БЕСЕДА НА САВИНДАН

 

Часни оци,

драги ученици,

драга браћо и сестре,

 

Нека је сретан данашњи велики празник св. Отац Сава Српски, први учитељ и просветитељ Срба. Нека је благословен овај велики дан и сећање када смо кроз свету Литургију принели Господу нашем бескрвну Жртву за спасење свих и за све. И не само то него и за спасење читаве творевине и читавога космоса. Зато се и служи света Литургија да би ми на велику љубав Божију одговорили својом благодарношћу. Бог је учинио љубав према нама када је створио свет и човека у њему и дао нам могућност да живимо и учествујемо у заједници Његове љубави. Са првих страница Библије сазнајемо да првостворени човек Адам није био благодаран Богу на дару живота, него је желео да живи по својој вољи, па је отпао од Бога и постао смртан. Преставши да живи у љубави Божијој и по Божијим заповестима Адам задобија ово смртно и трулежно тело у које смо сви ми обучени. Међутим по економији спасења Бог таквог палог човека није оставио, већ је чекао тренутак да се  у историји оваплоти Богочовек Христос да би паломе Адаму, а и свима његовим потомцима, даровао у светом крштењу пуноћу божанске заједнице, која у многоме превазилази прво благодатно стање у којем је Адам био у Рају.

Недавно смо имали празник Рођења ХристовогБожић. Управо смо празновали велику тајну оваплоћења Сина Божијег у историји, а ево ових последњих дана смо из Божића ушли у празновање за нас православне Србе првог просветитеља и учитеља св. Саву. А по чему је св. Сава постао велик? Он је постао велики управо зато што је разумео ову тајну оваполоћења Сина Божијег у историји. То је осимишљавало читав његов живот. Св. Сава се обукао у Христа, а многобројна дела и чудеса која је учинио, чинио је благодаћу, силом и моћи  Онога у кога је веровао, Онога у Кога се кроз свето Крштење обукао, Онога којим се хранио на Светој Литургијиа то је Богочовек Господ Исус Христос.

Св. Сава је доживео велику тајну обожења своје личности као што су доживели и остварили многи светитељи Цркве, које ми празнујемо као своје крсне славе, заштитнике својих домова, својих породица. Ту спадају и многе богочежњиве, благочестиве душе обожених у Христу, чија имена само Бог зна.  Ето један од њих, а рекао бих и први од њих, је и наш свети отац Сава, који је у 12. веку довршио дело светих Кирила и Методија. Они су у 8. веку крстили словенске народе и привели их у Цркву Божију, а св. Сава је, кажу Оци, довршио то велико просветно дело. Србе је потпуно вратио Црви, оне који нису били крштени крстио, а уз то зидао манастире, цркве, болнице и школе, да Срби никада и ни у чему не живе без своје Цркве, без Вере.

За све народне муке знао је св. Сава и у своје време, али и зна и за наше. У Небеској Литургији св. Владика Николај у богонадахнутом виђењу престола Божијег видео је св. Саву који кад падне на колена на небесима не устаје молећи се за српски народ и српску Цркву. Зато није чудо што св. Сава заиста има тако велико поштовање у нашем народу, јер је он заједничка слава свих Срба, свих наших богословија, свих манастира, свих парохија. Толико је велик свети отац Сава да се наша Црква назива светосавска Црква, не престајући да буде православна. Тиме ми исповедамо да је он наш духовни отац, који је међу Србима довршио велико дело проповеди светих апостола, светих мученика и подвижника.

Свети Сава је први посветио свог брата Стефана за краља Србије. Из тога се види да је водио рачуна и о држави, не само о Цркви. Од државе у многоме зависи на који и какав ће начин Срби живети. Да ли ће се у тој држави поштовати име Божије, да ли ће се у тој држави поштовати Црква Божија, да ли ће се поштовати закон Божији, да ли ће се поштовати свештеници, да ли ће се поштовати православно предање? Зато је св. Сава свога рођеног брата Стефана, који је сам био светог живота, (што потврђују његове мошти у Студеници) посветио да управља Србијом. Поставио га је за владара да управља државом и води народ Божији у симфонији са Црквом ка Царству Небеском. Зато смо ми Срби, по благослову светог Саве, у то време створили највећа дела, највеће манастире, највеће светиње. Практично све што данас имамо вредно настало је у то време.

Ето, ми слободно можемо рећи да је и наш манастир Крка светосавски, немањићки манастир, јер су га подизали Немањићипотомци св. Саве. Манастир Крупу је подизао краљ Милутин, а манастир Крку је подигла Јелена Шубић, рођена сестра цара Душана, а кћи св. Стефана Дечанскога, дакле од исте благородне лозе никли су манастири, цркве и светиње у Далмацији у којима се и ми васпитавамо у Православној Вери.

Данас смо по устаљеном обичају, после свете Литургије извршили парастос за ктиторе и приложнике ове светиње као и за све упокојене епископе далматинске. Они су славили Име Божије и славили су св. Саву. Они су живели у бољим временима, када је овде живело много више православних Срба, било више ученика у богословији итд. Ми их се данас сећамо у молитвама, да Господ њихова добра дела и њихово страдање за Православну Веру прими и да их удостоји Царства Небеског.

Надамо се да ће они који дођу после нас сетити се и нас недостојних у молитвама. И ми данас чинимо шта можемо да очувамо Правослвну Веру. Сви знамо да ово није једноставно време, да је тешко, да је ово време великих преиспитивања, мучеништва и страдања. Тога смо сви сведоци, јер свакодневно доживљавамо распећа у животу. Борба нашег народа за повратак, живот у кућама без кровова, срушене цркве, срушени парохијски домови и још много тога. Хвала Богу ипак се нешто до сада учинило на боље, али не довољно.

Недавано смо имали једну добротворну мисију и делили помоћ православним Србима на простору Епархије далматинске у Равним Котарима, у Буковици, Цетинској крајини. Видели смо, а то наши свештеници још боље знају, како живи већи део нашег народа: у мучништву, распећу, без струје, без воде, без основних услова за животТо је све крст светосавски који треба да носимо и који морамо да носимо.  Те муке и невоље би управо требале да буду оне које нас приводе нашој вери, јер је лакше те муке носити са својом Црквом, са својом Вером, св. Савом и својим светитељима.

Никада није било лако бити Србин на овим просторима, никада није било лако чувати ове наше светиње, које ми овде чувамо. Манастир Крку, богословију и остале наше светиње. Данас је нас мало остало, мале су снаге, али хвала Богу, баш због тога се надамо да ће Бог прекратити и ове најновије муке. Чули сте сигурно за нове нападе на наше објекте широм Далматинске Епархије. Све те муке треба да претрпимо како бисмо се показали достојни Имена Божијег и имена св. Саве.

Нека би Господ, дао да се молитвама св. Саве, сви православни Срби на разним континентима, где год има српског имена, имена православног, сете данас св. оца Саве. Не само данас већ читаве године, да се сећамо његовог дела, подвига и страдања, јер је он наш народ извео из таме греха на светлост јеванђеља Христовога. Довршивши крштење нашег народа, св. Сава нас је увео у породицу европских, културних, цивилизованих хришћанских народа. Подигао највеће светиње, оставио нам као највеће светило свету Православну Веру и свету Православну Цркву. Да се Богу молимо, да своје невоље и немоћи износимо у храму Божијем и да задобијамо благодат Божију, која нас непрестано исцељује. То показује очигледно и света водица, коју смо освећивали сада на Богојављање. Она исцељује све немоћи и људске слабости, па и све болести. Све то нам је остављено као мелем у Православној Цркви, а то нам је завештао и оставио св. отац Сава. Зато дај Боже, да се сваки православни Србин данас сети тога. Да се сети да не би имао ни имена ни презимена, да није било светог Саве и светитеља који су ишли његовим путем до дана данашњег.

Један од таквих светосаваца је и наш свети владика Никодим Милаш. Епархија далматинска је предложила великог владику Никодима Милаша Светом Сабору СПЦ како би био уврштен у ред светитеља. Милаш је заиста ишао путем св. Саве и чувао веру Православну у време када то нимало није било лако, на преласку из 19. у 20. век. У његово време Православље је трпело велико мучеништво и страдање. Зато дај Боже, да по благодати Духа Светога Комисија Сабора прихвати, да он буде уврштен у црквени календар.  Тек онда ћемо се ми почети дубински бавити његовим делом, проучавати чему нас је учио велики владика Никодим Милаш. Познато је да је он био један од највећих богослова Српске Цркве, канониста и историчар. Од њега нам је остала чувена Православна Далмација, која показује историју Срба на овим просторима и говори како су никле православне светиње у Далмацији.

Живели и Бог вас благословио! Дај Боже да овај празник св. Саве проведемо у духовној радости сабрани око своје Цркве, на богослужењима и свим данашњим академијама, које ће бити у част св. оца Саве. Молимо се Богу да и та окупљања буду долична и балогобразна, у духу Светосавља и у духу Православља. Амин.

 

 

Епископ далматински ФОТИЈЕ

                                                                             Св. Сава, ман. Крка, 2008
   
 

* КОНТАКТ -:_:- KONTAKT *
:  :  :
Copyright 2004 SPC - Dalmatinska Eparhija.

Designed by SeRGio