INTERVJU NJEGOVOG PREOSVEŠTENSTVA
EPISKOPA DALMATINSKOG G. G. FOTIJA
BEOGRADSKOJ POLITICI, 05. 10. 2007.

          Da li je ovo Vaše prvo javno obraćanje predsedniku Mesiću i premijeru Sanaderu  u kojem tražite zaštitu za pravoslavne Srbe i na kakve reakcije je ovaj apel  naišao u Hrvatskoj. Da li Vas je neko već kontaktirao i ponudio pomoć?

Ovo je drugi put da sam pisao predsedniku R. Hrvatske g. Mesiću kao i premijeru Sanaderu. Prvi put je bilo povodom napada na Srbe povratnike u Biljanima, a drugi put evo sada povodom ovih najnovijih napada u Miranju, Cernju i Pristegu. Oba ova incidenta su se dogodila na prostorima Ravnih Kotara tj. u zadarskom zaleđu, gde se ionako najmanji broj Srba vratio. Prilikom prošlog obraćanja bilo je reakcije, a premijer i predsednik R. Hrvatske su sami posetili napadnute Srbe u Biljanima. Ovaj put nije bilo nikakve reakcije.

Policija je otkrila počinioce ovih napada, ali šta je potrebno učiniti da do njih više ne dolazi?

Pa, to je teško reći. Trebalo bi učiniti sve da se prosto klima izmeni tj. da se u svesti tih tragičnih ljudi, koji su spremni činiti zločine pa i prema potpuno nedužnim ljudima, probudi osećanje odgovornosti, pa u krajnjem slučaju da postanu svesni da će sigurno biti kažnjeni za svoje počinjeno nedelo. Da bi se do toga stanja došlo potrebna je uzajamna saradnja politike, medija, verskog obrazovanja, pa i obrazovanja uopšte.

 

Koliko će ovi novi napadi na imovinu Srba i Dalmatinske eparhije uticati da se zaustavi ionako spor povratak  prognanih na svoja vekovna ognjišta?

Mi smo u nekom smislu navikli na povremene provokacije i napade na naše crkvene objekte kao i na kuće Srba povratnika u Dalmaciji. Zašto je tako to je drugo pitanje. Ljudski gledano teško je živeti u takvoj atmosferi, ali hrišćanski i pravoslavno i nije. Mi se kao Crkva moramo truditi da našem narodu otkrijemo duboki smisao stradanja, pa će onda našim vernicima, nadamo se biti mnogo lakše da nose svoj sopstveni krst, koji ih je pratio kroz veliki deo istorije na ovim prostorima. Što se tiče povratka, mislim da on neće stati, ali je potrebno da se mnogo više ljudi i državnih institucija uključi u proces povratka i obnove kuća Srbima na prostoru Dalmacije, pri tome mislim i na samu matičnu državu Srbiju.

Da li imate podataka o broju napada, malteritiranja i drugih incidenata u kojim su žrtve bili Srbi njihova imovina i pravoslavna crkva. Da li njihov broj u opadanju ili ne?

Sve napade na naše objekte i na naše vernike Srbe povratnike, mi registrujemo i najčešće objavljujemo na sajtu Eparhije dalmatinske. Smatramo da su ta svedočanstva jedna vrsta priloga našem stradanju na ovim prostorima. Napadi se obično događaju ciklično, bez nekog posebnog pravila. Do sada su mete napada bili naši verski objekti, pa čak i pravoslavna Episkopija u Šibeniku. Prosto nema pravila. Mi se naravno kao Crkva neprestano molimo Bogu, s jedne strane da taj krst prihvatimo bez roptanja, a sa druge strane da Bog umudri i one koji ta bezakonja čine i daruje im meko srce, rečeno biblijskim jezikom, kako bi se neophodni mir i sloboda konačno vratili na ove prostore.

Nedavno ste imali susret sa gradonačelnikom Zadra oko povratka imovine SPC. Koji su problemi koji otežavaju rad pravoslavne crkve u Dalmatinskoj eparhiji ?

Jedan od velikih problema sa kojim se susreće SPC u Dalmaciji je pitanje povratka njene nacionalizovane imovine. Na prostoru čitave dalmatinske Eparhije ukupno je vraćeno možda tek oko deset posto naše imovine. Taj probleme imamo ne samo u Zadru, već i u Šibeniku, Splitu, pa i Kninu. Jednaostavno tu sve stoji i ne rešava se i ne znamo kada će. Zakoni su u tom smislu potpuno jasni, ali se oni sporo ili gotovo nikako ne primenjuju kada je u pitanju SPC.

          Dokle se stiglo sa obnovom manastira Dragović i koliko crkava i drugih manastira obnavljate  u vašoj eparhiji?

Manastir Dragović, duhovni centar Cetinske krajine, podigli su dalmatinski Srbi posle kosovske bitke 1395. godine. On je najviše postradao u poslednjem tragičnom ratu na ovim prostorima, ali je hvala Bogu sada u dovoljnoj meri obnovljen tako da već nekoliko godina u manastiru živi monaško bratstvo. Trenutno u manastiru, između ostalog, pripremamo i živopisanje manastirske crkve, koju bi trebale raditi monahinje manastira Gradac u Srbiji. Što se tiče obnove u dalmatinskoj Eparhiji, radimo dosta, iako dizati iz pepela nije lako. Pomenuo bih samo dve najvažnije stvari, a to je obnova Saborne crkve u Šibeniku i konaka manastira Lazarice na dalmatinskom Kosovu. To su sve veliki i značajni poslovi za opstanak naše crkve i našeg naroda na ovim prostorima, pa se mi nadamo da će nas se uz Božiju pomoć setiti i dobri ljudi, koji su nosioci ktitorskog nemanjićkog duha, da pomognu kako bi opstalo ognjilo žive pravoslavne vere na ovim prostorima


   
 
*
КОНТАКТ -:_:-
KONTAKT *
:  :  :
Copyright 2004 SPC - Dalmatinska Eparhija.

Designed by SeRGio