ХРАМОВНА СЛАВА МАНАСТИРА ДРАГОВИЋА

Његово Високопреосвештенство Архиепископ задарско-шибенички и Митрополит далматински Г. Никодим служио је у недељу (15. 9. 2024.) Свету Архијерејску Литургију у манастиру Драговићу. Поводом славе овога светог храма верни народ се у молитвеном сабрању традиционално окупио у последњу недељу пред Малу Госпојину.
Митрополит Никодим поздравио је све присутне и честитао славу братији манастира. „Честитам свима који су се данас окупили да заједно прославимо овај велики и за нас изузетно значајан празник.Чули смо данас како апостол Павле кеже да треба да држимо јеванђељске заповести, јер те заповести нам је оставио сам Господ Исус Христос. Из данашњег читања Јеванђеља чули смо поруку која је упућена апостолима, али и свима нама, Епископима и свештеницима, да идемо и научимо све народе у име Оца и Сина и Светога Духа и да одржавамо све што је заповеђено. За све нас је императив да се држимо Божијих заповести, а чули смо како Сам Господ каже младићу који Га је питао како да задобије Царство Небеско да треба да поштује оца и матер своју, а са тим и остале сроднике, јер треба да поштујемо све људе, па чак и непријатеље наше. Ту љубав ми, хришћани, најбоље можемо да покажемо тиме што нећемо за зло да враћамо злим, већ добрим, како на другом месту Господ каже: „Не куните ме, до благосиљајте!“
То је, драга браћо и сестре, пут нас хришћана, да за све што нам се дешава у животу благодаримо Господу и да благосиљамо све, па чак и оне који су нам зло нанели. Није безазлена ни она заповест да поштујемо оца и матер своју и све рођаке своје, јер нажалост неретко сведочимо да су најрођенији у завади због разних пролазних, земаљских добара. И сам сам био сведок да у овим нашим селима где живи свега неколико стараца једно падне у постељу, а други неће да му помогну. Е, то је, драга браћо и сестре, једна трагедија на коју не можемо да пристанемо ако желимо да носимо велико име хришћана. Ми морамо да се бринемо управо око тих унижених, повређених, напуштених, јер је то оно кроз шта можемо да покажемо да смо истински ученици Његови, да смо оии који живе Јеванђеље, који воле своје ближње и кроз то воле и Бога, како каже једна од неписаних речи Господњих 'видео си брата свога, видео си Бога свога'.
Ово је и Пресвета Богородица испуњавала, ишла је и служила свима, волела је и прихватала све људе као своју децу и дан данас кад јој се обратимо у молитвама она оде пред свога Сина и замоли Га да се смилује на нас и да нас благослови сваким добром, као што и ми сами често иштемо у молитвама“, рекао је Митрополит.

ВЕЛИКО ОСВЕЋЕЊЕ МАНАСТИРСКОГ ХРАМА СВЕТОГ НИКОЛАЈА МИРЛИКИЈСКОГ ЧУДОТВОРЦА У МАНАСТИРУ РМЊУ

Усјековање главе Светог Јована Крститеља

Богословија Света Три Јерарха Манастир Крка

Хиротонија архимандрита Никона за Епископа јенопољског, викара Патријарха српског

ДЕСЕТА ГОДИШЊИЦА АРХИЈЕРЕЈСКОГ СЛУЖЕЊА ЊЕГОВОГ ВИСОКОПРЕОСВЕШТЕНСТВА АРХИЕПИСКОПА И МИТРОПОЛИТА НИШКОГ Г. АРСЕНИЈА

СЛАВА ШИБЕНСКОГ САБОРНОГ ХРАМА

ХРАМОВНА СЛАВА У ДРНИШУ

ХРАМОВНА СЛАВА У ДИЦМУ

ХРАМОВНА СЛАВА МАНАСТИРА КРУПЕ

На празник Успења Пресвете Богородице (28. 8. 2024.) молитвено је обележена слава манастира Крупе. Његово Високопреосвештенство Архиепископ задарско-шибенички и Митрополит далматински Г. Никодим служио је Свету Архијерејску Литургију и том приликом се обратио окупљеним верницима честитајући свима овај велики празник. 
“Чули смо у светом Јеванђељу да Господ каже Марти да се брине за много, а само је мало потребно. То значи да када се окупљмо у светињама нашим долазимо ту да се молимо Господу, да Му заблагодаримо за сва добра која нам је учинио и да иштемо милост Божију, како за нас и наше ближње, тако и за оне који нас мрзе, како нас Господ на то и позива.  У тим приликама требали бисмо да оставимо сваку животну бригу и када се окупимо на Светој Литургији, на тој највећој тајни и највећем дару који нам је Господ дао требали бисмо да размишљамо колико смо мали пред Њим и колико смо греха учинили. На првом месту треба да размислимо колико смо се огрешили о своје ближње и да молимо Господа да нам опрости разне грехе наше које чинимо, јер како се каже у црквеним песмама 'никога нема без греха, сем Једнога Бога'.
Зато треба да се трудимо сваким даном својим и сваким дахом својим да се исправљамо, да будемо бољи и да оставимо све оно што нас одвлачи од Господа, све што нас одвраћа од молитва, барем у то време када смо на Светој Литургији. Само тако можемо да очекујемо да нам Господ да сваког благослова, здравља и среће, као што обично од Њега иштемо, мада није довољно да се молимо само за себе, већ треба да се молимо за спасење свих и да желимо да сваки човек буде благословен у животу, да се свако спасе и наследи Царство Небеско. То је разлог хришћанскога живота, то је и циљ наш на овоме свету, да наследимо Царство Небеско и да се уподобимо свима онима који су били пре нас, како светитељима, тако и нашим славним прецима”, поручио је Митрополит и пожелео свима свако добро од Господа са надом да ћемо се на многа лета на овом светом месту састајати и радовати једни другима.

ПАТРИЈАРХ ПОРФИРИЈЕ У МАНАСТИРУ КРКИ

https://spc.rs/patrijarh-porfirije-u-manastiru-krki-mir.../

ПРЕТПРАЗНИЧНО ВЕЧЕРЊЕ У МАНАСТИРУ КРКИ (18. 8. 2024.)

МИТРОПОЛИТ НИКОДИМ: ДОМ БОЖИЈИ ЈЕ ДОМ СВИХ НАС

Његово Високопреосвештенство Архиепископ задарско-шибенички и Митрополит далматински Г. Никодим служио је у недељу (11. 8. 2024.) Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог Николе на Врбнику.
Обраћајући се верном народу Митрополит је истакао да му је изузетно драго што види да се поштују наши давни обичаји, али и да је од свих обичаја важнији сам долазак у храм Господњи.
„Нѕајважније је да дођемо да се помолимо Господу, да Му заблагодаримо за сва добра која нам је даровао. За нас у Далмацији посебно, цркве су места где увек можемо да се окупљамо и радујемо једни другима и ми који овде живимо и боравимо читаву годину, а и они који овде дођу само у току лета. Једино право место окупљања је Дом Божији који је дом и свих нас коју у њега долазимо добрих намера, са љубављу. То је место које је окупљало и наше славне претке, а исто тако данас окупља и нас.
У данашњем Јеванђељу смо чули да Господ каже оној двојици слепих људи 'нека по вери вашој буде', тако и све оно што иштемо од Господа буде на крају онако каква је наша вера. Ако верујемо у Њега, да је Он Спаситељ, да је Он Онај Који је дошао на овај свет, Који је био тучен, разапет, убијен зарад нашега спасења и ако верујемо да нас Он једини може спасити и опростити нам грехе наше, онда  можемо да будемо достојни наследници наших предака који су веровали у Христа и трудили се да живе и испуњавају Јеванђеље“, поручио је Митрополит Никодим.

СВЕТА ЛИТУРГИЈА У ЧИСТОЈ МАЛОЈ

БРАТСКИ САСТАНАК У МАНАСТИРУ КРКИ

Свештеници и монаси Епархије далматинске сабрали су се јуче (11. 8. 2024.) заједно са Његовим Високопреосвештенством Архиепископом задарско-шибеничким и Митрополитом далматинским Г. Никодимом на братском састанку у манастиру Крки. У заједничком дијалогу дотакли су се битних тема везаних за наше вернике и продискутовали о будућим плановима.

СКУП ВРБНИЧАНА И ПРИЈАТЕЉА ВРБНИКА 2024.

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ЕРВЕНИКУ

Његово Високопреосвештенство Архиепископ задарско-шибенички и Митрополит далматински Г. Никодим служио је данас (9. 8. 2024.) Свету Архијерејску Литургију у ервеничком храму. На дан када празнујемо Светог Пантелејмона Митрополит се обратио присутном верном народу и подсетио на речи које смо чули у данашњем Јеванђељу.
„Ми који смо хришћани нисмо од овога света. Чули смо како Господ каже да ће нас свет мрзети зато што смо ми, барем они који испуњавају јеванђелске заповести, Христови. Овај свет нас због тога не жели у својим круговима, али и поред тога, како каже једна древна посланица, хришћани нису од овога света, а ипак пребивају у њему са надом на Васкрсење и живот вечни, тј. очекујући Царство Небеско и тренутак када ћемо постати они који су свесни присуства Божијега у потпуности, не више као у загонетки, него лицем к лицу, како то каже Свети апостол Павле. Драго ми је да смо се данас окупили овде у овако великом броју и верујем се да ћемо се на многа и блага лета окупљати и радовати једни другима, како су то чинили и наши славни преци.  Надам се и да ћемо се заједно молити Светом Пантелејмону, као што смо то учинили данас,  да буде наш заступник пред престолом Свевишњега и онај који се у свакоме тренутку моли за нас“, поручио је Митрополит Никодим и пожелео свима срећан празник.

ЗВАНИЧНО САОПШТЕЊЕ ЕПАРХИЈЕ ДАЛМАТИНСКЕ ПОВОДОМ ПОЈАВЉИВАЊА БИВШЕГ ЂАКОНА НА ПРОСЛАВИ „ОЛУЈЕ“

Након што се на прослави годишњице војне акције „Олуја“ (5. 8. 2024.) у Книну некадашњи ђакон Епархије британско-скандинавске Илија Ћалина поклонио палим хрватским бранитељима у штампи су се појавили наводи да је за овај чин добио благослов од Његовог Високопреосвештенства Архиепископа задарско-шибеничког и Митрополита далматинског Г. Никодима. Тим поводом морамо да демантујемо ову и све сличне изјаве с обзиром на то да jе Г. Ћалина на Илиндан у Задру пресрео Митрополита Никодима док је након Литургије разговарао са верним народом, те му тада споменуо ову своју намеру на шта је добио изричит одговор да за такав чин нема никакву врсту благослова, нити одобрења. Имајући у виду је некадашњи ђакон одлуком надлежног Епархијског суда још у месецу јуну рашчињен и враћен у ред лаика, сасвим је јасно да је његово појављивање искључиво одраз личног става, те да догађају није присуствовао у име Српске православне цркве.

Парохија Равни Котари

ПАРАСТОС ЗА ПОСТРАДАЛЕ У ОЛУЈИ У МАНАСТИРУ КРКИ

Његово Високопреосвештенство Архиепископ задарско-шибенички и Митрополит далматински г. г. Никодим је 5. августа 2024. године у манастиру Крки одслужио парастос пострадалима у „Олуји“ 1995. и након ње. После одслуженог парастоса у својој беседи Високопреосвећени Митрополит г. Никодим је рекао:
Драга браћо и сестре, окупили смо се данас да се помолимо Господу, да прославимо Господа у молитвама, тј. и да се помолимо за све оне који су пострадали током акције „Олуја“ и након ње 1995. године. Ми као православни хришћани  увек прослављамо Име Господње, молимо се Господу за све, да буде милостив према нама, према свима, а у овом случају се молимо да има милости према свима онима који су пострадали у „Олуји“ и након „Олује“, те да их Господ настани у насељима где праведници пребивају. Чули смо у овим молитвама које смо прочитали, да бисмо ми хришћани, уместо да ридамо на гробовима, а ја бих додао и по разним комеморацијама, требали са надом на Васкрсење и Живот Вечни да се молимо Господу, да Му за све благодаримо и да му певамо Алилуја, јер, драга браћо и сестре, за нас православне хришћане Господ је једини Пут, Истина и Живот. У таквим случајевима окупљамо се по храмовима, као што смо се данас окупили и одслужили овај парастос. Да се молимо Богу да све  душе које су пострадале у зловременима и да их Господ настани у насељима где праведници пребивају. Ми, значи треба да се окупљамо у храмовима и приносимо молитву Богу и кроз те молитве и сећања и показујемо да смо истински ученици Господњи, деца Божија, следбеници Речи Божије. Да се окупљамо и када дођу ови најтежи дани по српски народ у Хрватској, као што се и окупљамо и молимо и служимо помене и парастосе по храмовима и манастирима у Епархији далматинској, али и шире у Српској Православној Цркви. Драга браћо и сестре, ми не треба да будемо они који се окупљају по некаквим комеморацијама, на којима се полажу венци, одржи по неки говор, да се изјава за медије и свако потом оде својим путем. Него будимо, да нагласим поново, они који долазе у храмове, као што су и наши славни преци долазили, да се окупљамо на богослужењима и приносимо молитве Богу, а нарочито у данашњи дан да се молимо за душе оних који су пострадали у акцији „Олуја“, са надом и молитвама да и они пребивају међу хоровима светих и да су и они заступници пред престолом Свевишњега, како за нас који смо остали иза њих, који их волимо, тако и за оне који су им зло наносили. Морам да кажем и да смо, по речима Јеванђеља, дужни да се молимо и за оне који су нам зло наносили, и за оне који су нам непријатељи, и да кроз то сведочимо да смо истински ученици Господњи. Окупљаћемо се и приносити и даље наше молитве на данашњи дан, са надом да се таква страдања неће поновити, да ћемо се сви научити из несреће која нас је задесила, и да ће нам се Господ смиловати и отворити нам врата Свога Дома у Царству Небеском, како бисмо заједно са свима онима који су пострадали, заједно са нашим славним прецима, заједно са хоровима Светих се радовати једни другима прослављајући Цара Небеског, Бога нашег у вијекове вјекова. Амин.
Вечан спомен свима онима које смо данас поменули у нашим молитвама!

ХРАМОВНА СЛАВА У МАРКОВЦУ

Његово Високопреосвештенство Архиепископ задарско-шибенички и Митрополит далматински Г. Никодим служио је у недељу по Илиндану (4. 8. 2024.) Свету Архијерејску Литургију у Марковцу. Овим молитвеним сабрањем обележена је слава марковачке цркве, а Митрополит је у скопу своје беседе честитао свима овај велики дан.
„Драга браћо и сестре, ево помолили смо се Господу, како су то чинили и наши преци који леже на овоме гробљу, а за нас хришћане гробља су најсветија места заједно са нашим манастирима и црквама. У старо време Литургије су се и служиле на гробљима, ту међу онима који су се спасили и који су наследили Царство Небеско. Данас смо се овде окупили да славимо име Господње и призовемо сваки благослов Божији како на нас и наше ближње, тако и на наше непријатеље. Чули смо малопре како Господ говори апостолима да иду и да науче све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа и да се држе свега онога што нам је Он заповедио, а заповедио нам је да волимо и оне који нам зло чине. Ми смо као хришћани дужни да се молимо и за њих да им Бог опрости, јер једино кроз љубав према ближњима можемо показати да смо истински ученици Његови.
У ове дане који су за нас тешки, када се молимо за све оне невино пострадале, треба да појачамо те молитве, да призовемо благодат Божију и умолимо све те наше ближње који су сада пред престолом Свевишњега да заједно са светима буду наши заступници и замоле Господа да нам да сваке милости, љубави и благослова у нашем животу. Уједно, пошто смо ми хришћани, а наша вера је радосна, крстоваскрсна, желим да вам честитам данашњи празник и храмовну славу и пожелим вам све најбоље од Господа“, поручио је Митрополит.

МИТРОПОЛИТ НИКОДИМ ОСВЕТИО НОВА ЗВОНА У ЂЕВРСАЧКОМ ХРАМУ

На празник посвећен Светом пророку Илији (2. 8. 2024.) Његово Високопреосвештенство Архиепископ задарско-шибенички и Митрополит далматински Г. Никодим осветио је нова звона која су постављена у ђеврсачки храм посвећен управо овом великом светитељу.
Том приликом, он се обратио присутним верницима говорећи о животу и великом подвигу Светога Илије. „Ми бисмо, драга браћо и сестре, требали да се угледамо управо на њега и да оставимо све животне бриге које нас одвлаче од тога да мислимо о Јединоме Богу у сваком трену свог живота, а нарочито онда када се окупљамо у светим храмовима. Треба да се молимо Богу да нам опрости наше грехе, да буде милостив како према нама и нашим ближњима, тако и према непријатељима нашим, како нас позива свето Јеванђеље. Ако хоћемо да будемо они који носе велико име хришћана морамо да испуњавамо те заповести и да се трудимо једни око других, а посебно око оних који су напуштени и унижени. Осим тога, важно је да се молимо Господу, да постимо, причешћујемо се и долазимо у цркву, те да кроз то покажемо да смо истински ученици Његови. Чули смо када смо освећивали ова звона како се каже да их Бог благослови и да усади своју силу и у њих да, на првом месту, позивају све вас да дођете на богослужење у овај свети храм, а онда исто тако да нам помогну и код разних других непогода поут града и невремена“, рекао је Митрополит далматински и додао да се нада да ћемо се на многа и блага лета скупљати ту у заједничкој молитви призвани управо овим звонима.

Вечерње богослужење и освећење нових звона у Ђеврскама

Свети пророк Илија Света Литургија у Ђеврскама

СЛАВА ЗАДАРСКОГ ХРАМА ПРОСЛАВЉЕНА У МОЛИТВЕНОМ САБРАЊУ

Његово Високопреосвештенство Архиепископ задарско-шибенички и митрополит далматински Г. Никодим служио је данас Свету Архијерејску Литургију у задарском храму посвећеном Светом пророку Илији. Мноштво верног народа окупило се поводом овог великог празника који је и слава задарске цркве.
„Данас смо чули да је Свети пророк Илија позивао јеврејски народ да се врати и да служи Једноме Богу. То је у суштини оно што бисмо сви ми требали, да нам Бог буде центар нашег живота, Онај о Коме размишљамо у сваком тренутку. Своје понашање и поступке према другима морамо да коригујемо управо размишљајући о томе да треба да изађемо пред лице Господње и покажемо да смо били достојни ученици Његови, како се то каже у Светом Писму.
Позвани смо на то да се угледамо на светитеље Божије какав је био и Свети Илија који је био велики пророк у тешко време када је јеврејски народ отпао од Бога. Он их је позивао да се врате вери и учинио је многа чудеса у име Божије. Васкрсао је и сина једне удовице у Сарепти и многа друга чуда је чинио којима је показао славу Божију“, рекао је Митрополит и честитао свима данашњи празник. Он је истакао да је овај дан посебно велики за Задране, те да се нада да ћемо се на многа и блага лета овде окупљати и прослављати славу нашега храма.

СВЕТИ ПРОРОК ИЛИЈА ЦЕРАЊЕ

ХРАМОВНА СЛАВА У РАЗВОЂУ

СВЕТА ВЕЛИКОМУЧЕНИЦА МАРИНА-ОГЊЕНА МАРИЈА

СВЕТА ВЕЛИКОМУЧЕНИЦА МАРИНА-ОГЊЕНА МАРИЈА

СВЕЧАНО ПРОСЛАВЉЕНА ХРАМОВНА СЛАВА У КАРИНУ ДОЊЕМ

Света Литургија у Отишићу

Икона Пресвете Богородице Тројеручице у Сплиту

СВЕТА НЕДЕЉА КОЖЛОВАЦ

Патријарх српски Порфирије

Патријарх Порфирије разговарао са Милицом Ђурђевић Стаменковски, министром за бригу о породици и демографију
Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије примио је данас у Патријаршијском двору у Београду гђу Милицу Ђурђевић Стаменковски, министра за бригу о породици и демографију.
Током разговора, министар Ђурђевић Стаменковски је упознала патријарха Порфирија са активностима Министарства за бригу о породици и демографију и плановима који се односе на промоцију и унапређење квалитета породичног живота и позитивног развоја демографске слике у Републици Србији. Основна тема састанка била је иницијатива Министарства која, у договору са Председником Републике Србије, подразумева измене и допуне Закона о финансијској подршци породици са децом са циљем повећања новчаних издвајања државе за родитељски додатак, који би, по новом, износио 500 хиљада динара за прворођено дете и 600 хиљада динара за другорођено дете.
Његова Светост је са великим одобравањем поздравио представљени нацрт Закона истичући значај очувања породице као домаће Цркве и основне ћелије сваког друштва.
Пријему су присуствовали Вископреосвећени Митрополит далматински г. Никодим; гђа Сања Лакић, државни секретар у Министарству за бригу о породици и демографију; и протојереј Ђорђе Стојисављевић, шеф Кабинета Патријарха српског.

Храмовна слава у Сињу

Храмовна слава у Маовицама

Храмовна слава у Дабру

ПЕТРОВДАН НА ПОЛАЧИ

ПЕТРОВДАН У БИОЧИЋУ

Света Литургија храма Св.великомученице Недеље у Карину Горњем

СЛАВА МАНАСТИРА У ОЋЕСТОВУ

На дан када прослављамо име Свете великомученице Недеље (14. 7. 2024.) којој је посвећен манастир у Оћестову мноштво верног народа окупило се при овом светом храму како би заједно обележили овај празник у молитви и радосном сабрању. Овај дан већ дуги низ година традиционално окупља далматинске Србе, како оне са адресом у овом крају, тако и многе који су у расејању.
Његово Високопреосвештенство Архиепископ задарско-шибенички и Митрополит далматински Г. Никодим честитао је свима овај велики празник који је одувек имао посебно место у срцима православних Далматинаца. „Окупили смо се данас да прославимо једну од највећих светитељки за нас овде у Далмацији, којој кроз векове указујемо посебно поштовање. Како смо чули у једној од црквених песама, када долазимо у свете храмове, треба да оставимо сваку животну бригу, а то нам је показала и Света великомученица Недеља која није марила за то што су јој претили, мучили је, што су је на крају и убили, већ се до краја молила Богу и није хтела да се одрекне великог имена Христовог, него је, управо у име Његово, пострадала. Глас је велики рекао војницима да њено тело сахране, они су се уплашили и кроз то поверовали, те су се вратили у град и сведочили о њеном часу упокојења. Увек треба да знамо да ми, хришћани, нисмо од овога света и према речима Христовим, када нисмо од овога света онда смо Његови и Бог је са нама. Без Бога ми не можемо ништа и зато би требало да када дођемо на Литургију размислимо о својим поступцима, о својим гресима и да се молимо Богу да се смилује на нас и наше ближње, али и на оне који су нам зло чинили. Треба да тежимо ка томе да свиме оним што чинимо у овом животу покажемо да смо истински ученици Господњи и да живимо са Христом, у Христу и по Христу“ поручио је Митрополит далматински.

ПЕТСТО ГОДИНА ХРАМА У БИОВИЧИНОМ СЕЛУ

Поводом великог јубилеја Цркве Светих Петра и Павла у Биовичином Селу на Петровдан (12. 7. 2024.) је у овом светом храму служена Света Архијерејска Литургија након чега је славље настављено у свечаном тону. Његово Високопреосвештенство Архиепископ задарско-шибенички и Митрополит далматински Г. Никодим честитао је многобројним окупљеним верницима овај велики празник и истакао да је овај дан изузетно значајан за нашу Епархију.
„Данас смо се сабрали, не само да бисмо прославили 500 година од како су наши славни преци подигли ову цркву у славу Божију, већ и да бисмо у ових сат времена колико траје Литургија оставили сваку животну бригу и предали се Господу. Наши преци су подигли овај дивни храм, који је један од највећих у нашој Епархији, да бисмо се у њему окупљали и молили Господу, а кроз то су показали и своју љубав према овоме крају, како је то лепо описао Алекса Шантић у својој песми ' Остајте овде', ово је наш родни крај и сунце туђег неба неће нас грејати као ово овде.
Сабрали смо се данас да прославимо Свете првоврховне апостоле Петра и Павла, који су прославили име Господње по читавоме свету, а апостол Павле је, по предању, чак био у овим нашим крајевима и послао овде свог ученика Тита и ова наша Далмација је један и једини крај Српске православне цркве који је апостолска катедра. Ми, као наследници оних који су у то давно време примили хришћанство од самих апостола, треба да будемо поносни на ту чињеницу да припадамо народу који се још из тог времена налази у овим крајевима, као и да следимо Јеванђеље које нам је давно предато и да испуњавамо Реч Божију не бисмо ли наследили Царство Небеско. Једини смисао њихове проповеди, наших живота и наше вере је управо да наследимо Цартво Небеско и постанемо деца и наследници светлости“, поручио је Митрополит и додао са се нада да ћемо се на многа и блага лета окупљати и радовати једни другима и да никад нећемо заборавити овај наш крај. На крају свога обраћања Митрополит далматински поздравио је Његову Екселенцију министра у Влади Републике Србије Ђорђа Милићевића и присутне представнике локалних власти и захвалио им на доласку.

ХРАМОВНА СЛАВА У БРОЋАНЦУ

ИВАЊДАН У МИОЧИЋУ

ПЕТРОВДАН У ЦРНОМ

ПЕТРОВДАН У МИРАЊАМА

ХРАМОВНА СЛАВА У БАЉЦИМА

Црква Св. Јована Крститеља у Ивошевцима

Слава рођења Светог Јована Крститеља у Засиоку

ПРАВОСЛАВНА ПАРОХИЈА ВРЛИЧКА

СЛАВА ХРАМА У БЕНКОВЦУ- ИВАЊДАН

Храм Светог пророка Илије у Ђеврскама

Благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита далматинског Никодима група вјерника са парохије ђеврсачке походила је светиње Црне Горе и Херцеговине. Том приликом посјетили смо манастир Острог, Цетињски манастир, манастир Дајбабе, храм Христовог васкрсења у Подгорици и храм Христовог васкрсења у Пребиловцима. Велика радост је била што је на овом поклоничком путовање био већи број деце који су са својим родитељима походили ове велике светиње. Сви смо се вратили кући живи и здрави са жељом да опет некад походимо ове светиње.

СВЕЧАНО ОБЕЛЕЖЕНА СЛАВА ЕПАРХИЈЕ ДАЛМАТИНСКЕ

На Видовдан ( 28. 6. 2024.) је у манастиру Лазарици традиционално обележена слава Епархије далматинске. Уз присуство свих свештеника и монаха Епархије и великог броја верника Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Високопреосвештенство  Архиепископ задарско-шибенички и Митрополит далматински Г. Никодим. Уз срдачне честитке поводом овог великог празника Митрополит се обратио присутнима тумачећи прочитани одломак из Јеванђеља.
„Данас смо чули како Господ каже 'ако нас свет мрзи, да знамо да је свет омрзнуо и Њега пре него што је омрзнуо нас'. Он такође говори да 'ми нисмо од овога света, јер да јесмо свет би нас љубио, а како нисмо, Он нас је изабрао и зато нас мрзи свет'. Јеванђеље даље каже да ћемо страдати и да ми, који смо хришћани, треба да следимо Господа Исуса Христа који је, иако је Он свемогући Бог, дозволио да Га људи убију и да својим Васкрсењем подари нама највећи могући дар, да постанемо сапричасници и наследници Царства Небескога. Порадио нам је могућност да постанемо они који су мала браћа Христова и деца великога Бога који је 'тако заволео овај свет да је и Сина Свога Јединородног дао да свако ко верује у Њега не погиие, него да има живот вечни'. На крају Господ каже да ће нас изгонити из синагога, да ће свако ко нас прогони и мрзи мислити да Богу службу приноси. Те су речи у своме животу примењивали они који су страдали за веру Христову, они који су послушали светог кнеза Лазара када им  је рекао да је 'земаљско за малена царство, а Небеско увек и довека'. Он је у име свих нас показао пут којим треба ходити, показао нам како да изаберемо Христов пут и постанемо истински ученици Његови. Уколико не желимо да пратимо тај пут и да принесемо труд да бисмо постали деца Светлости онда не можемо ни да се назовемо хришћанима, онда не можемо да будемо они који следе Господа од апостола, па све до наших славних предака. Као људи и као хришћани ми треба да покажемо ту љубав коју нам је заповедио Христос, пре свега тако што се бринемо о својим ближњима, о свима униженим, напуштеним и маргинализованим о којима се нико не брине. Као што је говорио Патријарх Павле 'будимо људи', то је велики аманет који нам је оставио. Требали бисмо да радимо на јединству, да никад не будемо камен спотицања и они који деле друштво, већ да се окупљамо на светим сабрањима, да се радујемо једни другима и да кроз то показујемо да смо истински ученици Његови“, поручио је Митрополит Никодим.

Прослава Св. Мученика Житомислићких

Силазак Светога Духа на Апостоле- Духови!

ПЕДЕСЕТНИЦА У ХАМБУРГУ

Патријарх Порфирије са епископима Никодимом и Јустином богослужио у Топчидерској цркви

СВЕЧАНО ПРОСЛАВЉЕНА СЛАВА ШИБЕНСКОГ ХРАМА

Окупљени у молитвеном сабрању верници шибенског краја на челу са Његовим Преосвештенством Епископом далматинским Г. Никодимом обележили су на празник Вазнесења Христовог (13. 6. 2024.) славу Храма Светог Спаса у Шибенику. На Светој Архијерејској Литургији Владика Никодим обратио се присутном народу са неколико речи о прочитаном јеванђелском одломку који говори о Христовом обраћању апостолима. „Данас смо чули како је Христос апостолима реакао да је све оно што је записано у пророчким књигама требало да се догоди, Он је морао да пострада и да васкрсне, те да се у Његово име проповеда Васкрсење мртвих и живот будућег века. Христос је поучио апостоле да треба да иду и науче све народе у име Оца, Сина и Светога Духа да испуњавају оно што је Он заповедио и да кроз то сви покажемо да смо истински ученици Његови. Обећао је да ће послати Духа Светога који је за нас пре свега Утешитељ и који је увек присутан да нас теши у свакој нашој муци. Чули смо да су се апостоли, након што се Христос вазнео, вратили у Јерусалим и да су чекали Духа Утешитеља певајући и славећи јединога Бога, а ми то исто испуњавамо и до дана данашњег налазећи се у светим храмовима као што смо се окупили и данас да прославимо овај велики празник који је и слава овог нашег дивног храма“, рекао је Епископ далматински и пожелео свима срећан празник.

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У МАНАСТИРУ КРКИ

ХРАМОВНА СЛАВА У ВРЛИЦИ

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У МАНАСТИРУ КРКИ

ПРЕНОС МОШТИЈУ СВЕТОГ НИКОЛАЈА

ХРАМОВНА СЛАВА У КИСТАЊАМА

На дан када празнујемо два врла светитеља, Кирила и Методија (24. 5. 2024.), Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим, заједно са свештеницима и монасима наше Епархије, служио је Свету Архијерејску Литургију у Кистањама. Верни народ овога краја окупио се како би молитвено прославио славу овог светог храма, а свима присутнима обратио се отац Ефросин, јеромонах из манастира Крке, говорећи о радосном поводу овог сабрања.
„У ове светле дане Христовог Васкрсења сабрали смо се да принесемо Богу жртву за сва знана и незнана доброчинства која су нам учињена у животу и да се присетимо двојице великих светитеља који су уско везани за нас, Светих Кирила и Методија, у народу знаних као просветитеља словенских. Често чујемо последњих неколико деценија да је највећи њихов подвиг што су Словенима подарили писменост, што су превели богослужбене и остале хришћанске књиге и створили прво словенско писмо. Међутим,  заборављамо да има нешто много веће од тога, а то је да је њихова највећа заслуга и подвиг то што су Словенима подарили Христа. Наш народ каже, ако и читав свет задобијеш, а душу изгубиш, ништа ти онда не вреди. То су знали Свети Кирило и Меттодије, да без Христа не можемо чинити ништа и да само Христос омогућава човеку да развије све своје потенцијале, јер је Он тај који је победио смрт и тиме учинио смисленим сваки наш потенцијал. Управо то су ови светитељи дали словенским народима, да спознамо да је Христос смисао, да је лепота, креативност  и снага човекова. У данашње време видимо да има безброј покушаја да се човек оствари, али готово сваки од њих наилази на пропаст, јер живимо у времену које је без Христа, без Бога. Зато и дођемо недељом у цркву, да бисмо се сетили те важне чињенице, да без Христа не можемо чинити ништа и да само на Литургији црпимо тај вечни смисао, када остварујемо заједницу са Христом. Свети Кирило и Методије открили су нам тај смисао и увели нас у Цркву Божију, а то је оно што може да спаси и данашње човечанство и да понуди смисао и нашим животима у 21. веку“, рекао је отац Ефросин.
На његове речи надовезао се Епископ Никодим рекавши да су нас Света браћа Кирило и Методије крстили и привели нас Христу који јесте и мора да буде центар живота свих нас који смо хришћани. Владика је срдачно позрдавио све присутне, те им пожелео срећан празник и да се на многа и блага лета сабирамо у што већем броју.

Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве

Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве
Саопштење за јавност са редовног заседања одржаног у Храму Светог Саве у Београду од 14. до 18. маја 2024. Године

Редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве у 2024. години, уместо првобитно најављеног свечаног отварања у Великој лаври Пећкој Патријаршији, – историјском, осмовековном седишту Архиепископâ и Патријараха српских, – услед понижавајуће и срамне одлуке приштинских власти да Његовој Светости Патријарху српском Г. Порфирију и архијерејима Српске Православне Цркве забране и онемогуће улазак на територију Косова и Метохије, отпочело је саборном архијерејском Литургијом и призивом Светога Духа у Спомен-храму Светог Саве на Врачару у уторак, 14. маја 2024. године. Литургијским сабрањем је началствовао Његова Светост Патријарх српски Г. Порфирије, уз саслужење присутних архијереја Српске Цркве из отаџбине и расејања, као и свих викарних архијереја.

цијели текст овдје

Саопштење Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве

Суочени са потпуним безакоњем које aктуелна власт у Приштини спроводи према Српској Православној Цркви и српском православном народу, овога пута ограничавајући слободу кретања самом поглавару Српске Православне Цркве, Његовој Светости Архиепископу пећком, Митрополиту београдско-карловачком и Патријарху српском Господину Порфирију и српским архијерејима, онемогућавајући им на потпуно противправан начин, заправо насиљем, да служењем Божанствене службе отпочну редовно годишње заседање Светог Архијерејског Сабора у манастиру Пећка Патријаршија, где то чине од прве половине 14. столећа и доба Светог патријарха Јоаникија Другог, Свети Архијерејски Сабор пред целим цивилизованим светом, а посебно пред хришћанима, сведочи да српски народ и његова Српска Православна Црква на Косову и Метохији живе у потпуној правној, што значи егзистенцијалној, несугурности.

цијели текст овдје

Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора

Објављено 14/05/2024 Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве је отпочео 14. маја 2024. године светом архијерејском Литургијом којом је, у Спомен храму Светог Саве на Врачару са почетком у 9 часова, началствовао Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије уз саслужење отачаствених архијереја.

цијели текст овдје

Изјава Патријарха српског г. Порфирија

Сва врата овог света су отворена за мене као што су и наша врата отворена за све, само су врата мога дома, Пећке Патријаршије, затворена и не дају ми да у њега уђем.
Као Патријарх српски, као грађанин и као верник, знам и поручујем да ће та врата пре или касније отворити сам Бог. Они који су затворили врата дома молитве чине зло најпре себи, а потом и свим људима. Они су затворили врата за свако добро, благослов и срећу. Када Патријарху српском овако ускраћују слободу кретања шта ли се тек дешава са Србима који живе у гетима. Ја им поручујем да издрже, јер ко издржи до краја тај ће се спасити. Ако су затворили врата Пећке Патријаршије за Патријарха српског, сигурно је да не могу затворити нашу љубав и наше добре намере. Сигурно је да је за нас, највише на Косову и Метохији, небо отворено и оно ће отворити сва врата које је зло затворило.

Патријарх српски Порфирије

Патријарху српском Порфирију и архијерејима забрањен улазак на Косово и Метохију

Његову Светост Патријарха српског г. Порфирија, који је са још седморицом архијереја требало да, по устаљеној процедури, у поподневним часовима допутује у седиште Српске Православне Цркве, манастир Пећку Патријаршију, ради почетка редовног годишњег заседња Светог Архијерејског Сабора, на административном прелазу Мердаре су зауставили службеници привремених власти у Приштини и, без икаквог образложења, саопштили да им је забрањен улазак у Покрајину.

цијели текст овдје

ХРАМОВНА СЛАВА МАНАСТИРА СВЕТОГ ВАСИЛИЈА ОСТРОШКОГ (ЦРНОГОРЦИ)

СВЕТИ АПОСТОЛ МАРКО НА БРОЋАНЦУ

ВАСКРС НА ПАЂЕНСКОЈ ПАРОХИЈИ

ПРОСЛАВА СВЕТОГ ГЕОРГИЈА У ВЕЛУШИЋУ

ПРОСЛАВА СВЕТОГ ГЕОРГИЈА У КРИЧКАМА

ВАСКРС НА ДРНИШКОЈ ПАРОХИЈИ

ВАСКРС У ЗАДРУ

ВАСКРС У ЗАДРУ

ПРАВОСЛАВНА ПАРОХИЈА ВРЛИЧКА

ВАСКРШЊИ ПОНЕДЕЉАК И СЛАВА ХРАМА У КНИНУ

На Васкршњи понедељак и дан када празнујемо Светог великомученика Георгија (6. 5. 2024.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је Свету Архијерејску Литургију у книнском храму посвећеном овом великом светитељу. У заједничком молитвеном сабрању и прослави храмовне славе окупио се велики број верника из книнског краја. Владика Никодим поздравио их је најрадоснијим хришћанским поздравом 'Христос воскресе' и пожелео свима срећан празник.
„Ми који носимо велико име хришћана бисмо требали да будемо проповедници и сведоци светлог Васкрсења Христовог, а и саучесници, као што и јесмо учествујући у светим тајнама. Ми бисмо требали да показујемо радост свима са којима се сусрећемо и виђамо, јер само ако сведочимо радост Вакрсења Христовог онда смо истински ученици Његови. Када се сабирамо у светим храмовима треба да оставимо све животне бриге и проблеме и да покушамо да дамо себе Господу и размишљамо само о Њему, да се одвојимо од свега што нас оптерећује и одвлачи од самога Бога, а то поготово у ове дане радости и весеља. Сведочећи Вакрсење Христово ми се радујемо једни другима са надом да ћемо и ми учествовати у свеопштоме Васкрсењу када дође тај дан, кад наступи пуноћа времена и да ћемо кроз то да наследимо Царство Небеско“, поручио је Епископ Никодим.

СЛАВА ХРАМА СВЕТОГ ГЕОРГИЈА НА УБЛИМА

ВАСКРС У ИМОТСКОМ

ВАСКРС У БИОЧИЋУ

ВАСКРС У ХРАМУ СВ. ГЕОРГИЈА У КНИНУ

ВАСКРС У ШИБЕНИКУ

ВЕЛИКИ ПЕТАК И ВАСКРС У СПЛИТУ

ВАСКРС У КИСТАЊАМА

ВАСКРС НА ДАЛМАТИНСКОМ КОСОВУ

ВАСКРС У ЂЕВРСКАМА

ВАСКРС У БЕНКОВЦУ

ВАСКРС У КАШИЋУ

ВАСКРС У КАРИНУ ДОЊЕМ

ВАСКРШЊА ЛИТУРГИЈА У МАНАСТИРУ КРКИ

Васкршња посланица Српске Православне Цркве

Српска Православна Црква својој духовној деци о Васкрсу 2024. године

ПОРФИРИЈЕ

по милости Божјој православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни васкршњи поздрав:

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

цијели текст овдје

ЈУТРЕЊЕ ВЕЛИКЕ СУБОТЕ У МАНАСТИРУ КРКИ

Богословија Света Три Јерарха Манастир Крка

ВЕЛИКИ ЧЕТВРТАК У ДРАГОВИЋУ

СВЕТА ТАЈНА ЈЕЛЕОСВЕЋЕЊА У МАНАСТИРУ КРКИ

Света тајна јелеосвећења служена је на Велику среду (1. 5. 2024.) у манастиру Крки, а том приликом окупио се велики број верника како би се заједно помолили Господу и затражили од Њега да се смилује на све нас, а посебно на оне који су болесни.
„Чули смо како је рекао Свети апостол Јаков ако је неко болестан да позове свештенике да се окупе, да се помоле над њим и помажу га јелејем. Сви ми смо, драга браћо и сестре, позвани да узносимо молитве Господу, како и апостол Павле лепо каже, да се молимо непрестано и да они који су јаки носе слабости оних који су слаби. То је посебно важно у ове дане када се приближавамо великом празнику светлог Васкрсења Христовога, треба да будемо, не само они који испуњавају Свето Писмо, него и они који праштају. Треба да се угледамо на Оца који је 'толико заволео овај свет да је и Сина Свога Јединородног дао да свако ко верује у Њега не погине, него да има живот вечни', да исто тако иштемо од Господа да нам опрости наше грехе, грехе наших ближњих, сродника, пријатеља, али и њепријатеља наших и оних који су нам нанели зло“, рекао је Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим. Владика је честитао свима предстојеће празнике и пожелео да их проведемо у здрављу, миру и надасве радости.

РАСПОРЕД БОГОСЛУЖЕЊА ЗА СТРАСНУ СЕДМИЦУ И ВАСКРС У МАНАСТИРУ КРКА

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА НА ЛАЗАРЕВУ СУБОТУ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је на Лазареву суботу (27. 4. 2024.) Свету Архијерејску Литургију у Книну. Верницима окупљеним у Храму Покрова Пресвете Богородице  Владика се обратио говорећи о овом празнику.
„Данас смо чули причу о догађају из живота Господа нашега Исуса Христа док је он овде пребивао и боравио међу нама људима у којој је описао како је васкрсао Светога четвородневнога праведнога Лазара. Кроз тај чин Христос је показао да је Он господар живота и смрти, да је Бог Сам и онај који може, како је то лепо описао Симо Матавуљ у својој приповеци „Пилипенда“, све нам дати, али нам може и све узети. Као Бог који воли човека којега је створио неће нам узимати на тај начин, него је Онај који нас благосиља и који нам даје да наследимо живот вечни и постанемо деца светлости и наследници Његови. Кроз Лазарево васкрсење Господ нам је показао да и онај који умре када је у Њему ипак живи, тј. наслеђује Царство Небеско и да смрт нема власт над нама људима ако смо у Господу и ако се трудимо да испуњавамо јеванђељске заповести и да будемо истински ученици Његови. Већ је при том догађају показао да је дошло оно што је очекивао јеврејски народ, а и ми очекујемо као хришћани, а то је да нас је Бог благословио са највећим даром да кроз васкрсење наставимо живот вечни и постанемо сапричасници свега онога чиме нас је даровао Господ“, поручио је Епископ далматински.

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У МАНАСТИРУ КРКИ

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У МАНАСТИРУ КРУПИ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је у недељу (15. 4. 2024.) Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крупи. Владика се обратио верном народу поучавајући их о прочитаном одломку из Јеванђеља.
„Данашње Јеванђеље говори нам о томе да, ако хоћемо да носимо велико име хришћана, треба да испуњавамо оно о чему слушамо сваке недеље на Светој Литургији, а то је да буду блажени они који су кроткога срца, они који су милостиви, који су миротворци. Угледајући се на њих треба да се бринемо једни о другима, јер је то најбитније по речима Светог Атанасија Великог који је рекао 'видео си брата свога, видео си Бога свога'. Ако тако чинимо, а нарочито ако следимо оне речи које се често чују у Јеванђељу, 'по вери вашој нека вам буде' Господ нам помаже, па и онда када ми то можда и не желимо. Нарочито нам помаже када се обратимо и молимо да помогне нама и нашим ближњима, а исто тако треба да Га молимо да помогне чак и онима који су нам нанели зло. На тај начин иштемо милост Божију, томе нас учи Јеванђеље и тако ће нас познати да смо истински ученици Његови.
Полако се приближавамо празнику светлога Васкрсења Христовог, када се подсећамо на то да је Бог сишао на овај свет и преузео на Себе људску природу оставши притом Бог, да би нас уздигао иако смо Га тукли и убили и кроз то нам даровао највећи дар, дар Васкрсења које ми прослављамо надајући се свеопштему Васкрсењу, када ћемо наследити Царство Небеско и постати деца и наследници светлости, како се то каже на Светој тајни крштења“, поручио је Епископ.

ЕПИСКОП НИКОДИМ ПРИМИО АМБАСАДОРКУ ГРЧКЕ У ХРВАТСКОЈ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим примио је у петак (12. 4. 2024.) у владичанском двору амбасадорку Грчке у Републици Хрватској Антониу Катзоуроу. У пријатном разговору Владика је амбасадорку упознао са богатом историјом и културом далматинских Срба. Заједно су обишли шибенске свете храмове и прошетали улицама овог питорескног града, а у суботу (13. 4. 2024.) су посетили и манастир Крку. Братство манастира пожелело је добродошлицу амбасадорки, а Епископ Никодим упутио јој је речи захвалности због ове посете са жељом да се њихова сарадња и пријатељство наставе и убудуће

ИСПОВЕСТ СВЕШТЕНСТВА ЕПАРХИЈЕ ДАЛМАТИНСКЕ

Сви свештеници и монаси Епархије далматинске приступили су јуче (10. 4. 2024.) исповести, након чега је служена Света Литургија пређеосвећених дарова. Своју браћу свештенике исповедио је јеромонах Онуфрије (Вранић) из манастира Драче. Док идемо у сусрет најрадоснијем од свих празника, Света тајна покајања неизоставан је део наше припреме за тај дан, како за свештенике, тако и за сав верни народ.

ВЛАДИКА НИКОДИМ НА СЛАВИ МАНАСТИРА ЖИТОМИСЛИЋ

Поводом славе манастира Житомислић Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим посетио је овај свети храм. На празник Благовести и недељу Крстопоклону (7. 4. 2024.) уз саслужење игумана манастира архимандрита Данила, Владика је служио Свету Архијерејску Литургију коју су својим појањем додатно улепшали ученици 4. и 5. разреда крчке богословије „Света Три Јерарха“.
Епископ Никодим искористио је ову прилику да се захвали домаћинима и честита славу братији манастира. „Желео бих да се захвалим на овом благослову који сам имао данас, да будем са вама, на првом месту Владики Димитрију који ме је љубазно позвао да дођем, а онда и оцу Данилу који ме увек лепо угости. Хоћу још да пожелим да се на многа и блага љета овде окупљамо и радујемо, посебно сада када смо на путу ка Васкрсу, јер радост је оно што је нама хришћанима заповеђено од самога Господа и чиме треба да сведочимо веру у Христа распетога и васкрслога“, поручио је Епископ далматински.

ВЛАДИКА НИКОДИМ ОСВЕШТАО СРПСКИ КУЛТУРНИ ЦЕНТАР У КНИНУ

У центру Книна отворен је Српски културни центар. На отварању су говорили Милорад Пуповац, председник СНВ-а, и Ања Шимпрага, потпредседница Владе.
Пуповац је истакао важност овог центра као места сусрета и дијалога међу различитим заједницама. "Срби требају овај простор да би неговали своје културне вредности, али врата ће бити отворена за све", рекао је.
Шимпрага је подсетила на прошлост и истакла напредак у односима између Хрвата и Срба. "Данас смо овде да славимо различитост, сарадњу и будућност", поручила је.
Великом броју припадника српске заједнице Книна, као и околних далматинских општина, обратио се и Маријо Ћаћић, градоначелник Книна. На свечаном отварању били су и Драгана Јецков и Борис Милошевић, заменици председника СНВ-а, те Марко Јелић, шибенско-кнински жупан. Наступио је женски хор Српског културног центра Книн, а Епископ далматински Никодим благословио је новоотворене просторе.
Овај центар симболизује помирење и сарадњу, што је и политика СДСС-а, те је пример како се чувају традиција и култура, али истовремено гради однос с већинским народом.
*извор: https://www.facebook.com/SamostalnaDemokratskaSrpskaStrankaSDSS

ОДРЖАНА СЕДНИЦА ЕПАРХИЈСКОГ САВЕТА

Редовна седница Савета Епархијског управног одбора Епархије далматинске одржана је 6. априла 2024. године у манастиру Крки. Након призива Светог Духа, чланови Савета имали су састанак у манастирској трпезарији. На дневном реду био је преглед рада Епархијског управног одбора у протеклој години, као и дискусија о плановима за текућу годину.

ВЛАДИКА НИКОДИМ: ТЕЖИМО ЉУБАВИ У СВАКОМ ДАХУ ЖИВОТА СВОГА

У Храму Покрова Пресвете Богородице у Книну Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је данас (31. 3. 2024.) Свету Архијерејску Литургију. Окупљеном верном народу Владика је честитао данашњи празник уз неколико речи о прочитаном одломку из Јеванђеља.
„Чули смо у данашњем Јеванђељу причу о одузетоме кога је Господ исцелио у граду Капернауму у Светој Земљи. Из тога догађаја могли смо да видимо колика је љубав пријатеља коју су они показали према том човеку и Сам Господ, видевши ту њихову веру, учинио је чудо. Када се прочуло да је Господ у Капернауму, тог одузетог човека пријатељи су довели и с обзиром да је кућа у којој је Господ био била препуна људи, нису успели да уђу, па су открили кров и тако га унели. Ништа не рекавши ставили су га испред Господа који му је тада рекао да му се опраштају греси његови, на шта су многи људи били саблажњени.
Господ је знао да је извор већине болести управо грех и да када живимо у греху он настави да се шири по телу и узрокује болест. Бог то дозволи да би нам дао могућност да, носећи неку болест, поправимо себе и размишљамо о себи, а кроз то и о другима, јер се само кроз друге можемо спасти, као што смо видели и у овој причи. Љубав коју су пријатељи болесног човека показали према њему и према Господу је управо оно што и ми треба да показујемо једни према другима, а ту, најсавршенију љубав даровао нам је Христос када је положио свој живот за нас, да би нас спасао и ослободио нас од окова греха.
То је оно чему ми треба да тежимо, да се у свакоме даху живота свога исправљамо, трудимо, молимо Богу и покушавамо на првом месту да будемо добри пријатељи какви су били ови из јеванђељске приче. Ако се трудимо да будемо истински ученици Његови треба да имамо љубави према свима, посебно према онима који су маргинализовани и напуштени, а ако се догоди да се огрешимо о ближњег свог треба да затражимо опроштај“, поручио је Владика и истакао да му је изузетно драго што смо данашњим сабрањем заједно принели жртву коју нам је Господ оставио да чинимо у Његов спомен, са надом да ћемо се на многа и блага љета окупљати и кроз то наследити Царство Небеско.

КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ ОДРЖАНО У МАНАСТИРУ КРКИ У СКЛОПУ ПРОЈЕКТА ЕПАРХИЈЕ ДАЛМАТИНСКЕ
"ТАЈНА МАНАСТИРСКЕ ОДАЈЕ"

НЕДЈЕЉА ПРАВОСЛАВЉА У ЗАДРУ

ТЕОДОРОВА СУБОТА У МАНАСТИРУ КРКИ

НАСТАВЉА СЕ ЦИКЛУС ПРЕДАВАЊА "ТАЈНА МАНАСТИРСКЕ ОДАЈЕ"

Предавањима која ће започети 24. марта од 18 часова у манастиру Крки наставља се пројекат Епархије далматинске започет прошле године. Гост предавач овај пут ће бити новинар и књижевник Ивица Иванишевић.

НЕДЕЉА СИРОПУСНА

Три године од упокојења владике Атанасија

РУКОПОЛОЖЕЊЕ У МАНАСТИРУ КРКИ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је у недељу (18. 2. 2024.) Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крки. Том приликом у чин свештеника рукоположен је ђакон Александар Крстић.
Владика Никодим честитао је новом свештенику и његовој породици, те се у својој беседи осврнуо на јеванђељску причу коју смо тога дана чули. „На данашњем Јеванђељу чули смо причу о једноме човеку који је био низак растом, али је зато имао велики дух. Тај је човек био веома богат и био је оптерећен земаљским добрима, али и поред тога, када је Господ дошао у његово место он је хтео да Га види. Пошто је био низак, није могао да Га види од других људи који су ту били. Иако је био на високој позицији у друштву, он се попео на једно дрво смокве да би видео Господа, а Господ га је онда, приметивши његову веру и труд, позвао к себи и учинио му највећу част. То је збунило остале људе који су ту били, јер тај човек беше сакупљач пореза и није био баш омиљен у друштву. Замерили су Господу да је отишао у кућу код највећег грешника, оног који се кроз своју службу о многе људе огрешио. Даље смо чули како је тај човек дао половину свог богатства и био је спреман, ако се о неког огрешио, да му све врати и то четвороструко, како се каже у Јеванђељу. Он је толико жудио за спасењем, видевши да је пред њим Господ и тако је показао да више није оптерећен земаљским добрима, као што ми често знамо да будемо. Тако и ми који носимо велико име хришћана треба да размишљамо само о Господу и да сваким даном свога живота узносимо труд како бисмо наследили Царство Небеско, треба да долазимо у свете храмове  да бисмо заборавили на сваку животну бригу, како се то каже у црквеним песмама. Имали смо данас велику радост да сам рукоположио за свештеника нашег брата Александра који је већ дуго година са нама и јако ми је драго да је одлучио да остане овде. Желим му све најбоље од Господа, да на многа и блага љета служи и проповеда Јеванђеље Господње и да кроз то, заједно са свима нама наследи Царство Небеско“, поручио је Епископ Никодим.

БОГОСЛОВИЈА СВЕТА ТРИ ЈЕРАРХА ОДЛИКОВАНА СРЕТЕЊСКИМ ОРДЕНОМ ТРЕЋЕГ СТЕПЕНА

РУКОПОЛОЖЕЊЕ НОВОГ ЂАКОНА У ШИБЕНИКУ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је на Сретење (15. 2. 2024.) Свету Архијерејску Литургију у шибенском Храму Светог Спаса. Том приликом у чин ђакона рукоположен је дугогодишњи професор богословије Света Три Јерарха Александар Крстић. Обративши се верном народу по завршетку Свете Литургије Владика је свима пожелео срећан празник, а новом ђакону и његовој породици честитао рукоположење. Он се такође осврнуо на недавни долазак Његове Светости Патријарха српског Г. Порфирија у Епархију далматинску истакавши да је то био велики догађај за све вернике наше Епархије, те да се нада да ће ова посета бити прва од многих.

ПОЗДРАВНИ ГОВОР ЕПИСКОПА ДАЛМАТИНСКОГ Г. НИКОДИМА НА ДОЧЕКУ ПОСЕТЕ ПАТРИЈАРХА СРПСКОГ Г. ПОРФИРИЈА

 

Ваша Светости, драга браћо архијереји, драга браћо и сестре, добро нам дошли!

Ваша Светости, ово је Ваша прва званична посета Далматинској епархији од када сте изабрани на свештени трон Светога Саве и част ми је и радост поздравити Вас испред часног клира и богољубивог народа апостолске Далмације. Поздрављам Вас, првојерарше најсветијег Трона пећког, који апостолским стопама дођосте благовестећи мир и то у древну хришћанску заједницу, апостолску Цркву, коју је благословом Светог апостола Павла, 55. г., основао његов ученик апостол Тит, који је уједно био и њен први епископ. Добродошли сте у Епархију Српске Православне Цркве која је једина поменута на страницама Светог Писма и која је од свог почетка, ако погледамо историју, прожета мучеништвом и страдањем, али и у свему томе живот људи је прожет и неописивом радошћу у Христу. То је уцртано у свакој пори наших људи који живе у овим крајевима. По предању су у овим крајевима боравили приликом својих мисионарских путовања и проповедали Реч Божију и велики апостоли Павле и Лука.

Далмација је многима била интересантна и називали су је егзотична Далмација, над том намученом земљом многа су се царства смењивала, од Римско-византијског, Турака, Млетака, Аустро-угарске царевине, Француза и сви су се углавном поткусуривали са овдашњим живљем, њиховом вером, културом и традицијом у циљу сопствених империјалних, верских, колонијалних и других земаљских интереса. Истине ради, било је и периода процвата под неким владарима, чије трагове и данас видимо у прекрасној архитектури наших градова, старих храмова и манастира, иконографије и коначно менталитета, али и надарености људи, интересовања за уметност, поезију и књижевност, музику, сликарство и све што представља цивилизацијски допринос културних утицаја. И у свему томе и ми Срби били смо веома значајни за развој културе овога краја, признао то неко или не, али веома велики значај смо дали овоме крају.

Мало је времена да бих Вам, Ваша Светости описао душу човека који вековима живи у тако амбивалентним околностима. С једне стране окружен врхунском велелепношћу амбијента који сведочи његову староставност и богатство, са друге стране оскудност и скученост као последицу несрећне историје и политике, што је допринело да до дана данашњег овај народ и Црква остају на маргинама светских збивања, обележени и упамћени као егзотични. Та егзотичност и скрајнутост, дозволите ми да искажем своје уверење, допринела је можда и посебности далматинског менталитета, нашој жилавости, тврдокорности, коју тако уверљиво, сликовито и потресно описују многи, од Блаженог Јеронима, па све до нашег великог писца Симе Матавуља у својој антологијској приповеци Пилипенда, исказавши у оној једној реченици, како ја кажем у веровању далматинских Срба, сву трагедију овога краја за наш народ: Ја се уздам у мога српскога Риста! Ако ће ми помоћи, хвала му, ако неће и онда му хвала, јер ми је све дао, па ми све може и узети, и душу! Таквог Далматинца можете и данас сусрести по нашим кршевима, не са мањим проблемима, како по камењарима шћућурени смотавају дуван, чувајући немирна мала стада оваца или коза. Али није само та слика наша реалност, она је прилика континуитета страдалништва овога народа, али и потврда његове неуништивости, доказ да благослов Божији непрекидно дела преко Његових ученика над нама кроз векове. Ја се трудим да као епископ радим све што је у мојој моћи да Божији Промисао за овај народ очувам, упорно проповедајући и сведочећи Христа Распетога и Васкрслога, само Христа Распетога и Васкрслога, следећи и потврђујући на тај начин оне Христове речи „Идите, дакле, и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа, учећи их да држе све што сам вам заповиједио.“(Мт28, 19-20).

У том смислу настављамо да обнављамо све што се обновити може, да градимо ново, да окупљамо народ на богослужењима, да издавачком делатношћу доприносимо незабораву наших великана, Срба Далматинаца, који су оставили велики траг у нашем црквеном и културном животу, а са друге стране да преводимо и издајемо и капитална дела важна за Цркву генерално, везана за историју Васељенских сабора, за црквено право, каноне, Литургију, надовезујући се тако на капитални допринос нашег великог епископа Никодима Милаша. Лично се залажем да пронађем праву меру живота са народом са којим делимо ово небо, сиње море, плаве реке, бели камен и веру у Христа Распетога и Васкрслога. Није лако, али наше је да сведочимо истине наше вере и у сусретањима кроз радост покажемо сву њену лепоту, сву ширину и слободу коју нам она пружа уколико смо верне слуге Бога Живога.

Српски народ толико воли ову штуру и камениту Далмацију и то смо показивали безброј пута кроз повијест минулих љета (Несторов летопис). Показивали смо то од самог доласка на ове просторе, преко јунака опеваних у епским песмама, славних ускока, морлака, па преко великих и значајних људи овога краја, од поменутога великог Владике Милаша, поменутога Симе Матавуља, Саве Бјелановића, Божидара Петрановића, Константина Вучковића, Јована Радуловића и многих других до наших дана. Али на жалост, сведоци смо свега што се дешавало у овим крајевима, а нарочито свих оних немилих догађаја и одласка великога дела нашег народа на заласку прошлог века. И поред тога ништа није успело да унизи и уништи ту љубав православних Срба Далматинаца према овим крајевима и оно што ја верујем, знам, живим и заступам и нико и ништа и неће ни успети да угаси пламен љубави нас православних Срба Далматинаца према нашој милој Далмацији, како је називао велики Владика Милаш. Будућности за нас има и биће, и то је само и само на нама да радимо на томе, а на то нас позивају и разиграна гробља и светли гробови наших славних предака. Ја у то чврсто верујем!

Ваша Светости, оно што често говорим и наглашавам јесте да сте управо Ви вратили нас Србе у Хрватској на карту постојања, а нарочито ме радују Ваше речи када кажете да сте за време Вашег пребивања у Хрватској, међу Србима у Далмацији видели праве Србе. Неизмерно сам Вам захвалан на томе!

Ви сте својим животом, деловањем и љубављу које показујете према свима и свакоме пружате утеху и наду на будућност српског народа у овим крајевима. И та утеха је нама насушна и довољна.

Желим још једанпут да Вам пожелим добродошлицу, Вама и свој браћи архијерејима који су данас дошли да буду са нама овде, као и свим људима добре воље и искажем захвалност што сте издвојили време да будете овде са нама, да видите наш живот у Далмацији. Када долазите да нас обиђете ми осећамо да нисмо сами, да нисмо остављени, нити заборављени, како од људи, тако онда нисмо остављени ни од Господа. А нама су, уосталом, да бисмо то издржали остали само воља за опстанком, радост коју су одувек људи овога краја живели и исказивали и надасве лудост оних који то раде за Христа, у Христу и по Христу, јер по ријечима великога Апостола Павла: „Што је лудо пред свијетом, оно изабра Бог да посрами мудре“(1.Кор.27).

Коначно, надамо се да ћете нас и убудуће походити у разним приликама, а ми ћемо се трудити да се увек осећате овде не као гост него као домаћин, што Ви и јесте, глава наше свете Православне Српске Цркве, онај чијим духовним опитовањем, знањем, љубављу и руковођењем се надахњујемо, узрастамо, како бисмо сви једно у Господу били. Амин.