BESEDA NjEGOVOG PREOSVEŠTENSTVA EPISKOPA
 DALMATINSKOG G.G. FOTIJA, V.D. REKTORA BOGOSLOVIJE
SV.
TRI JERARHA

U ime Oca i Sina i Svetoga Duha,

Vaša Preosveštenstva, časni oci, draga braćo i sestre,

Dozvolite mi da vas kao nadležni Episkop dalmatinski i vršilac dužnosti rektora Bogoslovije Sveta Tri Jerarha pozdravim na ovom današnjem sabranju povodom slave naše Bogoslovije.

Radujem se i želim da pozdravim prvo vladike koje su danas došle da budu zajedno sa nama i da služimo Svetu Arhijerejsku Liturgiju, a hvala Bogu tako se desilo da su svi na ovaj ili na onaj način vezani za manastir Krku i za našu Bogosloviju, tako da u nekom smislu nisu ni gosti nego su tu domaći, ali evo, po službenoj dužnosti želim da ih pozdravim. Prvo vladiku Hrizostoma bihaćko-petrovačkoga i člana Svetog Arhijerejskog Sinoda koji je sinoć došao iz Grčke i nije žalio truda da dođe da bude zajedno sa nama ovde na slavi, takođe vladiku Gerasima gornjokarlovačkoga i vladiku Antonija vikara Njegove Svetosti Patrijarha Pavla, koji je inače na službi u Moskvi. Želim da pozdravim sve naše oce i sve vas draga braćo i sestre, koji ste došli danas ljubavlju ovoj svetinji manastira Krke i našoj Bogosloviji, da svi zajedno podelimo duhovnu radost ovoga današnjega dana.

Praznik Sveta Tri Jerarha je ustanovljen u XI veku da bi izrazio jedinstvo Crkve Hristove. Poznato je, da je Crkva Hristova jedna i da je glava njena sam Bogočovek Isus Hristos, a da smo mi svi drugi članovi toga tela, organski povezani jedni sa drugima. Duh Sveti različite darove razdeljuje članovima Crkve, ali smo svi mi i dalje jedno telo. Zašto to naglašavam? Naglašavam zato što se u DžI veku pojavila rasprava u Crkvi, u tadašnjoj Vizantijskoj državi, ko je od Sveta Tri Jerarha veći, pa su jedni hrišćani, po slabosti ljudskoj, više se vezivali za Svetog Jovana Zlatoustog i veličali ga, a drugi za Vasilija Velikog, a opet jedni za Grigorija Bogoslova. Da bi se ovo razrešilo jednom tadašnjem vrlinskom episkopu javila su se u snu Sveta Tri Jerarha i rekli mu da nema niko od njih prednost pred Bogom, niti jedan niti drugi ni treći, nego da su jednaki u slavi i dostojanstvu pred licem Božjim. Od tada, u znak toga javljanja i viđenja ustanovljen je ovaj veliki praznik Sveta Tri Jerarha, da bi Crkva Hristova neprestano mislila o svome jedinstvu.

Dakle svi smo u Crkvi jedno telo, nema ovih ili onih, nego svi pripadamo Hristu, ukoliko Mu pripadamo, a među sobom smo samo braća i možemo biti samo braća. To je ono čemu nas uči Sveto Jevanđelje, čemu nas uče sveti oci i Sveta Tri Jerarha, koje danas praznujemo. Ovo iskušenje podele nije novo, takvo nešto je bilo i u ranoj Crkvi. Tada su jedni hrišćani govorili mi smo Petrovi, mi smo Apolosovi, mi smo Pavlovi. A jedni čak da su Hristovi. Međutim ni jedni ni drugi ni treći ni četvrti nisu bili u pravu, nego su bili samo oni u pravu koji su smatrali da su članovi Crkve Hristove, da imaju svoju glavu, jednu jedinu glavu, a to je Bogočovek Isus Hristos, a da su oni među sobom svi braća. Zato Crkva Hristova unutar sebe nikada ne prihvata podele. Crkva nikada u istoriji nije prihvatala podele svog naroda Božijeg, ni partijske ni podele filosofske; ni podele po svetovnom rangu i dostojanstvu niti u materijalnom i socijalnom smislu; niti bilo koji način kako se ljudi dele na zemlji. Crkva Hristova kao majka posmatra sve ljude kao svoje članove ukoliko se i oni tako osećaju. To isto važi i za našu Crkvu Svetosavsku.

Jedinstvo je velika poruka današnjeg praznika verujem da je ona veoma značajna baš danas kada je naš narod napadnut sa svih strana i kada neprijatelji naši, a na prvom mestu demonske sile pokušavaju uneti razdor u narod. Pokušavaju naravno da unose razdor i u Crkvu Hristovu, međutim prepoznaje se njihovo lukavstvo. Dakle, Crkva nas zato neprestano i poziva na jedinstvo. Nema tih političkih, zemaljskih granica, koje mogu da podele Crkvu, ako se mi svi osećamo članovima mističnog tela Hristovoga tada za nas ne postoje granice. Jednako mi je blizak onaj pravoslavni Srbin koji živi u Kanadi i u Australiji kao i onaj moj komšija sa kojim živim, jer smo kroz Liturgiju, kroz Sveto Pričešće, kroz Svete Tajne Crkve i svetu veru našu jedno u Hristu. To je nerazorivo jedinstvo, koje do sada ni Otomanska imperija ni razne druge zemaljske imperije nisu mogle da unište. Zato se i sada pokušava napadati jedinstvo Crkve Hristove, jedinstvo Crkve svetosavske i pravoslavne. Međutim, neće ni sada uspeti. Naravno neće uspeti ukoliko im mi sami ne damo povoda i mogućnosti da to učine. Današnji veliki i sveti praznik nas na to podseća i to nam je najpotrebnije, jer se osećamo pritisnuti sa svih strana.

Nema mesta gde žive pravoslavni Srbi, a da nisu raspeti. To posebno naglašavamo ovde u raspetoj Dalmaciji, ali i u drugim krajevima gde žive pravoslavni Srbi slična je situacija. Svi dobro znate da se otvara pitanje ponovnoga i ko zna po koji put raspeća našega Kosova. Kako ćemo sve to podneti? Upravo onako kako nas uče naši Sveti Oci i kako nas uče naši sveti praznici, kao i ovaj današnji praznik, a to je da čuvamo jedinstvo Crkve Hristove. Ukoliko jesmo pravoslavni hrišćani onda ćemo se svi smatrati jednim telom u Hristu, a međusobno ćemo svi biti braća. Neće biti nijedne podele koja će moći da nas razdeli.

Evo oprostite, da ne bih dužio želim da se zahvalim svima koji ste danas došli, da podelimo ovu duhovnu radost da se duhovno utešimo i da promislimo o našem jedinstvu, jer nam je ono danas najpotrebnije. Rekao bih samo još poslednje da jedan naš veliki jerarh, koga sam danas pomenuo na Svetoj Liturgiji Arhiepiskop Jovan, strada radi jedinstva Crkve Hristove i već je drugu godinu u zatvoru u Makedoniji, samo zato što želi da bude u jedinstvu sa Svetosavskom Crkvom. To je njegova jedina krivica. Na to sam mislio kad sam rekao da će sile ovoga sveta i zemaljske sile raditi protiv jedinstva Crkve, ali mi ne treba da budemo ti koje će oni moći da upregnu i da rade sa nama, da upravljaju sa nama. Mi treba da slušamo svoju glavu, a to je Bogočovek Isus Hristos, svoga Patrijarha i svoju jerarhiju i onda nećemo zalutati. Bog je ustanovio Crkvu da vodi naš narod svetosavski od svetoga Save do dana današnjega. Međutim moramo pomenuti, da je bilo na žalost perioda, kada je naš narod prestajao da sluša Crkvu svoju i počeo da sluša zemaljske sile tj. partije koje na žalost dele narod. Crkva Hristova je, međutim, ta koja objedinjuje bez obzira na razlike. Tu smo svi potrebni i Crkva ne gleda ko je ko i prihvata sve, ako joj sa pokajanjem i ljubavlju dolaze, kao i mi što smo danas došli ovoj svetinji.

Hvala vam još jednom i Bog vas blagoslovio.

manastir Krka, Sveta Tri Jerarha 12. februara 2007.g.

   
 

* КОНТАКТ -:_:- KONTAKT *
:  :  :
Copyright © 2004 SPC - Dalmatinska Eparhija.

Designed by SeRGio