У припреми је ново издање Епархије далматинске:
СВЕТИ ГРИГОРИЈЕ НИСКИ

ЖИТИЈА

 

ИСТИНА - Издавачка установа Епархије далматинске

 2008. Београд - Шибеник

 Едиција: Светоотачко богословље

  

ПОХВАЛНО СЛОВО

СВЕТОМ ВАСИЛИЈУ ВЕЛИКОМ

- одломак -

                                                                                                                                                

На чудесан начин Бог је установио ред и поредак празника које прослављамо сваке године. На пример, данас смо већ прославили један празник о којем ћемо касније рећи коју реч. Наш поредак духовних празника којем нас велики Павле поучава, се састоји у знању о небеској стварности (1.Кор. 12, 28; Еф. 4, 11). Он каже да су на почетку апостоли поштовали поредак који су установили пророци заједно са пастирима и учитељима. Ред годишњих прослава се поклапа са овим апостолским поретком. Међутим, први (поредак) се не поклапа са осталима, јер богојављење Јединородног Сина Божијег, кроз Његово рођење од Дјеве, није у свету васпостављено само као свети празник, већ као Светиња над светињама и Празник над празницима. Зато хајде да набројимо оне који следе овај поредак, који нам предаде сабор апостола и пророка. Заиста, људи попут Стефана, Петра, Јакова, Јована и Павла поседују апостолски и пророчки дух, а одмах после њих долази свештеник и учитељ (Василије) који припада хору оних које данас прослављамо. Шта је, онда, овај празник? Да ли да говорим о имену или о благодати довољној да открије човека? Знате да постоји учитељ и пастир међу апостолима и разумете значење оваквих титула. Говорим о Василију, сасуду изабраном (Дап. 9, 15), познатом по свом часном животу и проповедању. Од рођења је угађао Богу, достојанствено се од своје младости владао и био је, попут Мојсија, научен мудрости (Дап. 7, 20-22), хранио се словом освештаним од јуности своје до зрелог доба, да би потом и даље настављао да узраста и плода доноси. Све нас је поучавао божанској и световној мудрости. Као храбри, искусни човек наоружан против непријатеља, поразио их је у обема вештинама. Био је победник у свакој од њих, противећи се онима који се истини одупираше и наметаше дела јеретичка уместо Светог Писма, односно мешаше јелинско учење са својим сопственим. Победа над овим непријатељима није изазвала њихов слом, већ васкрсење; они који су истином побеђени посташе победници, против лажи крунисани.

Радујемо се овом данашњем славословљу које се узноси истинском тумачу Духа и добром војнику Христовом (2.Тим. 2, 3). Он који ужива друго место са апостолима, гласно проповеда спасење, а његове снажне беседе отворено за Христово Име ревнују. Да је Василије живео у исто време када и свети апостол Павле, уживао би исто поштовање као Сила и Тимотеј. Штавише, следеће запажање није далеко од истине коју ми разумевамо: благослов светих је у времену присутан. Када је у питању врлина или зло, време не признаје разлику између прошлости и будућности; нити је оно исто или различито, јер се добро у избору састоји, а не у времену. Али, потражимо оно што је предмет вере и разума. Када праведник упоређује чуда постављена пред њега, он један дар у оба проналази, који је истога духа (Рим. 12, 6). Ако поштујемо светог апостола Павла који је у прошлости живео и Василија који је живео много генерација после њега, можемо рећи да промисао Божији у нашу корист сведочи, те да, по врлини, ниједан од њих није мање вредан. Исто тако, на пример, имамо Мојсија и много раније Авраама; Самуила после Мојсија, а онда Илију; затим Јована (Мт. 11, 11), Павла и коначно Василија. Као и у ранијим временима, не постоји никакво друго место када су у питању светитељи, који Богу славу узнесоше, па је боље да не говоримо о врлини и привилегованом месту у времену. Ове речи сведоче да промисао Божији сведочи у нашу корист. По пророковим речима, Бог је знао све ствари пре него што су оне настале и узео је у разматрање ђавољу порочност која се укоренила у роду људском. Бог је у сваком времену нудио лек за човекову болест, како она не би остала неисцељена и како тај лек којим Он жели да одржи род људски не би недостајао. На пример, када је халдејска философија преовладала, они који су одређивали узрок бића помоћу кретања звезда, нису у обзир узели стваралачку силу Бића које их превазилази. Тада је Авраам истражио оно што лежи иза видљиве стварности. Вером је созерцавао Бога истинитог, усмерио је своју пажњу, напуштајући лажну домовину (1.Мојс. 12, 1) и посматрао однос чула и видљиве творевине. Верујем да би у обзир требало да узмемо дух и знање Мисираца, гатање које паметно обмањује душе; Мојсије је сигурно био упознат са њим и његова узвишена мудрост је била у стању да разори мисирску лажну мудрост. Свакако да је Мојсије знао за њихову препреденост о којој сведочи Свето Писмо, зато што је његова моћ надмашивала њихово издајничко гатање, те је он египатску коњицу уништио божанским знацима свише. То ти је познато и кроз друге примере - путем симбола штапа (2.Мојс. 7, 9-12,15,17,19). Током времена Израиљ је осто без вође и начинио је велику грешку уједињујући се са локалним племенима. Док је још Самуило био жив, он је остао послушан и одбио је било какву работу са иноплеменицима. У тако замршеној ситуацији, народ је бирао цара и Самуило је окупио племена са намером да изабере једно.

 

Превод с енглеског: Сестринство Тројеручице, Шибеник

 

 

 

* КОНТАКТ -:_:- KONTAKT *
:  :  :
Copyright 2004 SPC - Dalmatinska Eparhija.

Designed by SeRGio