Copyright

sv. Sava
BESEDA O PRAVOJ VERI

     Braćo i druzi, i oci, i čeda bogozvana, priklonite bogoljubiva srca vaša na poslušanje božanstvenih zapovesti i, saslušane vama, ove reči svete položite, braćo, u srca vaša i u svest duševnu i u oči umne, i razumejte.
     Bog premilosrdni i čovekoljubivi, imajući bezbrojnu milost prema rodu ljudskom i prešav nebesa, siđe na zemlju, i svojim božanstvenim promislom voljno pretrpe mnogorazlična stradanja božanstvene puti, i prosveti rod naš, i svete apostole posla u sav svet, rekav im: „Idite i naučite sve narode, krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha". I oni sami do nas ne stigoše, ali reči njihove, uistinu čuvši, oci naši verovaše. Ali preblagi Bog, koji ima milost bez kraja, i koji neće da nijedan od nas pogine po prvoj zapovedi, i na isti način po učenju i po propovedanju svetih apostola, podiže mene na ovo svetiteljstvo, hoteći mnome nedostatke otaca naših ispuniti, i Duhom Svetim meni zapovedi kazati vam reč njegovu o vašem spasenju, da je, sa ljubavlju saslušavši, sačuvate, da i mi budemo učesnici u redu svetih.
     I ovo vas prvo molim, braćo i čeda, nadu našu svu na Boga položivši, prvo, da se prave vere njegove držimo: jer drugoga osnova, kao što reče apostol, niko ne može položiti, sem onoga koji položi Duh Sveti preko svetih apostola i bogonosnih otaca, što je prava vera, na sedam svetih vaseljenskih sabora objavljena i propovedana, i potom na osnovu ovom svete vere treba nam zlato i srebro i drago kamenje, to jest, blaga dela zidati; jer posebno staranje o životu neprosvećeno i nepomoženo pravo verom prema Bogu, ni pravo ispovedanje bez dobrih dela ne može nas predstaviti Gospodu; nego treba oboje da biva, da savršen bude Božiji čovek, a ne da po nedostatku hramlje naš život.
     Jer vera spasava, kao što reče naš apostol, kad ljubavlju dela; verujemo, dakle, u Oca i Sina i Svetoga Duha, pojući Trojicu božanstvenu, Tvorca, koji je oduvek, svega uzročnog i stvorenog, vidljivog i nevidljivog, jednoga dakle bića, to jest jestastva u tri lica. Ne trudimo se, dakle, da razumemo po obliku i različitosti tri Boga, ili tri jestastva ili bića. U jednoga, dakle Boga i njegovo prosto i besputno jestastvo i biće verujemo, sa različnošću lica različne osobine označujemo. Trojici se klanjajući u jedinstvu, i jedinstvu u Trojici, jedinstvu trisastavnom, i Trojici jednobitnoj i jednomoćnoj i bespočetnoj...
     ... To je, dakle, prava vera Božja: krstiti se u ime Oca i Sina i Svetoga Duha. I tako obećavši se, mi koji smo hrišćani i molimo Boga svojega, svagda čuvajući zapovedi njegove i tvoreći volju njegovu svagda; jer je vera bez dela mrtva po reči Jakovljevoj. Nego braćo i čeda moja draga, kao što i više rekoh, oboje da čuvamo sg strahom i trepetom, sačuvajte reč Božju i svetu veru njegovu. Trisveto ime njegovo sa čistim srcem prizivajući i ne leneći se u svetim molitvama pripadajte mu, ispovedajte grehe svoje, plačući sa suzama pred njim, i njemu pojući i jednako pojući u srcima vašim, svagda dan i noć ne slabeći. Jer Bog, ispovedan i moljen, sam uverava ljude i duhovno ulazi u srca onih koji dobro slušaju učenja o Bogu. Jer nije igra učenja duhovno ni bezumlje misli ljudskih, nego sveta vera Božja, koja se propoveda, na kojoj osnovani biše svi činovi sveti o Hristu Gospodu našem, o kom proroci sveti duhom Božjim prorekoše, i svi sveti sačuvaše, i predostojni oci bez pokora zadržaše, kao na krajeugaonom kamenu crkvenom, koji se ne seče, Hristu... On je premudrost očeva i sila, ono što je sveduhovno i silno, i krepko, i tvrdo, i pouzdano u veri, koji i do sada mnoge uverava i utvrđuje i javlja svima svoju veru božanstvenu, koji i do nas kao preblagi čovekoljubac bogatom milošću dostiže, nedostatke naše popunjavajući, pastir istiniti, koji hoće nas zabludele ovce da skupi u ogradu nebesnu. Tu ogradu dozirući mislenim i duševnim očima, molimo mu se uvek, pripadajući dan i noć, i ispovedajući mu se kako sam daruje izreći ili pomisliti i ono što je neiskazano sačuvati. I volju njegovu izvršivši, spasenje ćemo od njega primiti u ovom veku i u budućem, ako sačuvamo zapovedi njegove verno, što nam sam Bog zapovedi da sačuvamo, i obeća nam nagradu nebesnu za to govoreći: „Zaista vam kažem koji reč moju iščuvaju neće okusiti smrt navek".
     Da, čeda moja draga, što je od ove reči pouzdanije ili pravednije, što sam Hristos svedoči, istinom utvrđujući? Šta je od svega bolje, nego ne okusiti smrti zanavek? Jer je daleko od greha to neokušanje smrti; a grehovšlm okušenjem smrti okušenje uđe u rod ljudski do Hrista. Toga radi on okusi smrti, iako bezgrešan i besmrtan po prvom rođenju od oca; ali radi nas okusi i postrada, da i mi verom u njega okusimo besmrtnosti njegove, kao što prorok reče: „Okusite i vidite kako je blag Gospod; blag veoma, i prav i veran u svim rečima svojim, i sva su dela njegova u veri". Zato, čeda moja bogoljubiva, mi koji ga ljubimo treba da činimo dela vere prema Hristu Isusu, Gospodu našem, koji smo primili veru besmrtnu od njega, dar toliki da ne umremo zanavek. Potom, ako ovo sačuvate, bićete blagosloveni od Boga na veke, i blažena će biti srca vaša i blažene će biti duše i blaženi ćete biti vi, koji, primivši Božju veru, sačuvate se čisto u njoj na besmrtni dar Hristov gledajući. I besmrtna dela prema Hristu svagda činite, veru čistu i molitvu čestu, a ljubavlju nadu u njega imajte, i svest čistu prema Bogu i ljudima, s postom i bdenjem, istinu pri svem čistotu telesnu i duševnu uzdržavanjem, čuvajući razumevanje svetoga krštenja, prosvećenja Božjega, kojim se odrekosmo sotone i svih dela njegovih; nego svagda ljubite pokajanje i poniženje, opravdanje, proučavanje, ispravljanje života svoga, mržnju na greh, neopijanje, nebludničenje, nego više svega život čist, kako je Božjim očima u volji gledati. Jer je Bog jedan od iskoni i u beskrajne veke. I ovo je prva zapoved rečena onima koji ga ljube: da svako od vas ljubi Gospoda Boga svojega svim srcem svojim, od uma svoga, i od sve duše svoje, i od sve sile svoje.
     I da budu reči ove, koje vam ja zapovedam danas, napisane u srcima vašim i u dušama vašim, da se bojite Gospoda Boga svedržioca, i njemu jednom da služite sa strahom i trepetom, i njemu jednom čast i slavu šaljite, i njemu jednom prionite, i imenom njegovim ne kunite se, nego da je reč vaša ono što jeste, a ono što nije da nije, i da se nikako ne imenuje drugi Bog među vama do onaj koji je stvorio nebo i zemlju; koliko je na nebu gore i koliko je na zemlji dole i koliko u vodi i pod zemljom, da se ne poklonite i ne poslužite ničemu od svega toga, osim Gospodu Bogu vašem, kojim se krstite i u koga verovaste, i odrekoste se tajnih sramota, i učesnici biste blage vere njegove i udeoničari besmrtnosti njegove. Njega se jednog neodstupno držite, jer je pred očima njegovim sve nago, kao što reče apostol, jer je Bog naš oganj, koji proždire i predaje očeve grehe na čeda do trećega i četvrtoga roda onih koji ga ne ljube, niti tvore volju njegovu, a koji tvori neizmernu milost onima koji ga ljube i čuvaju zapovedi njegove. Jer on je Bog bogova i Gospod gospoda, Bog veliki i krepki i strašni. Da, da sačuvate zapovesti njegove i da činite pred očima njegovim sve reči, koje vam zapovedih, da bude dobro vama i sinovima vašim posle vas, i živi ćete biti navek, ako učinite dobro i ugodno pred Gospodom Bogom vašim, kome slava, bespočetnost u beskrajne vekove. Amin!