ЈЕВАНЂЕЉЕ ПО МАРКУ

Јоанис Д. Каравидопулос, тумачење, Истина,
Шибеник-Београд 2007, бр. страна: 413

          На српском библијском плану никад довољно тумачења библијских књига Новог Завјета, и треба им прилазити свагда с новим ентузијазмом, с другачијег угла, уз коришћење освештане светоотачке књижевности, као и тумачења светлих личности православне Цркве у њеном двадесетовековном трајању, као и незаобилазних дела створених у западном крилу хришЋанства. Посебно су ови на западу настојали да пруже неку врсту коментара, уз силне лингвистичке, историјске, литерарне, религијске ванбиблијске податке, који такође могу допринети осветљавању неког навода у Светом Писму и, зашто не, појаснити смисао библијског текста, мада овакав приступ православнима, бар до сада, чини се некако непотребним.

          Иначе, Марково Јеванђеље тумачили су: проф. Е. Чарнић, Ј. Поповић, Теофилакт (превод дечанских монаха снабдевен стручнимпропратним коментаром вредним дивљења), док су поједине његове одељке растумачили скоро сви бољи предавачи Новог Завјета на богословским школама.

          Професор Новога Завјета са солунског Богословског факултета, Јован Каравидопулос, није само у библијском свету знаменити стручњак за историју новозаветног текста (сетимо се да је он један од четири уредника у свету славног критичког издања Новог Завјета на грчком језику, тзв. 27 издања), него и коментатор-тумач. При своме егзегетском раду, Каравидопулос се служи тумачењима св. Отаца: Дионисија Александријског, Ефтимија Зигавина, Теофилакта, Јована Златоуста, Кирила Александријског, Оригена, а од новијих коментатора, делима: Н. Дамалас, П. Трамбеласа, В. Барклија, Ч. Гранфилда, Е. ханхена, Е. Клостермана, М. Лангранжа, Е. Ломајера, А. Шлахтера, Ј. Шминда, Ј. Шнивинда, Е. Швајцера, Штрак-Билербека, В. Тејлора, Ј. Вајса, и других.

          Рекло би се, зналцу страних језика, а изнад свега, старогрчког новозавјетног језика, и није тешко да се суверено креће по опсежној литератури, изворној и секундарној. Међутим, све то треба сажети и преточити у питки језик православног тумача кроз које веје свежи дах Светога Духа. Поред библиографије и опсежног увода у Марково Јеванђеље, аутор дели тумачење у неколико одељака, као што су: Зачеци месијанства, Исусова чуда и сукоб с представницима старог јеврејског верског система, Стварање новог народа Божијега; откривање тајне Царства Божијег кроз параболе (приче) и чуда, Израиљски народ изгони Месију; обраћање незнабошцима, Откривање Царства Божијег незнабошцима.

          Ово већ друго каравидопулосово дело (Увод у Нови Завјет објављен 2005. године, већ је постао стандардни уџбеник у нашим богословским школама) превела је Лада Јагушт Акад, а редакцију обавио Епископ далматински Фотије. Како издавач (Епархија далматинска) обећава, објавиће се и друга тумачења новозаветних списа истога аутора како би се добио заокружен систем. Ова епархија је и овим делом показала да се занавља и на просветном плану, по чему је била позната из давнине.

проф. Радомир Ракић