HRAMOVNA SLAVA U JAGODNJI GORNJOJ NA PRAZNIK SVETOG SIMONA MONAHA

POD POKROVITELJSTVOM EPARHIJE DALMATINSKE ODRŽAN MEĐUNARODNI NAUČNI SKUP O MEDITERANU

U organizaciji Eparhije dalmatinske, uz podršku Uprave za saradnju s crkvama i verskim zajednicama pri Ministarstvu pravde R. Srbije u periodu od 2. do 4. oktobra održan je međunarodni naučni skup pod nazivom „Mediteranski pejzaži - identitet i život naroda Dalmacije“. Ovaj događaj okupio je mnoštvo stručnjaka koji su govorili o raznim temama u vezi sa životom, kulturom i nasleđem dalmatinskih Srba. Prvi deo programa sva tri dana trajanja skupa održan je u Šibeniku, dok su večernji časovi prva dva dana bili rezervisani za otvorene sesije u manastiru Krki pod nazivom „Merditeran u čaši“ i „Kako pisati Mediteran“.
Skup je otvorio Njegovo Visokopresveštenstvo Arhiepiskop zadarsko-šibenički i Mitropolit dalmatinski G. Nikodim koji je istakao da je Mediteran kroz istoriju bio neiscrpan izvor inspiracije raznim umetnicima, te tako predstavlja temu koju je moguće i potrebno obraditi iz različitih uglova.
„Poštovani učesnici međunarodnog naučnoga skupa o Mediteranu,
kako tj. odakle početi i gde bismo mogli da stignemo, zaista je teško reći kada već želimo, ali i moramo, da govorimo o Mediteranu. Koliko je to važno možemo iskazati rečima Predraga Matvejevića koji svoju priču o Mediteranu počinje sledećim rečima: „manje je važno odakle smo krenuli, više dokle smo stigli – što i kako smo vidjeli,“ tj. ja bih rekao kako ćemo i na koji način ćemo ispričati našu priču o Mediteranu jer „Mediteran je isti i različit na početku i na kraju“ (MATVEJEVIĆ P., Mediteranski brevijar, Beograd 2020, 11).
To je taj naš Mediteran koji je kolevka civilizacija, u kojem bitan i ne manje važan deo čini i naša mila Dalmacija (Ep. Nikodim Milaš). I mi, kako nas je zvao jedan moj poznanik, Srbi od mora, Srbi u Dalmaciji smo u mnogo čemu doprineli razvoju kulture i civilizacije u ovim krajevima.
O ovome svemu i mnogočemu drugome, manjem ili većem, i jeste zamišljen ovaj naučni skup, koji je meni na radost organizovan u Šibeniku i u manastiru Krki. Zato smo se sabrali da damo svoj mali doprinos velikoj priči koja Mediteran jeste, pa i u ovom našem dobu, i u našem vremenu prebivanja u ovome svetu na svom proputovanju ka Carstvu Nebeskom“, poručio je Mitropolit.
Prisutnima se na otvaranju skupa obratio i dr Vladimir Roganović, direktor Uprave za saradnju s crkvama i verskim zajednicama R. Srbije, koji je u svom predavanju pod nazivom „Mediteran: duh i vreme“ naglasio da je svet Mediterana i Dalmacija kao njegov u isto vreme i tipičan i sasvim autentičan deo, vekovna srebrna žila za umetnike, naučnike, putopisce i putnike.
„Srpska i evropska Mediteranska biblioteka puna je značajnih dela o brojnim duhovnim, kulturnim, literarnim i drugim specifičnostima ovog kraja. Još od antičkog doba, zapisi i tragovi o mediteranskim pejzažima i identitetima uzrastali su do naročitog mesta na mapi interesovanja mediteranskog čoveka, ali i onog koji o Mediteranu sanja.
Koliko god o Mediteranu bivalo pisano i govoreno iz raznih rakursa, u različitim epohama i okolnostima, njegov prostor sija i danas, podsticajan i vredan. Stoga je koliko logično toliko i korisno da se i savremeni domaći i strani stručnjaci različitih naučnih disciplina i poklonici mediteranskog duha čija se esencija vidi u moru, kao u kakvom velikom ogledalu, okupe na ovom reprezentativnom međunarodnom naučnom skupu donoseći nam nove uvide i snažeći lukove čvrstih mostova koji duhovno i kulturološki spajaju. Jer, more je, kako sa Mediterana piše Andrić, „najviše što čovjek može da vidi i osjeti: ono kao smrt i zaborav sve liječi i sve dokončava; ono je jedino u stanju da ’ispravi krivu Drinu’ koja se zove naš život.
Na skupove ove vrste uvek dolazimo pune duše i srca. Mediteranski duh jedno je od naših ishodišta. Svaki njegov pomen poziva nas na putovanje prema stvarnom ili domaštanom mestu porekla. Kao da su nam duša i telo umnoženi, nalik na rasute spise nastale na ovom svetom tlu. Posebno one vezane za kulturu i mitove, za običaje, za svetinje i svetkovine, za sage i spoznaju sopstvenog porekla koja ima svoju intimnu priču. Pokadšto i pesmu koja je uzbudljiva pre svega kao reč nekog još uvek zadihanog svedoka. Značajnija je ipak činjenica da je i odavno minuli svet, zahvaljujući jedinstvenoj evokaciji u tekstovima nastalim na srpskom Mediteranu, dobio značaj modela a time i misaonu i emotivnu aktuelnost za kasnija vremena. To su momenti koje bi naše analize na ovom međunarodnom naučnom skupu pre svega morale slediti, čuvajući se pojednostavljenja i mehaničkih kauzalnih odnosa. A to se onda očituje na mnogo načina – uznesenošću, ali i neusiljenošću, skromnošću i nevidljivom komunikativnošću, vezanošću najzad, za maticu, prostor u kojem se ovdašnji duhovnici, pisci i mislioci nisu rodili, ali su sa njim sazrevali“, rekao je dr Roganović.

KNJIŽEVNO I VINSKO VEČE U MANASTIRU KRKI

PROSLAVA HRAMOVNE SLAVE U STRMICI

MALA GOSPOJINA U KAŠIĆU

Sveti pravedni Joakim i Ana
Hramovna slava u Bribiru

MALA GOSPOJINA U LIŠANIMA TINJSKIM

PRAZNIK ROĐENJA PRESVETE BOGORODICE U BILIŠANIMA GORNJIM

Njegovo Visokopreosveštenstvo Arhiepiskop zadarsko-šibenički i Mitropolit dalmatinski G. Nikodim služio je na praznik Rođenja Presvete Bogorodice (21.9.2024.) Svetu Arhijerejssku Liturgiju u Bilišanima Gornjim.

Mitropolit je pozdravio prisutne vernike čestitajući im današnju slavu i istakao da se nada da će se tradicija okupljanja u ovom svetom hramu nastaviti na mnoga i blaga leta.

„Čuli smo u današnjem Jevanđelju da Gospod govori Marti kako se brine za mnogo, a samo je malo potrebno, dok je njena sestra izabrala ono što je bitno. To je upućeno i svima nama i odnosi se na to da bismo, barem kada smo u svetim hramovima, trebali da ostavimo saku životnu muku i brigu po strani i da to vreme posvetimo Gospodu, moleći sa na nam oprosti naše grehe i da nam svakog blagoslova. Hrišćanin se ne moli samo za sebe i svoje najbliže, već za sve ljude, pa i za one koji su mu učinili nažao, a pre svega za one koji su napušteni i povređeni, a takvih kod nas u Dalmaciji nažalost ima mnogo. Njima treba pomoći molitvom, ali i doći i za njih učiniti nešto konkretno, pa makar im uputiti lepu reč i utehu, ako ne možemo ništa više“, poručio je Mitropolit Nikodim.

HRAMOVNA SLAVA MANASTIRA DRAGOVIĆA

Njegovo Visokopreosveštenstvo Arhiepiskop zadarsko-šibenički i Mitropolit dalmatinski G. Nikodim služio je u nedelju (15. 9. 2024.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru Dragoviću. Povodom slave ovoga svetog hrama verni narod se u molitvenom sabranju tradicionalno okupio u poslednju nedelju pred Malu Gospojinu.
Mitropolit Nikodim pozdravio je sve prisutne i čestitao slavu bratiji manastira. „Čestitam svima koji su se danas okupili da zajedno proslavimo ovaj veliki i za nas izuzetno značajan praznik.Čuli smo danas kako apostol Pavle keže da treba da držimo jevanđeljske zapovesti, jer te zapovesti nam je ostavio sam Gospod Isus Hristos. Iz današnjeg čitanja Jevanđelja čuli smo poruku koja je upućena apostolima, ali i svima nama, Episkopima i sveštenicima, da idemo i naučimo sve narode u ime Oca i Sina i Svetoga Duha i da održavamo sve što je zapoveđeno. Za sve nas je imperativ da se držimo Božijih zapovesti, a čuli smo kako Sam Gospod kaže mladiću koji Ga je pitao kako da zadobije Carstvo Nebesko da treba da poštuje oca i mater svoju, a sa tim i ostale srodnike, jer treba da poštujemo sve ljude, pa čak i neprijatelje naše. Tu ljubav mi, hrišćani, najbolje možemo da pokažemo time što nećemo za zlo da vraćamo zlim, već dobrim, kako na drugom mestu Gospod kaže: „Ne kunite me, do blagosiljajte!“
To je, draga braćo i sestre, put nas hrišćana, da za sve što nam se dešava u životu blagodarimo Gospodu i da blagosiljamo sve, pa čak i one koji su nam zlo naneli. Nije bezazlena ni ona zapovest da poštujemo oca i mater svoju i sve rođake svoje, jer nažalost neretko svedočimo da su najrođeniji u zavadi zbog raznih prolaznih, zemaljskih dobara. I sam sam bio svedok da u ovim našim selima gde živi svega nekoliko staraca jedno padne u postelju, a drugi neće da mu pomognu. E, to je, draga braćo i sestre, jedna tragedija na koju ne možemo da pristanemo ako želimo da nosimo veliko ime hrišćana. Mi moramo da se brinemo upravo oko tih uniženih, povređenih, napuštenih, jer je to ono kroz šta možemo da pokažemo da smo istinski učenici Njegovi, da smo oii koji žive Jevanđelje, koji vole svoje bližnje i kroz to vole i Boga, kako kaže jedna od nepisanih reči Gospodnjih 'video si brata svoga, video si Boga svoga'.
Ovo je i Presveta Bogorodica ispunjavala, išla je i služila svima, volela je i prihvatala sve ljude kao svoju decu i dan danas kad joj se obratimo u molitvama ona ode pred svoga Sina i zamoli Ga da se smiluje na nas i da nas blagoslovi svakim dobrom, kao što i mi sami često ištemo u molitvama“, rekao je Mitropolit.

VELIKO OSVEĆENJE MANASTIRSKOG HRAMA SVETOG NIKOLAJA MIRLIKIJSKOG ČUDOTVORCA U MANASTIRU RMNJU

USEKOVANJE GLAVE SVETOG JOVANA KRSTITELJA

BOGOSLOVIJA SVETA TRI JERARHA MANASTIR KRKA

HIROTONIJA ARHIMANDRITA NIKONA ZA EPISKOPA ENOPOLJSKOG, VIKARA PATRIJARHA SRPSKOG

DESETA GODIŠNJICA ARHIJEREJSKOG SLUŽENJA WEGOVOG VISOKOPREOSVEŠTENSTVA ARHIEPISKOPA I MITROPOLITA NIŠKOG G. ARSENIJA

SLAVA ŠIBENSKOG SABORNOG HRAMA

HRAMOVNA SLAVA U DRNIŠU

HRAMOVNA SLAVA U DICMU

HRAMOVNA SLAVA MANASTIRA KRUPE

Na praznik Uspenja Presvete Bogorodice (28. 8. 2024.) molitveno je obeležena slava manastira Krupe. Njegovo Visokopreosveštenstvo Arhiepiskop zadarsko-šibenički i Mitropolit dalmatinski G. Nikodim služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju i tom prilikom se obratio okupljenim vernicima čestitajući svima ovaj veliki praznik.
“Čuli smo u svetom Jevanđelju da Gospod kaže Marti da se brine za mnogo, a samo je malo potrebno. To znači da kada se okupljmo u svetinjama našim dolazimo tu da se molimo Gospodu, da Mu zablagodarimo za sva dobra koja nam je učinio i da ištemo milost Božiju, kako za nas i naše bližnje, tako i za one koji nas mrze, kako nas Gospod na to i poziva. U tim prilikama trebali bismo da ostavimo svaku životnu brigu i kada se okupimo na Svetoj Liturgiji, na toj najvećoj tajni i najvećem daru koji nam je Gospod dao trebali bismo da razmišljamo koliko smo mali pred Njim i koliko smo greha učinili. Na prvom mestu treba da razmislimo koliko smo se ogrešili o svoje bližnje i da molimo Gospoda da nam oprosti razne grehe naše koje činimo, jer kako se kaže u crkvenim pesmama 'nikoga nema bez greha, sem Jednoga Boga'.
Zato treba da se trudimo svakim danom svojim i svakim dahom svojim da se ispravljamo, da budemo bolji i da ostavimo sve ono što nas odvlači od Gospoda, sve što nas odvraća od molitva, barem u to vreme kada smo na Svetoj Liturgiji. Samo tako možemo da očekujemo da nam Gospod da svakog blagoslova, zdravlja i sreće, kao što obično od Njega ištemo, mada nije dovoljno da se molimo samo za sebe, već treba da se molimo za spasenje svih i da želimo da svaki čovek bude blagosloven u životu, da se svako spase i nasledi Carstvo Nebesko. To je razlog hrišćanskoga života, to je i cilj naš na ovome svetu, da nasledimo Carstvo Nebesko i da se upodobimo svima onima koji su bili pre nas, kako svetiteljima, tako i našim slavnim precima”, poručio je Mitropolit i poželeo svima svako dobro od Gospoda sa nadom da ćemo se na mnoga leta na ovom svetom mestu sastajati i radovati jedni drugima.

PATRIJARH PORFIRIJE U MANASTIRU KRKI

https://spc.rs/patrijarh-porfirije-u-manastiru-krki-mir.../

PRETPRAZNIČNO VEČERNJE U MANASTIRU KRKI (18. 8. 2024.)

MITROPOLIT NIKODIM: DOM BOŽIJI JE DOM SVIH NAS

Njegovo Visokopreosveštenstvo Arhiepiskop zadarsko-šibenički i Mitropolit dalmatinski G. Nikodim služio je u nedelju (11. 8. 2024.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Hramu Svetog Nikole na Vrbniku.
Obraćajući se vernom narodu Mitropolit je istakao da mu je izuzetno drago što vidi da se poštuju naši davni običaji, ali i da je od svih običaja važniji sam dolazak u hram Gospodnji.
„Nѕajvažnije je da dođemo da se pomolimo Gospodu, da Mu zablagodarimo za sva dobra koja nam je darovao. Za nas u Dalmaciji posebno, crkve su mesta gde uvek možemo da se okupljamo i radujemo jedni drugima i mi koji ovde živimo i boravimo čitavu godinu, a i oni koji ovde dođu samo u toku leta. Jedino pravo mesto okupljanja je Dom Božiji koji je dom i svih nas koju u njega dolazimo dobrih namera, sa ljubavlju. To je mesto koje je okupljalo i naše slavne pretke, a isto tako danas okuplja i nas.
U današnjem Jevanđelju smo čuli da Gospod kaže onoj dvojici slepih ljudi 'neka po veri vašoj bude', tako i sve ono što ištemo od Gospoda bude na kraju onako kakva je naša vera. Ako verujemo u Njega, da je On Spasitelj, da je On Onaj Koji je došao na ovaj svet, Koji je bio tučen, razapet, ubijen zarad našega spasenja i ako verujemo da nas On jedini može spasiti i oprostiti nam grehe naše, onda možemo da budemo dostojni naslednici naših predaka koji su verovali u Hrista i trudili se da žive i ispunjavaju Jevanđelje“, poručio je Mitropolit Nikodim.

SVETA LITURGIJA U ČISTOJ MALOJ

BRATSKI SASTANAK U MANASTIRU KRKI

Sveštenici i monasi Eparhije dalmatinske sabrali su se juče (11. 8. 2024.) zajedno sa Njegovim Visokopreosveštenstvom Arhiepiskopom zadarsko-šibeničkim i Mitropolitom dalmatinskim G. Nikodimom na bratskom sastanku u manastiru Krki. U zajedničkom dijalogu dotakli su se bitnih tema vezanih za naše vernike i prodiskutovali o budućim planovima.

SKUP VRBNIČANA I PRIJATELJA VRBNIKA 2024.

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U ERVENIKU

Njegovo Visokopreosveštenstvo Arhiepiskop zadarsko-šibenički i Mitropolit dalmatinski G. Nikodim služio je danas (9. 8. 2024.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u erveničkom hramu. Na dan kada praznujemo Svetog Pantelejmona Mitropolit se obratio prisutnom vernom narodu i podsetio na reči koje smo čuli u današnjem Jevanđelju.
„Mi koji smo hrišćani nismo od ovoga sveta. Čuli smo kako Gospod kaže da će nas svet mrzeti zato što smo mi, barem oni koji ispunjavaju jevanđelske zapovesti, Hristovi. Ovaj svet nas zbog toga ne želi u svojim krugovima, ali i pored toga, kako kaže jedna drevna poslanica, hrišćani nisu od ovoga sveta, a ipak prebivaju u njemu sa nadom na Vaskrsenje i život večni, tj. očekujući Carstvo Nebesko i trenutak kada ćemo postati oni koji su svesni prisustva Božijega u potpunosti, ne više kao u zagonetki, nego licem k licu, kako to kaže Sveti apostol Pavle. Drago mi je da smo se danas okupili ovde u ovako velikom broju i verujem se da ćemo se na mnoga i blaga leta okupljati i radovati jedni drugima, kako su to činili i naši slavni preci. Nadam se i da ćemo se zajedno moliti Svetom Pantelejmonu, kao što smo to učinili danas, da bude naš zastupnik pred prestolom Svevišnjega i onaj koji se u svakome trenutku moli za nas“, poručio je Mitropolit Nikodim i poželeo svima srećan praznik.

ZVANIČNO SAOPŠTENJE EPARHIJE DALMATINSKE POVODOM POJAVLJIVANJA BIVŠEG ĐAKONA NA PROSLAVI „OLUJE“

Nakon što se na proslavi godišnjice vojne akcije „Oluja“ (5. 8. 2024.) u Kninu nekadašnji đakon Eparhije britansko-skandinavske Ilija Ćalina poklonio palim hrvatskim braniteljima u štampi su se pojavili navodi da je za ovaj čin dobio blagoslov od Njegovog Visokopreosveštenstva Arhiepiskopa zadarsko-šibeničkog i Mitropolita dalmatinskog G. Nikodima. Tim povodom moramo da demantujemo ovu i sve slične izjave s obzirom na to da je G. Ćalina na Ilindan u Zadru presreo Mitropolita Nikodima dok je nakon Liturgije razgovarao sa vernim narodom, te mu tada spomenuo ovu svoju nameru na šta je dobio izričit odgovor da za takav čin nema nikakvu vrstu blagoslova, niti odobrenja. Imajući u vidu je nekadašnji đakon odlukom nadležnog Eparhijskog suda još u mesecu junu raščinjen i vraćen u red laika, sasvim je jasno da je njegovo pojavljivanje isključivo odraz ličnog stava, te da događaju nije prisustvovao u ime Srpske pravoslavne crkve.

Parohija Ravni Kotari

PARASTOS ZA POSTRADALE U OLUJI U MANASTIRU KRKI

Njegovo Visokopreosveštenstvo Arhiepiskop zadarsko-šibenički i Mitropolit dalmatinski g. g. Nikodim je 5. avgusta 2024. godine u manastiru Krki odslužio parastos postradalima u „Oluji“ 1995. i nakon nje. Posle odsluženog parastosa u svojoj besedi Visokopreosvećeni Mitropolit g. Nikodim je rekao:
Draga braćo i sestre, okupili smo se danas da se pomolimo Gospodu, da proslavimo Gospoda u molitvama, tj. i da se pomolimo za sve one koji su postradali tokom akcije „Oluja“ i nakon nje 1995. godine. Mi kao pravoslavni hrišćani uvek proslavljamo Ime Gospodnje, molimo se Gospodu za sve, da bude milostiv prema nama, prema svima, a u ovom slučaju se molimo da ima milosti prema svima onima koji su postradali u „Oluji“ i nakon „Oluje“, te da ih Gospod nastani u naseljima gde pravednici prebivaju. Čuli smo u ovim molitvama koje smo pročitali, da bismo mi hrišćani, umesto da ridamo na grobovima, a ja bih dodao i po raznim komemoracijama, trebali sa nadom na Vaskrsenje i Život Večni da se molimo Gospodu, da Mu za sve blagodarimo i da mu pevamo Aliluja, jer, draga braćo i sestre, za nas pravoslavne hrišćane Gospod je jedini Put, Istina i Život. U takvim slučajevima okupljamo se po hramovima, kao što smo se danas okupili i odslužili ovaj parastos. Da se molimo Bogu da sve duše koje su postradale u zlovremenima i da ih Gospod nastani u naseljima gde pravednici prebivaju. Mi, znači treba da se okupljamo u hramovima i prinosimo molitvu Bogu i kroz te molitve i sećanja i pokazujemo da smo istinski učenici Gospodnji, deca Božija, sledbenici Reči Božije. Da se okupljamo i kada dođu ovi najteži dani po srpski narod u Hrvatskoj, kao što se i okupljamo i molimo i služimo pomene i parastose po hramovima i manastirima u Eparhiji dalmatinskoj, ali i šire u Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi. Draga braćo i sestre, mi ne treba da budemo oni koji se okupljaju po nekakvim komemoracijama, na kojima se polažu venci, održi po neki govor, da se izjava za medije i svako potom ode svojim putem. Nego budimo, da naglasim ponovo, oni koji dolaze u hramove, kao što su i naši slavni preci dolazili, da se okupljamo na bogosluženjima i prinosimo molitve Bogu, a naročito u današnji dan da se molimo za duše onih koji su postradali u akciji „Oluja“, sa nadom i molitvama da i oni prebivaju među horovima svetih i da su i oni zastupnici pred prestolom Svevišnjega, kako za nas koji smo ostali iza njih, koji ih volimo, tako i za one koji su im zlo nanosili. Moram da kažem i da smo, po rečima Jevanđelja, dužni da se molimo i za one koji su nam zlo nanosili, i za one koji su nam neprijatelji, i da kroz to svedočimo da smo istinski učenici Gospodnji. Okupljaćemo se i prinositi i dalje naše molitve na današnji dan, sa nadom da se takva stradanja neće ponoviti, da ćemo se svi naučiti iz nesreće koja nas je zadesila, i da će nam se Gospod smilovati i otvoriti nam vrata Svoga Doma u Carstvu Nebeskom, kako bismo zajedno sa svima onima koji su postradali, zajedno sa našim slavnim precima, zajedno sa horovima Svetih se radovati jedni drugima proslavljajući Cara Nebeskog, Boga našeg u vijekove vjekova. Amin.
Večan spomen svima onima koje smo danas pomenuli u našim molitvama!

HRAMOVNA SLAVA U MARKOVCU

Njegovo Visokopreosveštenstvo Arhiepiskop zadarsko-šibenički i Mitropolit dalmatinski G. Nikodim služio je u nedelju po Ilindanu (4. 8. 2024.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Markovcu. Ovim molitvenim sabranjem obeležena je slava markovačke crkve, a Mitropolit je u skopu svoje besede čestitao svima ovaj veliki dan.
„Draga braćo i sestre, evo pomolili smo se Gospodu, kako su to činili i naši preci koji leže na ovome groblju, a za nas hrišćane groblja su najsvetija mesta zajedno sa našim manastirima i crkvama. U staro vreme Liturgije su se i služile na grobljima, tu među onima koji su se spasili i koji su nasledili Carstvo Nebesko. Danas smo se ovde okupili da slavimo ime Gospodnje i prizovemo svaki blagoslov Božiji kako na nas i naše bližnje, tako i na naše neprijatelje. Čuli smo malopre kako Gospod govori apostolima da idu i da nauče sve narode krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha i da se drže svega onoga što nam je On zapovedio, a zapovedio nam je da volimo i one koji nam zlo čine. Mi smo kao hrišćani dužni da se molimo i za njih da im Bog oprosti, jer jedino kroz ljubav prema bližnjima možemo pokazati da smo istinski učenici Njegovi.
U ove dane koji su za nas teški, kada se molimo za sve one nevino postradale, treba da pojačamo te molitve, da prizovemo blagodat Božiju i umolimo sve te naše bližnje koji su sada pred prestolom Svevišnjega da zajedno sa svetima budu naši zastupnici i zamole Gospoda da nam da svake milosti, ljubavi i blagoslova u našem životu. Ujedno, pošto smo mi hrišćani, a naša vera je radosna, krstovaskrsna, želim da vam čestitam današnji praznik i hramovnu slavu i poželim vam sve najbolje od Gospoda“, poručio je Mitropolit.

MITROPOLIT NIKODIM OSVETIO NOVA ZVONA U ĐEVRSAČKOM HRAMU

Na praznik posvećen Svetom proroku Iliji (2. 8. 2024.) Njegovo Visokopreosveštenstvo Arhiepiskop zadarsko-šibenički i Mitropolit dalmatinski G. Nikodim osvetio je nova zvona koja su postavljena u đevrsački hram posvećen upravo ovom velikom svetitelju.
Tom prilikom, on se obratio prisutnim vernicima govoreći o životu i velikom podvigu Svetoga Ilije. „Mi bismo, draga braćo i sestre, trebali da se ugledamo upravo na njega i da ostavimo sve životne brige koje nas odvlače od toga da mislimo o Jedinome Bogu u svakom trenu svog života, a naročito onda kada se okupljamo u svetim hramovima. Treba da se molimo Bogu da nam oprosti naše grehe, da bude milostiv kako prema nama i našim bližnjima, tako i prema neprijateljima našim, kako nas poziva sveto Jevanđelje. Ako hoćemo da budemo oni koji nose veliko ime hrišćana moramo da ispunjavamo te zapovesti i da se trudimo jedni oko drugih, a posebno oko onih koji su napušteni i uniženi. Osim toga, važno je da se molimo Gospodu, da postimo, pričešćujemo se i dolazimo u crkvu, te da kroz to pokažemo da smo istinski učenici Njegovi. Čuli smo kada smo osvećivali ova zvona kako se kaže da ih Bog blagoslovi i da usadi svoju silu i u njih da, na prvom mestu, pozivaju sve vas da dođete na bogosluženje u ovaj sveti hram, a onda isto tako da nam pomognu i kod raznih drugih nepogoda pout grada i nevremena“, rekao je Mitropolit dalmatinski i dodao da se nada da ćemo se na mnoga i blaga leta skupljati tu u zajedničkoj molitvi prizvani upravo ovim zvonima.

Večernje bogosluženje i osvećenje novih zvona u Đevrskama

Sveti prorok Ilija Sveta Liturgija u Đevrskama

SLAVA ZADARSKOG HRAMA PROSLAVLJENA U MOLITVENOM SABRANJU

Njegovo Visokopreosveštenstvo Arhiepiskop zadarsko-šibenički i mitropolit dalmatinski G. Nikodim služio je danas Svetu Arhijerejsku Liturgiju u zadarskom hramu posvećenom Svetom proroku Iliji. Mnoštvo vernog naroda okupilo se povodom ovog velikog praznika koji je i slava zadarske crkve.
„Danas smo čuli da je Sveti prorok Ilija pozivao jevrejski narod da se vrati i da služi Jednome Bogu. To je u suštini ono što bismo svi mi trebali, da nam Bog bude centar našeg života, Onaj o Kome razmišljamo u svakom trenutku. Svoje ponašanje i postupke prema drugima moramo da korigujemo upravo razmišljajući o tome da treba da izađemo pred lice Gospodnje i pokažemo da smo bili dostojni učenici Njegovi, kako se to kaže u Svetom Pismu.
Pozvani smo na to da se ugledamo na svetitelje Božije kakav je bio i Sveti Ilija koji je bio veliki prorok u teško vreme kada je jevrejski narod otpao od Boga. On ih je pozivao da se vrate veri i učinio je mnoga čudesa u ime Božije. Vaskrsao je i sina jedne udovice u Sarepti i mnoga druga čuda je činio kojima je pokazao slavu Božiju“, rekao je Mitropolit i čestitao svima današnji praznik. On je istakao da je ovaj dan posebno veliki za Zadrane, te da se nada da ćemo se na mnoga i blaga leta ovde okupljati i proslavljati slavu našega hrama.

SVETI PROROK ILIJA CERANJE

HRAMOVNA SLAVA U RAZVOĐU

SVETA VELIKOMUČENICA MARINA-OGNJENA MARIJA

SVEČANO PROSLAVLJENA HRAMOVNA SLAVA U KARINU DONJEM

Sveta Liturgija u Otišiću

Ikona Presvete Bogorodice Trojeručice u Splitu

SVETA NEDELJA KOŽLOVAC

Patrijarh srpski Porfirije

Patrijarh Porfirije razgovarao sa Milicom Đurđević Stamenkovski, ministrom za brigu o porodici i demografiju
Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije primio je danas u Patrijaršijskom dvoru u Beogradu gđu Milicu Đurđević Stamenkovski, ministra za brigu o porodici i demografiju.
Tokom razgovora, ministar Đurđević Stamenkovski je upoznala patrijarha Porfirija sa aktivnostima Ministarstva za brigu o porodici i demografiju i planovima koji se odnose na promociju i unapređenje kvaliteta porodičnog života i pozitivnog razvoja demografske slike u Republici Srbiji. Osnovna tema sastanka bila je inicijativa Ministarstva koja, u dogovoru sa Predsednikom Republike Srbije, podrazumeva izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom sa ciljem povećanja novčanih izdvajanja države za roditeljski dodatak, koji bi, po novom, iznosio 500 hiljada dinara za prvorođeno dete i 600 hiljada dinara za drugorođeno dete.
Njegova Svetost je sa velikim odobravanjem pozdravio predstavljeni nacrt Zakona ističući značaj očuvanja porodice kao domaće Crkve i osnovne ćelije svakog društva.
Prijemu su prisustvovali Viskopreosvećeni Mitropolit dalmatinski g. Nikodim; gđa Sanja Lakić, državni sekretar u Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju; i protojerej Đorđe Stojisavljević, šef Kabineta Patrijarha srpskog.

HRAMOVNA SLAVA U SINJU

HRAMOVNA SLAVA U MAOVICAMA

HRAMOVNA SLAVA U DABRU

PETROVDAN NA POLAČI

PETROVDAN U BIOČIĆU

SVETA LITURGIJA HRAMA SV.VELIKOMUČENICE NEDELJE U KARINU GORNJEM

SLAVA MANASTIRA U OĆESTOVU

Na dan kada proslavljamo ime Svete velikomučenice Nedelje (14. 7. 2024.) kojoj je posvećen manastir u Oćestovu mnoštvo vernog naroda okupilo se pri ovom svetom hramu kako bi zajedno obeležili ovaj praznik u molitvi i radosnom sabranju. Ovaj dan već dugi niz godina tradicionalno okuplja dalmatinske Srbe, kako one sa adresom u ovom kraju, tako i mnoge koji su u rasejanju.
Njegovo Visokopreosveštenstvo Arhiepiskop zadarsko-šibenički i Mitropolit dalmatinski G. Nikodim čestitao je svima ovaj veliki praznik koji je oduvek imao posebno mesto u srcima pravoslavnih Dalmatinaca. „Okupili smo se danas da proslavimo jednu od najvećih svetiteljki za nas ovde u Dalmaciji, kojoj kroz vekove ukazujemo posebno poštovanje. Kako smo čuli u jednoj od crkvenih pesama, kada dolazimo u svete hramove, treba da ostavimo svaku životnu brigu, a to nam je pokazala i Sveta velikomučenica Nedelja koja nije marila za to što su joj pretili, mučili je, što su je na kraju i ubili, već se do kraja molila Bogu i nije htela da se odrekne velikog imena Hristovog, nego je, upravo u ime Njegovo, postradala. Glas je veliki rekao vojnicima da njeno telo sahrane, oni su se uplašili i kroz to poverovali, te su se vratili u grad i svedočili o njenom času upokojenja. Uvek treba da znamo da mi, hrišćani, nismo od ovoga sveta i prema rečima Hristovim, kada nismo od ovoga sveta onda smo Njegovi i Bog je sa nama. Bez Boga mi ne možemo ništa i zato bi trebalo da kada dođemo na Liturgiju razmislimo o svojim postupcima, o svojim gresima i da se molimo Bogu da se smiluje na nas i naše bližnje, ali i na one koji su nam zlo činili. Treba da težimo ka tome da svime onim što činimo u ovom životu pokažemo da smo istinski učenici Gospodnji i da živimo sa Hristom, u Hristu i po Hristu“ poručio je Mitropolit dalmatinski.

PETSTO GODINA HRAMA U BIOVIČINOM SELU

Povodom velikog jubileja Crkve Svetih Petra i Pavla u Biovičinom Selu na Petrovdan (12. 7. 2024.) je u ovom svetom hramu služena Sveta Arhijerejska Liturgija nakon čega je slavlje nastavljeno u svečanom tonu. Njegovo Visokopreosveštenstvo Arhiepiskop zadarsko-šibenički i Mitropolit dalmatinski G. Nikodim čestitao je mnogobrojnim okupljenim vernicima ovaj veliki praznik i istakao da je ovaj dan izuzetno značajan za našu Eparhiju.
„Danas smo se sabrali, ne samo da bismo proslavili 500 godina od kako su naši slavni preci podigli ovu crkvu u slavu Božiju, već i da bismo u ovih sat vremena koliko traje Liturgija ostavili svaku životnu brigu i predali se Gospodu. Naši preci su podigli ovaj divni hram, koji je jedan od najvećih u našoj Eparhiji, da bismo se u njemu okupljali i molili Gospodu, a kroz to su pokazali i svoju ljubav prema ovome kraju, kako je to lepo opisao Aleksa Šantić u svojoj pesmi ' Ostajte ovde', ovo je naš rodni kraj i sunce tuđeg neba neće nas grejati kao ovo ovde.
Sabrali smo se danas da proslavimo Svete prvovrhovne apostole Petra i Pavla, koji su proslavili ime Gospodnje po čitavome svetu, a apostol Pavle je, po predanju, čak bio u ovim našim krajevima i poslao ovde svog učenika Tita i ova naša Dalmacija je jedan i jedini kraj Srpske pravoslavne crkve koji je apostolska katedra. Mi, kao naslednici onih koji su u to davno vreme primili hrišćanstvo od samih apostola, treba da budemo ponosni na tu činjenicu da pripadamo narodu koji se još iz tog vremena nalazi u ovim krajevima, kao i da sledimo Jevanđelje koje nam je davno predato i da ispunjavamo Reč Božiju ne bismo li nasledili Carstvo Nebesko. Jedini smisao njihove propovedi, naših života i naše vere je upravo da nasledimo Cartvo Nebesko i postanemo deca i naslednici svetlosti“, poručio je Mitropolit i dodao sa se nada da ćemo se na mnoga i blaga leta okupljati i radovati jedni drugima i da nikad nećemo zaboraviti ovaj naš kraj. Na kraju svoga obraćanja Mitropolit dalmatinski pozdravio je Njegovu Ekselenciju ministra u Vladi Republike Srbije Đorđa Milićevića i prisutne predstavnike lokalnih vlasti i zahvalio im na dolasku.

HRAMOVNA SLAVA U BROĆANCU

IVANJDAN U MIOČIĆU

PETROVDAN U CRNOM

PETROVDAN U MIRANJAMA

HRAMOVNA SLAVA U BALJCIMA

CRKVA SVETOG JOVANA KRSTITELJA U IVOŠEVCIMA

SLAVA ROĐENJA SVETOG JOVANA KRSTITELJA U ZASIOKU

PRAVOSLACNA PAROHIJA VRLIČKA

SLAVA HRAMA U BENKOVCU - IVANJDAN

Hram Svetog proroka Ilije u Đevrskama

Blagoslovom Njegovog Visokopreosveštenstva Mitropolita dalmatinskog Nikodima grupa vjernika sa parohije đevrsačke pohodila je svetinje Crne Gore i Hercegovine. Tom prilikom posjetili smo manastir Ostrog, Cetinjski manastir, manastir Dajbabe, hram Hristovog vaskrsenja u Podgorici i hram Hristovog vaskrsenja u Prebilovcima. Velika radost je bila što je na ovom pokloničkom putovanje bio veći broj dece koji su sa svojim roditeljima pohodili ove velike svetinje. Svi smo se vratili kući živi i zdravi sa željom da opet nekad pohodimo ove svetinje.

SVEČANO OBELEŽENA SLAVA EPARHIJE DALMATINSKE

Na Vidovdan ( 28. 6. 2024.) je u manastiru Lazarici tradicionalno obeležena slava Eparhije dalmatinske. Uz prisustvo svih sveštenika i monaha Eparhije i velikog broja vernika Svetu Arhijerejsku Liturgiju služio je Njegovo Visokopreosveštenstvo Arhiepiskop zadarsko-šibenički i Mitropolit dalmatinski G. Nikodim. Uz srdačne čestitke povodom ovog velikog praznika Mitropolit se obratio prisutnima tumačeći pročitani odlomak iz Jevanđelja.
„Danas smo čuli kako Gospod kaže 'ako nas svet mrzi, da znamo da je svet omrznuo i Njega pre nego što je omrznuo nas'. On takođe govori da 'mi nismo od ovoga sveta, jer da jesmo svet bi nas ljubio, a kako nismo, On nas je izabrao i zato nas mrzi svet'. Jevanđelje dalje kaže da ćemo stradati i da mi, koji smo hrišćani, treba da sledimo Gospoda Isusa Hrista koji je, iako je On svemogući Bog, dozvolio da Ga ljudi ubiju i da svojim Vaskrsenjem podari nama najveći mogući dar, da postanemo sapričasnici i naslednici Carstva Nebeskoga. Poradio nam je mogućnost da postanemo oni koji su mala braća Hristova i deca velikoga Boga koji je 'tako zavoleo ovaj svet da je i Sina Svoga Jedinorodnog dao da svako ko veruje u Njega ne pogiie, nego da ima život večni'. Na kraju Gospod kaže da će nas izgoniti iz sinagoga, da će svako ko nas progoni i mrzi misliti da Bogu službu prinosi. Te su reči u svome životu primenjivali oni koji su stradali za veru Hristovu, oni koji su poslušali svetog kneza Lazara kada im je rekao da je 'zemaljsko za malena carstvo, a Nebesko uvek i doveka'. On je u ime svih nas pokazao put kojim treba hoditi, pokazao nam kako da izaberemo Hristov put i postanemo istinski učenici Njegovi. Ukoliko ne želimo da pratimo taj put i da prinesemo trud da bismo postali deca Svetlosti onda ne možemo ni da se nazovemo hrišćanima, onda ne možemo da budemo oni koji slede Gospoda od apostola, pa sve do naših slavnih predaka. Kao ljudi i kao hrišćani mi treba da pokažemo tu ljubav koju nam je zapovedio Hristos, pre svega tako što se brinemo o svojim bližnjima, o svima uniženim, napuštenim i marginalizovanim o kojima se niko ne brine. Kao što je govorio Patrijarh Pavle 'budimo ljudi', to je veliki amanet koji nam je ostavio. Trebali bismo da radimo na jedinstvu, da nikad ne budemo kamen spoticanja i oni koji dele društvo, već da se okupljamo na svetim sabranjima, da se radujemo jedni drugima i da kroz to pokazujemo da smo istinski učenici Njegovi“, poručio je Mitropolit Nikodim.

PROSLAVA SV. MUČENIKA ŽITOMISLIĆKIH

SILAZAK SVETOG DUHA NA APOSTOLE DUHOVI

PEDESETNICA U HAMBURGU

Patrijarh Porfirije sa episkopima Nikodimom i Justinom bogoslužio u Topčiderskoj crkvi

SVEČANO PROSLAVLJENA SLAVA ŠIBENSKOG HRAMA

Okupljeni u molitvenom sabranju vernici šibenskog kraja na čelu sa Njegovim Preosveštenstvom Episkopom dalmatinskim G. Nikodimom obeležili su na praznik Vaznesenja Hristovog (13. 6. 2024.) slavu Hrama Svetog Spasa u Šibeniku. Na Svetoj Arhijerejskoj Liturgiji Vladika Nikodim obratio se prisutnom narodu sa nekoliko reči o pročitanom jevanđelskom odlomku koji govori o Hristovom obraćanju apostolima. „Danas smo čuli kako je Hristos apostolima reakao da je sve ono što je zapisano u proročkim knjigama trebalo da se dogodi, On je morao da postrada i da vaskrsne, te da se u Njegovo ime propoveda Vaskrsenje mrtvih i život budućeg veka. Hristos je poučio apostole da treba da idu i nauče sve narode u ime Oca, Sina i Svetoga Duha da ispunjavaju ono što je On zapovedio i da kroz to svi pokažemo da smo istinski učenici Njegovi. Obećao je da će poslati Duha Svetoga koji je za nas pre svega Utešitelj i koji je uvek prisutan da nas teši u svakoj našoj muci. Čuli smo da su se apostoli, nakon što se Hristos vazneo, vratili u Jerusalim i da su čekali Duha Utešitelja pevajući i slaveći jedinoga Boga, a mi to isto ispunjavamo i do dana današnjeg nalazeći se u svetim hramovima kao što smo se okupili i danas da proslavimo ovaj veliki praznik koji je i slava ovog našeg divnog hrama“, rekao je Episkop dalmatinski i poželeo svima srećan praznik.

SVETA ARHIJEREJKA LITURGIJA U MANASTIRU KRKI

HRAMOVNA SLAVA U VRLICI

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U MANASTIRU KRKI

PRENOS MOŠTIJU SVETOG NIKOLAJA

HRAMOVNA SLAVA U KISTANJAMA

Na dan kada praznujemo dva vrla svetitelja, Kirila i Metodija (24. 5. 2024.), Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim, zajedno sa sveštenicima i monasima naše Eparhije, služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Kistanjama. Verni narod ovoga kraja okupio se kako bi molitveno proslavio slavu ovog svetog hrama, a svima prisutnima obratio se otac Efrosin, jeromonah iz manastira Krke, govoreći o radosnom povodu ovog sabranja.
„U ove svetle dane Hristovog Vaskrsenja sabrali smo se da prinesemo Bogu žrtvu za sva znana i neznana dobročinstva koja su nam učinjena u životu i da se prisetimo dvojice velikih svetitelja koji su usko vezani za nas, Svetih Kirila i Metodija, u narodu znanih kao prosvetitelja slovenskih. Često čujemo poslednjih nekoliko decenija da je najveći njihov podvig što su Slovenima podarili pismenost, što su preveli bogoslužbene i ostale hrišćanske knjige i stvorili prvo slovensko pismo. Međutim, zaboravljamo da ima nešto mnogo veće od toga, a to je da je njihova najveća zasluga i podvig to što su Slovenima podarili Hrista. Naš narod kaže, ako i čitav svet zadobiješ, a dušu izgubiš, ništa ti onda ne vredi. To su znali Sveti Kirilo i Mettodije, da bez Hrista ne možemo činiti ništa i da samo Hristos omogućava čoveku da razvije sve svoje potencijale, jer je On taj koji je pobedio smrt i time učinio smislenim svaki naš potencijal. Upravo to su ovi svetitelji dali slovenskim narodima, da spoznamo da je Hristos smisao, da je lepota, kreativnost i snaga čovekova. U današnje vreme vidimo da ima bezbroj pokušaja da se čovek ostvari, ali gotovo svaki od njih nailazi na propast, jer živimo u vremenu koje je bez Hrista, bez Boga. Zato i dođemo nedeljom u crkvu, da bismo se setili te važne činjenice, da bez Hrista ne možemo činiti ništa i da samo na Liturgiji crpimo taj večni smisao, kada ostvarujemo zajednicu sa Hristom. Sveti Kirilo i Metodije otkrili su nam taj smisao i uveli nas u Crkvu Božiju, a to je ono što može da spasi i današnje čovečanstvo i da ponudi smisao i našim životima u 21. veku“, rekao je otac Efrosin.
Na njegove reči nadovezao se Episkop Nikodim rekavši da su nas Sveta braća Kirilo i Metodije krstili i priveli nas Hristu koji jeste i mora da bude centar života svih nas koji smo hrišćani. Vladika je srdačno pozrdavio sve prisutne, te im poželeo srećan praznik i da se na mnoga i blaga leta sabiramo u što većem broju

Sveti Arhijerejski Sabor Srpske Pravoslavne Crkve

Saopštenje za javnost sa redovnog zasedanja održanog u Hramu Svetog Save u Beogradu od 14. do 18. maja 2024. Godine

Redovno zasedanje Svetog Arhijerejskog Sabora Srpske Pravoslavne Crkve u 2024. godini, umesto prvobitno najavljenog svečanog otvaranja u Velikoj lavri Pećkoj Patrijaršiji, – istorijskom, osmovekovnom sedištu Arhiepiskopâ i Patrijaraha srpskih, – usled ponižavajuće i sramne odluke prištinskih vlasti da Njegovoj Svetosti Patrijarhu srpskom G. Porfiriju i arhijerejima Srpske Pravoslavne Crkve zabrane i onemoguće ulazak na teritoriju Kosova i Metohije, otpočelo je sabornom arhijerejskom Liturgijom i prizivom Svetoga Duha u Spomen-hramu Svetog Save na Vračaru u utorak, 14. maja 2024. godine. Liturgijskim sabranjem je načalstvovao Njegova Svetost Patrijarh srpski G. Porfirije, uz sasluženje prisutnih arhijereja Srpske Crkve iz otadžbine i rasejanja, kao i svih vikarnih arhijereja.

cijeli tekst ovdje

Saopštenje Svetog Arhijerejskog Sabora Srpske Pravoslavne Crkve

Suočeni sa potpunim bezakonjem koje aktuelna vlast u Prištini sprovodi prema Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi i srpskom pravoslavnom narodu, ovoga puta ograničavajući slobodu kretanja samom poglavaru Srpske Pravoslavne Crkve, Njegovoj Svetosti Arhiepiskopu pećkom, Mitropolitu beogradsko-karlovačkom i Patrijarhu srpskom Gospodinu Porfiriju i srpskim arhijerejima, onemogućavajući im na potpuno protivpravan način, zapravo nasiljem, da služenjem Božanstvene službe otpočnu redovno godišnje zasedanje Svetog Arhijerejskog Sabora u manastiru Pećka Patrijaršija, gde to čine od prve polovine 14. stoleća i doba Svetog patrijarha Joanikija Drugog, Sveti Arhijerejski Sabor pred celim civilizovanim svetom, a posebno pred hrišćanima, svedoči da srpski narod i njegova Srpska Pravoslavna Crkva na Kosovu i Metohiji žive u potpunoj pravnoj, što znači egzistencijalnoj, nesugurnosti.

cijeli tekst ovdje

Molitveni početak Svetog Arhijerejskog Sabora

Objavljeno 14/05/2024 Sveti Arhijerejski Sabor Srpske Pravoslavne Crkve je otpočeo 14. maja 2024. godine svetom arhijerejskom Liturgijom kojom je, u Spomen hramu Svetog Save na Vračaru sa početkom u 9 časova, načalstvovao Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije uz sasluženje otačastvenih arhijereja.

cijeli tekst ovdje

Izjava Patrijarha srpskog g. Porfirija

Sva vrata ovog sveta su otvorena za mene kao što su i naša vrata otvorena za sve, samo su vrata moga doma, Pećke Patrijaršije, zatvorena i ne daju mi da u njega uđem.
Kao Patrijarh srpski, kao građanin i kao vernik, znam i poručujem da će ta vrata pre ili kasnije otvoriti sam Bog. Oni koji su zatvorili vrata doma molitve čine zlo najpre sebi, a potom i svim ljudima. Oni su zatvorili vrata za svako dobro, blagoslov i sreću. Kada Patrijarhu srpskom ovako uskraćuju slobodu kretanja šta li se tek dešava sa Srbima koji žive u getima. Ja im poručujem da izdrže, jer ko izdrži do kraja taj će se spasiti. Ako su zatvorili vrata Pećke Patrijaršije za Patrijarha srpskog, sigurno je da ne mogu zatvoriti našu ljubav i naše dobre namere. Sigurno je da je za nas, najviše na Kosovu i Metohiji, nebo otvoreno i ono će otvoriti sva vrata koje je zlo zatvorilo.

Patrijarh srpski Porfirije

Patrijarhu srpskom Porfiriju i arhijerejima zabranjen ulazak na Kosovo i Metohiju

Njegovu Svetost Patrijarha srpskog g. Porfirija, koji je sa još sedmoricom arhijereja trebalo da, po ustaljenoj proceduri, u popodnevnim časovima doputuje u sedište Srpske Pravoslavne Crkve, manastir Pećku Patrijaršiju, radi početka redovnog godišnjeg zasednja Svetog Arhijerejskog Sabora, na administrativnom prelazu Merdare su zaustavili službenici privremenih vlasti u Prištini i, bez ikakvog obrazloženja, saopštili da im je zabranjen ulazak u Pokrajinu.

cijeli tekst ovdje

HRAMOVNA SLAVA MANASTIRA SVETOG VASILIJA OSTROŠKOG (CRNOGORCI)

SVETI APOSTOL MARKO NA BROĆANCU

VASKRS NA PAĐENSKOJ PAROHIJI

PROSLAVA SVETOG GEORGIJA U VELUŠIĆU

PROSLAVA SVETOG GEORGIJA U KRIČKAMA

VASKRS U DRNIŠKOJ PAROHIJI

VASKRS U ZADRU

PRAVOSLAVNA PAROHIJA VRLIČKA

VASKRŠNJI PONEDELJAK I SLAVA HRAMA U KNINU

Na Vaskršnji ponedeljak i dan kada praznujemo Svetog velikomučenika Georgija (6. 5. 2024.) Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u kninskom hramu posvećenom ovom velikom svetitelju. U zajedničkom molitvenom sabranju i proslavi hramovne slave okupio se veliki broj vernika iz kninskog kraja. Vladika Nikodim pozdravio ih je najradosnijim hrišćanskim pozdravom 'Hristos voskrese' i poželeo svima srećan praznik.
„Mi koji nosimo veliko ime hrišćana bismo trebali da budemo propovednici i svedoci svetlog Vaskrsenja Hristovog, a i saučesnici, kao što i jesmo učestvujući u svetim tajnama. Mi bismo trebali da pokazujemo radost svima sa kojima se susrećemo i viđamo, jer samo ako svedočimo radost Vakrsenja Hristovog onda smo istinski učenici Njegovi. Kada se sabiramo u svetim hramovima treba da ostavimo sve životne brige i probleme i da pokušamo da damo sebe Gospodu i razmišljamo samo o Njemu, da se odvojimo od svega što nas opterećuje i odvlači od samoga Boga, a to pogotovo u ove dane radosti i veselja. Svedočeći Vakrsenje Hristovo mi se radujemo jedni drugima sa nadom da ćemo i mi učestvovati u sveopštome Vaskrsenju kada dođe taj dan, kad nastupi punoća vremena i da ćemo kroz to da nasledimo Carstvo Nebesko“, poručio je Episkop Nikodim.

SLAVA HRAMA SVETOG GEORIJA NA UBLIMA

VASKRS U IMOTSKOM

VASKRS U BIOČIĆU

VASKRS U HRAMU SVETOG GEORGIJA U KNINU

VASKRS U ŠIBENIKU

VELIKI PETAK I VASKRS U SPLITU

VASKRS U KISTANJAMA

VASKRS NA DALMATINSKOM KOSOVU

VASKRS U ĐEVRSKAMA

VASKRS U BENKOVCU

VASKRS U KAŠIĆU

VASKRS U KARINU DONJEM

VASKRŠNJA LITURGIJA U MANASTIRU KRKI

Vaskršnja poslanica Srpske Pravoslavne Crkve

Srpska Pravoslavna Crkva svojoj duhovnoj deci o Vaskrsu 2024. godine

PORFIRIJE

po milosti Božjoj pravoslavni Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i Patrijarh srpski, sa svim arhijerejima Srpske Pravoslavne Crkve – sveštenstvu, monaštvu i svim sinovima i kćerima naše svete Crkve: blagodat, milost i mir od Boga Oca, i Gospoda našega Isusa Hrista, i Duha Svetoga, uz radosni vaskršnji pozdrav:

HRISTOS VASKRSE!

cijeli tekst ovdje

JUTRENJE VELIKE SUBOTE U MANASTIRU KRKI

Bogoslovija Sveta Tri Jerarha Manastir Krka

VELIKI ČETVRTAK U DRAGOVIĆU

SVETA TAJNA JELEOSVEĆENJA U MANASTIRU KRKI

Sveta tajna jeleosvećenja služena je na Veliku sredu (1. 5. 2024.) u manastiru Krki, a tom prilikom okupio se veliki broj vernika kako bi se zajedno pomolili Gospodu i zatražili od Njega da se smiluje na sve nas, a posebno na one koji su bolesni.
„Čuli smo kako je rekao Sveti apostol Jakov ako je neko bolestan da pozove sveštenike da se okupe, da se pomole nad njim i pomažu ga jelejem. Svi mi smo, draga braćo i sestre, pozvani da uznosimo molitve Gospodu, kako i apostol Pavle lepo kaže, da se molimo neprestano i da oni koji su jaki nose slabosti onih koji su slabi. To je posebno važno u ove dane kada se približavamo velikom prazniku svetlog Vaskrsenja Hristovoga, treba da budemo, ne samo oni koji ispunjavaju Sveto Pismo, nego i oni koji praštaju. Treba da se ugledamo na Oca koji je 'toliko zavoleo ovaj svet da je i Sina Svoga Jedinorodnog dao da svako ko veruje u Njega ne pogine, nego da ima život večni', da isto tako ištemo od Gospoda da nam oprosti naše grehe, grehe naših bližnjih, srodnika, prijatelja, ali i njeprijatelja naših i onih koji su nam naneli zlo“, rekao je Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim. Vladika je čestitao svima predstojeće praznike i poželeo da ih provedemo u zdravlju, miru i nadasve radosti.

RASPORED BOGOSLUŽENJA ZA STRASNU SEDMICU I VASKRS U MANASTIRU KRKA

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA NA LAZAREVU SUBOTU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je na Lazarevu subotu (27. 4. 2024.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Kninu. Vernicima okupljenim u Hramu Pokrova Presvete Bogorodice Vladika se obratio govoreći o ovom prazniku.
„Danas smo čuli priču o događaju iz života Gospoda našega Isusa Hrista dok je on ovde prebivao i boravio među nama ljudima u kojoj je opisao kako je vaskrsao Svetoga četvorodnevnoga pravednoga Lazara. Kroz taj čin Hristos je pokazao da je On gospodar života i smrti, da je Bog Sam i onaj koji može, kako je to lepo opisao Simo Matavulj u svojoj pripoveci „Pilipenda“, sve nam dati, ali nam može i sve uzeti. Kao Bog koji voli čoveka kojega je stvorio neće nam uzimati na taj način, nego je Onaj koji nas blagosilja i koji nam daje da nasledimo život večni i postanemo deca svetlosti i naslednici Njegovi. Kroz Lazarevo vaskrsenje Gospod nam je pokazao da i onaj koji umre kada je u Njemu ipak živi, tj. nasleđuje Carstvo Nebesko i da smrt nema vlast nad nama ljudima ako smo u Gospodu i ako se trudimo da ispunjavamo jevanđeljske zapovesti i da budemo istinski učenici Njegovi. Već je pri tom događaju pokazao da je došlo ono što je očekivao jevrejski narod, a i mi očekujemo kao hrišćani, a to je da nas je Bog blagoslovio sa najvećim darom da kroz vaskrsenje nastavimo život večni i postanemo sapričasnici svega onoga čime nas je darovao Gospod“, poručio je Episkop dalmatinski.

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U MANASTIRU KRKI

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U MANASTIRU KRUPI

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je u nedelju (15. 4. 2024.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru Krupi. Vladika se obratio vernom narodu poučavajući ih o pročitanom odlomku iz Jevanđelja.
„Današnje Jevanđelje govori nam o tome da, ako hoćemo da nosimo veliko ime hrišćana, treba da ispunjavamo ono o čemu slušamo svake nedelje na Svetoj Liturgiji, a to je da budu blaženi oni koji su krotkoga srca, oni koji su milostivi, koji su mirotvorci. Ugledajući se na njih treba da se brinemo jedni o drugima, jer je to najbitnije po rečima Svetog Atanasija Velikog koji je rekao 'video si brata svoga, video si Boga svoga'. Ako tako činimo, a naročito ako sledimo one reči koje se često čuju u Jevanđelju, 'po veri vašoj neka vam bude' Gospod nam pomaže, pa i onda kada mi to možda i ne želimo. Naročito nam pomaže kada se obratimo i molimo da pomogne nama i našim bližnjima, a isto tako treba da Ga molimo da pomogne čak i onima koji su nam naneli zlo. Na taj način ištemo milost Božiju, tome nas uči Jevanđelje i tako će nas poznati da smo istinski učenici Njegovi.
Polako se približavamo prazniku svetloga Vaskrsenja Hristovog, kada se podsećamo na to da je Bog sišao na ovaj svet i preuzeo na Sebe ljudsku prirodu ostavši pritom Bog, da bi nas uzdigao iako smo Ga tukli i ubili i kroz to nam darovao najveći dar, dar Vaskrsenja koje mi proslavljamo nadajući se sveopštemu Vaskrsenju, kada ćemo naslediti Carstvo Nebesko i postati deca i naslednici svetlosti, kako se to kaže na Svetoj tajni krštenja“, poručio je Episkop.

EPISKOP NIKODIM PRIMIO AMBASADORKU GRČKE U HRVATSKOJ

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim primio je u petak (12. 4. 2024.) u vladičanskom dvoru ambasadorku Grčke u Republici Hrvatskoj Antoniu Katzourou. U prijatnom razgovoru Vladika je ambasadorku upoznao sa bogatom istorijom i kulturom dalmatinskih Srba. Zajedno su obišli šibenske svete hramove i prošetali ulicama ovog pitoresknog grada, a u subotu (13. 4. 2024.) su posetili i manastir Krku. Bratstvo manastira poželelo je dobrodošlicu ambasadorki, a Episkop Nikodim uputio joj je reči zahvalnosti zbog ove posete sa željom da se njihova saradnja i prijateljstvo nastave i ubuduće

ISPOVEST SVEŠTENSTVA EPARHIJE DALMATINSKE

Svi sveštenici i monasi Eparhije dalmatinske pristupili su juče (10. 4. 2024.) ispovesti, nakon čega je služena Sveta Liturgija pređeosvećenih darova. Svoju braću sveštenike ispovedio je jeromonah Onufrije (Vranić) iz manastira Drače. Dok idemo u susret najradosnijem od svih praznika, Sveta tajna pokajanja neizostavan je deo naše pripreme za taj dan, kako za sveštenike, tako i za sav verni narod.

VLADIKA NIKODIM NA SLAVI MANASTIRA ŽITOMISLIĆ

Povodom slave manastira Žitomislić Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim posetio je ovaj sveti hram. Na praznik Blagovesti i nedelju Krstopoklonu (7. 4. 2024.) uz sasluženje igumana manastira arhimandrita Danila, Vladika je služio Svetu Arhijerejsku Liturgiju koju su svojim pojanjem dodatno ulepšali učenici 4. i 5. razreda krčke bogoslovije „Sveta Tri Jerarha“.
Episkop Nikodim iskoristio je ovu priliku da se zahvali domaćinima i čestita slavu bratiji manastira. „Želeo bih da se zahvalim na ovom blagoslovu koji sam imao danas, da budem sa vama, na prvom mestu Vladiki Dimitriju koji me je ljubazno pozvao da dođem, a onda i ocu Danilu koji me uvek lepo ugosti. Hoću još da poželim da se na mnoga i blaga ljeta ovde okupljamo i radujemo, posebno sada kada smo na putu ka Vaskrsu, jer radost je ono što je nama hrišćanima zapoveđeno od samoga Gospoda i čime treba da svedočimo veru u Hrista raspetoga i vaskrsloga“, poručio je Episkop dalmatinski.

VLADIKA NIKODIM OSVEŠTAO SRPSKI KULTURNI CENTAR U KNINU

U centru Knina otvoren je Srpski kulturni centar. Na otvaranju su govorili Milorad Pupovac, predsednik SNV-a, i Anja Šimpraga, potpredsednica Vlade.
Pupovac je istakao važnost ovog centra kao mesta susreta i dijaloga među različitim zajednicama. "Srbi trebaju ovaj prostor da bi negovali svoje kulturne vrednosti, ali vrata će biti otvorena za sve", rekao je.
Šimpraga je podsetila na prošlost i istakla napredak u odnosima između Hrvata i Srba. "Danas smo ovde da slavimo različitost, saradnju i budućnost", poručila je.
Velikom broju pripadnika srpske zajednice Knina, kao i okolnih dalmatinskih opština, obratio se i Marijo Ćaćić, gradonačelnik Knina. Na svečanom otvaranju bili su i Dragana Jeckov i Boris Milošević, zamenici predsednika SNV-a, te Marko Jelić, šibensko-kninski župan. Nastupio je ženski hor Srpskog kulturnog centra Knin, a Episkop dalmatinski Nikodim blagoslovio je novootvorene prostore.
Ovaj centar simbolizuje pomirenje i saradnju, što je i politika SDSS-a, te je primer kako se čuvaju tradicija i kultura, ali istovremeno gradi odnos s većinskim narodom.
*izvor: https://www.facebook.com/SamostalnaDemokratskaSrpskaStrankaSDSS

ODRŽANA SEDNICA EPARHIJSKOG SAVETA

Redovna sednica Saveta Eparhijskog upravnog odbora Eparhije dalmatinske održana je 6. aprila 2024. godine u manastiru Krki. Nakon priziva Svetog Duha, članovi Saveta imali su sastanak u manastirskoj trpezariji. Na dnevnom redu bio je pregled rada Eparhijskog upravnog odbora u protekloj godini, kao i diskusija o planovima za tekuću godinu.

VLADIKA NIKODIM: TEŽIMO LJUBAVI U SVAKOM DAHU ŽIVOTA SVOGA

U Hramu Pokrova Presvete Bogorodice u Kninu Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je danas (31. 3. 2024.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju. Okupljenom vernom narodu Vladika je čestitao današnji praznik uz nekoliko reči o pročitanom odlomku iz Jevanđelja.
„Čuli smo u današnjem Jevanđelju priču o oduzetome koga je Gospod iscelio u gradu Kapernaumu u Svetoj Zemlji. Iz toga događaja mogli smo da vidimo kolika je ljubav prijatelja koju su oni pokazali prema tom čoveku i Sam Gospod, videvši tu njihovu veru, učinio je čudo. Kada se pročulo da je Gospod u Kapernaumu, tog oduzetog čoveka prijatelji su doveli i s obzirom da je kuća u kojoj je Gospod bio bila prepuna ljudi, nisu uspeli da uđu, pa su otkrili krov i tako ga uneli. Ništa ne rekavši stavili su ga ispred Gospoda koji mu je tada rekao da mu se opraštaju gresi njegovi, na šta su mnogi ljudi bili sablažnjeni.
Gospod je znao da je izvor većine bolesti upravo greh i da kada živimo u grehu on nastavi da se širi po telu i uzrokuje bolest. Bog to dozvoli da bi nam dao mogućnost da, noseći neku bolest, popravimo sebe i razmišljamo o sebi, a kroz to i o drugima, jer se samo kroz druge možemo spasti, kao što smo videli i u ovoj priči. Ljubav koju su prijatelji bolesnog čoveka pokazali prema njemu i prema Gospodu je upravo ono što i mi treba da pokazujemo jedni prema drugima, a tu, najsavršeniju ljubav darovao nam je Hristos kada je položio svoj život za nas, da bi nas spasao i oslobodio nas od okova greha.
To je ono čemu mi treba da težimo, da se u svakome dahu života svoga ispravljamo, trudimo, molimo Bogu i pokušavamo na prvom mestu da budemo dobri prijatelji kakvi su bili ovi iz jevanđeljske priče. Ako se trudimo da budemo istinski učenici Njegovi treba da imamo ljubavi prema svima, posebno prema onima koji su marginalizovani i napušteni, a ako se dogodi da se ogrešimo o bližnjeg svog treba da zatražimo oproštaj“, poručio je Vladika i istakao da mu je izuzetno drago što smo današnjim sabranjem zajedno prineli žrtvu koju nam je Gospod ostavio da činimo u Njegov spomen, sa nadom da ćemo se na mnoga i blaga ljeta okupljati i kroz to naslediti Carstvo Nebesko.

KNJIŽEVNO VEČE ODRŽANO U MANASTIRU KRKI U SKLOPU PROJEKTA EPARHIJE DALMATINSKE "TAJNA MANASTIRSKE ODAJE"

NEDEQA PRAVOSLAVLJA U ZADRU

TEODOROVA SUBOTA U MANASTIRU KRKI

NASTAVLJA SE CIKLUS PREDAVANJA "TAJNA MANASTIRSKE ODAJE"

Predavanjima koja će započeti 24. marta od 18 časova u manastiru Krki nastavlja se projekat Eparhije dalmatinske započet prošle godine. Gost predavač ovaj put će biti novinar i književnik Ivica Ivanišević.

NEDELJA SIROPUSNA

TRI GODINE OD UPOKOJENJA VLADIKE ATANASIJA

RUKOPOLOŽENjE U MANASTIRU KRKI

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je u nedelju (18. 2. 2024.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru Krki. Tom prilikom u čin sveštenika rukopoložen je đakon Aleksandar Krstić.
Vladika Nikodim čestitao je novom svešteniku i njegovoj porodici, te se u svojoj besedi osvrnuo na jevanđeljsku priču koju smo toga dana čuli. „Na današnjem Jevanđelju čuli smo priču o jednome čoveku koji je bio nizak rastom, ali je zato imao veliki duh. Taj je čovek bio veoma bogat i bio je opterećen zemaljskim dobrima, ali i pored toga, kada je Gospod došao u njegovo mesto on je hteo da Ga vidi. Pošto je bio nizak, nije mogao da Ga vidi od drugih ljudi koji su tu bili. Iako je bio na visokoj poziciji u društvu, on se popeo na jedno drvo smokve da bi video Gospoda, a Gospod ga je onda, primetivši njegovu veru i trud, pozvao k sebi i učinio mu najveću čast. To je zbunilo ostale ljude koji su tu bili, jer taj čovek beše sakupljač poreza i nije bio baš omiljen u društvu. Zamerili su Gospodu da je otišao u kuću kod najvećeg grešnika, onog koji se kroz svoju službu o mnoge ljude ogrešio. Dalje smo čuli kako je taj čovek dao polovinu svog bogatstva i bio je spreman, ako se o nekog ogrešio, da mu sve vrati i to četvorostruko, kako se kaže u Jevanđelju. On je toliko žudio za spasenjem, videvši da je pred njim Gospod i tako je pokazao da više nije opterećen zemaljskim dobrima, kao što mi često znamo da budemo. Tako i mi koji nosimo veliko ime hrišćana treba da razmišljamo samo o Gospodu i da svakim danom svoga života uznosimo trud kako bismo nasledili Carstvo Nebesko, treba da dolazimo u svete hramove da bismo zaboravili na svaku životnu brigu, kako se to kaže u crkvenim pesmama. Imali smo danas veliku radost da sam rukopoložio za sveštenika našeg brata Aleksandra koji je već dugo godina sa nama i jako mi je drago da je odlučio da ostane ovde. Želim mu sve najbolje od Gospoda, da na mnoga i blaga ljeta služi i propoveda Jevanđelje Gospodnje i da kroz to, zajedno sa svima nama nasledi Carstvo Nebesko“, poručio je Episkop Nikodim.

BOGOSLOVIJA SVETA TRI JERARHA ODLIKOVANA SRETENJSKIM ORDENOM TREĆEG STEPENA

RUKOPOLOŽENjE NOVOG ĐAKONA U ŠIBENIKU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je na Sretenje (15. 2. 2024.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju u šibenskom Hramu Svetog Spasa. Tom prilikom u čin đakona rukopoložen je dugogodišnji profesor bogoslovije Sveta Tri Jerarha Aleksandar Krstić. Obrativši se vernom narodu po završetku Svete Liturgije Vladika je svima poželeo srećan praznik, a novom đakonu i njegovoj porodici čestitao rukopoloženje. On se takođe osvrnuo na nedavni dolazak Njegove Svetosti Patrijarha srpskog G. Porfirija u Eparhiju dalmatinsku istakavši da je to bio veliki događaj za sve vernike naše Eparhije, te da se nada da će ova poseta biti prva od mnogih.

POZDRAVNI GOVOR EPISKOPA DALMATINSKOG G. NIKODIMA
NA DOČEKU POSETE PATRIJARHA SRPSKOG G. PORFIRIJA

Vaša Svetosti, draga braćo arhijereji, draga braćo i sestre, dobro nam došli!
Vaša Svetosti, ovo je Vaša prva zvanična poseta Dalmatinskoj eparhiji od kada ste izabrani na svešteni tron Svetoga Save i čast mi je i radost pozdraviti Vas ispred časnog klira i bogoljubivog naroda apostolske Dalmacije. Pozdravljam Vas, prvojerarše najsvetijeg Trona pećkog, koji apostolskim stopama dođoste blagovesteći mir i to u drevnu hrišćansku zajednicu, apostolsku Crkvu, koju je blagoslovom Svetog apostola Pavla, 55. g., osnovao njegov učenik apostol Tit, koji je ujedno bio i njen prvi episkop. Dobrodošli ste u Eparhiju Srpske Pravoslavne Crkve koja je jedina pomenuta na stranicama Svetog Pisma i koja je od svog početka, ako pogledamo istoriju, prožeta mučeništvom i stradanjem, ali i u svemu tome život ljudi je prožet i neopisivom radošću u Hristu. To je ucrtano u svakoj pori naših ljudi koji žive u ovim krajevima. Po predanju su u ovim krajevima boravili prilikom svojih misionarskih putovanja i propovedali Reč Božiju i veliki apostoli Pavle i Luka.
Dalmacija je mnogima bila interesantna i nazivali su je egzotična Dalmacija, nad tom namučenom zemljom mnoga su se carstva smenjivala, od Rimsko-vizantijskog, Turaka, Mletaka, Austro-ugarske carevine, Francuza i svi su se uglavnom potkusurivali sa ovdašnjim življem, njihovom verom, kulturom i tradicijom u cilju sopstvenih imperijalnih, verskih, kolonijalnih i drugih zemaljskih interesa. Istine radi, bilo je i perioda procvata pod nekim vladarima, čije tragove i danas vidimo u prekrasnoj arhitekturi naših gradova, starih hramova i manastira, ikonografije i konačno mentaliteta, ali i nadarenosti ljudi, interesovanja za umetnost, poeziju i književnost, muziku, slikarstvo i sve što predstavlja civilizacijski doprinos kulturnih uticaja. I u svemu tome i mi Srbi bili smo veoma značajni za razvoj kulture ovoga kraja, priznao to neko ili ne, ali veoma veliki značaj smo dali ovome kraju.
Malo je vremena da bih Vam, Vaša Svetosti opisao dušu čoveka koji vekovima živi u tako ambivalentnim okolnostima. S jedne strane okružen vrhunskom velelepnošću ambijenta koji svedoči njegovu starostavnost i bogatstvo, sa druge strane oskudnost i skučenost kao posledicu nesrećne istorije i politike, što je doprinelo da do dana današnjeg ovaj narod i Crkva ostaju na marginama svetskih zbivanja, obeleženi i upamćeni kao egzotični. Ta egzotičnost i skrajnutost, dozvolite mi da iskažem svoje uverenje, doprinela je možda i posebnosti dalmatinskog mentaliteta, našoj žilavosti, tvrdokornosti, koju tako uverljivo, slikovito i potresno opisuju mnogi, od Blaženog Jeronima, pa sve do našeg velikog pisca Sime Matavulja u svojoj antologijskoj pripoveci Pilipenda, iskazavši u onoj jednoj rečenici, kako ja kažem u verovanju dalmatinskih Srba, svu tragediju ovoga kraja za naš narod: Ja se uzdam u moga srpskoga Rista! Ako će mi pomoći, hvala mu, ako neće i onda mu hvala, jer mi je sve dao, pa mi sve može i uzeti, i dušu! Takvog Dalmatinca možete i danas susresti po našim krševima, ne sa manjim problemima, kako po kamenjarima šćućureni smotavaju duvan, čuvajući nemirna mala stada ovaca ili koza. Ali nije samo ta slika naša realnost, ona je prilika kontinuiteta stradalništva ovoga naroda, ali i potvrda njegove neuništivosti, dokaz da blagoslov Božiji neprekidno dela preko Njegovih učenika nad nama kroz vekove. Ja se trudim da kao episkop radim sve što je u mojoj moći da Božiji Promisao za ovaj narod očuvam, uporno propovedajući i svedočeći Hrista Raspetoga i Vaskrsloga, samo Hrista Raspetoga i Vaskrsloga, sledeći i potvrđujući na taj način one Hristove reči „Idite, dakle, i naučite sve narode krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, učeći ih da drže sve što sam vam zapovijedio.“(Mt28, 19-20).
U tom smislu nastavljamo da obnavljamo sve što se obnoviti može, da gradimo novo, da okupljamo narod na bogosluženjima, da izdavačkom delatnošću doprinosimo nezaboravu naših velikana, Srba Dalmatinaca, koji su ostavili veliki trag u našem crkvenom i kulturnom životu, a sa druge strane da prevodimo i izdajemo i kapitalna dela važna za Crkvu generalno, vezana za istoriju Vaseljenskih sabora, za crkveno pravo, kanone, Liturgiju, nadovezujući se tako na kapitalni doprinos našeg velikog episkopa Nikodima Milaša. Lično se zalažem da pronađem pravu meru života sa narodom sa kojim delimo ovo nebo, sinje more, plave reke, beli kamen i veru u Hrista Raspetoga i Vaskrsloga. Nije lako, ali naše je da svedočimo istine naše vere i u susretanjima kroz radost pokažemo svu njenu lepotu, svu širinu i slobodu koju nam ona pruža ukoliko smo verne sluge Boga Živoga.
Srpski narod toliko voli ovu šturu i kamenitu Dalmaciju i to smo pokazivali bezbroj puta kroz povijest minulih ljeta (Nestorov letopis). Pokazivali smo to od samog dolaska na ove prostore, preko junaka opevanih u epskim pesmama, slavnih uskoka, morlaka, pa preko velikih i značajnih ljudi ovoga kraja, od pomenutoga velikog Vladike Milaša, pomenutoga Sime Matavulja, Save Bjelanovića, Božidara Petranovića, Konstantina Vučkovića, Jovana Radulovića i mnogih drugih do naših dana. Ali na žalost, svedoci smo svega što se dešavalo u ovim krajevima, a naročito svih onih nemilih događaja i odlaska velikoga dela našeg naroda na zalasku prošlog veka. I pored toga ništa nije uspelo da unizi i uništi tu ljubav pravoslavnih Srba Dalmatinaca prema ovim krajevima i ono što ja verujem, znam, živim i zastupam i niko i ništa i neće ni uspeti da ugasi plamen ljubavi nas pravoslavnih Srba Dalmatinaca prema našoj miloj Dalmaciji, kako je nazivao veliki Vladika Milaš. Budućnosti za nas ima i biće, i to je samo i samo na nama da radimo na tome, a na to nas pozivaju i razigrana groblja i svetli grobovi naših slavnih predaka. Ja u to čvrsto verujem!
Vaša Svetosti, ono što često govorim i naglašavam jeste da ste upravo Vi vratili nas Srbe u Hrvatskoj na kartu postojanja, a naročito me raduju Vaše reči kada kažete da ste za vreme Vašeg prebivanja u Hrvatskoj, među Srbima u Dalmaciji videli prave Srbe. Neizmerno sam Vam zahvalan na tome!
Vi ste svojim životom, delovanjem i ljubavlju koje pokazujete prema svima i svakome pružate utehu i nadu na budućnost srpskog naroda u ovim krajevima. I ta uteha je nama nasušna i dovoljna.
Želim još jedanput da Vam poželim dobrodošlicu, Vama i svoj braći arhijerejima koji su danas došli da budu sa nama ovde, kao i svim ljudima dobre volje i iskažem zahvalnost što ste izdvojili vreme da budete ovde sa nama, da vidite naš život u Dalmaciji. Kada dolazite da nas obiđete mi osećamo da nismo sami, da nismo ostavljeni, niti zaboravljeni, kako od ljudi, tako onda nismo ostavljeni ni od Gospoda. A nama su, uostalom, da bismo to izdržali ostali samo volja za opstankom, radost koju su oduvek ljudi ovoga kraja živeli i iskazivali i nadasve ludost onih koji to rade za Hrista, u Hristu i po Hristu, jer po riječima velikoga Apostola Pavla: „Što je ludo pred svijetom, ono izabra Bog da posrami mudre“(1.Kor.27).
Konačno, nadamo se da ćete nas i ubuduće pohoditi u raznim prilikama, a mi ćemo se truditi da se uvek osećate ovde ne kao gost nego kao domaćin, što Vi i jeste, glava naše svete Pravoslavne Srpske Crkve, onaj čijim duhovnim opitovanjem, znanjem, ljubavlju i rukovođenjem se nadahnjujemo, uzrastamo, kako bismo svi jedno u Gospodu bili. Amin.

POZDRAVNO SLOVO EPISKOPA NIKODIMA NA SVEČANOM ČINU DOKSOLOGIJE U MANASTIRU KRKA

slava bogoslovije sveta tri jerarha u manastiru krki

SVEČANA AKADEMIJA u bogosloviji sveta tri jerarha

SLAVA BOGOSLOVIJE SVETA TRI JERARHA U MANASTIRU KRKI

SVEČANI ČIN DOKSOLOGIJE U MANASTIRU KRKA

Патријарх Порфирије обишао Шибеник

PATRIJARH PORFIRIJE U SABORNOM HRAMU U ŠIBENIKU

EPARHIJA DALMATINSKA

Njegova Svetost Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i Patrijarh srpski G. Porfirije stići će 11. 2. 2024. godine u posetu Eparhiji dalmatinskoj. Svečani doček sa doksologijom biće upriličen toga dana u manastiru Krki u 17 časova, nakon čega će biti služeno svečano večernje. Na dan slave bogoslovije Sveta Tri Jerarha (12. 11. 2024. ) Patrijarh će služiti Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru Krki sa početkom u 9 časova, a svečana akademija počeće u podne. Neizmerno smo počastvovani posetom našeg duhovnog oca i zahvalni na ovom blagoslovu, ljubavi i brizi koju Njegova Svetost neprestano pokazuje prema našem narodu u Dalmaciji.

SVETOSAVSKA AKADEMIJA U KNINU

SVETI SAVA U VRLICI

SLAVA U ZEMUNIKU DONJEM

Poslije služene Svete liturgije u hramu Svetog proroka Ilije u Zadru, obilježena je slava na temeljima porušene crkve Svetog Save u Zemuniku Donjem, nakon čega je upriličeno posluženje u parohijskom domu u Smokovići.
Uskliknimo s ljubavlju Svetitelju Savi!
Sveti Savo, moli Boga za sve nas!

SAVINDAN U ZADRU

SAVINDAN U MANASTIRU LAZARICI

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U SPLITU

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je u nedelju, 28.1.2024. godine, Svetu Arhijerejsku Liturgiju u kapeli Svetog Save u Splitu, gde se tradicionalno, u danima oko praznika Svetog Save, okuplja veliki broj vernika. Tom prilikom Episkop Nikodim obratio se prisutnom vernom narodu, čestitajući svima praznik i hramovnu slavu, Svetog Savu:
„Taj praznik za nas, pravoslavne Srbe je, draga braćo i sestre, ujedno i praznik deteta. Gospod je i Sam rekao da će samo oni koji budu bezazleni kao deca naslediti Carstvo Nebesko, a mi odrasli smo najčešće, kako se to kaže na jednom mestu u „Malom Princu“ – zaboravili kako je to biti dete. Deca su zapravo ta koja vide mnogo više i osećaju mnogo dublje, s obzirom na to da su neopterećeni mukama ovog sveta.
Iz tog razloga, Srpska Pravoslavna Crkva je i ustrojila da se okupljamo na praznik Svetog Save i da na sam taj dan deca najviše dolaze u Crkvu i kroz recitacije i priredbe pokažu na koji način i koliko mi poštujemo tog rodonačelnika naše Crkve. Onog svetitelja, koji je za sve vekove, koliko postoji Srpska Pravoslavna Crkva, obeležio našu Crkvu i nas kao srpski narod, ostavljajući nam u zalog da budemo oni koji svedoče Raspetog i Vaskrslog Hrista. Jer Svetosavlje nije ništa drugo do svedočenje da je Bog toliko zavoleo ovaj svet da je i Sina Svog Jedinorodog dao da svako ko veruje u Njega ne pogine, nego da ima život večni. Verujemo, dakle, da je Bog zavoleo nas ljude toliko da se Sin Njegov ovaplotio, postao čovek i preuzeo na sebe ljudsku prirodu, ali ostavši Bog, darujući nam kroz to najveći mogući dar, da i mi možemo postati mali bogovi po blagodati, kako to kaže Sveti Atanasije Veliki. Mi treba, upravo iz tog razloga, da stremimo ka tome da se upodobimo Gospodu, svetiteljima Njegovim i da nasledimo Carstvo Nebesko.“
Nakon besede, deca škole veronauke pri Hramu Svetog Save pesmom i recitacijama su još jednom proslavila svog zaštitnika, Svetog Savu, a svečanost je nastavljena je i nakon Svete Arhijerejske Liturgije, uz prazničnu trpezu i prigodno druženje vernog naroda.

SVETI SAVA U STRMICI

SVETI SAVA U KISTANJAMA

PROSLAVA SVETOG SAVE U RAVNIM KOTARIMA

SVETI SAVA U SPLITU

SVETI SAVA U BENKOVCU

SVETI SAVA U IMOTSKOM

SVETI SAVA U ŠIBENIKU

Veliki broj vernika okupio se danas u šibenskom Hramu Svetog Spasa kako bi zajedno proslavili praznik posvećen prvom srpskom Arhiepiskopu i prosvetitelju, Svetome Savi. Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim služio je tom prilikom (27. 1. 2024.) Svetu Arhijerejsku Liturgiju i obratio se prisutnom vernom narodu čestitajući svima ovaj divni praznik.
„Jako mi je drago da smo se okupili u ovako velikom broju da proslavimo ime Svetoga oca našega Save koji je ustanovio Srpsku Crkvu i udario onaj poslednji pečat hrišćanstva u našem narodu i koji nas je u suštini priveo samome Hristu i dao nam temelje da verujemo u Boga Oca, Boga Sina i Boga Duha Svetoga. Svetosavlje je upravo vera u tog Trojedinog Boga, ono je teologija koju je Sveti Sava iskazao na svoj način, kako i kazuje u svojoj žičkoj besedi, da treba da verujemo u 'Onoga Boga koji je toliko zavoleo ovaj svet da je i Sina Svoga jedinorodnoga dao da svako ko veruje u Njega ne pogine, nego da ima život večni'. On je propovedao svakim svojim dahom da je Bog poslao Svoga Sina da bismo mi mogli da se spasemo, propovedao je Hrista raspetoga i vaskrsloga, na šta smo i mi pozvani, da propovedamo i da to sledimo sa nadom da ćemo naslediti Carstvo Nebesko kada dođe drugi dolazak Hristov“, poručio je Episkop Nikodim.
Dečica iz šibenskog kraja svoje poštovanje i zahvalnost prema Svetom Savi iskazali su kroz pesmu i recitacije, nakon čega im je Vladika podelio paketiće, a radosno druženje nastavljeno je u parohijskom domu.

PROSLAVA SVETOG SAVE U ĐEVRSKAMA

proslava svetog save u parohiji obrovačkoj

Praznik Sv. Save, prvog Arhiepiskopa srpskog, svečano je proslavljen u parohiji obrovačkoj.
Sveta Liturgija služena je u hramu Sv. velikomučenika Georgija u Žegaru. Nakon Svete Liturgije održana je svečana priredba u Područnoj školi Žegar, koja je ujedno proslavila i svoj Dan škole.
Priredbu su pripremili učenici Osnovne škole Obrovac i Područne škole Žegar koji pohađaju pravoslavnu vjeronauku i srpski jezik i kulturu po C modelu.

SVETOSAVSKA AKADEMIJA

BOGOJAVLjENjE U ŠIBENIKU

Verni narod šibenskog kraja okupio se danas (19. 1. 2024.) na bogojavljenskoj Liturgiji uz Njegovo Preosveštenstvo Episkopa dalmatinskog G. Nikodima. Hram Svetog Spasa u Šibeniku bio je još jednom mesto sabranja i molitve u slavu ovog velikog praznika.
„Danas proslavljamo jedan od najvećih praznika i sećamo se događaja kada je Sveti Jovan Krstitelj krstio Gospoda na Jordanu i kada se Sveti Duh javio u vidu goluba i začuo se gromki glas Boga Oca koji je rekao da je Hristos Sin Njegov ljubljeni Koji je po Njegovoj volji. Ovaj događaj nam svedoči da je 'Bog toliko zavoleo ovaj svet da je i Sina Svoga Jedinorodnoga dao da niko ko veruje u Njega ne pogine, nego da ima život večni'. Sam Bog je došao na ovaj svet i preuzeo našu, ljudsku prirodu i postao isti kao čovek u svemu, sem u grehu. Gospod je to učinio da bi uzdigao nas, ljude, one koji su Ga se odrekli i na kraju Ga ubili, kako nam svedoči Jevnđelje. Kroz Svoj boravak ovde, na zemlji i kroz Svoje Vaskrsenje Gospod nam je podario priliku da i mi možemo da postanemo bogovi po blagodati. Tome treba da težimo i ka tome da stremimo, draga braćo i sestre, da bismo nasledili Carstvo Nebesko i radovali se u večnosti gledajući lice Gospodnje“, rekao je Vladika Nikodim i čestitao svima današnji praznik.