U PRIPREMI JE NOVO IZDANjE
EPARHIJE DALMATINSKE 

monahinja Nektarija (Makliz) 

ALEKSANDRA ROMANOV
poslednja ruska carica

 

UVOD

 

... Ako još uvek postoji neki partizan ili slepac,

koji ne može da osetiti dobrodušnost i blagorodstvo

njene ličnosti... Bog mu pomogao!

Ova žena je već jedno desetleće mrtva – ubijena

u nekom podrumu zajedno sa svojim najmilijima.

Mora li i dalje, čak i po smrti biti ružena

samo zato što je njena smrt bila

preludij slavnom rođenju Čeke i Staljina?

A što se osvete tiče. Zaboravite – ni ona

ni njen suprug nisu bili takvi ljudi.

Ali pravde radi, sećanje na ovu dobronamernu

i požrtvovanu porodicu mora se očuvati.

 

J.K. Skvajr

 

Aleksandra Romanov i hrišćanska monarhija

 

Obavijena višedecenijskom tajnom i opskurno lažnim prikazima nehotice su je ocrnili oni koji su koristili samo one izvore koji su je klevetali. Tako je na žalost postalo uvreženo i opšte prihvaćeno caricu Aleksandru smatrati kao slabu, despotsku i poluhisteričnu osobu. Ali od onih koji su joj bili bliski, ili je čak samo jednom u životu sreli vidimo sasvim drugačiju ličnost – verujuću i velikodušnu ženu koja je nesebično volela svog Gospoda, sunarodnike i svoju porodicu. A ni hrabrosti joj nije nedostajalo, jer mogla je pobeći u vreme kada je njena porodica prolazila kroz veliku dramu u kojoj je na posletku i sama postradala. Odbijajući da ustukne pred mogućnošću odlaska, i te veze koje je tako nepokolebivo učvrstila u svom srcu i volji postadoše oruđe njene smrti kao i smisao njenog života.

Aleksandra Romanov, poslednja ruska carica i supruga cara Nikolaja II bila je žena čiji je život povezivao istorijsku tradiciju hrišćanske monarhije i naše sekularno doba. Ona je stajala na obe strane tog bezdana – prisutna u savremenom svetu, ali srcem i dušom odana drevnom predanju. Od početka do kraja dvadesetog veka neprestano su je ocrnjivali. Čak su se i daroviti pisci saplitali jer nisu razumeli ni kontekst ni suštinu njenog života – njenu ljubav za Pravoslavnu Crkvu i njeno ubeđenje u prirodnu zakonitost hrišćanske monarhije. Da bi čovek razumeo Aleksnadru mora biti voljan da razume predanjsko-hrišćanski pogled na svet. Iz te perspektive njen život je sasvim razumljiv, bez nje nema nade da budemo realni i da donesemo pravi sud.

Da bismo počeli ceniti njen život i vladavinu bitno je da pokušamo razumeti monarhiju onako kako su je shvatali ona i njen suprug. Osim toga, ako treba da definišemo mesto Romanovih u istoriji, moramo ostaviti po strani naša modrena predubeđenja o monarhijama i carstvima.

Ovakvo odstupanje možda neće proći lako. Pod snažnim uticajem današnjih državnih uprava, mi monarhiju vidimo kao despotski sistem vladavine sa surovim vladarima, koji svoje podređene pomeraju kao pijune na šahovskoj tabli.  Izgubili smo osećaj uzajamnog odnosa, koji bi nam mogao dati uvid u stariji, više predanjski pogled na monarhiju kao prirodni produžetak čovekovog odnosa sa tvorevinom.

Potpuno je neodgovorno da zatvaramo oči pred ovim drevnim, predanjskim pravilom i oblikom vladavine koji su hrišćani poštovali vekovima. Sami hrišćanski vladari, ako su bili iskreni, a ne lakomi i beskrupulozni, razumeli su da je vlast, svaka vlast, deo palog sveta. Budući da smo uhvaćeni u mreže prvorodnog greha, zadatak vlasti je da održava poredak u društvu do Drugog dolaska, kada će se ljudski rod izmeniti. Čak i oni koji su samo površno proučavali ovu problematiku, staviće monarhiju, kao i svaki drugi oblik vlasti na mesto koje mu pripada tj. neće je veličati preko mere niti omalovažavati ili prezirati.

 

 

prevod s engleskog:

Sestrinstvo Trojeručice - Šibenik

 

 

 

* КОНТАКТ -:_:- KONTAKT *
:  :  :
Copyright 2004 SPC - Dalmatinska Eparhija.

Designed by SeRGio