Description: F:\MOVIE\web\Headeri\Novosti-L.jpg    


Description: F:\MOVIE\web\Images\Eng.gif
ENGLISH PAGES


Description: F:\MOVIE\web\Images\russian.gif
ПОСЛЕДНИ
НОВОСТИ
 

::..::


VODIČ
TOURIST GUIDE

::..::

ПОСЈЕТИТЕ НАС НА
FACEBOOKU
ЕПАРХИЈА ДАЛМАТИНСКА

::..::


Description: F:\MOVIE\web\Images\Manastiri\Krka\Krka5_small.jpg

ВИРТУАЛНА ШЕТЊА ЕПАРХИЈОМ
ДАЛМАТИНСКОМ

::..::

400 година Богословије Света Три Јерарха
у манастиру Крки
Химна богословије

::..::



ПРИЛОЗИ НОВОМ СТРАДАЊУ
ЕПАРХИЈЕ ДАЛМАТИНСКЕ

 



РЕЧ О НОВИМ

БОГОХУЛНИЦИМА


Description: F:\MOVIE\web\Images\Linkovi\Foto_arhiv.gif
ФОТО АРХИВ

ЕПАРХИЈЕ ДАЛМАТИНСКЕ

::..::

АПЕЛИ 

::..::

ДИГИТАЛНЕ БРОШУРЕ
ДАЛМАТИНСКИХ МАНАСТИРА

МАНАСТИР КРКА

МАНАСТИР КРУПА

МАНАСТИР ДРАГОВИЋ

::..::


 
св. Сава

БЕСЕДА О ПРАВОЈ ВЕРИ

::..::

 


Description: F:\MOVIE\web\Images\Publikacije\Pilipenda_small.jpg
СИМО МАТАВУЉ

ПИЛИПЕНДА
(приповетка)

::..::



Епископ Фотије
ВАПАЈ ИЗ ДАЛМАЦИЈЕ

ВАСКРС У БИОЧИЋКОЈ ПАРОХИЈИ

ВАСКРШЊИ ПОНЕДЕЉАК НА УБЛИМА

ВАСКРС У ХРАМУ СВ. ГЕОРГИЈА У КНИНУ

ВАСКРШЊИ ПРАЗНИЦИ У СПЛИТУ

ВАСКРС У ИМОТСКОМ

ВАСКРС У БАЉЦИМА

ВАСКРС У МАРКОВЦУ

ВАСКРС У ХРАМУ ПОКРОВА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У КНИНУ

ВАСКРС У ШИБЕНИКУ

Парохија Равни Котари

ВАСКРСНИ ПОНЕДЕЉАК У ЦЕТИНИ

ПРАВОСЛАВНА ПАРОХИЈА ВРЛИЧКА

(ВИДЕО) Велигден во храмот Св. Јован во Бенковац, Р. Хрватска

ВАСКРСЕЊЕ ХРИСТОВО У БЕНКОВЦУ

ВАСКРС У РАВНИМ КОТАРИМА

Парохија Равни Котари

Васкрс у Ђеврскама

ВАСКРС НА ЖАГРОВИЋУ

ВАСКРС У ЗАДРУ

ВАСКРС У ЗАДРУ

Парохија Задарска

ВЕЧЕРЊЕ ЉУБАВИ У МАНАСТИРУ КРКИ

ВАСКРШЊА ЛИТУРГИЈА У МАНАСТИРУ КРКИ

ВЕЛИКА СУБОТА У ШИБЕНИКУ

ВЕЛИКА СУБОТА У МАНАСТИРУ КРКИ

ВЕЛИКИ ПЕТАК У ХРАМУ СВ. ГЕОРГИЈА У КНИНУ

ВЕЛИКИ ПЕТАК У МАРКОВЦУ

ВЕЛИКИ ПЕТАК У ИМОТСКОМ

ВЕЛИКИ ПЕТАК У МАНАСТИРУ КРКИ

СВЕТА ТАЈНА ЈЕЛЕОСВЕЋЕЊА У МАНАСТИРУ КРКИ

ПАРОХИЈА КНИН - ЦВЕТИ

ПАРОХИЈА БЕНКОВАЦ - ЦВЕТИ

ПАРОХИЈА РАВНИ КОТАРИ - ЦВЕТИ

ИСПОВЕСТ СВЕШТЕНСТВА ЕПАРХИЈЕ ДАЛМАТИНСКЕ

У МАНАСТИРУ КРКИ ОДРЖАНА СЕДНИЦА ЕПАРХИЈСКОГ САВЕТА ЕПАРХИЈЕ ДАЛМАТИНСКЕ


Редовна седница Савета Епархијског управног одбора Епархије далматинске одржана је 22. марта 2025. године у манастиру Крки. Након призива Светог Духа, чланови Савета одржали су састанак на коме су извршили рекапитулацију рада Епархијског управног одбора у протеклој години, те су продискутовали о плановима за текућу годину.

У ЗАДРУ ОТВОРЕН СРПСКИ КУЛТУРНИ ЦЕНТАР

ТАЈНА МАНАСТИРСКЕ ОДАЈЕ

Позивамо вас на још једно у низу предавања у склопу пројекта "Тајна манастирске одаје" у организацији Епархије далматинске. Овога пута тема ће бити "Стазама Свете Горе", говориће Архимандрит Онуфрије Вранић, игуман манастира Денковца, а у улози модератора биће новинар Бранимир Пофук. Очекујемо вас 25. 3. од 18 часова у манстиру Крки!

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У КНИНУ

Његово Високопреосвештенство Архиепископ задарско - шибенички и Митрополит далматински Г. Никодим служио је у недељу (16. 3. 2025.) Свету Архијерејску Литургију у Храму Покрова Пресвете Богородице у Книну.
„Чули смо данас како је Господ исцелио одузетога човека на основу вере и молбе његових пријатеља. Пошто нису могли да пронесу свога пријатеља кроз масу људи која је била окупљена и хтела да чује реч Господњу, они су подигли један део крова куће у којој је Господ био, донели су га пред Њега и замолили Га за исцељење. Господ им је услишио молбу и исцелио тога одузетог како телесно тако и духовно, рекавши да су му сви греси опроштени.
Сви ми смо позвани да се бринемо о својим ближњима, о својим пријатељима, сродницима и да покушамо да се угледамо на ове људе из Јеванђеља и да нашом вером умолимо Господа да исцели сваку немоћ и све оно што нас мучи. Само тако можемо постати истински ученици Његови што је и једини циљ свих нас који се овде налазимо на свом пропутовању ка Царству Небеском.
Данас прослављамо великог угодника Божијег, Светог Григорија Паламу, Aрхиепископа солунског који нас је учио да су те нетварне енергије оно што Бог излива на нас и ми примањем светог причешћа постајемо богови по благодати, а не по природи“, рекао је Митрополит и пожелео свима да издржимо овај пост, да се трудимо и молимо Богу, пре свега за мир и благослов који ће нас све усмерити ка спасењу.

ТАЈНА МАНАСТИРСКЕ ОДАЈЕ

У оквиру програма "Тајна манастирске одаје", у недељу (9. 3.) у манастиру Крки одржана је панел дискусија на тему "Помирење након '90. из перспективе српских православних свештеника".
На панелу су суделовали Његово Високопреосвештенство Архиепископ задарско-шибенички и Митрополит далматински Г. Никодим, протојереј-ставрофор проф. др. Владислав Топаловић, архимандрит Данило Павловић (игуман житомислићки), док је модератор био др. Бранко Секулић.

НЕДЕЉА ПРАВОСЛАВЉА У ЗАДРУ

Светом Архијерејском Литургијом јуче (9. 3. 2025.) је у Задру свечано обележена Недеља православља.
Његово Високопреосвештенство Архиепископ задарско-шибенички и Митрополит далматински Г. Никодим обратио се присутним верницима пригодном беседом о овом празнику.
„Да бисмо могли да живимо као хришћани потребно је и да познајемо истине наше вере које бих сажео у то да је она уствари вера у Тројединога Бога, Бога Оца, Бога Сина и Бога Духа Светога и тај Бог Отац је 'толико заволео овај свет да је и Сина Свога Јединородног дао да свако ко верује у Њега не погине, него да има живот вечни'. Овај цитат из Светога писма се чита у молитвама на свакој Литургији, јер је он једна од истина да је Богочовек Исус Христос ушао у овај свет, по свему постао раван нама, осим по греху и кроз то је уздигао нашу палу природу и дао нам је највећи могући дар који постоји – да кроз Васкрсење постанемо ученици и сапричасници Царства Небескога, а то је и циљ нашег земаљског живота.
Да бисмо могли да будемо хришћани треба и да бринемо једни о другима, јер то подразумева исправан живот у Христу, да не замерамо једни другима, него да једни друге волимо и прихватамо, те да кроз љубав покушамо да се уподобимо Господу. Морамо да схватимо да је Бог кроз нас заволео читав овај свет и сву творевину и да нам је дао да, какви год да смо, ако Га прихватамо као свог Створитеља и Спаситеља, будемо деца и наследници светлости.
Ово о чему говорим уствари су сажети догмати наше вере који су донесени на Васељенским саборима, чију победу данас прослављамо. Треба да знамо шта се догодило на 7. Васељенском сабору када је православна теологија победила све оне који су погрешно учили о иконама и изображењу Самога Господа и светих. Кроз те истине православље је однело победу над свим јересима које су се до тада појављивале“, рекао је Митрополит и пожелео свима срећан празник и све најбоље од Господа.

ТЕОДОРОВА СУБОТА У МАНАСТИРУ КРКИ

ПАНЕЛ ДИСКУСИЈА У МАНАСТИРУ КРКА

У оквиру програма "Тајна манастирске одаје", у недељу (9. 3.) у манастиру Крки са почетком у 19 часова одржаће се панел дискусија на тему "Помирење након '90. из перкспективе српских православних свештеника".
На панелу ће као гости суделовати Његово Високопреосвештенство Архиепископ задарско-шибенички и Митрополит далматински Г. Никодим, протојереј-ставрофор проф. др. Владислав Топаловић, архимандрит Данило Павловић (игуман житомислићки), док ће модератор бити др. Бранко Секулић.
Разговор ће се бавити теолошким, историјским и друштвеним аспектима помирења у конмтексту бивше Југославије, промишљајући улогу Српске православне цркве у дијалогу и изградњи међусобног разумевања на дотичним просторима.
Позивамо вас да нам се придружите у овој важној расправи!

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У МАНАСТИРУ КРКИ У НЕДЕЉУ

ТАЈНА МАНАСТИРСКЕ ОДАЈЕ

У оквиру пројекта Епархије далматинске под називом "Тајна манастирске одаје" одржаће се још један културни сусрет у манастиру Крки. На тему "Да ли је култура досадна, а умјетност још досаднија" говориће Борис Миљковић, те вас позивамо да нам се придружите у суботу (22. 2. 2025.) од 18 часова.

Најављено предавање на тему "Да ли је култура досадна, а умјетност још досаднија" које је у скопу пројекта "Тајна манастирске одаје" требало да се одржи сутра (22. 2. 2025.)  од 18 часова у манастиру Крки отказано је због здравствених тегоба најављеног предавача, г.  Бориса Миљковића.
Уместо њега у истом термину о питању "Има ли вјере без слободе" разговараће Његово Високопреосвештенство Архиепископ задарско-шибенички  и Митрополит далматински Г. Никодим и оснивач Института за теологију и политику др Бранко Секулић.

СВЕЧАНО ОБЕЛЕЖЕНА СЛАВА БОГОСЛОВИЈЕ СВЕТА ТРИ ЈЕРАРХА

Слава крчке богословије молитвено је прослављена у среду (12. 2. 2025.) уз присуство мноштва верника који су се на овај велики празник окупили у манастиру Крки. Свету Архијерејску Литургију служили су Његово Високопреосвештенство Архиепископ задарски и Митрополит далматински Г. Никодим и Њихова Преосвештенства Епископи бихаћко-петровачки Г. Сергије, осечкопољски и барањски  Г. Херувим и ваљевски Г. Исихије. Са неколико речи о важности празника окупљеном верном народу се обратио Владика Сергије.
„Ако постоји најузвишенија ријеч, ријеч исказана људским устима и мисао у створеном уму рођена, ријеч од Бога, ријеч достојна да искаже или барем приближи тварном и објасни однос Три Личности Свете Тројице, а Једног Божанства, у свези и љубави постојећег, она ријеч која бива у могућности да макар мало у видик људског ока прикаже неисказану славу, онај трачак свјетлости и слух Божанског звука открива нам се данашњом Благом вијести у којој се Логос Логосом обраћа и свима нам јасно открива тајне од постања свијета, та ријеч би била најумјеснија да опише и искаже похвалу светој тројици јерараха, Василију Великом, Григорију Богослову и Јовану Златоусту.
Данас када прослављамо света три угодника Божија, три златне трубе шравославља, постајемо удостојени заједно са њима созерцања славе Божије и заједништва у Духу Светоме. Не налазећи у њиховим личностима ништа што би узвисило једног у односу на друге, историјски сагледавајући повјест о настанку њиховог светог спомена и ми се саображавамо свима који истински поштују њихово богоугодно дјеловање.
Када је у оно вријеме постављено питање које је изазвало недоумицу у народу који бјеше од ове тројице већи, па се и многи тим поводом раздијелише између себе заузимајући супротне стране и претпостављајући једни другима различита мишљења, деси се да Божијом интервенцијом на натприродан начин би разријешена ова недоумица, па се тако у сну Епископу евхаитском Јовану јавише ова божанствена тројица у истој слави и части, не издвајајући се притом ни по чему један од другога, те тако наочиглед безизлазна ситуација задоби позитиван епилог.
Овај примјер, као и многи други примјери из живота Цркве уче нас да је управо она Богом вођена и да не постоји безизлазна ситуација. И не само примјер установљења овог празника из IX вијека већ и житије сваког од ројице јерараха Божијих, који се кроз благодатни дар богословља преко њих излио у веома тешка времена када су Цркву Божију разједале и нагризале многе јереси и унутрашњи немири.
Свети Василије Велики, поборник православља, велика луча моралне чистоте и ревности вјерске, велики богословски ум, велики стројитељ и стуб Цркве Божије. Он се одликовао великом ученошћу, који је попут пчеле цјелокупно образовање усмјерио ка стицању знања Божијег и одбрани Цркве од многих лажних учења.
Свети Григорије Богослов, са правом назван богословом, својим поетским и богословским надахнућем богословствовао је о Светој Тројици, неуморно дјелајући на изградњи Цркве и чувајући је својим животом од јереси.
Јован Златоусти, такође носећи чувени епитет златних уста која точе благодат Божију, својим омилијама хиљаде напајајући и приводећи Једном Богу у Тројици душе свих оних који се истински у Њега уздају.
Како у њихово доба тако и данас, пред Цркву су постављени многи изазови који задиру у дубоку срж и нарушавају суштину еклисиологије. Подјеле, раздори и сепарације, постале су свакодневица и више уопште није чудно чути да се широм свијета дешавају ствари које нас опомињу да смо ипак ми смртни људи који вртоглаво и безобзирно хрле ка испуњењу личних захтјева, те газимо и затиремо све што нам се нађе на путу. У савременим овоземаљским превратима и немирима свакодневно молимо за мир у свијету, али и за мир у нашој отаџбини и региону. Широки спектар бурних дешавања не може да нас не упути на Спаситељеве Ријечи Који нам говори: „Чућете ратове и гласове о ратовима...јер ће устати народ на народ и Царство на Царство и биће глади, помора и земљотреса по свијету.“
Све ово како нам и казује Сам Господ треба да се збуде, али да нас не уплаши нити обесхрабри, већ напротив да утврди у  молитви и истрајности у подвигу мудрости и љубави како би опстали у Његовој Истини.
Према томе пажљиво размотривши заповијест Апостола Павла да се присјећамо својих старјешина који нам проповиједаше о Логосу, угледавши се на њих, опомињемо се данас празнујући спомен светих јерараха Божијих, ових златотканих труба Цркве Христове, просећи њихове молитве и заступање пред престолом Божијим. Подижемо глас и ми недостојни, дрзнувши се да пред лице Владике свог и Творца, ми грешници, принесемо свој дар, своју скромну лепту, не уздајући се у своје заслуге већ првенствено у Његову Милост.
Данас света Црква у лику ове свјетлости прославља њено исијавање, у огњезрачним свјетилима Тројичног три јерарха Цркве Христове. Три човјека, али и три сунца. Три учитеља и три свештеника који бијаху као људи обучени у сунце и не само да су се заодјенули овим рухом, већ су и сами постали неугасива свјетлост. Ово није заслуга човјека, ово је дар Божији, дар Духа Светога, јер у овоме свијету не постоји таква свјетлост коју тама не обузима, једино онда ако је та свјетлост Христом обасјана и Христом оживотворена. И ту свјетлост Он је несебично даровао својим ученицима рекавши 'Ви сте свјетлост свијету', а преко њих и свима нама који се у страху Божијем учимо у ријечи Његовој. На тај начин и свједочимо Бога који овакве велике и свете тајне даде људима. Свједочимо је као будући јерарси, као будући богослови и теолози Цркве Божије уграђујући се у њене темеље и продужавајући мисију великих јерараха, оних на чијем смо данашњем слављу призвани гости.
Сабрани у заједници Светог Духа, прослављајући спомен на света три јерарха, света три Епископа, богоносне мужеве Цркве, небеске заступнике овог светог чилишта застајемо пред величином њиховог заједничког удјела у изградњи јединственог здања Цркве, како материјалног, тако понајвише духовног здања које се предањем, вођеним Светим Духом непрекидно преноси до данас. Тако они бивају наши узори-оци, али и браћа по духу имајући синовство у Богу Оцу и Мајци Цркви која нас све призива у своје наручје и храни оном Божанском храном будућег вијека.
Ови светитељи Божији призваше све нас у служење Свјетлости, служење послушности и љубави Божије. Ходећи њиховим стопама бивамо вођени Духом Истине, оним Духом који је умовима великих људи исписао догмате и установио Цркву Божију савјетујући у тајни како се учити у Духу Тројичнога 'Слушајте старјешине своје и повинујте им се, јер они бдију над душама вашим, пошто ће одговарати за њих, да би то с радошћу чинили, а не са уздисањем', славећи Животворну Тројицу у Свијетлости Божанској пројављену, Оца који превјечно рађа Свјетлост, Сина који свијетли у тами и тама Га не обузима и Духа Светога, Оживотворавајућу силу Тросунчаног Божанства у вијекове вјекова“, рекао је Епископ бихаћко-петровачки.
Након Свете Литургије прослава се наставила уз пригодан културно-уметнички програм, а Митрополит Никодим од срца је захвалио на доласку свима који су својим присуством увеличали овај дан, а посебно браћи Епископима, саборској заступници Ањи Шимпраги и предстваницима београдске и цетињске богословије.

НАЈОШТРИЈЕ ОСУЂУЈЕМО НАЦИОНАЛИЗАМ И ВАНДАЛИЗАМ СВАКЕ ВРСТЕ

Ових дана смо, нажалост, поново сведоци национално мотивисане мржње и примитивизма који су се манифестовали непримереним, а и неписменим порукама исписаним на остацима Храма Свете великомученице Недеље у Карину Горњем. Скарадни написи („Ubi Srbina“, „Traktori 91“, „Ustaše“, „Mi Hrvati“) и усташка обележја појавила су се на рушевинама храма 7. фебруара ове године, а брусилицом су пререзани катанац и решетке на улазној капији.
Овај догађај, који на несрећу није усамњен у нашим крајевима, само је доказ да упркос протеклом времену и свим напорима да српски и хрватски народ овде живе у миру и даље постоје појединци заробљени у прошлости који, убодени отровном жаоком мржње, опетовано настоје да тај мир наруше и изазову неке нове сукобе.
Хришћанин никада не заборавља једну од најважнијих Божјих заповести: „Љуби ближњега свога као самога себе“ и без обзира да ли припада православној или римокатоличкој конфесији, од те заповести не одступа. Имајући то на уму најоштрије осуђујемо сваки чин мржње, а у својим молиитвама иштемо од Господа да починитеље таквих дела ослободи од зла и рђавих мисли и помогне им да се окрену животу у јеванђелској љубави и Христу!

ЗЕМУНИК ДОЊИ

Освећење славских знамења на темељима цркве Светог Саве у Земунику Доњем. Свети Саво моли Бога за нас.

ПРОСЛАВА СВЕТОГ САВЕ У ЗАДРУ

На празник првог Српског архиепископа Светог Саве, служена је Света литургија у Храму Светог пророка Илије у Задру.

КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ У МАНАСТИРУ КРКИ

У склопу пројекта "Тајна манастирске одаје" у организацији Епархије далматинске, у недељу ( 2. 2. 2025. ) од 18 часова у манастиру Крки биће одржано још једно књижевно вече. Овога пута гошћа вечери биће књижевница Тања Мравак која ће говорити на тему "Причање живота".

СВЕТИ САВА У БРАТИШКОВЦИМА

СВЕТИ САВА У СТРМИЦИ

СВЕТИ САВА У БИОЧИЋУ

СВЕТИ САВА У ШИБЕНИКУ

СВЕТИ САВА У СПЛИТУ

Савиндан у Ђеврскама

ПРОСЛАВА СВЕТОГ САВЕ У ВРЛИЦИ

СВЕТОСАВСКА ПРИРЕДБА У БЕНКОВЦУ

СВЕТИ САВА У КНИНУ

СВЕТИ САВА У ИМОТСКОМ

ПРОСЛАВА СВЕТОГ САВЕ У ПАРОХИЈИ РАВНИ КОТАРИ

БОГОЈАВЉЕЊЕ У МАНАСТИРУ КРКИ

 

 

 

 

АПЕЛ ЗА ОБНОВУ КРОВА
МАНАСТИРА КРКЕ

 

 

::..::


Преображење 2015
Манастир Крка

 

::..::

ЦРКВЕ И МАНАСТИРИ
ЕПАРХИЈЕ ДАЛМАТИНСКЕ

::..::

КАЛЕНДАР

ЧАСОПИСИ
ЕПАРХИЈЕ ДАЛМАТИНСКЕ

 

::..::

Description: F:\MOVIE\web\Images\e-knjige\eknjige_small.jpg


Е-књиге
Епархије далматинске

 

 



ЈАСЕНОВАЦ
НАЈСТРАШНИЈИ ЛОГОР СМРТИ

::..::

Description: F:\MOVIE\web\Images\Ikone\Andrej-rubljov_small.jpg

ЕПАРХИЈСКА РАДИОНИЦА

::..::


 
Description: F:\MOVIE\web\Images\Linkovi\spc.gif

Description: F:\MOVIE\web\Images\Linkovi\link150.gif

Description: F:\MOVIE\web\Images\Linkovi\hilandar.jpg

Description: F:\MOVIE\web\Images\Linkovi\odbor.gif

Description: F:\MOVIE\web\Images\Linkovi\verujem.jpg

Description: Projekat Rastko

Description: Svetosavlje.org

Description: F:\MOVIE\web\Images\Linkovi\BANER_pravoslavljec.gif

Description: F:\MOVIE\web\Images\Linkovi\zhh.jpg

Description: F:\MOVIE\web\Images\Linkovi\podvorje.gif

Description: F:\MOVIE\web\Images\Linkovi\logo-mk.jpg

 


Description: F:\MOVIE\web\Images\Animation\wallpapers.gif
WALLPAPERS

 

 
АРХИВА ВИЈЕСТИ 2022. ГОДИНЕ
 
АРХИВА ВИЈЕСТИ 2021. ГОДИНЕ
 
АРХИВА ВИЈЕСТИ 2020. ГОДИНЕ
 
 
 
 
 
 
 


АРХИВА ВИЈЕСТИ 2011. ГОДИНЕ


АРХИВА ВИЈЕСТИ 2010. ГОДИНЕ


АРХИВА ВИЈЕСТИ 2009. ГОДИНЕ


АРХИВА ВИЈЕСТИ 2008. ГОДИНЕ


АРХИВА ВИЈЕСТИ 2007. ГОДИНЕ


АРХИВА ВИЈЕСТИ 2006. ГОДИНЕ


АРХИВА ВИЈЕСТИ 2005. ГОДИНЕ


АРХИВА ВИЈЕСТИ 2004. ГОДИНЕ

   
 

* КОНТАКТ -:_:- KONTAKT *
:  :  :
Copyright © 2004 SPC - Dalmatinska Eparhija.

Designed by SeRGio