НОВА КЊИГА У ИЗДАЊУ ЕПАРХИЈЕ ДАЛМАТИНСКЕ
СВЕТИ ГРИГОРИЈЕ НИСКИ

 

О СВЕТОЈ ТРОЈИЦИ И
 БОЖАНСТВУ СВЕТОГА ДУХА


Евстатију

Пролог

Служењу људском роду сте посвећени сви ви који проучавате медицину: и сматрам да би онај ко је, од свих осталих озбиљних животних путева, изабрао ову науку којом се ви бавите, правилно расудио кад би рекао, да се од живота, те највеће драгоцености, треба клонити, уколико је он лишен здравља и сваке стваралачке енергије. Али, у вашем случају, ова наука у значајној мери има двоструку корист; ви сопственим снагама проширујете границе њене човечности, будући да не ограничавате своју вештину само на људско тело, већ се бавите и лечењем душевних недуга. Ово мишљење нисам формирао само на основу гласина, већ ми о томе казује властито искуство; како у многим другим, тако и у овом случају, у овој невероватној пакости наших непријатеља, које си тако вешто растерао, када су се попут неке злураде поплаве сручили на наш живот, одагнавајући и ово страшно запаљење нашег срца топлом купком благих речи. Ваистину сматрах исправним да у време ових непрекидних и различитих насртаја наших непријатеља, ћутим и мирно примам њихове нападе, те да се противим оним људима наоружаним неистинама – тим најубитачнијим оружјем, које понекад упркос очигледној истини, ипак истера своје. Али, ти си учинио добро дело и захтевао од мене да не издам истину, већ да разобличим клеветнике, да не би, услед тријумфа лажи над истином, многи били рањени.

Могу рећи да они који нас безразложно мрзе, следују наравоученију Езопове басне. Вук оптужује јагње (због стида, који, претпостављам, осећа што је безразложно нанео зло ономе који му није учинио ништа на жао), које с лакоћом успева да избегне све клевете; вук се затим повлачи из напада, али остатак дана, поражен јагњетовом праведношћу, ипак шкргуће зубима. Тако и они који се предано боре против нас, као да тиме велико добро чине (осећајући можда и известан стид због безразложне мржње), оптужују нас и негодују, а да при томе нису постојани ни у чему што кажу, већ за разлог свога непријатељства наводе час једно, час друго, а затим нешто треће. Њихова злоба је потпуно неутемељена и па када неутралишемо једну оптужбу, они хрле другој, па онда трећој, али и када одбијемо све њихове нападе, они ни тада не одустају од своје мржње. Оптужују нас да проповедамо постојање три бога и другима пуне уши овом хулом, од које не одустају. Али истина је на нашој страни, будући да јавно, пред свим људима и пред онима са којима лично разговарамо, анатемишемо свакога ко тврди да постоје три бога и такве ни хришћанима не сматрамо. А затим, када од нас чују овакве речи, прибегавају Савелију као прикладном оружју против нас, те ова епидемија коју он шири постаје предмет непрекидних напада. Опет и опет овој увреди супротстављамо наше уобичајено оружје истине и показујемо да се гнушамо овог облика јереси исто колико и јудаизма. Шта нам, дакле, ваља чинити? Нису ли се можда заморили од трудова својих и желе да предахну? Нису. Оптужују нас за новотарије и своје оптужбе износе у следећем облику: Тврде да исповедамо три Личности, али једну доброту и једну силу и једно Божанство. Овом тврдњом не заобилазе истину, јер ми тако и мислимо. Међутим, основу њихове оптужбе представља чињеница да они сами то не прихватају а да ни Свето Писмо то не подржава. Какав је онда наш одговор? Сматрамо да њихово уобичајено мишљење не треба узимати за закон и правило истинитог учења. Уколико је њихов обичај да се служе доказима истинитости, и ми можемо онда да унапредимо наш досадашњи обичај; а уколико то одбаце, сигурно му нећемо следовати. Нека онда богонадахнуто Писмо буде наш изабрани судија, и глас истине ће онда сигурно доћи до оних чији су догмати у сагласности са Божанским речима.

За шта нас, дакле, они оптужују? Постоје две оптужбе које износе против нас: једна - да делимо Личности; друга - да се, говорећи о Богу, не служимо ниједним именом у множини, већ да, као што рекох, говоримо о једној доброти, сили и Божанству и другим сличним особинама. Што се тиче делења Личности, они не могу сасвим исправно да приговоре онима који заступају учење о различитим суштинама у Божанској природи. Јер не треба сматрати да они који кажу да постоје три суштине, не тврде да постоје и три Личности. Ово се место, дакле, доводи у питање: особине које приписујемо Божанској природи употребљавамо у једнини.

 

Свети Григорије Ниски, О Светој Тројици,

Београд-Шибеник, Пасха 2008. г.

 

 

 

 

* КОНТАКТ -:_:- KONTAKT *
:  :  :
Copyright 2004 SPC - Dalmatinska Eparhija.

Designed by SeRGio