ТО ЈЕ АМЕРИКА...
Све нам је слободно, али нам није све на корист...

 

Гувернер Калифорније Арнолд Шварценегер забранио је употребу речи "мама", "тата", "муж" и "жена" у калифорнијским школама, преноси World Net Daily. У групи нових прописа везаних за образовни систем, Шварценегер је потписао и дозволу школским дечацима да иду у женске тоалете, као и обрнуто. Новим правилима је, између осталог, забрањено било какво „негативно карактерисање" хомосексуалаца, бисексуалаца и других „алтернатавних начина живота". Из школског програма биће избачени сви текстови који брак каракгеришу као „институцију између мушкарца и жене", или пол детета „ограничавају" само на мушки и женски. Нови текстови укључиваће историјске фигуре транссексуалних, бисексуалних или хомосексуалних опредељења, а у предмет сексуално  образовање биће укључен и  детаљан опис промене пола. Новим    правилима у Калифорнији биће укинуто државно финансирање било каквог програма који не подржава сексуалну различитост,     што укључује хуманитарне организације при Цркви. Понашање родитеља и наставника такође је обухваћено изменом, па тако родитељ који у присуству хомосексуалног учитеља каже детету да је брак само за особе супротних полова може  бити тужен за сексуално     узнемиравање..."

 

Слобода без разума и разум без савести

 

Све нам је слободно, али нам није све на корист, говорио је Апостол Павле. Колико дубоко и пророчки истинито звуче ове речи Христовог Апостола, када се оне говоре у времену свеопште моралне хипокризије наше епохе. Колико само гласно те речи одзвањају за онога коме савест и свест није спржена у пећници новог светског поретка. Јер сви смо сведоци да се под плаштом разноразних слобода и права протурају појаве које дегенеративно делују на духовно, али и на биолошко здравље нација. У те појаве убрајамо, између осталих и: слободно деловање тоталитарних и деструктивних верских секти, подстицање кроз медије, кроз образовни систем и кроз целокупан систем вредности и јавног морала промискуитетног, хомосексуалног и сваког другог изопаченог сексуалног понашања, као и фаворизовање нових културних модела који негују директно или прикривено агресивно понашање према систему традационалних хришћанских вредности. Нарочито је свест деце изабрана као главни експериментални полигон за деловање неоружаних облика агресије, почевпш од цртаних филмова који им утискују модел насилничког понашања у свест, преко играчака и филмова које пропагирају „ђаволчиће, вештице и вампирчиће" као несхваћене добрице и пријатеље деце, па све до „образовног" система које афирмише изопачености о којима је мучно и говорити.

 

Људска права и уметничке „слободе"

 

Врло важно место у поменутом „узгоју" нових генерација има и „модерна" уметност. У тој и таквој уметности значајан простор даје се уметницима као што је амерички уметник који је у својој представи користио препарирана људска тела у „покрету" и разним другим ,комичним" ситуацијама какве само „живот" може да изрежира. Бршо је ту лешева са отвореним грудним кошем, а у положају грчког бацача диска и томе слично. На примедбу једног дела „конзервативне" критике да је такав вид уметности више него морбидан, поменути „уметник" одговара да су препарирани људи које је он користио били бескућници и да немају породицу. За њима нико неће жалити. У питању је, каже он, само уметничка слобода коју су неки без осећаја за „модерну" уметност преозбиљно схватили. И ништа више. Питање је само колико ће времена проћи док се у остварењу потпуних „уметничких слобода" и „естетских доживљаја" људи на (или иза) позорници новог доба не почну да упражњавају канибализам или гадости попут „позоришне педофилије" и сл. Јер када се једном изгуби граница моралности, све могућности које смисли изопачена људска свест долазе у оптицај. То је, дакле, уметност Новог доба (New Age културе), уметност „еманципације" свега морално накарадног и изопаченог у једном друштву. Очигледно је да се на тај начин релативизује добро и зло, морално и неморално и ствара погодно тле за „узгој" читаве једне генерације духовних дегенерика и агресивних пробисвета без икаквих моралних кочница и заштитних механизама. И све то у име слободе и људских права! На тај начин хришћански вредносни концепт поимања човека и света (који је и једини универзалан, а о коме сведочи људска савест која је јасан Божји закон уклесан у свако људско срце) бива потиснут у други план,  док се  у први план поставља поменуто начело апсолутне слободе. То су тзв. New age права колективитета, која представљају нешто у шта се не дира, својеврстан култ ове постхришћанске епохе.

 

Стража над савешћу

 

Докле ће ићи морална хипокризија човечанства нашег времена остаје да се види. Два поменута, и нажалост још безброј других примера, показују да је људски бездан веома дубок. И показују да је време по много чему слично оном из времена праведног Ноја, када је цело човечанство, због свога страшног моралног суноврата, прогутао Божији потоп праведног гнева. Наравно, све осим Ноја, његове породице и његове барке.

Остаје питање како ми да се заштитимо од новог духовног потопа који прети да одведе и наше душе у дубоки бездан новог Вавилона. Тај нови Вавилон људског безумља и лажне слободе тежи да утисне последњи антихристов печат издишућем човечанству. Нама остаје да се надамо да ћемо ипак избећи минска поља језиве духовне празнине и пустоши коју нам тако великодушно нуде и намећу закулисни центри моћи. И да ћемо успети да се одржимо у нашој малој православној барци коју ни

врата паклена  неће надвладати.

Уколико ми данас не будемо свесни опасности која нам се спрема и на нивоу личности и на нивоу народа, дакле, уколико не будемо „будни" и уколико свако од нас не понесе само онолики крст који може да понесе, обистиниће се речи мудрог владике Николаја (Велимировића) да ће нас појести језива тама туђинска са лепим именом и шареном одећом.

 

Данило Тврдишић

Нова искра, јануар 2008. год

   
 

* КОНТАКТ -:_:- KONTAKT *
:  :  :
Copyright 2004 SPC - Dalmatinska Eparhija.

Designed by SeRGio