Јавна расправа о приједлогу Закона о пољопривредном земљишту

Казне за необрађену земљу до 30.000 куна

Необрађивање пољопривредне површине сматра се неодговорним власништвом, за што су предвиђене казне: од 10.000 до 30.000 куна за правне особе, док је за физичке особе предложено од 500 до 15.000 куна

Циљ новог закона је побољшање управљања државним пољопривредним земљиштем, затим смањење удјела необрађенога земљишта, те да се приватно пољопривредно земљиште, које се простире на готово 70 посто пољопривреднога земљишта у Хрватској, постави као основа за окрупњавање пољопривредних господарстава - казао је Крешимир Кутеровац, државни тајник у Министарству пољопривреде, тијеком јавне расправе о приједлогу Закона о пољопривредном земљишту, који је већ упућен у саборску процедуру, те је прошао прво читање.

Већа дисциплина око пренамјена земљишта

Међу осталим, како је речено, проведбом овога закона, очекује се да ће се увести већа дисциплина у пренамјени пољопривреднога земљишта, јер закон прописује да у тренутку пренамјене из пољопривредног у грађевинско земљиште, онај коме се издаје грађевинска дозвола, мора уплатити разлику у вриједности земљишта у државни прорачун.

Говорећи о приједлогу казни за необрађено пољопривредно земљиште, Кутеровац је истакнуо како власништво уједно значи и одговорност, те се необрађивање пољопривредне површине сматра неодговорним власништвом, због чега закон прописује санкције.

За такве је “неодговорне” правне особе предложена казна од 10.000 до 30.000 куна, а за физичке особе од 500 до 15.000 куна.

- Закон спречава шпекулације са земљиштем, јер ће омогућити да оно дође у руке оних који се заиста желе бавити и баве се пољопривредом - нагласио је Кутеровац.

Тијеком расправе, којој је назочило стотињак од укупно 300 позваних, за ријеч се јавио Милан Антолић, прочелник Уреда за пољопривреду у Истарској жупанији те истакнуо како пренамјена земљишта у терене за голф, којих би у Истри у коначници требало бити 26, на површини од око шест тисућа хектара, није праведно одређена у закону.

Концесија

Наиме, Антолић сматра како закон треба одредити да се за цијелу површину терена треба платити разлика у пренамјени, а не, како је сада дефинирано, само за онај дио терена на којем ће се изградити зграде.

Жељко Чорић, предсједник Удруге сељака опћине Лукач код Вировитице, у свом излагању истакнуо је како би држава пуно више за пољопривреднике учинила када би закуп земљишта давала на рок од 50 година или “на вијек” као и концесију, те да барем 20 до 30 посто државнога земљишта одреди за продају сељацима у трајно власништво.

Државна поља

На новинарско питање постоје ли израчуни колике би пенале платила држава због необрађивања пољопривредне површине, Кутеровац је појаснио како у том случају одговорност сносе јединице локалне самоуправе па ће оне, уколико земљиште није обрађено, платити казну како закон и прописује.

Мирјана Ћук

Слободна Далмација

25. 07. 2008

 

 

 

* КОНТАКТ -:_:- KONTAKT *
:  :  :
Copyright 2004 SPC - Dalmatinska Eparhija.

Designed by SeRGio