INTERVJU NjEGOVOG PREOSVEŠTENSTVA G. FOTIJA ZA BLIC

 

- Božićna poruka je univerzalna i govori o suštini praznika, a to je izmirenje Boga i čoveka u Hristu. To je jedan veliki biblijski događaj koji se desio u skromnoj vitlejemskoj pećini, koja od tog trenutka postaje centar sveta. Kada mi na liturgiji proslavljamo Božić u našim hramovima i domovima gde je prosuta slama, oni se poistovećuju sa Vitlejemom. Sveti Oci kažu da bi trebalo i srce čovekovo da postane ta pećina u kojoj duhovno može da se rodi Hristos.

To se vrlo često u svakodnevnom životu zaboravlja, ali nas naši hrišćanski praznici na to podsećaju i tako će biti do kraja istorije.

Božić nam donosi najdublju vest da je Bog postao čovek i to treba da nadiđe sve naše muke oko posla, egzistencije, bolesti, ratova, poplava i svake druge muke. Životni krst postoji i Sam ga je Hristos nosio, ali je od svake životne muke veća nada i vera u spasenje.

 

SPC je na vest o osnivanju udruženja građana Ogulina iz Hrvatske pod nazivom „Hrvatska pravoslavna zajednica“ uzvratila pismom premijerki Hrvatske Jadranki Kosor. Da li ste dobili njen odgovor i šta ste od nje zatražili? Da li osnivanje ovog udruženja doživljavate kao ugrožavanje pravoslavlja u Hrvatskoj?

- Nismo još dobili nikakav odgovor, jer je bio Božić po katoličkom kalendaru i predsednički izbori, pa su verovatno bili zauzeti. Moguće je da će doći odgovor. U svakom slučaju, hteli smo da ukažemo na problem pojavljivanja tog udruženja, koje ima militantni duhovni karakter i u startu negira postojanje Srba i srpske Crkve. Ono se istorijski temelji na sličnom udruženju, koje je postojalo u vreme NDH i Ante Pavelića, kada je formirana tzv. «HPC».

 

Reč je o Hrvatima, pravoslavcima. Šta je tu sporno?

- Ima mnogo toga spornog. Niko ne zna nijedno ime članova tog udruženja, iako je program određen. Predstavljaju se kao pravoslavni, a ne zna se da li su kršteni u nekoj pravoslavnoj Crkvi. Pored toga, na sajtu koriste sliku manastira Gomirja i sliku Nikole Tesle, tj. prisvajaju nešto što je srpsko.

 

Tesla je pravoslavac iz Hravstke...

Da, ali ne Hrvat pravoslavac, nego sin srpskog sveštenika iz Smiljana. To je pokušaj lažnog predstavljanja i pridobijanje lažnog identita, sa ciljem da kasnije potražuju naše crkvene objekte, kao da su njihovi. Ne može niko znati kuda to može da ide, ali je najgore što se oni pozivaju na istorijsku pojavu iz najmračnijeg perioda Hrvatske, tzv. «HPC», koja je nastala sa ciljem potpunog uništenja Srba na ovim prostorima.

 

Hrvatske vlasti reagovale su na vaše apele o zaštiti Srba povratnika i pravoslavnih hramova. Da li vam to daje očekivanje da će reagovati i sada?

- U nekim kriznim situacijama najdrastičnijih napada na Srbe povratnike, reagovao sam i pisao predsedniku Vlade i države. Tada su Mesić i Sanader došli da posete te ljude. Hrvatska država je skrenula pažnju da neće tolerisati takve pojave. I, nakon toga situacija se promenila. To nam daje uverenje da će i premijerka Hrvatske razmisliti da li treba zabraniti to udruženje.

 

Da li 22. januar ostaje datum za izborni Sabor?

- Da, to je definisano. Tog 22. janura će početi izborni Sabor. Svi episkopi, njih 45, koliko ih ima, svi će biti pozvani i prisustvovaće izbornom Saboru. Ukoliko neki arhijerej ne može da dođe, svoj glas poveriće jednom od vladika.

 

Da li će se novi patrijarh birati po važećem ustavu SPC, kako je izabran i patrijarh Pavle, ili će biti menjan, tako da izostane biranje žrebom?

- Sabor će početi po sada važećoj proceduri, a to je trojna kandidatura. Biće tri kandidata od kojih se jedan bira žrebom. Nema izmene Ustava. Do izmene može doći jedino ako na taj trojni način ne bude mogao biti izabran patrijarh.

 

Kako se to može dogoditi?

Pa, ako se ne bude imalo dovoljno glasova, jer jedan kandidat mora da ima 50%, plus jedan glas, da bi ušao u trojnu kandidaturu. Hipotetički, ako nema tri kandidata sa dovoljnim brojem glasova, mora se pristupiti drugom načinu, koji definiše Sabor.

 

Da li se Sabor prekida u tom slučaju?

- U toku Sabora se može promeniti pravilo.

 

Kada će to biti jasno?

- Verovatno u toku prvog dana. Ali to ne znamo. To je još uvek samo hipoteza.

 

Ko su glavni kandidati za budućeg patrijarha?

- To je teško reći. Na primer patrijarh Pavle uopšte nije bio među ozbiljnim kandidatima, pa je izabran. Rekao bih da postoji promisao Božija, o tome ko treba da vodi Crkvu i to je na prvom mestu. Drugo su naše ljudske kalkulacije, pretpostavke, želje, koje su takođe razumljive.

 

„Blic“ je pisao o dve struje u SPC. Šta je njihova suština?

- Ne postoje dve, već mnogo više struja, jer je Crkva živi organizam. Ima vladika koji imaju 80 godina, koji su se školovali pre Drugog svetskog rata i oni na svoj način nose istorijsko iskustvo i nasleđe. Onda, imate mladih vladika koji gotovo da nemaju ni 40 godina, potpuno su formirani u vreme digitalne komunikacije, mas medija, intrerneta; zatim, ljude koji su se školovali u Grčkoj, na Svetoj Gori, na izvorima pravoslavnog bogoslovlja; zatim, neki su ugledni profesori koji drže predavanja po svetu; ima grupa vladika koji su sazrevali u pravoslavnoj Rusiji - oni opet nose pečat tog iskustva. To nisu struje, to je živi organizam. A svi zajedno predstavljamo jedno telo - to je naša Crkva, čiji je život mnogo složeniji.

 

I u njima tihi rat arhijereja, nesuglasice i sukobi, oko čega se vode?

- Postoje različiti stavovi, različita mišljenja, generacijske razlike, različito duhovno shvatanje, različite duhovne škole. To nisu sukobi, rat niti bilo šta što može da dovede do…

 

Raskola SPC?

- To ni u kom slučaju. I zato se bira patrijarh, jer on okuplja, sabira sve. On je garant jedinstva naše Crkve u suštinskom smislu, naravno, sa Saborom, ali on je uvek prvi u Saboru. Crkvu ne možemo posmatrati kao stranački i partijski svet.

 

Koliki je pokušaj političkih partija da ostvare svoj uticaj na Crkvu, i u pokušaju da proguraju svog favorita za patrijarha?

- Naš izborni sistem je takav da glasaju tajnim glasanjem samo episkopi. Znači, uticaj spoljni može biti, ali veoma mali. Ne sumnjam da je država uvek smatrala značajnim to ko će biti patrijarh, ali, opet presudan je promisao Božiji. Bog je Taj Koji bira nekog od episkopa da bude pastir našeg naroda u ovo vreme, kao što je to bio patrijarh Pavle do skoro.

 

Kakav treba da bude budući patrijarh?

- Jedan vladika nedavno mi reče: „Dobro bi bilo da imamo patrijarha koji bi mogao sa moskovskim patrijarhom da govori na ruskom, sa carigradskim na grčkom, a sa rimskim papom na nemačkom.

 

Ko je taj episkop? Ko će biti patrjarh?

- (smeh) To ne znam. Ali kažem, posle patrijarha Pavla koji je imao određeni dar smirenja, čistote, svetosti, sada bi nam trebao patrijarh koji bi trebalo da predstavi našu Crkvu u najboljem svetlu, kako pred drugim narodima, EU, tako i pred drugim pravoslavnim i nepravoslavnim institucijama. To nam je potrebno, kao Crkvi i kao srpskom narodu, jer se u poslednje vreme mnogo toga negativnog govorilo o Srbima. U tom smislu vrlo je bitan patrijarh, duhovni otac našeg naroda. Potrebno je da on nikada ne govori stranački, već kao glava naše Crkve i duhovni vođa i pastir.

 

Koji su zadaci pred novim patrijarhom?

- Puno toga, prosto, mnogi nagomilani problemi stoje pred našom Crkvom, problemi kojima je Crkva opterećena još od prethodnih ratova, i uopšte, pitanja unutrašnje i spoljne misije Crkve.

 

Da li se SPC protivi evropskim integracijama?

- Nije to pitanje Crkve. Ako postoje evropske integracije, Crkva ih prihvata. Ako ne, onda to ni Crkva ne prihvata. Mi se ugrađujemo prema postojećem sistemu. To su svetski tokovi na koje ne možemo mnogo da utičemo, ali možemo ljude da preobražavamo verom, da ih činimo hrišćanima i da nikada ne zaboravimo suštinu, koja nadilazi sve što je svetovno.

 

Koja su prva pitanja koja mora da reši budući patrijarh?

- Teško je reći. Zavisi ko to bude i šta će mu biti prioriteti. To je pitanje uređivanja same Arhiepiskopije beogradsko karlovačke, svakako i pitanje Pećke Patrijaršije, jer je povezano sa Kosovom…

 

Da li očekujete od novog patrijarha da ugosti rimskog papu?

- To je pitanje prilično osetljivo, koliko za patrijarha, toliko i za Patrijašiju i Sabor, kao i samu državu Srbiju. U tom jedinstvu zajedničkog stava tražiće se odgovor na to pitanje.

 

Da li ste lično bili iznenađeni povorkom od 600.000 ljudi koja je ispratila patrijarha i kako je to doživljeno u SPC?

- Sahrana patrijarha je bio biblijski događaj. Ne, nisam očekivao, verovatno kao ni drugi sveštenici. Ali istovremeno, nismo ni bili iznenađeni. Patrijarh je svojom vrlinom i svetošću sabrao taj narod, bez spoljne reklame i prisile. Ljudi su izrazili poštovanje prema čestitom čoveku, koji je ulivao poverenje, jer se znalo da nije stranačka ličnost. Prosto, bio je jedan biblijski čovek. To je bio motiv da se okupe ljudi i na kiši. Sahrana Patrijarha Pavla je pokazala, da su Srbi ipak hrišćanski narod, koji je prošao veliko stradanje u vreme komunizma.

 

Kako komentarišete činjenicu da je predsednik Tadić prisustvovao sednici Svetog sinoda nakon upokojenja patrijarha?

- Bila je to odluka predsednika. Sam je rekao da želi da pomogne oko pripreme sahrane. Ne, to nije mešanje u Crkvu.

 

Da li je na taj način predsednik povredio osećanja vernika drugih veroispovesti ulaskom u sinod?

- Ne, on je kao predsednik države imao pravo i obavezu da dođe i normalno je i logično da tako bude i kada je u pitanju sahrana Patrijarha, koji je duhovni vođa naše Crkve i našeg naroda.

 

Tatjana Nikolić-Đaković

Blic, 05.01.2010. g

 

 

 

* КОНТАКТ -:_:- KONTAKT *
:  :  :
Copyright 2004 SPC - Dalmatinska Eparhija.

Designed by SeRGio