Novosti

ARHIVA NOVOSTI ZA 2005.G.

INTERVJU EPISKOPA DALMATINSKOG
G.G. F O T I J A ZA POLITIKU
Šibenik, 30. 12. 2005. g.

Preosvećeni Vladiko iz Vaše eparhije poslednjih nedelja stižu uznemirujuće vesti. Samo u decembru je bilo nekoliko težih napada na verske objekte SPC. U Splitu je napadnuta crkvena opština, u Zadru kamenovana crkva u Drnišu ispaljen hitac na crkvu a pre nekoliko dana podmetnut je i požar ispred šibenske episkopije. Da li je to znak da se bezbednosna situacija po Srbe i SPC u vašoj eparhiji pogoršava?

   Pa po svemu ovome što se u poslednje vreme događa na prostorima Eparhije dalmatinske moglo bi se zaključiti, da se stanje za SPC i pravoslavne Srbe pogoršalo. Treba napomenuti, da smo svi mi očekivali upravo obrnuto tj. da će približavanje Hrvatske EU i dobijanje statusa Kandidata za ulazak u EU doprineti proširenju evropskih zakona i evropskih standarda na ove prostore, koji bi garantovali slobodan život i rad SPC i našeg naroda, pogotovo naših povratnika. Međutim, trenutno se dešava obrnuto, i to do te mere da je problem napada na Srbe i SPC u Hrvatskoj na vratima Skupštine Republike Hrvatske, koja će kao vrhovna instanca morati da se pozabavi ovim problemom, ako je vlastima u Hrvatskoj stalo do implementacije evropskih standarda u Hrvatskoj.

     Da li je po Vama reč o izolovanim incidentima vandala ili iza ovih napada stoje neke organizovane snage kojima nije cilj da se Srbi vrate na svoje vekovne prostore?

    Smatramo i verujemo, da su ovi dosadašnji napadi i incidenti izolovani i sporadični, ali da oni istovremeno unose veliki nemir među Srbe, koji danas žive na prostorima Dalmacije. Oni posebno uznemiravaju ljude koji su nameravali i žele da se vrate svojim kućama.
     Pre 1995. g. na prostorima Eparhije dalmatinske je živelo preko 100.000 Srba, a danas ih po poslednjem popisu stanovništva živi oko 25.000. To znači da je dve trećine našeg naroda iseljeno sa ovih prostora i svakako da ovi napadi na Srbe i SPC tim iseljenim ljudima pokazuje, da ovde nema neophodnog mira i bezbednosti, koji bi bili osnovni preduslovi njihovog povratka.

    Kako na ove napade reaguju obični građani i da li se Rimokatolička crkva solidariše sa vama, jer se poslednji napad na šibensku episkopiju desio dva dana uoči Božića 25. decembra?

    Prvi napad na našu Episkopiju u Šibeniku desio se 29. 09. ove godine na Sv. Mihovila, dan grada Šibenika, a poslednji evo uoči Božića. Slično je i na drugim mestima gde je bilo napada na objekte SPC – u Splitu, Drnišu, Kninu itd. Ima slučajeva da se napadi dešavju i na naše praznike, kao što je bio slučaj u Vrlici, gde je na dan hramovne slave (Prenos moštiju sv. Nikolaja – 22. maj), provaljeno u crkvu i spaljena je crkvena zastava. Iz toga razloga naši sveštenici pred sve velike praznike i slave obaveštavaju o tome nadležne stanice policije. Ovakvi događaji svakako uznemiravaju obične ljude, a što se tiče reakcija Rimokatoličke crkve do sada, koliko znamo, nigde nije iznet zvaničan stav niti bilo kakva osuda ovih napada.

    U kojoj parohiji su Srbi i verski objekti SPC najviše ugroženi i da li ima slučajeva da se ljudi boje da posle ovih napada idu na bogosluženja?

    Trenutno su u Eparhiji dalmatinskoj najugroženiji verski objekti tamo gde se najmanje Srba vratilo, a to su Ravni Kotari (zadarsko zaleđe) i opštine Vrlika i Cetina, gde je do sada neznatan povratak pravoslavnih Srba. Tamo gde nema naših ljudi nema ko ni da čuva naše verske objekte i zbog toga su oni, svakako, više ugroženi. Zbog nekoliko poslednjih napada na crkvu u Drnišu, nadležni sveštenik nam se žalio da su ljudi iz straha prestali da dolaze na bogosluženja. To je razumljivo, ali se mi nadamo, da će ovaj trend prestati i da će uz aktivno učešće nadležnih državnih institucija, Hrvatska država stvoriti neophodan mir i bezbednost za pravoslavne Srbe na ovim prostorima, koji ne žive od juče ovde, već njihovo prisustvo i kulturni koreni sežu do hiljadu godina unazad.

     Da je hrvatska policija do sada otkrila počinioce ovih napada?

   Koliko je nama poznato većina tih nesretnih ljudi, koji su do sada napadali na objekte SPC i na naše vernike nisu otkriveni. Mi im kao Crkva praštamo, jer smo na to po svojoj veri pozvani, ali bi svakako Hrvatska država trebala da čini svoje, jer je njena dužnost da obezbeđuje mir i slobodu svih svojih građana – bez obzira na versku ili nacionalnu pripadnost.

    Kako Šibenska eparhija može pomoći povratak našeg naroda u svoje domove odakle su proterani?

    Pa mi mislimo, da najveću pomoć povratku našeg prognanog naroda činimo time što smo tu. Ovde živimo i vršimo svoju crkvenu misiju. Kada smo 1999. g. kao Episkop dalmatinski ustoličeni u Šibeniku, u Eparhiji dalmatinskoj je bilo samo pet sveštenika i dvojica monaha, a danas imamo 21 sveštenika i 15 monaha i monahinja. Ono što je posebno značajno to je da od 2001. g. radi naša bogoslovija Sveta Tri Jerarha u man. Krki, u kojoj se trenutno školuje preko 50 bogoslova. U tim okvirima kreću se naše aktivnosti. Svakako naša Crkva je na mnogo mesta delila humanutarnu pomoć povratnicima i u tom smislu je veoma aktivna eparhijska humanitarna organizacija Čovekoljublje iz Knina, koja već pet godina pomaže povratnicima i unesrećenima. Naravno, više od toga mogu i treba da čine sama država i Međunarodna zajednica, koje treba da obezbede na prvom mestu slobodu, a potom i ekonomski prosperitet, što bi u svakom slučaju doprinelo značajnijem povratku i normalizovanju stanja na ovim prostorima.

     Od kada ste na čelu eparhije obnovljena su tri manastira i osnovana dva. Kakvi su planovi za 2006.godinu, koje crkve i manastire ćete obnavaljati?

   Dalmatinska eparhija je do pre neku godinu ličila na apokaliptičku pustoš. Sve što smo do sada uradili znak je blagoslova Božijeg i pokazuje da nije volja Božija da se ovaj drevni deo naše SPC ugasi i nestane, već da treba da vaskrsne. Za to vaskrsenje koliko je značajna obnova objekata isto toliko je značajan povratak našeg prognanog naroda na ove prostore – to je paralelan proces i mi se nadamo, da će bez obzira na ove trenutne napade i probleme koje imamo taj proces ubrzano teći prvenstveno zahvaljujući približavanju Hrvatske EU.
    Mi se neprestano molimo Bogu i pozivamo naš prognani narod da se vrati, i da svojom ljubavlju rušimo i ukidamo sve barijere postavljene na tom putu, pa će tako, nadamo, se biti i sa najnovijim stradanjem kojemu je izložena SPC i srpski narod u Eparhiji dalmatinskoj.

PRETEĆI GRAFITI NA CRKVI
SVETOG ILIJE U ZADRU

U toku noći, između 28. i 29. 12. 2005. g. na crkvi sv. Ilije u Zadru ispisani su veliki grafiti uvredljive i preteće sadržine sa psovkama na Svetog Savu, ustaškim simvolima i natpisom Srbe na vrbe.
Ovi grafiti su ispisani velikim slovima, u dužini od oko 6-7 metara. Slučaj je prijavljen policiji i istraga je u toku.

PRIČA O KALENDARIMA

Sigurno mnogi žele da znaju zašto se Pravoslavna Crkva
drži starog kalendara u slavljenju svojih praznika

Od najranijih vremena pa do danas u svetu je korišćeno oko 1.500 kalendara. Razlike u njima nastaju zato što se jedni ravnaju prema Suncu, drugi prema Mesecu, a treći prema zvezdama. Stari Grci su koristili vavilonski, jedan od najtačnijih kalendara, ali su kao prvu takozvanu nultu godinu, računali 756. pre nove ere, kada je održana prva Olimpijada. Rimljani su preuzeli taj kalendar, samo je njima nulta godina bila 753.
             Zbog takvog početnog računanja došlo je do ogromnih odstupanja, pa je rimska godina kasnila oko 80 dana, kolika je bila razlika između kalendarskih datuma i prirodnih pojava koje oni obeležavaju. Žetvene svečanosti su padale u zimu, nije se znalo kako da se određuje i naplaćuje porez, i ostali državni i administrativni poslovi su bili nesređeni.
           Zbog toga je Gaj Julije Cezar 46. godine pre Hrista, odlučio da pozove najpoznatijeg astronoma tog vremena Sozigena, koji je izvršio reformu kalendara. Taj kalendar je bio prihvaćen u celoj rimskoj imperiji, što znači u celom civilizovanom svetu. Julijanski kalendar se i danas u naučnom svetu smatra veoma preciznim.
             U četvrtom veku, za vreme cara Konstantina prestalo je gonjenje hrišćana. Godine 325. održan je Prvi Vaseljenski Sabor u Nikeji, na kome je, između ostalog, donesna odluka da se julijanski kalendar prihvati za određivanje datuma hrišćanskih praznika. Tada je hrišćanska Crkva bila jedinstvena, a po tom kalendaru je ustanovljen jedinstveni krug bogosluženja, postova i pokretnih praznika za čitav hrišćanski svet.
           Do reforme kalendara došlo je 1562. g. Kada je papa Grgur XIII, uz podršku jezuita, doneo odluku da se julijanski kalendar izmeni, tako što će se preskočiti deset dana. Od četvrtka, 4. oktobra 1562. godine, prešlo se na petak 15. oktobra 1562. g. Zapadne hrišćanske crkve su prihvatile ovakav kalendar koji se zove gregorijanski, po papi Grguru. Pravoslavna Crkva se drži julijanskog kalendara, zato što su u gregorijanskom kalendaru promenjene neke odluke Prvog vaseljenskog sabora o datumu praznovanja Vaskrsa. Ovakvom reformom kalendara, papa Grgur je zapadne hrišćanske crkve udaljio od crkvene tradicije osveštane vekovima, produbljujući tako jaz između katoličke i pravoslavnih crkava.
     Kasnije su i neke pravoslavne crkve prihvatile gregorijanski kalendar. Po julijanskom kalendaru se određuje vreme praznika u Srpskoj, Ruskoj i Gruzijskoj Crkvi, kao i u Jerusalimskoj Patrijaršiji i na Svetoj Gori.
           Oko novog, gregorijanskog kalendara stvoren je pravi mit o njegovoj tačnosti i naučnom preimućstvu, ali u ozbiljnoj nauci takvo shvatanje nema uporište. Gregorijanski kalendar svakih stotinu godina izostaje za jedan dan, tako da je danas razlika između julijanskog i gregorijanskog kalendara ne deset, već trinaest dana. ,,Gregorijanska godina tzv. tropska (sunčeva) orjentisana je pre svega na ritmove koji su u vezi sa Zemljom, dok je siderička (onako kako se računa po julijnaskom kalendaru) orjentisana na ritmove u vezi sa Kosmosom u celini. U tom smislu gregorijanski kalendar je u svojoj osnovi geocentričan, a julijanski kosmocentričan.”
         Srpska Pravoslavna Crkva se drži julijanskom kalendaru jer je takvu odluku doneo Prvi vaseljenski sabor u Nikeji. Jedan od glavnih razloga je vreme izračunavanja Vaskrsa, koji nikako ne sme da bude pre ili u vreme jevrejske Pashe. Novim kalendarom je narušeno ovo pravilo vaseljenskog sabora, kao i molitveno jedinstvo Pravoslavne Crkve. Novim kalendarom su pomereni i postovi, pa dok u nekim Pravoslavnim Crkvama poste spremajući se za Božić, u drugima se uveliko mrsi, jer je njihov Božić već prošao. Ova kalendarska pometnja je, nekoliko vekova kasnije, odgovarala komunističkim režimima, jer je stvaranjem kulta Nove Godine i potpunim zanemarivanjem Božića, kod mnogih vernika ozbiljno narušavan božićni post.
         Mnogi bi hteli da naša Crkva prihvati novi kalendar, jer je tako jednostavnije i lakše, no oni zaboravljaju jednu veoma bitnu stvar, koja neporecivo govori u prilog julijanskom kalendaru. To je silazak blagodatnog ognja na Grob Gospodnji, nepojmivo čudo koje se pred desetinama hiljada vernika zbiva svake godine u crkvi Groba Gospodnjeg na Veliku Subotu. A to je pravo mističko osvećenje kalendara, koji je ikona vremena.

tekst preuzet iz časopisa Svetosavsko Zvonce, br. 10/05

RAVNI KOTARI DOBILI SVOG SVEŠTENIKA

          Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G.G. Fotije u cilju popunjavanja parohije Ravnih Kotara postavio je 25. decembra 2005.g. novoga sveštenika o. Vladu Blagojevića za upražnjenu ravnokotarsku parohiju. Sedište ove novoformirane parohije biće u Benkovcu a ova trenutno najugroženija parohija u dalmatinskoj Eparhiji obuhvata još Karin, Smiljčić, Smoković, Islam Grčki, Kulu Atlagića i Zemunik.
           Većina pravoslavnih hramova u Ravnim Kotarima su delimično ili potpuno srušeni a takve su na žalost i kuće pravoslavnih Srba toga kraja, tako da će na novom svešteniku biti veliki teret i veliki podvig duhovne obnove i duhovnog preporoda ovoga kraja. Naravno to mora da prati i neophodna građevinska obnova crkava i kuća pravoslavnih Srba.
        Treba takođe napomenuti da se zbog izuzetno teških uslova u Ravne Kotare najmanje Srba vratilo u svoje kuće ali se nadamo da će postavljanje novoga sveštenika i formiranje crkvenoga života pomoći sveukupnoj obnovi ovoga kraja.