jedni prema drugima, koliko smo se jedni o druge ogrešili i u kojoj meri naša savest može biti mirna pred Gospodom. Nakon toga, trebalo bi da napravimo još jedan korak dalje, a to je da zatražimo oproštaj od onih kojima smo naneli zlo, ne bi li tako i nama nedostojnima i grešnima, Bog Otac oprostio.  Uvek ponavljam i ponavljaću onu nepisanu reč Gospodnju 'video si brata svoga, video si Boga svoga', jer mi možemo da se spasemo samo kroz svoje bližnje i način na koji se odnosimo prema drugim ljudima je ustvari način na koji se odnosimo prema samome Gospodu.
To je ono o čemu treba danas da razmišljamo, a čuli smo iz Jevanđelja da nas Gospod poziva da praštamo i tražimo oproštaj. Sada, kada se pripremamo za Vaskršnji post, treba poseban trud da uložimo da se ni na koji način ne ogrešimo jedni o druge, jer jedino tako treba da dočekamo praznik koji je centar naše vere. Mi, hrišćani, koji smo deca svetlosti, nismo ništa drugo do oni koji veruju u Vaskrsenje i nadaju se životu večnom i zato na svaki način treba da se trudimo da budemo dostojna deca Oca našega Nebeskog. To možemo biti samo ako volimo i pazimo jedni druge, jer naše Spasenje od toga zavisi“, poručio je Episkop Nikodim i poželeo da nam Gospod svima da snage u danima Velikog posta i da u veselju dočekamo Praznik nad praznicima.

EPISKOP BANjALUČKI G. JEFREM U POSETI EPARHIJI DALMATINSKOJ

Njegovo Preosveštenstvo Episkop banjalučki G. Jefrem posetio je juče (25. 2. 2020.) Eparhiju dalmatinsku. U manastiru Krki, zajedno sa tamošnjom bratijom, dočekao ga je Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim i poželeo mu srdačnu dobrodošlicu istakavši da je ovaj manastir mesto i njegovog podviga, te da mu je izuzetno milo što ima priliku da ga upravo na tom mestu ugosti.
„Vi ste svedok nekih drugih vremena, sada već minulih, ali, hvala Bogu, ne i zaboravljenih. Svedok ste na koji način je živela naša Sveta Crkva i kako je živeo naš narod na ovim prostorima. Zahvalni smo Vam što ste došli da vidite kako sada živimo u ovoj našoj miloj Dalmaciji, kako je voleo to da kaže veliki Vladika Milaš  i na koji način se trudimo da očuvamo naše Sveto Pravoslavlje u srpskom narodu ovde“, rekao je Vladika Nikodim i poželeo Episkopu Jefremu da na mnoga i blaga leta pravilno upravlja poverenom mu Eparhijom banjalučkom.
Vladika Jefrem istakao je da je jako radostan što se ponovo nalazi u manastiru Krki, gde je Gospod davno blagoslovio da se osnuje škola i da punim životom živi jaka monaška zajednica.
„I danas je ovo svetilište u koje gledaju i oni koji su ostali i oni koji su otišli i zato bez obzira koliko je teško, budite radosni i ponosni. Znajte da ste od Boga, Svetog Save i naše Crkve privilegovani da budete ovde, na prvoj liniji odbrane naše vere, gde se osmišljavaju naša prošlost, istorija, a ako Bog da i naša budućnost. Krka je za relativno kratko vreme dala Crkvi na desetine Episkopa, a ta svetla tradicija nastaviće se i dalje, sveštenoslužitelji će izlaziti odavde i ubuduće. Želim Vam uspeha, dragi Vladiko, poštujem Vašu žrtvu, ljubav i dobrotu i molim Vas da istrajete pod teretom svoga krsta, jer koliko je krst težak, toliko ga je časnije nositi. Neka Bog da nastavnicima koji vode ovu decu, a i učenicima takođe, puno snage, optimizma i volje“, poželeo je Episkop banjalučki.
On je istakao da je posle dugo vremena došao da vidi manastir Krku i milu mu Dalmaciju, jer je Krka ostala u srcu svima koji su u njoj ikad bili kao snaga sa kojom nose svoje poslušanje.

SVeTa ARhIjeReJsKa LiTuRGiJa
U mAnasTIRu KRka

Posjeta splitsko-dalmatinskog župana Srpskoj pravoslavnoj crkvenoj opštini splitskoj

Župan splitsko-dalmatinske županije, gospodin Blaženko Boban, posjetio je u utorak, 18. 2. 2020. godine, prostorije Srpske pravoslavne crkvene opštine splitske. U pratnji domaćina, jereja Milana Kadijevića i jereja Mladena Skopljaka, župan je obišao kapelu i nedovršeni hram Svetog Save, informišući se o životu pravoslavne zajednice u Splitu, postojećem stanju kapele i istoriji izgradnje hrama. Pored jereja Crkvene opštine splitske, ispred srpske nacionalne manjine u splito-dalmatinskoj županiji, župana su dočekali i predstavnici Vijeća srpske nacionalne manjine (VSNM), na čelu sa predsjednikom županijskog VSNM, gospodinom Božidarom Simićem.
Splitsko-dalmatinski župan i predstavnici Crkvene opštine splitske složili su se o neophodnosti dalje saradnje, a u duhu razvoja multikulturalnosti i promovisanja pravoslavne zajednice u Splitu. Ova posjeta je, na određeni način, bila uzvraćanje gostoprimstva na prijem koji je župan Boban upriličio za predstavnike Crkvene opštine splitske i VSNM 28. januara ove godine, u prostorijama Splitsko-dalmatinske županije.

EPISKOP NIKODIM: LjUBAV I PRAŠTANjE SU IMPERATIV ZA HRIŠĆANE

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas (16. 2. 2019.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru Lazarici. U ovu nedelju koja je posvećena bludnom sinu verni narod se okupio uz svoga Episkopa kako bi uzneo molitvu Gospodu u svetom sabranju.
Iz današnjeg Jevanđelja smo čuli kako je jedan otac imao dva sina, a jedan mu je zatražio da mu da polovinu imanja koje bi mu trebalo pripasti po nasledstvu i otišao u daleku zemlju, dok je drugi sin ostao sa ocem. Kada je otišao od kuće, taj sin je propio svo imanje, združio se sa najgorom vrstom ljudi  i kada je ostao bez ičega zaposlio se kod nekog bogatog čoveka. Kako je nastupila velika glad on nije imao šta da jede, nego je jeo od roščića koje jedu i svinje dok nije u jednom trenutku shvatio da negde ima oca koji ga voli, iako je otišao iz njegovog naručja. Tada odluči da se vrati kući, a njegov otac, kada ga je video kako dolazi iz daleka, pritrčao mu je i ništa ga nije pitao, već ga je samo primio u zagrljaj. Sin mu tada reče: „Oče, zgreših Nebu i tebi, nisam dostojan nazvati  se sinom tvojim“, a otac mu ništa ne odgovori nego naredi slugama da ugotove tele ugojeno, da mu daju prsten na ruku i da se raduju i vesele svi. Time je pokazao da mu vraća dostojanstvo koje je imao pre nego što je postao izgubljen. Kada je to sve čuo njegov brat, sin koji je svo vreme bio pored oca, on se naljuti i reče kako za njega otac nikad nije takvo nešto učinio, a on je bio uvek uz njega i nije ga napuštao. Milostivi otac na to mu reče: „Sine! Ti si svagda sa mnom i sve je moje tvoje. Trebalo se razveseliti i obradovati, jer ovaj brat tvoj mrtav beše i ožive; i izgubljen beše i nađe se.“
„U ovoj priči opisan je upravo onaj Otac koji je Otac svih nas, koji je jedini milostiv i voli sve nas koje je stvorio, to je Otac 'koji je tako zavoleo ovaj svet da je i Sina svoga jedinorodnoga dao da svako ko veruje u Njega ne pogine, nego da ima život večni'. Njemu je najvažnije da svako od nas pokaže da želi da bude u naručju Očevom i zato je odmah pritrčao svom izgubljenom sinu koji se vratio. Ovo se odnosi upravo na ovaj svet i sve one koji ne žele da žive po Jevanđelju, ne žele da budu u naručju Očevom, nego su otišli daleko, ali kada shvate da imaju Oca koji ih voli i vrate se u naručje Njegovo, On ih prihvata sa bezgraničnom ljubavlju, širi ruke i prima ih u zagrljaj. On prihvata i drugog sina koji nije mogao da shvati da i njegov zabludeli brat ima pravo da bude kraj Oca, a to pokazje našu palu prirodu zbog koje smo često nemilostivi prema svojim bližnjima i ne znamo da im oprostimo i da ih posmatramo sa ljubavlju. Praštanje i ljubav su imperativ za nas hrišćane, jer nam je zadato da se spasavamo jedni kroz druge i da volimo čak i onoga ko nam je zlo naneo.
U doba kada je Gospod hodio zemljom i kada ga je u svoje naručje primio Simeon Bogoprimac, čiji pomen takođe danas proslavljamo, neki ljudi su se sablaznili od Gospoda, a mnogi su u Njega poverovali upravo zato što su Ga videli kako hodi među Njima. Oni su bili svedoci toga velikog dela kada je Gospod, zadržavši svoju božansku prirodu, poprimio na sebe i čovečansku prirodu u svemu, osim greha i kroz to nas podigao i dao dokaz ljubavi toj milostivog Oca“, rekao je Episkop dalmatinski. On je takođe čestitao današnju slavu ocu Simonu, namesniku manastira Lazarice, i poželeo mu da dugo u radosti slavi svoje krsno ime, ovaj veliki dan za njega i njegovu porodicu, ali i za sve nas koji se okupljamo tim povodom i radujemo jedni drugima.

SRETENjE U ŠIBENIKU

Svetom Arhijerejskom Liturgijom u šibenskom Hramu Svetog Spasa svečano je proslavljen praznik Sretenja Gospodnjeg. Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim obratio se vernom narodu sa nekoliko reči o današnjem prazniku.
„Kada su Presveta Bogorodica i Josip četrdeset dana nakon rođenja odveli Gospoda u hram, tamo ih je čekao taj pravedni starac Simeon koji je primio Gospoda u svoje naručje i rekao: 'Sada otpuštaš s mirom slugu Svojega, Gospode, po reči svojoj, jer videše oči moje spasenje Tvoje'. Tako i mi, draga braćo i sestre, kada dolazimo u hram treba da primimo Gospoda u svoje naručje i da u tom trenu mislimo samo o toj molitvi koja se čita.
Dok smo ovde na zemlji, mi možemo Gospoda da vidimo najviše u svojim bližnjima kojma nas je On blagoslovio. Da bismo se spasli treba da osećamo ljubav prema njima i da im praštamo ako su se nešto ogrešili o nas, ne bi li Gospod tako oprostio i nama“, poručio je Episkop dalmatinski.
Ovom prilikom, Vladika je čestitao ocu Vladimiru Vukosavljeviću, koji je šibenski paroh, svojevrsan jubilej, jer je danas navršeno tačno dvadeset godina od njegovog rukopoloženja u sveštenika. „Želim sve da vas zamolim da se molite za njega, da uspe da iznese to veliko breme koje je na taj dan uzeo na sebe i da i dalje nastavi da se moli Gospodu za sve nas“, rekao je Episkop Nikodim i poželeo ocu Vladimiru da na duga i blaga leta uspešno obavlja svoju svešteničku dužnost.

SLAVA BOGOSLOVIJE SVETA TRI JERARHA

Na dan kada proslavljamo Sveta Tri Jerarha (12. 2. 2020.), u manastiru Krki je služena Sveta Arhijerejska Liturgija kojom je načalstvovao Njegovo Preosveštenstvo Episkop niški G. Arsenije, a sasluživali su gospoda Episkopi bihaćko-petrovački Sergije, osečkopoljski i baranjski Heruvim i dalmatinski Nikodim. Povodom ovog velikog praznika koji je slava krčke bogoslovije okupio se veliki broj vernika i uvaženih gostiju, a svima njima na Svetoj Liturgiji obratio se Episkop Sergije. „Učeći nas toj nepresušnoj ljubavi koju je sam Gospod Isus Hristos predao svojim učenicima, a preko kojih je ona došla i do nas, bogonosni Apostol kazuje da se sećamo svojih starešina koji nam propovedaše reč Božiju. Pred nama se ne nalazi samo jedan lik, već blagodatni izvor trojice velikih istočnika bogoslovstvovanja, mudrosti i ljubavi Božije. Danas proslavljamo velika svetila pravoslavlja, te bogonosne muževe koji se javiše u teška vremena Crkve Hristove, ne samo da blagoveste reč Gospodnju, nego da svojom mudrošću i znanjem stanu smelo pred sva iskušenja i odupru im se. Vreme njihove bogoslovske delatnosti bilo je smutno za jedinstvo pravoslavne vere, sa svih strana navalio je demon noseći u sebi jeres i pogrešna učenja. Danas proslavljamo tri jedinstvene ličnosti koje su imajući istog Duha u sebi i noseći ime Hristovo u srcima svojim objavili ovome svetu volju Božiju. Imajući u sebi svetovnu mudrost ispunjenu filozofskim razmišljanjem njihove ličnosti krasilo je strogo monaško isposničko nastrojenje, ne manjkajući mu pritom ljudskog trpljenja niti ispravne duhovne vlasti. Sve ove vrline naizgled nespojive božanska mudrost sabrala je u jedno sačuvavši sve one karakteristike koje su ih ukrašavale, dodajući na to sve blagodat vršenja Tajne nad Tajnama, one u koju i anđeli Božiji žele da zavire, a koja se zove Liturgijom. Mi svi sabrani na ovom svetom mestu danas, pod svodovima ovog znanja Božijeg bivamo uzneseni u realnost Carstva Nebeskoga koja nam se otkriva Duhom Svetim na božanstvenoj trpezi. na kojoj sve biva izrečeno samim Gospodom, a ono prineseno od naših darova postaje dar Božiji nama, Njegovo Telo i Njegova Krv koji nam se daju radi ostvarenja zajednice sa Njim. Slaveći pastirsku i bogoslovsku delatnost Svetog Vasilija Velikog, Episkopa kapadokijskog, mi slavimo i oštroumnog Grigorija, velikog bogoslova, a pažljivo slušajući medotočno slovo zlatoustih usta, bivamo unešeni u realnost Carstva Božijeg. Za nas koji se iz dubine duše molimo za ostvarenje predvečnog Božijeg plana domostroja Spasenja to nije ništa strano, već jedan pokazatelj da je Bog sa nama i to vidljivo, u obliku hleba i vina koji natprirodno postaju Telo i Krv Gospodnja. Poruka koju mi danas možemo da pošaljemo ovome svetu kome velika stradanja i previranja tek predstoje, ograničava se na poruku Carstva Nebeskoga koja se izliva sa prestola slave Božije. Sveta Tri Jerarha, nebeski zastupnici ovoga učilišta, takođe nam donose liturgijsku pouku koja izlazi iz usta trojice mudrih filozofa i bogonosnih sveštenoslužitelja, a koja se na koncu sadrži u kretanju ka Hristu“, rekao je Episkop bihaćko-petrovački. Nakon Svete Liturgije priređena je svečana Akademija koju su svojim trudom obogatili učenici bogoslovije „Sveta Tri Jerarha“ i deca iz kluba „Dalmatinsko Kosovo“. Tom prigodom Episkop Nikodim čestitao je svima ovaj divni praznik i zahvalio Vladikama Arseniju, Sergiju i Heruvimu na njihovom trudu i želji da učestvuju u današnjem slavlju. „Nadam se da će nam oni često dolaziti i donositi nam blagoslove svetinja iz njihovih krajeva, a pre svega da će nastaviti da nam donose radost, jer smo mi, kao hrišćani, pozvani pre svega da širimo radost. To nam je ostavio sam Gospod čije su prve reči nakon Vaskrsenja bile: 'Radujte se!' To su nam ostavili i svi iz likova svetih, kao što su i Sveta Tri Jerarha koja danas proslavljamo, a takođe i naši slavni preci, da se okupljamo oko svojih crkava i radujemo se jedni drugima“, poručio je Episkop dalmatinski. On je zahvalio na dolasku svima koji su svoji prisustvom uveličali ovaj dan, kaluđerima iz drugih Eparhija, predstavnicima drugih bogoslovija, predstvanicima političkih struktura Republike Hrvatske i svim vernicima koji su danas na ovom svetom mestu.

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U ŠIBENIKU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas (9. 2. 2020.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Šibeniku. Mnoštvu vernika koji su se ovim povodom okupili u Hramu Svetog Spasa Vladika se obratio rekavši da smo se na ovaj dan sabrali da proslavimo praznik smirenja.
„Jedan čovek koji je bio carinik u jevrejskom narodu došao je u hram u isto doba kada se tamo nalazio jedan farisej. U to vreme carinici su bili ljudi koji su od naroda uzimali porez i to ne samo ono što je država propisala, već onako kako su oni hteli, grabeći pritom što više za sebe. Sa druge strane, fariseji su bili verska struja koja se smatrala poznavaocima zakona i uopšte primerom dobrog i bogougodnog života.
Iz današnjeg Jevanđelja čuli smo kako upravo taj farisej govori:' Hvala Ti, Bože što nisam kao bludnici, kao kradljivci i otimači, što nisam kao ovaj carinik koji se nalazi iza mene'. U isto vreme taj carinik, znajući kako su se u tadašnje vreme carinici odnosili prema narodu i znajući samoga sebe, što je najbitnije, rekao je: 'Bože, milostiv budi meni grešnome' i kroz to je pokazao mnogo veće smirenje nego farisej i molio od Gospoda oproštaj za svoje grehe. On je želeo da promeni sebe i da kroz to pokajanje zadobije Gospoda, dok farisej nije sagledao svoje biće i svoj odnos prema drugima, već je pokazao najgoru gordost govoreći samom sebi da je bolji od drugih i da zato zaslužuje Carstvo Nebesko mnogo više od njih.
Nažalost, često se i mi više upodobljavamo ovome fariseju nego cariniku, koji je bio primer smirenja i pokazao kako treba da pogledamo u svoja srca i da nam ne bude bitno kako to drugima izgleda. Upravo kada ostanemo sami sa sobom i sa Gospodom treba da razmišljamo na koji način treba da se popravimo, kako smo svi mi ustvari mali pred Bogom i koliko nam je potrebna Njegova pomoć da se spasemo.
Kako je to lepo rekao jedan kaluđer iz Rusije koji je veliki prijatelj srpskog naroda, otac Ignjatije Šestakov da je taj farisej imao mogućnost, kao i svi, da izabere – ili biti ili izgledati – a on je izabrao kako izgledati. Mi ne treba da se ugledamo na njega i da gledamo kakvi su oni pored nas, već treba da vidimo sebe. Ne treba da sudimo o svojim bližnjima, jer svi mi dobro znamo da ne možemo da se spasemo jedni bez drugih, niti možemo da se upodobimo Gospodu ako u svojim bližnjima ne vidimo samo dobro, a kako se to kaže u Bibliji 'sve što stvori Gospod vide da je dobro'.
Ljudi koji su sa nama i koji se trude, pa čak i oni koji su van Crkve i ne veruju, takođe su naši bližnji i mi, poučeni Jevanđeljem, u njima treba da vidimo samo dobro i da se nadamo da će i oni na neki način zadobiti milost Božiju“, rekao je Episkop Nikodim i poručio da samo ako opraštamo dužnicima svojim i volimo jedni druge možemo da se nadamo Carstvu Nebeskom.

proslava svetog save u zadru

SVetI SaVa U BENkOVcU

SVETI SAVA U SPLITU

U splitskoj kapeli posvećenoj Svetom Savi, na dan kada praznujemo ovog velikog svetitelja (27. 1. 2020.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju. Nakon Svete Tajne Pričešća Vladika se obratio prisutnim vernicima rekavši: „Iz današnjeg čitanja Apostola čuli smo kako apostol Pavle govori o Gospodu 'takav vam prvosveštenik trebaše', a isto tako iz Jevanđelja smo mogli čuti priču koja govori o dobrom pastiru i kakav on treba da bude, da on treba na sebi da nosi svaku dušu izmučenu, napaćenu, da se brine o svakoj ovci koja je izgubljena i da je nađe, tj. da on treba da razmišlja o spasenju svake duše. E, takvoga prvosveštenika i mi smo se danas okupili da proslavimo, takvoga pastira je Bog dao nama kao ukras. On je blagoslovio nama Srbima da za prvosveštenika imamo onoga ko je utemeljio Crkvu Hristovu u našem narodu i pokazao nam na koji način treba da verujemo i živimo da bismo zadobili Spasenje. Svetosavlje podrazumeva našu pravoslavnu veru i jevanđeljski način života koji nije nimalo lak, jer 'Carstvo se Nebesko na silu zadobija', a to za nas znači da u svakom trenutku centar našeg života treba da bude Gospod, jer je on jedini koji može da nam pruži utehu, da nas uzdigne i spase. To ne možemo bez svetih Njegovih, a 'divan je Gospod u svetima Svojim' i jedan od njih je upravo naš Sveti Sava čiji spomen danas proslavljamo. Okupili smo se danas ovde da učestvujemo u Svetim Tajnama kao hrišćani, kao ljudi, jer smo na prvom mestu pozvani upravo na to, da budemo ljudi, da budemo oni koji su spremni da oproste, ne bi li tako i nama Gospod oprostio. Jako je teško oprostiti nekome ko nam je činio zlo, ali jedino tako možemo u miru dolaziti u Crkvu i moliti se Gospodu, jer ako nismo u miru jedni sa drugima, onda nismo u miru ni sa Gospodom. Sveti Sava nam je i ovde dao primer mireći svoju zavađenu braću, utabao nam je stazu i pokazao da jedino kroz pomirenje i brigu o drugima možemo zadobiti Carstvo Nebesko. Još jedan važan pojam za sve hrišćane je radost. Prva stvar koju je Gospod rekao svojim apostolima nakon Vaskrsenja bila je: 'Radujte se!' i zato smo mi hrišćani pozvani da budemo radosni poput dece i da se ugledamo na njih. Nas Gospod oslobađa i daje nam da budemo radosni i kao takvi mi bismo trebali da radimo na tome da se tamo gde živimo osećamo slobodnima i da nemamo potrebu da krijemo svoje srpsko poreklo i pravoslavnu veru. Pozvani smo na to da se ne stidimo svog identiteta, ne da ga namećemo drugima, već da budemo ponosni na svoj rod i na to što smo deca Svetoga Save, onoga ko je uvek pokazivao samo ljubav gde god je krenuo“, rekao je Episkop dalmatinski i čestitao svima današnju slavu.

Svetosavska akademija u Kninu

U organizaciji Eparhije dalmatinske i Srpskog kulturnog društva „Prosvjeta“ u nedelju (26. 1. 2020.) je u Kninu tradicionalno održana svečana Svetosavska akademija. Bogatim kulturno-umetničkim programom obeležen je ovaj praznik poznat kao školska i dečija slava. Učenici bogoslovije „Sveta Tri Jerarha“ horskim pevanjem su ovom događaju dali posebno svečan ton, a svojim izvođenjima obogatili su ga članovi kluba „Dalmatinsko Kosovo“ i KUD „Bukovica“ iz Kistanja. Svoj doprinos dala su i deca iz Knina, Benkovca i Obrovca koja su za ovu priliku, uz pomoć svojih veroučitelja, pripremila prigodne recitale.
Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim započeo je svoju besedu stihovima iz pesme „Ko udara tako pozno“ pesnika Vojislava Ilića: „Vekovi su prohujali i mnogi će jošte proći, al' to dete jošte živi, jer njegova živi slava, jer to dete beše Rastko, sin Nemanjin, Sveti Sava!“
„Draga braćo i sestre, vekovi su zaista prohujali otkako je Sveti Sava otišao na Svetu Goru, prezreo je carske dvore, lagodan život  i napustio sve i to samo iz jednog jedinog razloga – da bi zadobio Hrista, da bi postao kaluđer i upodobio se svim svetima, kao što se i mi danas trudimo da sledimo Hrista. Kada je Crkva odlučila da ga postavi za prvog Arhiepiskopa srpskog, on se vratio nazad u Srbiju gde je organizovao Crkvu i postao onaj koji nam je kroz svoj život i podvig zacrtao šta bismo i mi kao pravoslavni hrišćani trebali da budemo.
Sveti Sava nas uči da Hristos treba da nam bude centar života i jedino merilo, da o Njemu treba da razmišljamo svakim danom i svakim dahom svojim. Samo tako ćemo biti dostojni da se nazovemo decom Svetog Save i naših slavnih predaka koji su nam ostavili ove velelepne crkve i groblja koja nas pozivaju da se tu okupljamo i sećamo svih onih koji su živeli u ovim krajevima. Da bismo bili istinski učenici Gospodnji, moramo da budemo ljudi, kako je to rekao naš veliki patrijarh Pavle, moramo da se brinemo jedni o drugima, posebno, jer imamo mnogo onih koji su napušteni i sami i pozvani smo, i kao ljudi i kao hrićani, da imamo ljubavi prema njima. Nadasve, ono što je najteže, pozvani smo da praštamo svima, pa i neprijateljima našim, da se molimo za njih, jer će nas samo po tome poznati da smo istinski učenici Njegovi.
Sveti Sava je pre svega praznik dece, svi mi smo pozvani na to da budemo poput njih, ali kako kaže Mali Princ, odrasli su zaboravili kako je to biti dete. Odrasli znaju da zaborave da deca razgovaraju sa anđelima i ovaj svet vide drugačijim očima. Tako mi često umemo da osudimo one koji su radosni kao deca i kažemo da su oni za nas ludi, a to ne bismo smeli, posebno zato što hrišćanstvo podrazumeva da smo svi mi ludi za ovaj svet, da mu ne pripadamo, jer hrišćani 'nisu od ovoga sveta'.
Mi koji nosimo veliko ime hrišćana trebali bismo da se radujemo svakim dahom svojim i da budemo propovednici Vaskrsenja, a to podrazumeva da budemo radosni i razigrani kao deca i da tu radost širimo svima. Gospod kaže da će Carstvo Nebesko naslediti samo oni koji su kao deca i zato smo pozvani da budemo istinski učenici Svetoga Save koji je osnivao škole, bolnice i utvrdio nas u hrišćanstvu“, rekao je Episkop Nikodim i svoju besedu završio pozdravom uvaženim gostima koji su svojim prisustvom umnogome uveličali ovaj svečani trenutak.
Uz reči zahvalnosti Vladika je pozdravio gradonačelnika Knina g. Marka Jelića, saborskog zastupnika g. Borisa Miloševića, a takođe i sve prisutne, naglasivši da bez svih njih ne bi bilo ni svega ovoga, jer samo zajedno možemo očuvati našu tradiciju, kulturu i svetkovine.

U ŠIBENIKU SVEČANO PROSLAVLjEN PRAZNIK SVETOG SAVE

U nedelju uoči Savindana (26. 1. 2020.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Šibeniku. Hram Svetog Spasa ovoga dana krasilo je mnoštvo dečice koja su zajedno sa svojim porodicama došla na ovo sveto mesto da proslave svoju slavu. Za ovu priliku, uz pomoć svoga veroučitelja oca Dušana Vukovića, oni su pripremili prigodne pesme i recitacije kojima su na svoj dečije iskreni način od srca odali počast prvom srpskom Arhiepiskopu i prosvetitelju.
Nakon Svetog Pričešća Episkop Nikodim čestitao je praznik svim vernicima i istakao da su upravo deca najbolji primer kome svi treba da težimo, jer je i Gospod rekao da će jedino oni koji su poput dece naslediti Carstvo Nebesko.
„Danas smo se okupili u ovom našem divnom hramu da bismo, na prvom mestu, proslavili veliko ime Gospoda Boga i Spasa našega Isusa Hrista, da bismo Mu se pomolili, da bismo se gledali licem k licu i učestvovali u Svetim Tajnama. Pored toga, mi sada počinjemo da proslavljamo praznik jednoga od najvećih svetitelja za naš srpski rod, onoga koji je bio osnivač naše Svete Crkve i koji je nama Srbima utemeljio ono što treba da budemo. To je put koji je on izabrao, a mi treba da sledimo kako bismo bili dostojni tog velikog imena hrišćana, koje nije tako lako nositi u ovo naše doba.
O njegovom životu znamo mnogo, poznato je da je bio carski sin koji je prezreo krunu i lagodan život, napustio sve i otišao da posveti svoj život Bogu. Kada ga je Sveta Crkva izabrala da bude prvi Arhiepiskop srpski, on se vratio sa Svete Gore, osnovao našu Srpsku Crkvu, pomogao braći da vladaju i mirio ih, a to je i nama jako potrebno, da se mirimo, da imamo ljubavi jedni prema drugima, a isto tako da živimo u miru i sa onima koji nisu našega roda i naše vere. Ono najteže na šta nas Jevanđelje poziva je da oprostimo jedni drugima, pa i onima koji su nam zlo činili i da se kroz to nadamo da će i nama Bog oprostiti naše grehe. Upravo to je ta svetosavska vera, ona nije vera u naciju već u živoga Boga koji nam je dao postojanje, priveo nas u ovaj svet i koji je Sebe unizio da bi nas uzvisio. Naše je da živimo jevanđeljski, jer ćemo samo kroz to pokazati da smo sinovi Svetlosti i da smo dostojna deca Svetog Save, prvog srpskog Arhiepiskopa“, poručio je Vladika.
Za svu dečicu koja su danas prisustvovala Svetoj Liturgiji Eparhija dalmatinska i Srpsko narodno vijeće obezbedili su prigodne poklone, a u šibenskom parohijskom domu priređeno je posluženje za sve prisutne. Svečanom skupu prisustvovali su šibensko-kninska dožupanica gđa Anja Šimpraga i gradonačelnik Šibenika, g. Željko Burić  koji je svim pravoslavnim vernicima čestitao ovaj praznik ističući da je posebno ponosan na odličnu saradnju gradskih vlasti i Eparhije dalmatinske, te da se nada da će ovaj odnos u budućnosti još više napredovati.

PRosLaVa svEToG SaVe u KNInu

PRosLaVa svEToG SaVe u pAĐEnAma

SVEČANA SVETOSAVSKA AKADEMIJA

U kninskom veleučilištu „Marko Marulić“u nedelju (26. 1. 2020.) od 18 časova biće održana svečana Svetosavska akademija. Dođite da zajedno uživamo u bogatom programu i odamo počast svetitelju koji je zadužio srpski rod.

VLADIKA NIKODIM: PRIPREMIMO U SVOJIM SRCIMA STAZE DA PRIMIMO U NjIH GOSPODA

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas (19. 1 2020.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Šibeniku. Proslavljanje Bogojavljenja okupilo je u Hramu Svetog Spasa mnoštvo vernog naroda, a svima njima Vladika se obratio kratkom besedom o suštini ovog praznika.
„Danas smo čuli iz Jevanđelja o tom događaju koji se zbio kada je Gospod hodio među ljudima, a nebesa su se otvorila i iz njih se čuo glas koji reče: 'Ovo je Sin Moj ljubljeni koji je po Mojoj volji', a Duh Sveti sišao je u obliku goluba. Iz toga vidimo da je to delo Gopsoda našega Isusa Hrista koji je došao u ovaj svet zarad našega spasenja upravo bilo po volji Očevoj i uz saglasnost Duha Svetoga, jer je 'Bog tako zavoleo ovaj svet da je i Sina Svoga Jedinorodnoga dao da svako ko veruje u Njega ne pogine, nego da ima život večni'.
Ovaj događaj današnji jedna je od potvrda toga spasenja i Božije ljubavi prema nama, ljudima i čitavom ovom svetu. Bog nam je kao ukras dao svu prirodu, mora, zemlju i kamen naš koji imamo mi ovde u Dalmaciji. Blagoslovio nas je onakvom zemljom kakvom je i On hodio, maslinama, vinogradima, smokvama, smiljem i raznim drugim darovima. Mi, kada se okupljamo na današnji praznik, kada dolazimo u Crkvu, okupljamo se upravo da bismo svojim učestvovanjem u Svetim Tajnama na neki način Njemu prineli prinos i pomolili Mu se za čitavu tvorevinu i sve što nam je darovao.
Znamo iz Jevanđelja da Sveti Jovan Krstitelj kaže: 'Pripremite put Gospodnji, poravnite staze Njegove' (Mk 1,3). I mi bismo trebali, kao oni koji se nadaju milosti Božijoj, da u svojoj duši i svojim srcima pripremimo staze da primimo samoga Gospoda, ne bismo li, kako to kaže Sveti Atanasije Veliki i mi postali 'bogovi po blagodati'. Po prirodi ne možemo postati bogovi, ali po blagodati možemo ako se upodobimo Gospodu, a osnovni preduslov za to je da imamo ljubavi prema čitavoj Božijoj tvorevini“, poručio je Episkop dalmatinski.

SVETA LITURGIJA U DRNIŠU

Na dan kada proslavljamo uspomenu na Svetog Vasilija Velikog (14. 1. 2020.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je Svetu Liturgiju u drniškom Hramu Uspenja Presvete Bogorodice. Vladika je prisutnim vernicima čestitao Božić i istakao koliko je važno da se u ove praznične dane okupljamo u našim svetim crkvama.
„Danas smo proslavili spomen na jedan događaj iz života Gospoda našega Isusa Hrista, a to je Obrezanje Hristovo u hramu u Jerusalimu. Isto tako, proslavili smo jednog velikog ugodnika Božijeg, Svetog Vasilija Velikog, čiju smo Liturgiju danas služili. Svima je nama poznato da je 'Gospod tako zavoleo ovaj svet da je i Sina Svog Jedinorodnoga dao da svako ko veruje u Njega ne pogine, nego da ima život večni', a On koji je ravan Ocu u svemu, koji je sam Bog, odlučio je da se ponizi toliko, da se ovaploti u Marije Djeve i da preuzme na sebe ljudsku prirodu i sve ljudske odlike, osim greha. Ušavši u ovaj svet zarad nas i našega Spasenja On je nas oslobodio svakoga greha i svega čemu jedan čovek može da robuje na ovome svetu 'koji u zlu leži' i darovao nam je ono čemu se svi nadamo, a to je život večni i Carstvo Nebesko. Upravo ka tome mi treba da težimo i da svaki dan svoga života razmišljamo o Gospodu, da On bude centar našeg života i da se jedni drugima radujemo, jer samo kroz tu radost i ljubav koju imamo jedni prema drugima, pa čak i prema neprijateljima našim, će nas poznati da smo istinski i pravi učenici Gospoda Boga i Spasa našega Isusa Hrista“, poručio je Episkop Nikodim i pozdravio prisutni narod jednim od najradosnijih hrišćanskih pozdrava – HRISTOS SE RODI!

SABOR PRESVETE BOGORODICE U KNINU

Drugog dana Božića, kada praznujemo Sabor Presvete Bogorodice, Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Kninu. Vernici su se danas tradicionalno okupili uz svog Episkopa u Hramu Pokrova Presvete Bogorodice, a on im je na početku svoga obraćanja čestitao Božić i pozdravio ih jednim od najradosnijih hrišćanskih pozdrava – HRISTOS SE RODI! „Po običaju, sabiramo se na svetoj Liturgiji u Kninu na ovaj dan kada je naša sveta Crkva odredila da se proslavlja Sabor Presvete Bogorodice, da se okupljamo i molitvama obraćamo onoj majci koja je u ime ljudskoga roda pristala da primi u svoju utrobu samoga Gospoda Boga i Spasa našeg i da On kroz nju uđe u ovaj svet. Ona je u ime nas rekla Gospodu 'evo sluškinje Tvoje, neka bude po reči Tvojoj' i tako je Gospod kroz nju došao da nas spase, a ona je kao prava majka čitavog svog života išla tiho uz Njega. I nakon što se uznela na nebo, ona je neko ko je nama, pravoslavnim hrišćanima, jedna od najvećih uteha, ona koja pred prestolom Svevišnjega, pred licem svoga Sina uvek zastupa nas, grešne i male. Ona zastupa sa svojim molitvama nas koji smo 'mala braća Hristova', jer Gospod je došao u ovaj svet upravo zarad nas malih, ne radi velikih i silovitih, već je došao smireno, kao Bog koji želi Spasenje svima, koji voli čoveka i ovaj svet“, rekao je Vladika Nikodim i poželeo da se na mnoga i blaga leta okupljamo u ovom svetom hramu i proslavljamo ovaj praznik, jer kada smo na bogosluženjima mi se radujemo jedni drugima i sabiramo se blagodaću Duha Svetoga.

boŽiĆ u benkovcu

BAdNje vEČE I BOŽIĆ U ŽAgROviĆU

BOŽIĆ u KnINu

BOŽIĆ u ŠIbeNiKu

BADnje VeČE u ŠIbenIkU

Večernjom službom u Sabornom hramu svečano je obeleženo Badnje veče u Šibeniku. Mnoštvo vernika iz grada i okoline sabralo se uz svoga Episkopa i zajedno krenulo u susret prazniku Rođenja Gospoda Boga i Spasa našeg, Isusa Hrista.
Uz veliku radost zbog današnjeg okupljanja Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim poručio je prisutnom narodu da je sam Bog odlučio da postane čovek, da uđe u ovaj svet i ovaploti se od Marije Deve zarad nas i našega spasenja.
„Presveta Bogorodica, kojoj je posvećen ovaj naš lepi hram, pristala je da zarad čitavog ljudskog roda u svoju utrobu primi samoga Boga. U to doba Marija i Josip su bežali i kada su stigli blizu grada Nazareta ušli su u jednu štalu gde su čuvane ovce i tu se rodio Onaj koji je odlučio da privede nas Spasenju. Rodio se na tako smiren način da bi nam pokazao da dolazi kod malih, da dolazi da spase čitavu tvorevinu za čiju je krunu postavio upravo nas, ljude. Da bismo bili dostojni Spasenja i mi treba da pokažemo svoj trud, treba da dolazimo u Crkvu, da postimo, ispovedamo se i pričešćujemo, a iznad svega da imamo ljubavi jedni prema drugima i da kroz tu ljubav pokažemo 'da smo istinski učenici Njegovi'. Pozvao bih vas da sutra u isto ovako velikom broju dođete na Božićnu Liturgiju, jer je taj liturgijski čin nešto najspasonosnije i najveće na šta nas Gospod poziva“, poručio je Episkop Nikodim.
Povodom nemilih događaja u Crnoj Gori Vladika je pozvao sve vernike da se mole Gospodu za prevazilaženje tih iskušenja u kojima se nalaze naš narod i naša Sveta Crkva.
„Upravo sada, u ovo vreme gonjenja mi treba da im pomognemo moleći se da oni koji bi trebali da budu našega roda ne budu oni koji otimaju svetinje koje su mesta okupljanja i radovanja, mesta na kojima nas sabira Duh Sveti. Isto tako, želim da vas ohrabrim da se osećate slobodno da budete to što jeste, jer nas koji smo hrišćani oslobađa upravo Hristos. On je došao na ovaj svet i hodio među ljudima po zemlji koja je veoma slična ovoj našoj koja je blagoslovena vinogradima, maslinom i smokvama, a nadasve ljudima koji su radosni i veseli bez obzira na to u kakvom se političkom okruženju i stanju društva nalaze. U ovo Božično vreme posebno smo pozvani da čuvamo mir i ljubav, da se radujemo jedni drugima i molimo se Gospodu, te da kroz to nasledimo Carstvo Nebesko“, rekao je Episkop dalmatinski.

BAdNje VeČE I BOŽIĆ U ZaDRU

BADnji daN U ManasTiRu KrkI

SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA
SVOJOJ DUHOVNOJ DECI
O BOŽIĆU 2019. GODINE
I R I N E J
PO MILOSTI BOŽJOJ

PRAVOSLAVNI ARHIEPISKOP PEĆKI, MITROPOLIT BEOGRADSKO-KARLOVAČKI I PATRIJARH SRPSKI, SA SVIM ARHIJEREJIMA SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE – SVEŠTENSTVU, MONAŠTVU I SVIM SINOVIMA I KĆERIMA NAŠE SVETE CRKVE: BLAGODAT, MILOST I MIR OD BOGA OCA, I GOSPODA NAŠEGA ISUSA HRISTA, I DUHA SVETOGA, UZ RADOSNI BOŽIĆNI POZDRAV:

MIR BOŽJI – HRISTOS SE RODI!

I ove godine Gospodnje, slaveći preslavno Ovaploćenje Sina Božjega, Gospoda našega Isusa Hrista, jedinog Novog pod Suncem, svi hitamo ka hramu Božjem, da se saberemo oko Bogomladenca, Prečiste Bogomatere i Uvekdjeve Marije i pravednoga Josifa.
To činimo da bi se naše duše zagrejale rečima svetoga Jevanđelja o istinitom događaju Očovečenja i rođenja Spasitelja našega, Bogočoveka Isusa Hrista, kada su Njemu, Bogomladencu klicala Nebesa i Zemlja: Slava na visini Bogu i na Zemlji mir, među ljudima blagovoljenje!
O tom jedinstvenom i preslavnom Događaju u istoriji i u svima svetovima, naš sveti crkveni pesnik slavoslovi:
„Prašni Adam najpre pričesnik blagodatnog nadahnuća beše, pa lukavstvom zmijinim podanik propasti posta, no znamo da se radi njega Reč saobrazi ljudima.
Djevo, Ti pređe granice smrtnih bića rodivši prevečnu Reč Koja izvole da prođe kroz Tebe, zapečaćeni Kivot, o nesagorivi Kivote i Kupino.
Ti, Bog mira, posla nam Angela Velikoga Saveta Tvojega da nas miroše, i k svetlosti bogopoznanja nas upućuje.
Gde se mnogo razbuja greh, Ti pruži neopisivu blagodat, pa svi postasmo naslednici Višnje svetlosti.”
Svojoj duhovnoj deci, našem i danas mnogostradalnom srpskom narodu u Otadžbini i rasejanju, mi, njegovi duhovni pastiri, želimo da se blagočestive misli i osećanja i ovoga Božića obilno i trajno usele u nas i da se sav naš život zbiva u Bogu sa svima svetima. Tako, dakle, da hodimo i pred licem Svetoga Save i svih srpskih svetitelja i prosvetitelja naše svete autokefalne Srpske Crkve. Glavno je brinuti o tome kako ćemo živeti, eda bismo i sve naše svete pretke mi imali na svojoj strani na Hristovom pravednom Sudu. Eda bi nas oni priznali za svoje sledbenike. Eto nam svete dužnosti našeg postojanja!
Draga naša duhovna čeda, učinimo sve što do nas stoji da višak naših svakovrsnih dobara bude na popunjavanje manjka kod onih naših bližnjih koji se nuždavaju u pomoći svih vrsta, a najviše u našem bratoljublju. Božanstveni Maksim Ispovednik nas tako i poučava: „Nastojmo da trezvenoumnim promišljanjem ujednačimo neravnomernost prirode, i onim čime obilujemo, dopunimo nedostatke jedni drugih“. To je ugodno Ovaploćenom Sinu Božjem, Koji se poistovetio sa najmanjima i najsiromašnijima. Zato, ko njima čini, Njemu čini. Zar Bogomladenac nije došao pre svega da nahrani sva usta i da uteši sva naša srca?
Ako se već Hristos radi nas ovaplotio i postao Bogomladenac, umro i vaskrsao, zar sva naša delatnost u svetu, kao odgovor i uzdarje Njemu, ne bi trebalo da nas krasi i čini ugodnima Bogu? Svima nam je za to potrebno smirenje i svest da smo mi saradnici Božji i ukrasitelji Crkve.
Ako sav svet leži u zlu strasti i grehova, a stvarno leži, onda nijedan čovek da ne uzima učešća u njemu, to jest u delima tame! Na nebeski poredak stvari zavetovali smo se mi hrišćani, a ne na poredak bez Božjih nebesa i uprkos nebesima. U skladu sa jednom pronicljivom reči, u vezi sa temom slobode, recimo da smo mi slobodni onoliko koliko smo slobodni od greha i tek kao takvi slobodni smo za bogoopštenje. Sa toga stajališta polazeći, i pokajanjem i smirenjem se utvrđujući, mi ćemo moći da uzrastamo i u Božjim vrlinama. Moći ćemo da Duhom Svetim poprimimo crte Hristovoga Lika kroz tvorenje bogougodnih dela. Tako ćemo plodove vrlina ubirati sa Gospoda Isusa Hrista kao sa Drveta Života našega, – postavljenoga usred Crkve kao Raja Sladosti, – pa se Njime hraniti i u vremenu i u večnosti.
Glavna poruka i ovogodišnjega Božića treba da glasi da pravoslavnu veru treba čuvati i sačuvati po svaku cenu. A naše pravoslavno crkveno Otkrivenje i Sveto Predanje nas uče da je bogougodno ispovedati veru u Ovaploćenoga Sina i Logosa Božjega, Hrista Bogočoveka, i zajedno sa tim veru u Presvetu Trojicu! To daje videlo našem hodu po tami ovoga sveta, ogrezlog u grehu. Od te crkvene vere zavisi naše poimanje i usvajanje svetlog Lika Gospodnjeg, savršene mere svih stvari – Isusa Hrista, Spasa našega. U Kojem uzrastamo i Čijem se slavnom Drugom dolasku nadamo. Od celovitosti crkvene vere pravoslavne konačno zavisi i opstanak celokupne tvorevine. Tako onda iz te pravoslavne vere proishodi i mogućnost našeg najpotpunijeg bogoopštenja i bogopričastija u središtu našeg postojanja: u Svetoj Liturgiji. Kroz nju naša Pravoslavna Crkva živi i najpotpunije svedoči o našoj zajednici sa Bogomladencem Hristom.
Naša sveta dužnost jeste da nosimo krst istorijskih događaja i iskušenja u svim pomesnim Crkvama kao zajedničkim. Ali je sveta dužnost i obaveza i svih pomesnih pravoslavnih Crkava da jedna drugu poštuje i uvažava. Dakle, poslenike u Vinogradu Gospodnjem, ma koliko oni bili zaslužni, treba podsećati da se ništa ne čini bez sloge i jedinstva sa svima ostalima; ništa na silu, da se ne bi cepala Hristova nerukotvorena riza, odnosno da se ne bi skrnavio u nama Lik Bogomladenca Hrista. Svuda, dakle, da važi pravilo lečenja sebe i drugih na blag, istinit i svetootački način.
U našem ovogodišnjem božićnom obraćanju, upućenom našoj vernoj svetosavskoj deci, podsećamo da ne smemo zaboraviti našu Staru Srbiju (Kosovo i Metohiju). Prema toj svetinji treba da se ophodimo kao prema srpskoj zavetnoj misli, reči i nasleđu – neodvojivim od našeg narodnog bića. Jer, upravo su o tome svojom krvlju svedočili horovi srpskih mučenika i novomučenika svih vekova. Danas na Božić najsvečanije pomenimo kosovske, jasenovačke, donjogradinske, i mučenike sa svih ostalih stratišta. Mi im se za pomoć molimo da i sami lično ispovedimo svoju crkvenu pravoslavnu veru u Bogomladenca Hrista, do samoga kraja, ne bojeći se da o njima svedočimo pred svima.
Životni problemi čoveka naše današnjice, a, izgleda, i budućnosti, često nas obeshrabruju, pa i iznenađuju. I naš srpski čovek danas kao da je odlučio da činjenjem čedomorstva doprinese da se na Strašnom Božjem Sudu, čovečanstvo pojavi podeljeno, tako da jedan deo, po brojnosti ubijene dece, preovlada nad brojem drugog dela dece koja su se rodila i dobila priliku da žive. Kako sa tom činjenicom izići pred Bogomladenca Hrista, pred Njegovu Bogomater, Prisnodjevu Mariju, i pred sve svete, najbolnije je od svih naših pitanja sada i ovde!
Očigledno da postoji i spremnost ustrojitelja novoga sveta da nam iz naših ruku istrgnu naš osveštani život u svakom pogledu, pa i u pogledu samih polova i hrišćanskoga braka, i da nas uvedu tamo
kamo ljudska misao i reč, delo i ljudska noga dosad nisu kročili. Ipak, i o tome postoji reč ohrabrenja Bogomladenca Hrista: „Kakva je korist čoveku ako sav svet zadobije, a duši svojoj naudi?” Jedna duša koja se kaje i spasava pretežnija je od celoga sveta.
Dovodeći u organsku vezu praznovanje Božića i Bogojavljenja, kao što to sa pravom čine naši ikonografi i freskopisci, recimo i mi u zaključnoj reči naše božićne Poslanice ovo:
Spasitelj naš Gospod Isus Hristos je zakoračio u ovaj svet onako kako je u drevnosti zakoračio u Jordan. Tada, dok je Jovan polagao svoju ruku na Njega, sav greh je pobegao od Njega, poput vode reke Jordana. To isto se dešavalo dok su apostoli, episkopi i sveštenici kroz vekove polagali svoje dlanove na glave svih nas ljudi koje su oni krštavali i na put oboženja izvodili. Blagodatni oganj – od koga trepere heruvimi – i mi smo primili u svetoj Tajni krštenja, u toj banji ponovnoga rođenja u Hristu vodom i Duhom. Tako smo mi postali lučenosci vere u Sina Božjega i Bogomladenca Hrista, dobivši po daru i mogućnost da sa Njim i večno carujemo.
Zato je veoma važno kako ćemo mi živeti i celokupno naše potomstvo i na čemu će ono graditi dom svoga sveukupnog hrišćanskog postojanja. Da li na vodi, pesku, slami, ili na Hristu, Krajeugaonom Kamenu Crkve i Doma Boga i Oca našega Koji je na nebesima? Jer, sva naša dela će na kraju biti ispitana ognjem blagodati Božje!
Samo blagodatnim ognjem proverena dela, uključujući i sve ljude lično, pokazaće i dela i nas opravdanima ili osuđenima. Pokazaće sve nas ljude kao pravu ili odmetnutu decu Boga i Oca, braću Jedinorodnog Sina i Bogomladenca, i sasude Gospoda Duha Svetoga! Da li će i nas pokazati kao verne poklonike Trojice Jednosušne i Ravnomoćne, Sapoštovane i Saproslavljane?
Mi, sabrani oko Bogomladenca u Pećini Vitlejemskoj, takođe želimo da se nađemo u Očevom naručju!
Neka bi zato i sve naše domove zagrevala, i u Duhu Svetom veselila, nebozemna himna Bogomladenca: Slava na visini Bogu i na Zemlji mir, među ljudima dobra volja!

MIR BOŽJI, HRISTOS SE RODI!

Dano u Patrijaršiji srpskoj u Beogradu, o Božiću 2019. godine.
Vaši molitvenici pred Bogomladencem Hristom:

ARHIEPISKOP PEĆKI,
MITROPOLIT BEOGRADSKO-KARLOVAČKI
I PATRIJARH SRPSKI I R I N E J
Mitropolit crnogorsko-primorski AMFILOHIJE
Mitropolit zagrebačko-ljubljanski PORFIRIJE
Mitropolit dabrobosanski HRIZOSTOM
Episkop šabački LAVRENTIJE
Episkop sremski VASILIJE
Episkop banjalučki JEFREM
Episkop budimski LUKIJAN
Episkop banatski NIKANOR
Episkop novogračaničko-srednjezapadnoamerički LONGIN
Episkop kanadski MITROFAN
Episkop bački IRINEJ
Episkop britansko-skandinavski DOSITEJ
Episkop zapadnoevropski LUKA
Episkop žički JUSTIN
Episkop vranjski PAHOMIJE
Episkop šumadijski JOVAN
Episkop braničevski IGNjATIJE
Episkop zvorničko-tuzlanski FOTIJE
Episkop mileševski ATANASIJE
Episkop budimljansko-nikšićki JOANIKIJE
Episkop diseldorfski i nemački GRIGORIJE
Episkop valjevski MILUTIN
Episkop raško-prizrenski TEODOSIJE
Episkop zapadnoamerički MAKSIM
Episkop gornjokarlovački GERASIM
Episkop istočnoamerički IRINEJ
Episkop kruševački DAVID
Episkop slavonski JOVAN
Episkop austrijsko-švajcarski ANDREJ
Episkop bihaćko-petrovački SERGIJE
Episkop timočki ILARION
Episkop niški ARSENIJE
Episkop Mitropolije australijsko-novozelandske SILUAN
Episkop buenosaireski i južno-centralnoamerički KIRILO
Episkop dalmatinski NIKODIM
Episkop osečko-poljski i baranjski HERUVIM
Episkop zahumsko-hercegovački DIMITRIJE
Vikarni Episkop moravički ANTONIJE
Vikarni Episkop remezijanski STEFAN
Vikarni Episkop mohački ISIHIJE
Vikarni Episkop dioklijski METODIJE
OHRIDSKA ARHIEPISKOPIJA:
Arhiepiskop ohridski i Mitropolit skopski JOVAN
Episkop pološko-kumanovski JOAKIM
Episkop bregalnički MARKO
Vikarni Episkop stobijski DAVID

EPISKOP NIKODIM: PODRŽIMO JEDNI DRUGE MOLITVOM

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je u nedelju Otaca (5. 1. 2020.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Imotskom.  Tom prilikom, on se obratio vernom narodu imotskoga kraja poželevši im sve najbolje od Gospoda u ove dane kad smo u iščekivanju jednog od najradosnijih praznika.
„Želim vam da Božić proslavite u miru i radosti i da se svi zajedno nadamo blagoslovu Božijem. U ove dane uvek se sećamo onoga prvoga dela Gospodnjeg u ovome svetu, a to je samo rođenje Gospodnje i kroz to ulazak spasenja svima nama. Gospod je, ostavši Bog, uzeo prirodu ljudsku i rodio se od Marije Deve, u pećini, smireno, onako kako priliči onome koji želi spasenje drugima. On je unizio sebe i postao čovek da bi kroz sva svoja dela na ovome svetu uzdigao ljude, tako da i mi, po rečima Svetoga Atanasija Velikog, možemo da postanemo bogovi po blagodati. A mi treba da se upodobljavamo Gospodu, da mu se molimo i dolazimo u naše svete hramove. Kroz molitvu mi treba da se sećamo svojih otaca i praotaca, kao što smo u današnjem Jevanđelju čuli kako se nabrajaju oci i praoci Gospodnji. Upravo to je nama uputstvo, kada se kroz čitanje Jevanđelja sećamo predaka Gospoda našega Isusa Hrista po Njegovoj majci, a tako isto i mi treba da se sećamo u molitvi i naših predaka koji su dizali svete hramove, okupljali se u njima, radovali se jedni drugima i kroz to davali svoj prinos Gospodu“, rekao je Vladika.
On je istakao da mu je posebno drago što smo se danas u Imotskom sabrali u ovako velikom broju i što zajedno iščekujemo praznik Rođenja Gospoda našeg Isusa Hrista.
„Danas smo ovde, u blizini manastira u Crnogorcima koji je posvećen Svetom Vasiliju Ostroškom, i osećam potrebu da vas zamolim da u svojim molitvama pominjete našu braću u Crnoj Gori, da im Gospod pomogne da sačuvaju naše svetinje od svakoga zla koje ih je snašlo u ove predbožićne dane, kada bi svi trebali da se radujemo i kada bi sve trebalo tokom posta da tihuje i da u miru dočekamo veliki predstojeći praznik Rođenja Gospoda i Boga i Spasa Našega Isusa Hrista. Nažalost, zlo se dešava i mi smo svedoci toga u ovom vremenu, ali digao se narod u Crnoj Gori, nisu se digli na pobunu silom, nego molitvom i kroz to su pokazali da su verni učenici Hristovi, da se brinu i mole za svoje svetinje, za svoje Spasenje i Spasenje svih nas. Vidite da je i u današnje doba Crkva progonjena, iako bi ta država trebala da bude država pravoslavnih, ali i pored toga želi da Crkvu podjarmi sebi i sve sebi prisvoji. Zato jedni druge moramo uvek da podržimo molitvom, a posebno našu braću progonjenu u Crnoj Gori i da se molimo Gospodu, Presvetoj Bogorodici i Svetome Vasiliju Ostroškom da urazumi te ljude koji žele zlo Crkvi i da dođe mir kakav treba i da bude u ove Božićne dane“, poručio je Episkop Nikodim.

RAsPoReD BOGOSLuŽEnJa ZA BOŽIĆ
U EpARHijI DALmaTiNSkoJ

 

 


APELI 

::..::

 

APEL ZA OBNOVU KROVA
MANASTIRA KRKE

 

::..::


PREOBRAŽENJE 2015
MANASTIR KRKA

::..::

CRKVE I MANASTIRI
EPARHIJE DALMATINSKE

::..::

KALENDAR

ČASOPISI
EPARHIJE DALMATINSKE

::..::


Eknjige
Eparhije dalmatinske

::..::

 


JASENOVAC
NAJSTRAŠNIJI LOGOR SMRTI

::..::

EPARHIJSKA RADIONICA

::..::

 



Projekat Rastko

Svetosavlje.org

 


WALLPAPERS

 

   

АRHIVA VIJESTI 2019. GODINE

АRHIVA VIJESTI 2018. GODINE

АRHIVA VIJESTI 2017. GODINE

АRHIVA VIJESTI 2016. GODINE

АRHIVA VIJESTI 2015. GODINE

АRHIVA VIJESTI 2014. GODINE

АRHIVA VIJESTI 2013. GODINE

АRHIVA VIJESTI 2012. GODINE








   
   

* КОНТАКТ :_: KONTAKT *
:  :  :
Copyright © 2004, 2005 SPC Dalmatinska Eparhija.

Designed by SeRGio