Uskoro izlazi biografija
Aleksandra SolŽenjicina

         Najpoznatiji živi ruski pisac Aleksandar Isajevič Solženjicin proslavio je 11. decembra 89. rođendan tiho, u krugu najuže porodice. Ruski političari su ga ovog puta ,,zaboravili" i nisu mu, kao nekad, pompezno preko TV čestitali praznik, zaokupljeni, verovatno, svojim foteljama i raspodelom "izbornog plena". Zato su se izdavači potrudili da pripreme njegovu prvu biografiju na ruskom jeziku. Već početkom iduće godine izdavačka kuća "Molodaja gvardija" objavljuje Solženjicinovu biografiju koju je napisala Ljudmila Saraskina, poznati filolog, koja je ugled stekla istražujući delo Fjodora Mihajloviča Dostojevskog. Uz više od hiljadu stranica teksta o Solženjicinu objaviće se i 120 njegovih fotografija. Saraskina, koja je dolazila kod pisca na daču, na magnetofonskoj traci snimila je desetine sati njegovog kazivanja.

       - U 2001. godini počela sam da sastavljam letopis života Aleksandra Isajeviča. Shvatila sam koliko je do sada napisano laži o njemu,  kaže Saraskina. Na sva moja pitanja sa strpljenjem i podrobno je odgovarao. Tako smo uz pomoć starih vojnih karti ustanovili ceo njegov ratni put... Pričali smo i o njegovom detinjstvu, mladosti, o boravku u Gulagu. Tako je nastala knjiga koja će biti objavljena u ediciji ,,Biografija se nastavlja", objašnjava Saraskina.

Velika zasluga u pripremi ove knjige pripada i piščevoj supruzi Nataliji Solženjicin. Ona je vodila dnevnik dok su se nalazili u dvadesetogolišnjem izgnanstvu. Osim dnevnika, sačuvana su i privatna pisma. Natalija Dmitrijevna Solženjicin sačuvala je trideset svezaka, iz kojih se najbolje vidi kako su pisac i njegova porodica živeli U SAD.
Biografija, koju je pisac uz nekoliko sitnih korekcija odobrio, završava se 11. decembra 2007. U njoj je obuhvaćen i povratak u Rusiju, putovanje po zemlji, govor u parlamentu 1994. godine... Pri kraju teksta biografije, govori se i o velikoj polemici koju je izazvala njegova knjiga o saživotu sa Jevrejima ,,Dvesta godina zajedno".

        I dok bolestan Solženjicin (nepokretan, u kolicima), svakodnevno rukom ispisuje nove stranice teksta, nameće se pitanje šta živi ruski nobelovac predstavlja za današnje generacije Rusa.

      Posle raspada SSSRa i Solženjicinovog povratka u zemlju, prema njemu su mnogi na Zapadu i izmenili stav. Olako su mu lepili etikete ,,ruskog nacionaliste" i ,,pravoslavnog mistika''. Njegova oštra kritika sovjetskog sistema i policijskog režima i logora Zapadu više nije bila potrebna, jer je nestao glavni ideološki protivnik, SSSR. Njima nije bio potreban Solženjicii kao ruski patriota koji pati zbog toga što su Jeljcin i saradnici urušili zemlju.

     Veliki talas napada na Solženjicina dogodio se kad je objavio knjigu ,,Dvesta godina zajedno", gde je pokušao da objasni odnose Rusa i Jevreja kroz istoriju. Iako nije izmišljao istorijske čnnjenice, njegovi protivnici su ga napali, nazivajući ga duhovnim ocem antisemita u Rusiji. Solženjicin je, izgleda, bio dobar Zapadu samo dok je bio veliki protivnik sovjetskog sistema, čega su ga mnogi proglasili ,,najvećnm disidentom 20 veka".
      Kao oficir Crvene armije, Solženjicin je bio uhapšen u februaru 1945, jer je u pismu svom školskom drugu loše govorio o Staljinu. Kad su ,,sanitarci duša" pročitali šta piše oficir Aleksandar Isajevič, zatvorili su ga i osudili na osmogodišnju robiju. Za vreme boravka u lotoru, oboleo je od raka i pravim se čudom kasnije izlečio. Oni koji pamte podatke iz njegove biografije, znaju da je u novembru 1969. bio isključen nz Saveza pisaca SSSRa, a godinu dana kasnije dobio je Nobelovu nagradu. Četiri godine kasnije u Parizu je štampan ,,Arhipelag Gulag", a iste godine je uhpašen i proteran iz SSSRa.
      Ni po povratku u zemlju, Solženjicin se nije plašio da nznese svoje ocene o bivšim, niti o sadašnjim političarima. U razgovoru koji je ove godine dao nemačkom ,,Špiglu", ocenio je oca ,,perestrojke" Mihaila Gorbačova kao naivnog političara, a Vorisa Jeljcina kao neodgovornog, jer je dozvolio veliku pljačku. Za Vlalimira Putina je rekao da se uhvatio teškog posla da podiže opljačkanu zemlju sa osiromašenim demoralizovanim narodom.
      Pre nekoliko godina, posle dugog ćutanja, Solženjicin je u intervjuu drugom programu TV Rusije otvoreno rekao da je u Rusiji demokratija tek u povoju. Veliki pisac misli da se u Rusiji umesto prave demokratije stvorila politička klasa. To je grupa ljudi, koji su izjavili da su profesionalni političari i nameravaju da se bave politikom.
          Demokratija se ne može nasaditi kao poklopac. Ona može samo da raste kao sve što raste odozdo nagore. I mora pre svega da se razvija u malim prostranstvima.
          Na pitanje kakav je danas odnos Rusa prema Solženjicinu, ne može da se da jednostavan odgovor. Nesporno je to da je i dalje autoritet starijima, onima koji znaju šta su bili logori u sistemu Gulag. Doduše, ima među njima i onih koji mu zameraju zašto je emigrirao na zapad, a onda, otuda, napadao vlast svoje države, ma kakva ona bila.
          Kad je o mladima reč, za Solženjicinove knjige zanima se mali broj njih. U ovim vremenima takva vrsta literature nije više u modi. Oni koji su hteli da saznaju istinu u staljinističkim mučilištima sve su odavno pročitali, budući da su Solženjicinove knjige štampane početkom devedesetih godina u milionskim tiražama i za male pare kupovale su se ispred svake metro stanice u Moskvi i većim gradovima. Biće svakako zanimljivo videti kako će se prodavati novo izdanje njegovog ,,Arhipelaga Gulag" koje je štampano sa dopunama: pisac je prvi put uvrstio prava imena ljudi o kojima piše.

Naravno da i među današnjim naraštajima ima onih koje interesuje prošlost svog naroda. Što se tiče onih drugih koji su se "uklopili" u svakidašnjicu ,,novog kapitalizma" u Rusiji, oni i ne čitaju knjige. Za njih su tekstovi o mučenjima u Staljinovo vreme čak i iz pera dobitnika Nobelove nagrade  anahroni.

Putin
        - Putin je počeo da obnavlja razrušenu i opljačkanu zemlju. Ti napori nisu odmah bili primećeni i ocenjeni. Nema nijednog primera u istoriji da čoveka koji je krenuo da jača svoju državu i njenu upravu hvale vani - kazao je Solženjicin objašnjavajući zašto na Zapadu kritikuju Putina da nije dovoljno demokratičan. Veliki pisac objašnjava da je paradoksalno da na Zapadu hvale one ruske političare koji su razrušili svoju zemlju, a napadaju Putina koji nastoji da je podigne.

KGB

Na pitanje novinara ,,Špigla" kako to da je primio državnu nagradu iz Putinovih ruku, koji je svojevremeno bio šef službe naslednice KGB, koji ga je nekada žestoko progonio, Solženjicin je odgovorio:
- Putin je bio oficir te službe, ali nije bio istražitelj KGB, ni načelnik Gulaga. On je radio u spoljnoj obaveštajnoj službi koja se ni u jednoj zemlji ne poriče, nego se čak hvali. Niko ne kori Džordža Buša starijeg što je bio šef CIA.

Demokratija     

- Pre više od deset godina pojavio se besmisleni projekat: nasađivanje demokratije celom svetu. U SAD su shvatili demokratiju na čudan način, umešali su se u Bosni, počeli su da bombarduju Jugoslaviju, zatim Avganistan, pa Irak, ko je sledeći... možda Iran. U SAD moraju da shvate da demokratiju ne mogu doneti na bajonetima, ona se ne može nasaditi - objasnio je Solženjicin u intervjuu ruskoj TV.

Otrežnjenje

- Kad sam se vratio u Rusiju 1994, ovde sam zatekao skoro obožavanje zapadnog sveta i državnog uređenja. Treba priznati da se to obožavanje nije temeljilo na znanju već na odvratnosti prema boljševičkom režimu i njegovoj antizapadnoj propagandi. Situaciju je izmenilo žestoko NATO bombardovanje Srbije. To bombardovanje jo napravilo crnu nezaboravnu crtu u svim slojevima društva, rekao je Solženjicin u intervjuu ,,Špiglu".

Razlike u priznanjima

- Davne 1990. godine meni je vlada Ruske Federacije predložila nagradu za knjigu ,,Arhipelag Gulag", a ne Mihail Gorbačov, kako se priča. Odbio sam nagradu, jer nisam mogao da je primim za delo koje je napisano krvlju miliona građana. Kasinje, 1998. kad je narod bio u bednom položaju, odbio sam da primim orden od Jeljcina za objavljenu knjigu ,,Razruševa Rusija". Kazao sam da ne mogu da primim nagradu jer sam smatrao da su vlasti dovele u takvo stanje zemlju.

Nedavno sam primio od Putnna državnu nagradu, jer je predlog za nju dao Savet za nauku i kulturu. I tada sam izrazio nadu da će gorko rusko iskustvo koje sam opisivao biti izučeno i da se nadam da neće biti novih pogibeljnih padova - objasnio je Solženjicin.

 

Branko Vlahović,
Večernje novosti 19. 12. 2007. god,
 Beograd

   
 

* КОНТАКТ -:_:- KONTAKT *
:  :  :
Copyright 2004 SPC - Dalmatinska Eparhija.

Designed by SeRGio